Josif Pancic i Kopaonik

        Botaničar svetskog glasa, jedno od najvećih imena naše nauke i kulture, osnivač mnogih naučnih disciplina, Josif Pančić - naučnik koji je najbolje poznavao i opisao floru Srbije.
        Lekar po pozivu a botaničar po naklonosti.
        Rođen 5. aprila 1814. godine u Bribiru (kod Senja), osnovnu školu završio u Gospiću, gimnaziju u Rijeci, a medicinu 1842. u Budimpešti. U Beču se upoznaje sa Vukom Karadžićem, po čijem nagovoru dolazi u Srbiju 1846. godine, gde ostaje do kraja života.
        Posećivao je i istraživao mnoge planine tadašnje Kneževine Srbije, a najviše se oduševljavao Kopaonikom, na kome je bio 16 puta. Prvi put 1851, a poslednji put 1886, u 72. godini života.
        Po povratku sa Kopaonika gde je bio sa "licejcima", obratio se studentima:

        Kao univerzitetski profesor (od 1853. godine kada je postavljen za profesora liceja) Pančić se posvetio i naučno-istraživačkom radu, posebno iz oblasti botanike, zoologije i geologije. Za 42. godine proučavanja prirode Srbije, objavio je 42 naučna dela iz navedenih oblasti.
        U naučnom svetu Josi Pančić, proslavio se otkrivanjem endemske vrste omorike na planini Tari 1875. godine u selu Zaovinama. Naučni naziv ove omorike je "Picea omorika Pancic" (iz tercijera).
        Svojim delom "Flora Kneževine Srbije", Pančić je Srbiju svrstao u, za to vreme, zemlje sa relativno visokim stepenom istraženosti flore. Najlepši opis Kopaonika da sada, Pančić je dao u radu: "Kopaonik i njegovo podgorje" - objavljenom 1869. godine.
       Biran je za prvog rektora Velike škole u Beogradu 1866. godine, a zatim još 6 puta. Kraljevska-srpska akademija nauka osnovana je 1. novembra 1866. godine, a za prvog predsednika postavljen je Josif Pančić 5. aprila 1887.
        Na Kopaoniku Pančić je prvi put boravio 1851, a poslednji, osamnaesti, put 1886, u 72. godini života. Pančić je bio začetnik planinarstva u Srbiji i prvi planinarski vodič.
        O životu i delu Josifa Pančića, objavljeno je preko 100 naučnih radova i rasprava, a Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 1997. godine je izdao celokupna dela Josifa Pančića u 10 tomova.
        Veliku ljubav prema srpskom narodu i nauci, Pančić je iskazao u svojoj želji da bude sahranjen na Kopaoniku.
        Želju su mu ispunili planinari Srbije i SANU - 7. jula 1951. godine, kada su zemne ostatke njegove, i supruge Mileve, sahranili u kovčegu od Pančićeve omorike u mauzoleju, na vrhu Kopaonika koji od toga vremena nosi ime Pančićev vrh (2017 m/nv) - dotle je bio Milanov vrh (po kralju Milanu Obrenoviću koji je na vrhu Kopaonika bio 1882. godine).

Sagledavajući uslove pod kojima se Josif Pančić bavio istraživanjima i na koji način je putovao po Srbiji bez železnice i sa slabom putnom mrežom, izražavamo poštovanje i divljenje velikanu naše nauke.

Dimenzije mauzoleja:
     - Širina 2.45 m
     - Dužina 3.60 m
     - Visina 1.65 m

Na čeonoj strani mauzoleja, koji je građen od kopaoničkog granita, na posebno ukrašenoj i uglačanoj ploči uposan je sledeći tekst:

Ostvarujući zavet Pančićev,
prenosimo ga da ovde večno počiva.
Objavljujemo i njegovu poruku
upućenu srpskoj omladini:
"Da će tek dubokim poznavanjem
i proučavanjem prirode naše zemlje
pokazati koliko voli
i poštuje svoju otadžbinu".

07.07.1951. godine,
Srpska akademija nauka
Univerzitet u Beogradu
Planinarski savez NRS.

Pančićev mauzolej predstavlja prvi kulturni spomenik na planinama Srbije. Građen je po projektu arh. Vladimira Vladisavljevića, u znak obeležavanja 50 godina planinarstva Srbije (1901 - 1951), kada je od 4. do 8. jula 1951. održan Prvi slet planinara Srbije, sa oko 2000 učesnika.

Izvor: -Vodič, Nacionalni park Kopaonik, 1999.
-Tekst Staniše B. Jovanovića, objavljen u listu "Politika" 10.09.2003. u rubrici "Među nama"

Toliko ste puta posetili Kopaonik, a nikada niste prišli blizu Mauzoliju J.Pančića?
Nije se ni moglo jednostavno prići. Mauzolej, a i sam vrh Kopaonika, se nalzi u zatvorenoj zoni vojske, pa su tamo mogle prići samo organizovane i dogovorene grupne posete.
Na žalost na danas se ne može prići. Prilikom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, pogođeni su i vojni objekti na Pančićevom vrhu, a oštećen je i sam mauzolej. Zbog eventualno zaostalih kasetnih bombi i blizine granice sa Kosovom, prilaz je zabranjen.

NATO bombardovanje 1999 god.

Prve bombe bačene na našu zemlju 24. marta uveče, pale su u područje nacionalnog parka "Kopaonik", na Pančićev vrh, koji se nalazi u (najstrožem) I stepenu zaštite. Pančićev vrh je gađan permanentno tokom čitavog rata, ukupno 20 puta, od čega je samo poslednjeg dana rata gađan čak sa 13 projektila. Sva granatiranja su izazvala teška oštećenja mauzoleja Josifa Pančića, najvećeg jugoslovenskog prirodnjaka, koji je za života sa naših prostora opisao preko 10 za nauku novih vrsta biljaka i životinja i postao naučnik svetskog glasa. Pored Pančićevog vrha na području Nacionalnog parka "Kopaonik" permanentno su bombardovani i Suvo Rudište, Gobelja, Sunčana dolina, Nebeske stolice, Treska i Ravnište.

U jesen 1999. nakon okončanja NATO bombardovanja, Nacionalni park Kopaonik je obnovio i rekonstruisao Pančićev mauzolej. Kompletan mauzolej je ponovo prezidan, čak je korišćen kamen sa istog majdana. Uzidan je i deo bombama oštećenog kamena, kao uspomena na nemila dešavanja. Pristup je i dalje pod zvaničnom zabranom, ali u principu može da se poseti. Javite se obavezno čuvarskoj službi na vrhu.

     OBELISK na Kopaoniku je četvorostrana piramida visoka oko 15 metara, koja pri dnu ima "vrata" sa sve četiri strane visine oko 1.70 metara. Obelisk se nalazi na samoj ivici nekadašnjeg rudnika koji je sa desne strane duboko u dolini, a sa leve su izlazne stanice žičara jednosedežnice (br.4 - Pančić) i dvosedežnice (br.5 - Centar).
     Postavljen je na vrhu "Suvo rudište" čija je visina 1970 m, i od Pančićevog vrha na 2017 m/nv je udaljen oko 700 m vazdušnom linijom.
     Obelisk predstavlja geometarsku trigonometrijsku tačku.