Republika Srbija

---

www.skijanje.co.yu

 

Prostorni plan Republike Srbije

 

U V O D

      Prostorni plan Republike Srbije kao strateški razvojni

dokument za period do 2010. godine utvrduje:

     ?? dugorocne osnove organizacije, korišcenja i uredenja

prostora Republike Srbije;

     ?? pravce urbanizacije i osnovne kriterijume uredenja

naselja;

     ?? planska nacela i kriterijume korišcenja prirodnih resursa i

zaštite životne sredine;

     ?? uslove za zaštitu i korišcenje podrucja od posebnog

znacaja; i

     ?? koridore osnovnih infrastrukturnih sistema.

     Prostornim planom se prvenstveno usmerava i

kontroliše organizacija i uredenje prostora Republike ali su u

njemu sadržane i propozicije iz drugih oblasti razvoja

(ekonomskog, socijalnog i dr.). Utoliko je Plan do odredenog

stepena integrativan. Razlog je u neodvojivosti raznih

aspekata razvoja, što je narocito izraženo u delu o sprovodenju

Prostornog plana. Naime, planske propozicije o uredenju i

korišcenju prostora na nacionalnom nivou ne mogu biti

sprovedene primenom samo prostornih politika, mera i

instrumenata u užem smislu, vec i pokretanjem i primenom

složenijeg instrumentarijuma, koji obuhvata i politike iz

naznacenih drugih oblasti razvoja.

     Prostorni plan obuhvata sledece oblasti/sektore: zaštita

i korišcenje prirodnih resursa (poljoprivredno i šumsko

zemljište, vode, mineralne i energetske sirovine); osnove

razmeštaja stanovništva; razvoj i uredenje gradskih i seoskih

podrucja; nacela prostorne organizacije javnih službi;

lokacioni uslovi i usmeravanje razmeštaja industrije; razvoj i

razmeštaj infrastrukture (vodoprivreda, energetika, saobracaj i

telekomunikacioni sistemi); razvoj i organizacija turistickih

podrucja; zaštita životne sredine i prirodnih dobara i zaštita

nepokretnih kulturnih dobara. Regionalni razvoj obraden je na

dva nivoa: (i) pojedinacnih sektora i (ii) funkcionalnih

podrucja. Dati su pojedinacni sektorski bilansi planiranog

korišcenja prostora i opšti bilans za kraj planskog perioda. U

kartografskom delu, planska rešenja su prikazana na cetiri

referalne planske karte.

     Prostorni plan Republike Srbije sadrži i blok o primeni

i sprovodenju: opšte mere; posebne politike, mere i

instrumenti za ostvarivanje Prostornog plana; smernice za

primenu Prostornog plana u prostornim i urbanistickim

planovima; spisak prostornih i urbanistickih planova od

republickog znacaja; odredbe o programskoj, institucionalno
organizacionoj, informatickoj i istraživackoj podršci

ostvarivanju Plana.

     Prostornim planom su obuhvacene sledece vrste

planskih propozicija: (i) ciljevi razlicitog stepena

opštosti/posebnosti i vremenskog dosega, po pojedinacnim

oblastima/sektorima; (ii) planski iskazi o buducem razvoju

(projekcije, prognoze, planske strategije, planske koncepcije

itd.); i (iii) skup mera o implementaciji.

     U Prostornom planu postignut je stepen sinteze

planskih rešenja moguc u datim okolnostima. Bice neophodno

da se dugorocne koncepcije Plana razrade za srednjerocni

period i usaglase instrumenti primene Prostornog plana sa

politikama i merama koje ce biti korišcene u drugim

oblastima razvoja. Problem uskladivanja raznih interesa (cesto

oprecnih i konfliktnih) u korišcenju prostora, u institucijama

politickog sistema, zahtevace potpuniju strucnu i naucnu

podršku, kako informaticku i istraživacku, tako i

institucionalno-organizacionu i programsku. U tom smislu,

prioritetno ce se pristupiti izradi i donošenju posebnog

Programa za ostvarivanje Prostornog plana Republike Srbije.

U posebnoj knjizi pod nazivom Prostorni plan

     Republike Srbije - Planska i analiticko dokumentaciona

osnova izloženi su (a) ciljevi i planska rešenja sa

objašnjenjima, obrazloženje pristupa i koncepcija planskih

rešenja (deo I), (b) osnovni nalazi iz analiticko

dokumentacione grade Prostornog plana i dokumentacione

karte, i (v) podaci o radnom timu i institucijama angažovanim

u izradi Plana (deo II).

 

 

                                                       - - - - - - - - - - - - - -

 

V. TURIZAM I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE,

PRIRODNE I KULTURNE BAŠTINE

 

1. RAZVOJ TURIZMA I ORGANIZACIJA

TURISTICKIH PROSTORA

 

1.1. Ciljevi

 

     U organizaciji, uredenju, zaštiti i korišcenju turistickih

prostora utvrduju se sledeci ciljevi:

     1.1.1. Opšti dugorocni ciljevi su:

(1) kompleksna valorizacija najznacajnijih prirodnih i

stvorenih potencijala turisticke ponude za inostrani i

domaci turizam, diferencirane po vrednosti i sadržaju, u

skladu sa trendovima svetske i domace tražnje,

standardima medunarodnog tržišta i socioekonomskim

interesima Republike i lokalnih sredina;

(2) organizovanje i institucionalizovanje sistema sadržajno i

funkcionalno zaokružene i regionalno integrisane ponude

turistickih podrucja koji sadrže afirmisane motive i

omogucavaju afirmisanje novih, raznovrsnih motiva za

turisticku tražnju na svetskom i domacem tržištu;

(3) podsticanje razvoja turistickih podrucja sa najpovoljnijim

mogucnostima za maksimalno produženje turisticke

sezone i povecanje stepena iskorišcenosti kapaciteta

turisticke ponude;

(4) ukljucivanje potencijala prirodnih, kulturno-istorijskih i

drugih stvorenih vrednosti u razvoj turizma (posebno

geotermalnih i mineralnih resursa, zašticenih prirodnih i

kulturnih celina i dr.); turisticke prostore organizovati,

uredivati, štititi i koristiti uz celovitu primenu kriterijuma i

standarda zaštite životne sredine, prirode, prirodne i

kulturne baštine.
 
 

     1.1.2 Posebni ciljevi do 2010. godine su:

(1) kompletiranje i zaokruživanje postojece turisticke ponude,

kao i intenziviranje njenog korišcenja, u skladu sa

ocekivanim zahtevima inostranog i domaceg tržišta i

potrebom za znacajnijim povecanjem socio-ekonomskih

efekata turisticke privrede;

(2) aktiviranje novih podrucja sa dominantnim prirodnim

turistickim resursima, koji istovremeno cine i glavne

razvojne potencijale nedovoljno razvijenih podrucja,

zavisno od trendova tražnje i mogucnosti razvojnog

predfinansiranja Republike u nekomercijalne uslove

turisticke ponude (krupna infrastruktura, nekomercijalni

sadržaji društvenog standarda, zaštita prirode, prirodne i

kulturne baštine);

(3) davanje vecih ovlašcenja lokalnim zajednicama za tržišni

tretman zemljišta i resursa u privatnoj, državnoj i

mešovitoj svojini, u korišcenju turistickih i

komplementarnih potencijala;

(4) stimulisanje, pored osnovne ekonomske funkcije, i

socijalne funkcije turizma, posebno u sferi zdravstvene i

sportske rekreacije, sporta i edukacije dece i omladine;

(5) unapredivanje uslova za dnevnu, vikend i praznicnu

rekreaciju gradskog i lokalnog stanovništva u

neposrednim gradskim okruženjima, otvaranjem i

kompletiranjem gradskih izletišta, izgradnjom skistadiona

iznad podplaninskih gradova, banja i sela,

izgradnjom kupališta i skijališta na jezerima i rekama,

turistickim i komunalnim uredenjem i opremanjem sela,

uredenjem lovišta, kulturno-istorijskih celina i spomenika.

 
 

1.2. Vidovi turizma prema potencijalima

 

     Na teritoriji Republike se kao posebne celine mogu

izdvojiti sledece vrste turistickih potencijala: planine, vodene

površine, pravci turistickog tranzita, veliki gradovi, banje,

celine i dobra prirodne i kulturne baštine, lovna podrucja i

sela.

     Od navedenih vidova turizma, dugorocni razvoj

kompleksne i integralne turisticke ponude Srbije

koncentrisace se narocito u prostorno-funkcionalnim celinama

planinskog, vodnog, tranzitnog, gradskog i banjskog turizma,

kojima ce integralno biti obuhvaceni i kulturološki, lovni,

seoski i dr. tržišno aktuelni vidovi turizma, uz sinhronizovanu

podršku programima razvoja komplementarnih aktivnosti

(poljoprivrede sa zdravstveno bezbednom hranom, šumarstva,

vodoprivrede, ciste energije, saobracaja, trgovine, zanatstva,

komunalnih delatnosti i dr.). U okviru prostora dominantno

organizovanih za tržišni turizam, socijalnom politikom bice

podržani i odgovarajuci sadržaji socijalnog turizma, narocito

za decu i omladinu.

     Polazeci od aktuelnih i pretpostavljenih trendova

medunarodne turisticke tražnje, realne mogucnosti plasmana

turisticke ponude na inostranim tržištima mogu se ocekivati

na podrucju Dunava, u velikim gradovima, na visokim

planinama, na pravcima medunarodnog drumskog tranzita, u

celinama prirodne i kulturne baštine najvece vrednosti i u

najznacajnijim lovištima. Domaca turisticka tražnja bice i

dalje usmerena prema banjama, sa rastucim ucešcem planina,

Dunava, sela i podrucja prirodne i kulturne baštine.

 

1.3. Koncept dugorocnog razvoja i organizacije

turisticke ponude

 

     Dugorocni razvoj i organizacija sadržaja i prostora

kompleksne i integralne turisticke ponude u Republici

zasnovani su na konceptu regionalizacije turistickih prostora,

izdvajanja tranzitnih turistickih pravaca i naselja sa

dominantnom turistickom funkcijom, kao i rangiranja ovih

turistickih celina po dugorocnim razvojnim potencijalima.

     U tom smislu, dugorocni razvoj i organizacija

turisticke ponude u Republici koncipirani su u sledecim

prostorno-funkcionalnim celinama: turisticke zone, turisticke

regije, tranzitni turisticki pravci, gradski turisticki centri i

banje.

     Turisticka zona predstavlja najširi funkcionalni

obuhvat kompleksne i integralne turisticke ponude jednog

predela ili kraja Republike Srbije sa karakteristicnim

postojecim i potencijalnim turistickim aktivnostima i

sadržajima. Turisticke zone su rangirane na zone I i II stepena.

Turisticka regija je osnovna prostorna celina postojecih

i potencijalnih aktivnosti i sadržaja ponude vodecih vidova

turizma u turistickoj zoni. Regije su rangirane na regije I

stepena (sa podpodelom 1 i 2) i II stepena (sa podpodelom 1 i

2).

     Tranzitni turisticki pravci su zasebni, specificni

prostori turisticke ponude duž znacajnih koridora

medunarodnih i nacionalnih drumskih i plovnih puteva, kako

u okviru turistickih regiona i zona tako i kao zasebna ponuda.

Rangirani su na tranzitne drumske turisticke pravce I - III

stepena i ostale, i na tranzitne plovne turisticke pravce I-III

stepena.

     Gradski turisticki centri su gradovi sa zasebnom

turistickom ponudom i/ili ponudom u okviru turistickih zona,

regija i tranzitnih pravaca. Rangirani su na centre I stepena (sa

podpodelom 1 i 2), i na centre II i III stepena.

Banje su zdravstveno-rekreativni i turisticki centri sa

zasebnom ponudom i/ili ponudom u okviru turistickih zona,

regija i tranzitnih pravaca. Rangirane su na banje I stepena (sa

podpodelom 1 i 2) i na banje II i III stepena.

 

1.4. Dugorocni plan turistickih zona,

turistickih regija, tranzitnih

turistickih pravaca, gradskih

turistickih centara i banja

(Referalna karta IV)

 

U skladu sa osnovnim dugorocnim ciljevima,

konceptom i kriterijumima razvoja i organizacije turisticke

ponude, utvrdena je sledeca klasifikacija turistickih prostora

(Tabele V-1, V-2, V-3, i V-4)

 

 

Tabela V-1 Turisticke zone i regije

Tabela V-2 Tranzitni turisticki pravci

Tabela V-3 Gradski turisticki centri

Tabela V-4 Banje

1.5. Plan turisticke ponude do 2010. godine

- projekcije i prioriteti

 

1.5.1. Razvoj i uredenje turisticke ponude do 2010. godine

Do 2010. godine planiran je razvoj sledecih turistickih prostora (tabela V-5) :

Tabela V-5 Razvoj i uredenje turisticke ponude do 2010. godine

 

 

     1.5.2. Prioritetne turisticke regije, gradski turisticki

centri i tranzitni turisticki pravci do 2010. god.

Medu turistickim prostorima predvidenim za razvoj do

2010. godine izdvojeni su prioriteti po sledecim nacelima:

1. pod prioritetom se podrazumeva prednost turistickog

prostora u raspodeli podsticajnih, sektorskih republickih

fondova i to samo za: izradu studija i programa razvoja,

prostornih i urbanistickih planova, izgradnju infrastrukture

i nekomercijalnih sadržaja društvenog standarda, kao i za

zaštitu prirode, životne sredine, prirodne i kulturne baštine

turistickih prostora;

2. prednost medu prioritetnim turistickim prostorima imace

oni sa vec formiranim ili zapocetim celinama i centrima

kompleksne turisticke ponude, sa vecim obimom i vecim

udelom obezbedenih sredstava za komercijalne turisticke

sadržaje u ukupnoj investiciji, a posebno sa ucešcem u

predfinansiranju nekomercijalnih sadržaja od strane

tržišnih nosilaca;

3. zbog strateških nacionalnih interesa (posebno u

oživljavanju lokalnih sredina, zaštiti prirode i dr.) i narocito

zbog otvaranja širih polaznih uslova za ukljucivanje

tržišnih nosilaca, u prioritete se ukljucuju i novi,

potencijalno najvredniji turisticki prostori, koji bez

republickog podsticaja, posebno za studije, programe,

planove i krupnu infrastrukturu, ne mogu da se ukljuce u

turisticko tržište;

4. redosled prioriteta medu izabranim turistickim prostorima

je nacelan, prema njihovom znacaju za republicki i lokalni

razvoj kao i za tržište, te se unekoliko može menjati,

zavisno od stepena zadovoljenja prethodno navedenih

nacela; u slucaju da neki od izabranih prioriteta ne

ispunjava navedena nacela, umesto njega se u prioritete

može ukljuciti i neki od ostalih turistickih prostora ciji

razvoj je planiran do 2010. godine.

 
 

    Izdvojeni prioriteti svrstani su u dve grupe:
  

     I grupa - prioriteti medu formiranim ili zapocetim celinama
i centrima turisticke ponude :

1. Beograd, kao glavni gradski turisticki centar;

2. kompleks severni Kopaonik (TC Kopaonik) - Željin -

Vrnjacka Banja, kao severni deo regije Sr.1 u svojstvu

prve kompleksno zaokružene subregije;

3. tranzitni drumski turisticki pravac od Novog Sada do Niša

(sa prednošcu deonici od Beograda do Niša);

4. Šar-planina (Brezovica) - istocni deo regije J.1.;

5. Novi Sad sa Fruškom Gorom - veliki gradski turisticki

centar i veci deo regije S.1.;

6. Ðerdap - veci deo regije C.4 .;

7. Tara - Zlatibor - Zlatar - veci deo regije Z.1.;

8. Maljen sa Divcibarama - srednji deo regije C.1.;
   

     II grupa - prioriteti medu novim turistickim prostorima:

1. Dunav, glavni plovni tranzitni pravac celim tokom kroz

Republiku;

2. Stara planina (Babin zub) - srednji deo regije I.1.;

3. Prokletije (Koprivnik i Pec) - deo regije J.2.;

4. Vlasina (Vlasinsko jezero, Cemernik i Vardenik) - severni

deo regije I.2.;

5. Golija (sa Novim Pazarom) - srednji deo regije Sr.2.;

6. Gornje Podunavlje (sa Somborom) - deo regije S.2.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. ZAŠTITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

 

4.1. Ciljevi

 

     Osnovni ciljevi zaštite nepokretnih kulturnih dobara

su:

  (1) ocuvanje temelja i materijalne baštine nacionalne kulture
i drugih kultura koje su se razvijale na tlu Republike Srbije;

  (2) organizovano razvijanje svesti o znacaju kulturnog

nasleda za život i rad današnjih i buducih generacija,

kao bitnog preduslova za ocuvanje nacionalnog identiteta;

  (3) reintegracija nepokretnih kulturnih dobara u savremeni

životni prostor Republike.

     Osnovna nacela zaštite su:

1. nepokretna kulturna dobra štite se integralno sa prostorom

u kome se nalaze;

2. u podrucjima gde su nepokretna kulturna dobra u

potpunosti integrisana u prirodni prostor, nepokretna

kulturna dobra štite se zajedno sa ocuvanom prirodom tj.

ocuvanim prirodnim prostorom;

3. sasvim izuzetno i samo radi spasavanja kulturnog dobra

moguca je njegova dislokacija;

4. nepokretna kulturna dobra tretiraju se kao razvojni

potencijal podrucja u kome se nalaze; s tim u vezi razraditi

i koncepciju kulturnog dobra kao ekonomskog dobra;

5. zaštita kulturnih dobara je integralni deo razvoja društva;

6. nepokretna kulturna dobra štite se od svih oblika

nekontrolisane izgradnje, zatim od rekonstrukcija koje su

neprimerene postojecoj naseljskoj strukturi, od

industrijskih pogona, od velikih infrastrukturnih sistema,

od vojnih objekata i drugih postrojenja koja mogu trajno da

degradiraju okruženje kulturnog dobra pa i sam identitet i

integritet kulturnog dobra;

7. naslede, koje iz raznih razloga nije obuhvaceno režimom

zaštite uvodi se u taj režim; ovo se pre svega odnosi na one

komplekse, objekte i mesta poglavito iz 19. i 20. veka koji

nisu odgovarajuce valorizovani, pa stoga nisu ni uvedeni u

odgovarajuci režim zaštite;

8. ostvariti ujednacenost i ravnomernost teritorijalnog

prisustva zaštite.
  
 

     4.2. Planska koncepcija zaštite

      (Referalna karta IV)

 

     Utvrduju se nacela i mere zaštite nepokretnih

kulturnih dobara:

1. kulturna dobara na teritoriji Republike klasifikovana su na

sledece vrste spomenika:

(a) prostorne kulturno-istorijske celine (urbanog, ruralnog i

urbano-ruralnog tipa);

(b) spomenici kulture;

(v) arheološka nalazišta;

(g) znamenita mesta.

2. vrednosno rangiranje spomenika od znacaja je zbog

odredivanja režima zaštite prostora - instrumenata zaštite,

velicine zašticenog prostora i dr; u tom smislu treba

uskladiti metodologiju i posebne mere zaštite sa

kriterijumima koji su propisani i usvojeni za kulturna dobra

od najviše do najniže kategorije;

3. planiranju i uredenju prostora pristupa se tako što se
podaci o zašticenim kulturnim dobrima i uslovima njihovog

ocuvanja ugraduju u planove zajedno sa instrumentima za

njihovo ocuvanje; planiranje se bazira na rezultatima rada

službe zaštite, koja ima aktivnu ulogu u svim fazama

izrade prostornih i urbanistickih planova;

4. neophodno je da se usklade terminologija, rokovi važenja

dokumenata (planova i uslova zaštite), procedura i drugi

instrumenti znacajni za planiranje i realizaciju planova;

5. neophodno je izvršiti dodatna istraživanja teritorije

Republike Srbije radi potpunog evidentiranja nepokretnih

kulturnih dobara kao i valorizaciju po jedinstvenim

kriterijumima; time bi se stvorila potpunija slika o

pojedinacnim podrucjima i koncentraciji nepokretnih
kulturnih dobara na osnovu koje bi se ujedno odredile i

prostorne kulturno-istorijske celine i posebna kulturna

podrucja; istraživanja treba da obuhvate narocito velike

prostorne celine, kao što su npr. Podunavlje, moravske

doline, dolina Ibra, i vec utvrdena kulturna podrucja kao

što su Stari Ras, fruškogorski manastiri i manastiri
Ovcarsko- Kablarske ili Gornjacke klisure, i utvrdivanje drugih
kulturnih podrucja istog ili nižeg ranga;

6. utvrdivanje vrednosti pojedinacnih spomenika ili grupa

spomenika u definisanim zonama kulturnog nasleda

preduslov je za odgovarajuci tretman spomenika u

prostorno-planskoj dokumentaciji;

7. prioritet u valorizaciji i kategorizaciji nepokretnih kulturnih dobara
treba dati zonama tekucih ili ocekivanih velikih promena - pre svega
gradovima i pojasima intenzivnog razvoja i infrastrukturnim koridorima;

8. zaštita nepokretnog kulturnog dobra obuhvata pored samog
dobra (spomenik) i njegovu zaštitnu zonu; zaštitna zona nepokretnog
kulturnog dobra obuhvata: (a) neposrednu

zonu - granicu zaštitne zone dobra i (b) druge prostore od

znacaja za doživljaj i prezentaciju dobra, koji se utvrduju u

okviru izrade prostornog ili urbanistickog plana;

9. u pogledu vrednosti tj. kvaliteta, kulturno naslede je veoma nejednako
rasporedeno u prostoru Republike; to namece potrebu da se pored
ujednacavanja vrednovanja na nivou zaštite, vrši relativno vrednovanje
nasleda u urbanistickim i prostornim planovima, tj. da se spomenicima
nižeg ranga u zonama siromašnijeg nasleda posveti relativno veca pažnja
upravo radi stvaranja odnosa sredine prema nasledu;

10. mere zaštite odnose se na ustanovljene kategorije kulturnih dobara
i njihovu zašticenu okolinu, a kategorije su:

(a) kulturna dobra upisana u Listu svetske kulturne baštine

(manastir Studenica, Sopocani sa Starim Rasom) i

predložena za upis u ovu Listu (Gamzigrad, manastiri

Decani, Gracanica, Pecka Patrijaršija, manastiri Fruške

Gore i Ðerdap sa Lepenskim Virom);

(b) kulturna dobra od izuzetnog znacaja (lista u analitickodokumentacionoj

osnovi Prostornog plana);

(v) kulturna dobra od velikog znacaja (lista u analitickodokumentacionoj

osnovi Prostornog plana);

(g) ostala kulturna dobra;

11. sa aspekta planiranja poseban tretman treba da dobiju :

(a) kulturna podrucja (definisana i u fazi utvrdivanja);

(b) znacajna stara gradska i crkvena središta;

(v) zone arheoloških nalazišta;

(g) seoska podrucja sa vrednim primerima autenticne narodne arhitekture,
specificnih tipoloških odlika i ambijenata, sa istorijskim, kulturološkim
i tradicionalnim slojevima od znacaja za razumevanje istorije
i kulture naroda i nacina života u seoskim zajednicama;

12. u postupku planiranja mere zaštite predvidaju se i za:

(a) dobra koja uživaju prethodnu zaštitu;

(b) dobra koja još uvek nisu adekvatno vrednovana i

zašticena, a koja predstavljaju vredne primere tehnicke

kulture i drugih vrsta nasleda, kao što su: fabrike, fabricki

kompleksi i hale, magacini, hidrocentrale i drugi

energetski objekti, štamparije, mostovi, železnicke stanice

i drugi saobracajni, vodoprivredni i rudarski objekti,

objekti poljoprivrede i dr. Pored pojedinacnih i grupa

objekata, ovde treba ukljuciti i naseljske zone (lokalitete)

od znacaja za razumevanje nacionalne istorije i osobenosti

njenog privrednog, socijalnog i kulturnog razvoja

(rudarska naselja, radnicke kolonije, banjski parkovi,

znamenita mesta crkvene istorije i istorijskih dogadaja i

dr.).

     Deo pobrojanih kulturnih dobara i podrucja

predstavljen je na referalnoj karti IV. Sa zvanicne liste

kategorisanih nepokretnih kulturnih dobara ubeležena su:

(a)dobra upisana u Listu svetske kulturne baštine,
(b) dobrapredložena za upis u Listu,
(v) dobra od izuzetnog znacajakoja se nalaze izvan gradskih podrucja, i
(g) grupacije dobara od vel ikog znacaja koje se mogu definisati kao prostorne celine.

     Pored ovih, na karti su oznacene i: ]

(d) zone arheoloških nalazišta - naselja;

(d) gradovi kao zone arheoloških nalazišta;

(e) zone srednjevekovnog kulturnog nasleda;

(ž) stara gradskai crkvena sedišta.

---

NAZAD