Fruška Gora

     Ski lift u Sremu ? !   
     Teško je poverovati.

     Zaista, danas nema ski lifta na Furškoj Gori, ali postojao je.

Evo nekih podataka koji ukazuju na to:

    Jedino jugoslovensko preduzeće koje se bavi proizvodnjom i montažom ski žičara i ski liftova - FOD iz Bora, u svom prospektu kao jednu od svojih referenci navodi da su izgradili i postavili SKI LIFT na lokaciji opštine SREMSKA KAMENICA, a kao kupac se navodi Nacionalni park Fruška Gora. Lift je kupljen 1981 godine.
    Na sajmu Expo Zim 2000/01, sreo sam se sa jednim gospodinom koji tvrdi da je na Fruškoj Gori postojao ski lift, čija je lokacija vrha bila u nepostednoj blizini PTT odmarališta na samom vencu, a početak na padini u pravcu Sremske Kamenice i reke Dunav. Navodno duž trase nekadašnjg lifta, iz trave i korova još uvek štrči ostatak stuba od ski lifta.
    Činjenica je da je Fruška Gora male nadmorske visine, i sigurno nema dovoljno kvalitetnog snega za skijanje. Ako se u međuvremenu utvrdilo da nema smisla da ski lift postoji na ovom mestu, mogao se ustupiti ili prodati nekom ko bi ga montirao na prikladnijoj lokaciji, a ne da se prepusti zubu vremena i da propadne.

     Dodatna informacija iz Juna 2002.
Prema informaciji gospođice Lube Ristanović, ski lift je bio postavljen na livadi "Brankovac", ali da nije izdžao ni jednu sezonu.

     Septembar 2005. Posle više godina čekanja, zahvaljujući gospodinu Vladimiru Beherano, dobili smo pravu informaciju o sudbini ski lifta na Fruškoj Gori. Pismo prenosim u celosti . . .

Postovani,
 
     sasvim slucajno sam, trazeci nesto sasvim drugo, naisao na sajt gde se spominje ski lift na Fruskoj Gori. Ne znam koliko je sada uopste interesantno pricati o tome, posto ne mogu da vidim starost teksta, ali ja mogu da vam dam neke podrobnije informacije o tom ski liftu. Podatak da je kupljen 1981 mi je sumniv, jer koliko se secam, tada nisam bio ozenjen, a lift je kupljen dok sam bio momak.
     U vreme kasnih sedamdesetih godina, kao rezultat akcije koja se zvala "svi na sneg", pokrenutu od ski entuzjasta iz šezdesetih godina i tadašnje organizacije SOFK, Vojvodina je postala skijaski najpismenija populacija, ako se izuzme Slovenija u tadasnjoj Jugoslaviji. Prema analizi koja je radjena krajem sedamdesetih, u Vojvodini je Elan iz Begunja prodavao najvise ski opreme u odnosu na broj stanovnika, a nas skijase ravnicare ste mogli sretati na svim EX YU skijalistima sa zavidnim poznavanjem alpskog skijanja, ali i u najeminentnijim evropskim. No, da ne duzim.
     Tada je u okviru SOFK u Masarikovoj ulici u Novom Sadu bio vrlo aktivan ski klub "Vojvodina" sa vise od stotinu aktivnih clanova. Pored tradicionalnog nordijskog skijaskog trcanja koje se do tada organizovano negovalo, poraslo je interesovanje za organizovano alpsko skijanje, što je rezultiralo stvaranjem tri sekcije u okviru ski kluba i to: Sekcija za skijasko trcanje (rekreativnog i takmicarskog karaktera), Sekcija za alpsko skijanje takmicarskog karaktera i Sekcija za rekreativno alpsko skijanje. U to vreme, najviše uz pomoc Nikole Strbenka instruktora za skijasko trcanje i  mr Milana Sasica Zige (magistrirao na alpskom skijanju), tada profesora sa Fakulteta fizicke kulture u Novom Sadu, obucene su desetine instruktora i ucitelja skijanja, cije se znanje stalno usavrsavalo na teoretskim i prakticnim seminarima koji su bili uslov za dobijanje godisnje FIS ski instruktorske ili uciteljske markice. Klub je izmedju ostalog, pruzao i usluge strucnog vodjenja turistickih, studentskih i djackih grupa i obuku pocetnika skijasa tokom ski sezone.
     Obzirom da je tada snezna situacija na Fruskoj Gori bila nesto povoljnija nego danas, na njenim padinama koje su bile podobne za to, svakodnevno tokom sneznih dana, moglo se videti desetine, a lepim vikendima i po nekoliko hiljada ljubitelja snega. Obzirom na nedostatak i duzinu improvizovanih staza, Brankovac u blizini PTT doma, pokazao se kao najinteresantniji za vecinu skijasa. Tad smo vec naucili da cuvamo to malo snega njegovim nabijanjem uz pomoc vojske novosadskog garnizona i tadsnjeg clana naseg kluba, u to vreme kapetana Tihomira Simica, sada Podpredsednika Izvrsnog veca Vojvodine i fiksiranjem snega, za cega smo umesto nedostajucih specijalnih preparata koristili vestacko djubrivo "Urea", koja je zbog amonijacnih jedinjenja bila sasvim dobra da nam odrzi sneg mnogo duze nego sto bi u prirodnim uslovima bilo moguce.
     Ski liftovi koji su se mogli naci u prodaji u to vreme, mogli su se kupiti u tadasnjem "Slovenijasportu", pre svega zahvaljujuci tadasnjem sefu prodavnice, pokojnom Srbi, cije sam ime zaboravio, ali su bili skupi i za pojedince i za Ski klub. Prvi ski lift bio je improvizacija dipl.mas.ing. Lazara Kiselicki i njegovog drustva, nezavisno od kluba, koji je funkcionisao tako sto se sa Fice (Zastava 750 - NS*736-92), koja se podizao na klocne i postavljao zadnjim delom prema padini, te osiguravao od eventualnog klizanja niz padinu, skidao zadni tocak i montirala gola felga, dugackog kanapa i prednjeg tocka bez gume sa vilama od starog bicikla, koje su se zakucavale na podnozje padine. Unutrasnjom gumom od fice i kanapom vile su se fiksirala za neko jako drvo. Dugackim beskrajnim kanapom su se povezivali felga od Fice i bandaz od bicikla, upalio motor ubacio u brzinu i eto uz pomoc diferencijala, improvizovanog ski lifta. Clanovi ski kluba i ostali skijasi su sa zaviscu gledali kako se tada momci iz Lazarevog drustva skijaju.
     Ski klub je uz pomoc Srbe iz Slovenija sporta, avokata dr Save Grujca i jos nekih ljudi, uspeo da nabavi prvo jedan, a potom jos dva  mobilna ski lifta, ali je bila komplikacija svakodnevno montiranje i demontiranje, mada je to predstavljalo pravo malo cudo u ovoj nasoj ravnici. Posle su ti liftovi vozeni na razna skijalista sirom EX YU gde nije bilo ski liftova, za potrebe kluba, a dalju njihovu sudbinu ne znam.
     Nekako u isto vreme, uz vrlo povoljan aranzman sa FOB iz Bora, preko kluba je nabavljen pravi ski lift koji je posle dosta peripetija bio instaliran na Brankovcu i tu prvu zimu je bio u funkciji skoro mesec dana, da bismo ga jednog dana nasli izvaljenog iz posebno ukopanig i betoniranih lezista i presecenu sajlu. Ubrzo se saznalo da su to ucinili neki ljudi koji su tvrdili da je Brankovacka livada njihov privatni posed. Lift je popravljen i sledece sezone ponovo stavljen u funkciju, ali je nakon sam nekoliko dana, sajla ponovo bila isecena, navodno od istih ljudi. Ako me secanje jos sluzi, klub je poveo spor protiv vinovnika, ali o ishodu ne znam nista. Popravka sajle (specijalni sinteticki konopac) je bila vrlo skupa. To se ponovilo nekoliko puta u toku sezone, tako da smo ga na kraju i ostavili nepopravljenog do sledece. I u sledecoj sezoni sajla je secena nekoliko puta,da bi na kraju bila i odneta. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim, ali mislim da je to bila 1980. godina, kada je poslednji put bio u funkciji. Toga se secam jer sam i sam ucestvovao u pokusaju osposobljavanja. Ipak, dozvoljavam mogucnost da je to bilo i ranije.
     Da li sad na Brankovcu postoje ostaci borskog ski lifta ili ne, to ne znam, ali znam tacno mesto gde je bio postavljen i zao mi je sto se sve tako zavrsilo.

     Molim da mi oprostite na opsirnom mailu, ali to su ipak bile moje najlepse godine kojih se rado secam.

     Sa postovanjem,

     bivsi clan Ski kluba "Vojvodina" Vladimir Beherano

     mailto:   beha@eunet.yu ;   vbeherano@ddor.co.yu       

    Ako znate više podataka o sudbini ovog ski lifta, molim da mi se javite:
webmaster@skijanje.co.yu


NOVI SAD, NEDELJA, 15. FEBRUAR 2004. GODINE
nshronika@dnevnik.co.yu

SA STRANICA NOVOSADSKE HRONIKE
Ski-lift na prodaju
Uprkos snegu, koji je zavejao sve moguće puteve, kako gradske, tako i okolne, naš list je uspeo da probije smetove i stigne do čitatelja u Bačkoj Palanci

     Pre dve decenije, polovinom februara, sneg je toliko zavejao Novi Sad da je grad bio u vanrednom stanju. Svi živi, pa čak i najlenji, morali su da se prihvate lopate, a zimske službe su muku mučile, kako po gradskim, tako i okolnim putevima. Među smetovima snega, jedno terensko vozilo uspelo je da se probije na putu za Bačku Palanku, i tamo, lokalnim kioscima, preda svežanj našeg lista. “Dnevniku” je tada u pomoć pritekao “Heroj Pinki”, dajući našoj kući pomenuto vozilo, ali i vozača, koji je nazaslužniji što nestrpljivi čitaoci nisu bili uskraćeni za vesti i informacije.
     I pored neverovatnih padavina, tadašnja gradska vlast nije imala razumevanja za svoje sugrađane kada je u pitanju čišćenje snega ispred ulaza. Tako je inspekciji naloženo da izađe na teren. Ipak, inspektori su, svesni da se jedva može izaći van kuće, a kamoli još i čistiti sneg, napisali za tri dana 500 upozorenja, a ne kazni. Nakon toga su, bar zaključujući po novinskim izveštajima, dobili packe od gradskih otaca, koji su tražili da svi neodgovorni sugrađani treba da budu kažnjeni.
     U to vreme se još jednom potvrdila ona narodna: “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Tako je, skočila prodaja ski-opreme u prodavnici (sećate se sigurno tog imena) “Slovenijašport”. Pored sanki, skija, prikladne zimske odeće i obuće, ponuđena su i tri ski-lifta. Rađena po švajcarskoj licenci, dugačka 300 metara, montirala su se na stazu za svega pet minuta. Ipak, glavna reklama za ski-liftove bilo je to što za dva sata potroše svega litar benzina, a svakog minuta može da prevezu od pet do 20 skijaša. Za padine se podrazumevalo, valjda, da su na Fruškoj gori.
     Đ. Borojev

 

NOVI SAD, ČETVRTAK, 20. FEBRUAR 2003. GODINE

NA FRUŠKOJ GORI POSLE DVE DECENIJE
Proradio ski - lift

     Mini ski - lift na Iriškom vencu počeo je da radi posle dvadesetogodišnje pauze. Radiće petkom od 11 do 17, a subotom i nedeljom od 10 do 17 časova.
     Kako saznajemo od LJube Ristanović iz Nacionalnog parka “Fruška gora”, lift je zapravo uže za koje se skijaš ili “vozač” sanki uhvati i ono ga vuče stazom koja je dugačka oko 80 metara. Sat vremena košta 100 dinara.
     D. L.

Linkovi:
www.npfruskagora.co.yu
www.novisadtourism.org.yu
www.fruskogorskimaraton.neobee.net
www.fruskagora.co.yu

NAZAD

HOME