|
R A K O V A C |
|
|
R A K O V A C |
|
SKI-CENTAR U PRIVATNOJ REŽIJI
Rakovački Val d - Izer i B. B
Na scenu stupa Žućka, pas koji obožava zimske vratolomije. Petar Kriš objašnjava da se svako jutro, i to bar tri puta, Žućka mora spustiti stazom. Ne prihvata “miran, iš“ kao odgovor. Priđe skijašu, on je uzme u naručje i punim gasom sjuri niz padinu
Mart, 2003. - Rakovac, mesto u podnožju Fruške Gore na putu od Sremske Kamenice prema Beočinu
Mašta može svašta. Ako ne verujete, pitajte Petra Kriša (57), čoveka koji je pored svoje kuće u Rakovcu napravio ski-stazu i žičaru. Nastavnik fizičkog vaspitanja u školi “Ivo Lola Robar”, instruktor skijanja i bivši jugoslovenski reprezentativac u skoku udalj nije odoleo prirodnoj padini tik do sebe, uzeo je alat u ruke i - dočekao sneg. Reporteri “Dnevnika” su ga zatekli u svom elementu, na skijama. Pozdravlja nas dok klizi rakovačkim Val d˘ Izerom.
- Napravio sam malu žičaru još prošle godine, ali me je sneg izneverio. Deda Mraz se konačno smilovao, i položio popravni ispit sa odličnim uspehom - profesorskim žargonom šali se naš domaćin. - Padina je dugačka 65 metara, ako skijate spust još je duža . U produžetku staze nalazi se mala kontrapadina, koja me vraća na ski-lift. Pitale su me komšije šta to betoniram po ovom vremenu, ne znajući da “zidam” žičaru. Sada ceo komšiluk može da uživa u skijanju, a da ne napusti dom - reče Petar i spusti se slalomom u maniru profesionalca veterana. Pogađate, najčešći korisnici ski-lifta su klinci iz okoline.Točak opet izumljen
Na vrhu se nalazi mešalica za cement za koju je zavarena felna “tomos” motocikla APN-4, obložena gumom, koja obrće konopac.
U podnožju, kao prenosnik služi polovina rama “poni” bicikla fiksiranog za drvo, čiji točak vrti uže za vuču. Pošto je bilo neizvodljivo ugraditi držače za konopac, Petar je od suve drenovine oblikovao malu hvataljku kojom se kači na uže. Postoji i metalna, ali drvena bolje prijanja. Saznajemo da će sledeće godine na stazi biti montirani jači elektro-motor i veći prenosnik, što će skijaše brže vući do vrha. Putanju konopca stabilizuju drveni ramovi ispred oba prenosnika, preko kojih on klizi željenim smerom. Ne bismo se iznenadili ako Emir Kusturica, po uzoru na svog vizuelnog pigmaliona Felinija, “ukrade” ovu ideju za novi film.
U razgovor se uključila i Petrova prva komšinica, koja nam se predstavila kao B. B. Prihvatamo pseudonim francuske ikone, jer gospođa zaista liči na filmsku divu. Upire prstom na mešalicu, i kaže nam kroz smeh: “Ovo je dovoljno samo da umuti šlag. Dođite na kafu kod mene”. Potom nam priča.
- Lepo je što ste došli. LJudi koji prolaze putem pored, zaustavljaju se, i ne mogu da poveruju čega se Petar dosetio. Stalno imamo publiku, a i putnici iz autobusa ne mogu da se načude. Što niste poneli skije, da uživate malo - pita Borka Bačvanski (B.B), obradovana činjenicom da su pero i objektiv došli u malo poznat sremski komšiluk.
Razgovor se spontano vratio na njene inicijale. A da je u pitanju više od sličnosti, sa poznatom glumicom, Borka nam je potvrdila anegdotom sa Svetog Stefana, pre mnogo godina.
- Tada mi je prišao Ričard Barton i rekao: “Gospođo, vi ste lepši čak i od moje Liz (supruga i koleginica Elizabet Tejlor)”.
Sabiramo utiske i uživamo u atmosferi dostojnoj francuskog ski-centra.Pas bez ski-pasa
Na scenu stupa Žućka, pas koji obožava zimske vratolomije. Petar Kriš objašnjava da se svako jutro, i to bar tri puta, Žućka mora spustiti stazom. Ne prihvata “miran, iš“ kao odgovor. Priđe skijašu, on je uzme u naručje i punim gasom sjuri niz padinu. Nema greške da ova kuca voli smučanje, jer je i nas pokušala obrlatiti na šarm, misleći da smo potencijalni skijaši. Pošto nismo, a sneg je dovoljno utaban, koristimo stopala i uz zalet klizimo nizbrdo. Ide samo tako, kao na “elankama”. Problem je popeti se bez pada, i neoštećenog dostojanstva - nismo Žućka, i nemamo kandže. Postajemo prvi pešaci koje vuče žičara.
- Na stazi nema kamenja i ostalih neravnina. Dovoljno je svega pet centimetara snega da staza postane upotrebljiva - nastavlja profesor Kriš. - Možda je ovde najlepše noću. Postoje tri ulične lampe u blizini, koje dovoljno osvetljavaju padinu. Ovde može da se skija ko želi, samo ako nije prevelika gužva. Niže od staze nalazi se kopani bunar. Uz pomoć njega ću dogodine napraviti klizalište - entuzijastično objašnjava bivši seniorski prvak Vojvodine u slalomu.
Zaživi li ova ideja dogodine, a nema razloga da u to sumnjamo posle svega viđenog, Petrova rukotvorina dobiće epitet ski-centra, bez imalo metafore.Igor Mihaljević
Foto:S. Miletić
Preuzeto sa sajta
NOVI SAD, NEDELJA, 2. MART 2003. GODINE
