|
Ski-magazin |
|
Ski-magazin
 |
Ski magazin br 3, Sarajevo 20.06.2003.NADNASLOV: On line mediji NASLOV: Skijanje na Internetu PODNASLOV: U svom domu, daleko od svih skijališta, Zoran Radulović stvara jedan od najčitanijih i najpopularnijih Internet sajtova na ovim našim prostorima. Prema ocjenama većine skijaša, riječ je o vrlo profesionalnom sajtu «na koji se uvijek sa sigurnošću možete pozvati». Interesiralo nas je, prije svega, ko i kako stoji iza njega... Piše: Ema FIŠER |
U nedostatku adekvatnih ski-magazina i novinskih žurnala dostupnih brojnoj armiji skijaša, jedan Internet sajt postao je i ostao jedini izvor vrlo važnih informacija. Nema tog skijaša na našim prostorima koji nije bar jednom posjetio ovaj sajt. Kada smo pravili anketu na bh. skijalištima i pitali «šta se čita», bar pedeset odsto skijaša bez razmišljanja je odgovorilo: «Skijanje.com». Tim tragom krenuli smo i mi i stigli do Zorana Radulovića, Beograđanina, koji puni i uređuje taj nesumnjivo popularni sajt. No, kako je Zoran čovjek u sjeni, željeli smo ga predstaviti čitaocima Ski-magazina.
Pripremate i uređujete jedan od najposjećenijih sajtova na Internetu koji se tiče skijanja. Naše, ali i vaše čitatelje interesira ko stoji iza sajta?
- Niko osim mene ne stoji iza sajta. Za protekle tri godine otkako radim ovaj sajt, primetio sam da se ljudi iz “skijaškog sveta“ prilično poznaju među sobom. Mnogi od njih se pitaju ko sam ja i iz koje «priče» sam se pojavio u ovoj oblasti.
Kako i na koji način dolazite do informacija?
- Uglavnom, informacije sam prikupljam, a veoma malo dobijam. Uglavnom preko štampe, svetskih ski-magazina, i Internet pratraživanjima. Vrlo često, i kada tražim informaciju, ona ne stigne do mene. Recimo, tražio sam da mi se dostave kompletni rezultati FIS takmičenja na Jahorini, ali niko nije našao za shodno da mi ih pošalje. Tek sam ove sezone uspeo da obezbedim da mi iz Smučarskog saveza Srbije i Crne Gore redovno putem maila šalju sve najave za ski-takmičenja i ostala skijaška dešavanja. Međutim, informaciju o realizaciji i rezultatima neke trke retko ko šalje. Mislim da su tu najviše zakazali ski-klubovi. Šteta je da se za njihov veliki trud oko organizacije jednog ski-takmičenja veoma malo zna i da se imena mladih takmičara nigde ne pomenu.
Koliko su čitatelji spremni sarađivati, s obzirom na to da je više nego evidentno da je Internet na ovim našim prostorima još u povoju?
- S obzirom na to da je Internet na ovim prostorima dostupan relativno malom broju ljudi, mogu reći da sam u principu zadovoljan saradnjom sa posetiocima sajta. Dobar deo aktuelnih informacija dobijam baš od njih. Tu pre svega mislim na informacije o stanju i uslovima boravka u ski-centrima. Ove sezone, najviše dobrih ili loših utisaka sa skijanja dobijao sam od posetilaca sajta koji su boravili na Kopaoniku, Jahorini, Vlašiću, Durmitoru, u Bugarskim ski-centrima…
Zašto biste nekom savjetovali, ako bi vas pitao, da prati vaš vrlo profesionalni sajt?
- Pre svega zbog aktuelnih informacija iz svih oblasti skijanja koje se mogu naći na sajtu. Za one koji se spremaju za odlazak na sneg, tu su ažurne informacije o ski-centrima, cenama boravka u njima, cenama ski-pasa, najma opreme, ski-škole… Svakodnevno objavljujem “ski-info” sa Kopaonika i Jahorine, sa podacima o temperaturi, vetru, oblačnosti, visini snega, prohodnosti puteva i o žičarama koje rade. Moram da pohvalim “VLski” ski-školu i Vladu Lučića koji mi već dve sezone šalje ski-info sa Jahorine (ali ne i rezultate sa takmičenja). Na sajtu je obrađeno blizu 100 ski-centara ili mesta na kojima postoji bar jedan bebi ski-lift (Srbija, Crna Gora, BiH, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Zapadna Evropa). Za one koji bi da nabave ski-opremu tu su potrebne informacije i saveti. Takođe, maksimalno pokušavam da pratim sva skijaška takmičenja, kako ona u okruženju tako i Svetski kup i Svetska prvenstva. Na sajtu se mogu naći i informacije o najvećem broju zimskih sportova, a posebno se trudim da u što većoj meri ispratim i popularizujem nordijske zimske sportove. Tu je i mnoštvo drugih podataka o istoriji skijanja, zimskim olimpijadama, ski-magazinima i publikacijama, zatim razni saveti za skijaše kao i mnogo ski-linkova.
Koliko i kako vas prate potencijalni oglašivači? Koliko je njima u interesu da prihvate takav način prezentacije?
- Ima ih, ali sve je to skromno. Još uvek realne troškove održavanja sajta ne pokrivam. Međutim, moram priznati da sam i sam neaktivan po tom pitanju, i uglavnom čekam da se oglašivači sami jave. Nadam se da će sledećih sezona biti bolje.
Razmišljate li o dnevnom ažuriranju stranica, kako bi ljudi bili pravovremeno informirani?
- Tokom zimske sezone, sajt ažuriram bukvalno svakodnevno. Sajt je izraženo sezonskog karaktera, tako da je njegova posećenost tokom leta drastično manja nego tokom zime. Zato bih podsetio potencijalne posetioce da i tokom leta na sajtu ima aktuelnih informacija. Pre svega o cenama boravka na planinama tokom leta. Pratim i letnje varijante zimskih sportova čija se takmičenja održavaju pod okriljem FIS-a, pre svega skijaške skokove na veštačkoj podlozi, zatim gras ski – skijanje na travi (letnja varijanta alpskog skijanja), roller ski (letnja varijanta nordijskog skijanja). Tu su i informacije o letnjim pripremama skijaša...
S obzirom na to da je riječ o mediju budućnosti, da li ste zadovoljni općim tretmanom sajta?
- Tretmanom sajta od strane samih posetilaca sam zadovoljan. Njihovi komentari su uglavnom povoljni, a sugestije dobronamerne. Nisam zadovoljan tretmanom od strane skijaških federacija i klubova i njihovom nezaintersovanošću da mi sami nude informacije o sebi i svojim aktivnostima. Nisam zadovoljan tretmanom sajta od strane ski-centara, koji još uvek ne nalaze za shodno da me pozovu na svoje promotivne skupove i konferencije. U prncipu sam zadovoljan posetom (mada posetioca nikada dosta), zadovoljan sam rejtingom sajta na svetskim pretraživačima, ali ne i dizajnom na kome moram ozbiljno da radim u narednom periodu.
Vjerovatno će biti i onih koji žele saznati može li se živjeti od toga posla.
- Od ovoga se ne živi. Ne smem ni da sabiram sve troškove sajta tokom godine, inače bih već davno odustao od svega. Znači, entuzijazam je još uvek prisutan uz dosta potrošenog slobodnog vremena, ali i novca. Mnogi posetioci sajta mi se u mail porukama obraćaju u množini, misleći da sajt radi ekipa ljudi.
Znate li da je vaš sajt jedan od najpopularnijih u BiH? Na svim skijaškim takmičenja na kojima smo bili protekle sezone svi su ga hvalili i isticali njegovu važnost?
- Drago mi je da to čujem. Ovakva konstatacija, kao i mnoštvo pohvala koje dobijam od strane posetilaca su najveći podstrek da istrajem u radu na ovom sajtu.
Koliko u poslu stvarno pomaže Skijaški savez? Nesumnjivo je da je odziv čitatelja veliki. Da li ljudi iz Skijaškog saveza smatraju da im je potrebna takva prezentacija?
- Nažalost, pomoć skijaških saveza je gotovo nikakva. U najboljem slučaju stavili su me na mail-listu za dobijanje informacija. Ovaj sajt je pre svega orijentisan prema dešavanjima u ski-savezima BiH, Makedonije i Srbije i Crne Gore. Nijedan od ovih saveza nema svoj sajt, i bilo bi im potrebno da se na Internetu prezentuju informacije o njihovom radu. Mada sam ja apsolutno otvoren za saradnju, još uvek nema njihove potrebe da mi dostavljaju informacije o aktivnostima. Verovatno je tu razlog i slaba kadrovska i tehnička opremljenost pomenutih saveza. Moj poziv za saradnju ostaje otvoren, a na njima je da se jave.
Što mislite o razvoju BiH skijanja?
- Drago mi je da je poslednjih godina došlo do vidnog napretka u bh. skijanju. Pre svega, stasalo je dosta mladih i veoma perspektivnih takmičara. Posebno bih istakao važnost formiranja jedinstvenog ski-saveza, čime će svi raspoloživi resursi i potencijali biti znatno bolje iskorišteni.
Na kojem biste mjestu rangirali bh. skijališta?
- Nažalost, još uvek nisam boravio ni u jedom bosanskohercegovačkom
ski-centru, mada uz pomoć Interneta i posetilaca sajta uglavnom pratim šta se u njima dešava. Ski-centri se obnavljaju i izgrađuju. Pored već popularnih (i skupih) ski-centara kao što su Jahorina, Bjelašnica, Vlašić, za napredak skijanja važno je postojanje i onih malih ski-centara u kojima se regrutuje armija skijaša. Predlažem da i vi u svom magazinu više pažnje posvetite tim manjim ski-centrima, da podržite njihovu obnovu. Svi raspoloživi ski-liftovi tokom zime moraju biti u pogonu. Na sajtu je predstavljeno 16 BiH
ski-centara ili mesta na kojima se nalazi bar jedan ski-lift. Pozivam vaše čitaoce da mi se jave sa informacijama u kakvom su stanju i da li su tokom protekle zime radili mali ski-centri kao što su: Igrišta, Blidnje, Kupres, Ranča, Rostovo, Rogatica, Fojnica...