|
Ski Crna Gora |
 |
|
Ski Crna Gora |
|
Prokletije
Crnogorske Prokletije su samo manji deo ove posebne planinske skupine, između Dinarida i Šarskih planina, čiji se veći deo nalazi u Albaniji. Planinski vienci se postepeno izdižu u pravcu jugozapad – severoistok, sa oboda Zetsko-skadarske kotline i zavrsavaju spletom najviših masiva Bogićevice, do prevoja Čakora i Rugova, u dužini oko 70 km, gde se nalaze najviši planinski grebeni, Maja jezerce (2694 m), na albanskoj teritoriji, Đeravica (2656 m), na srpskoj i Bogićevica (2358 m) na crnogorskoj teritoriji. Kontinuitet ovog moćnog visokoplaninskog sklopa geomorfoloski se nastavlja u pravcu severa nizom visokih planinskih venaca, preko Nedžinata (2341 m), Čakora (2046 m), Mokre planine (1932 m), Hajle (2403 m) i Mokre Gore (2154 m).
Najmoćnija i najintezivnija glacijacija na Balkanu, ostavila je najdublje tragove glečerske erozije u obliku mnogobrojnih cirkova u kojima je zaostalo desetak manjih ledničkih jezera i duboko urezanih valova. Jovan Cvijic je tvrdio da "ni u jednoj oblasti Balkanskog poluostrva glečeri nisu ostavili tako duboke tragove svoje erozije kao u Prokletijama. To je posle Alpa bila najglečernija planina u Evropi".
Tragovi glečerske aktivnosti, kao retka prirodna vrednost predstavljaju izvanrednu estetsku atrakciju. Oštri nazubljeni grebeni, nepristupačni vrhovi, duboki cirkovi, strme, vertikalne litice, brojna izvorišta reka – ništa od prirodnih kaprica nije pokvareno ljudskom rukom.
Polazna tačka za planinarske pohode Prokletijama je dolina Grbaja u kojoj se nalaze dva planinarska doma. U podnožju planina smeštena su i živopisna mesta: Plav i Gusinje. U blizini Gusinja nalaze se Ali pašini izvori na kojima se svake godine tradicionalno okupljaju Plavljani. Tom prilikom dođu da se podsete na svoje korene čak i ljudi iz Amerike, rodom Plavljani.
Izletničku metu predstavljaju mnogobrojna planinska jezera, a najpopularnija su Plavsko, Ridsko i Visitorsko. Plavsko je najveće, Ridsko važi za jedno od najlepših planinskih u Crnoj Gori i šire, a Visitorsko je naročito zanimljivo zbog plovećeg ostrva koje se formiralo na njegovoj površini. Legenda, koja je isprepletana sa istinom, kaže da je ostrvo postalo od nekadašnjeg splava, kojeg su na jezeru napravili stočari da bi na njemu sklanjali svoja stada od divljih zveri. Kako je splav bio dobro nađubren, na njemu je izrasla bujna trava čijim se raspadanjem stvorio sloj tresavskog pokrivača debelog oko 80 cm pri obali.
Duže vreme je aktuelna inicijativa da se oblast Prokletija zaštiti kao nacionalni park.
U jednoj od dolina - Grbaja na 1160m.n.v. nalazi se planinarski dom vlasništvo PSD "RADNIČKI" iz Beograda. Od Gusinja do planinarskog doma ima oko 7.5 km, pri čemu 2/3 je asfaltiran put, a ostatak puta je makadamski.
|
U domu postoji 25
ležaja i tekuća voda a hranu treba poneti. Postoji ispenjanih 60 smeri. Prokletije su jedan od najboljih regiona za "pravi alpinizam", kako leti tako i zimi. U blizini planinarskog doma trebalo bi da se nalazi neki ski lift? |
 |
Planinarski dom Dolina Grbaje (1160mnv)
Mesto: dolina Grbaje, oko 7 km od Gusinja.
Konfiguracija: zidani objekt sa prizemljem, spratom (grupna soba) i potkrovljem.
Kapacitet: na spratu je grupna soba sa 20 ležaja. U potkrovlju se može smestiti još 7 dodatnih dušeka.
Komfor: dom nema struju, u kuhinji ima pijacu vodu koja se dovodi sa obližnjeg izvora. Poljski WC u neposrednoj blizini doma. Na spratu i potkrovlju nema grejanja, dok se i trpezariji nalazi šporet na drva.
Okolina: velicanstveni masiv Karanfila na istoku i nešto pitomija Volušnica i Trojana sa zapada.
Dolazak: putnickim vozilom i autobusom (po suvom vremenu) od Plava i Gusinja asfaltnim putem i makadamom poslednja 3,5 km.
Domom upravlja: vlasnik - PD "Radnicki" iz Beograda, Žarka Zrenjanina 31.
Organizovanje smeštaja: posete grupa i pojedinaca treba najaviti . O domu se neposredno stara Radonja Šekularac iz Gusinja, kod koga se nalazi kljuc. Buduci da je rec o pogranicnom podruciju treba se najaviti stanici policije.
Preuzeto sa: host.sezampro.yu/freebiking
Februara 2001. godine, petočlana ekipa Speleološkog odseka Beograd, na čelu sa Zorić Borisom, izvela je zimski treking na Prokletije.
Cilj: Uspon na Severni vrh Karanfila, upoznavanje terena
Lokacija: masiv Prokletija, dolina Grbaja.
 |
Po povoljnom, ali dubokom 50-ak santima, snegu ekipa se ispela do Pečurke, kroz Krošnju, između vrha Očnjak (2180 m) i grebena Koplja. Ovaj uspon je bio predvi|en da bi se isprtilo i olakšao sledeći uspon na Severni vrh Karanfila (2460 m). |
 |
Pri silasku jedan član ekipe se spuštao bordom, pri čemu se potvrdila konstantacija da su tereni za skijanje stvarno perspektivni. |
O njihovim iskustvima tokom ove akcije, a i drugih, možete više pogledati na sajtu Speleploškog odseka Beograd, (Zmaja od Noćaja 9/IV, tel: 626-658), koji se nalazi na adresi:
 |
Prokletije Almanah izdanje Planinarskog društva Đerovica - Peć 1958 godine. |
