13.08.2011. - Izvođenje mašinskih i elektro radova na ugradnji žičare Crni Vrh Izvor: RTB

      U planu je izgradnja žičare na Crnom Vrhu kod Bora. Trenutno se izvodi reprojektovanje žičare odnosno usklađivanje žičare CENTAR sa Kopaonika prema novoj trasi žičare na Crnom Vrhu, koje radi IRM Bor. Rok završetka građevinskog dela projekta je do kraja jula 2011godine kada se planira i početak građevinskih radova.

     Planirani period početka montaže mašinske i elektro opreme je početak septembra 2011, nakon završenih projekta, građevinskih radova i reparacije navedene opreme. Rok završetka uzgradnje i puštanja u rad je kraj oktobra 2011.

     Žičara je dugačka 1300m a imaće 14 linijska stuba, pogonsku i okretnu stanicu. Na licu mesta izvršeno je raskrčivanje šume i obeležena su stubna mesta. Prilazni putevi su urađeni skoro do svakog stubnog mesta.

02.03.2011. - Crni vrh - Zima 2011 Izvor: borskojezero.info

     Na petnaest kilometara od Borskog jezera nalazi se planina Crni vrh koja već duže vreme čeka ulaganja u hotelski kompleks ali i u skijaške staze. U četvrtak, 24. februara, je počelo da radi skijalište na Crnom vrhu (1034 m) zahvaljujući Opštini Bor i Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Ski-staza i ski-lift su pripremljeni za skijanje početkom januara ali se čekalo da vremenski uslovi na planini budu odgovarajući. Opština Bor je do Crnog vrha obezbedila svakodnevni besplatni autobuski prevoz. Radove na skijalištu obavili su radnici JP "Turistički centar Bor".

     Za ovu potrebu osposobljene su skijaška staza, ski lift i lovački dom. Lovački dom je osposobljen za pripremu toplih napitaka i hladnih predjela. Skijaška staza je dugačka 903 metara, a visinska razlika je 143 metara. Kapacitet ski-lifta je 100 skijaša na pet minuta što je jedan od najbržih ski-liftova u Srbiji.

     Na Crnom vrhu trenutno ima pola metra snega što je odlično za potrebe skijaša.

25.02.2011. - Crni vrh - Kako ise skijalo 25.02.2011.

24.02.2011. - Crni vrh - Počela skijaška sezona

Danas (24. februara 2011.) na Crnom vrhu (1034 m) kod Bora počela je skijaška sezona. Za tu priliku popravljena je ski-staza i mali ski-lift, kapaciteta 100 skijaša za pet minuta, a posao su uradili radnici novog Javnog preduzeća Turistički centar Bora. Vršilac dužnosti direktora Jovica Anđelović kaže da je veliku pomoć, pre svega materijalnu, dao Basen Bor, kao i Opština, koja je obezbedila stari Lovački dom za pripremu toplih napitaka i (uglavnom) hladnih predjela.

U ovom preduzeću kažu da nije reč ni o kakvom zakašnjenju, nego se čekao sneg. Njega sada na Crnom vrhu ima više od 50 santimetara, čime ne može da se pohvali ni Kopaonik (tamo je sneg debeo 37 santimetara). Opština Bor obezbedila je i besplatni autobuski prevoz za sve vreme dok traje sezona. Autobusi će polaziti u devet sati ispred Doma kulture, a sa Crnog vrha vraaće se u 16 časova.

Skijaška staza nije „za potcenjivanje“ – dugačka je 903 metra, a visinska razlika je 143 metra.

Značajno je pomenuti da u Turistčkom centru Bora postoje veoma relani i lepi planovi kada je reč o skijalištu na Crnom vrhu. Detalji za sada ostaju (prijatna) tajna.

Izvor: mc.kcbor.net Autor: M.Radulovic

06.02.2011. - Crni vrh - Nešto se ipak zna - a možda i nezna

     Za pomenutu žičaru projektovanu od strane Instituta za bakar, stubove je napravio FOD Bor, i ništa više, možda još po koji element. Oni su dugo vremena bili lagerovani o okviru Fod-ovih fabrika, i na kraju, nankon više od 12 godina lagerovanja i nikakvih informacija o sudbini projekita a u toku restruktuiranja i prodaje FOD a, stubovi su prodati najboljem ponuđaču.
     To je jedino što je za nju i proizvedeno, tako da se ne može govoriti o žičari već o stubovima.

      mailom - od bivšeg radnika FOD-a

03.02.2011. - Crni vrh - Nešto se ipak zna         Izvor: bor030.net

     Žičara sa Kopaonika još nije stigla, barem ja nisam upoznat sa tim, ali je stigla druga žičara koja se odlaže pored sportskih terena JUSC "Bor". To je žičara koja je projektovana baš za skijalište Crni vrh, a ona je nakon stopiranja radova na hotelu na Crnom vrhu za neke sitne pare prodata nekom čoveku. Svi znamo koliko je skupo projektovanje i izrada žičare koja se planira baš za taj teren (svaki stub se posebno projektuje, skupa merenja...).
     Taj čovek je do danas čuvao žičaru i nameravao je da je proda kao staro gvožđe. Kada je TIR to saznao čoveku je dao mnogo više starog gvožđa i na taj način kupio još jednu žičaru za Crni vrh. Na sreću, samo jedan stub nedostaje i to će se kupiti u narednom periodu.

     Što znači da za sledeću sezonu na Crnom vrhu imamo jedno sidro i dve dvosedežnice. Postavljanje počinje početkom marta ako vremenski uslovi budu to omogućavali.

Ovaj komentar je na sajtu bor030.net postavio neko ko se potpisao samo sa www.borskojezero.info

12.12.2010 - Crni vrh ponovo Ski-centar Srbije Izvor: bor030.net

Skijališta Srbije imaju programe pomoći i saradnje sa lokanim samoupravama u Srbiji, kako bi osposobili i otvorili što veći broj skijaških centara. U Zaječaru i valjevskom kraju već imamo odlične ski-steze i žičare, pri kraju su isti poslovi na Divčibarama i u Novoj Varoši. Na redu je stvaranje uslova za skijanje na Crnom vrhu.

Zato ćemo glavnu žičaru Centar sa Kopaonika premestiti na planinu kod Bora, gde će iduće sezone biti završen kompletan ski-centar- rekao je, na sastanku u SO Bor krajem minule sedmice, Nebojša Škorić, direktor Skijališta Srbije dodajući da će Ministarstvo ekonomije izdvojiti pare za montažu žičare na Crnom vrhu, gde će, nakon više godine, najverovatnije, ponovo biti otvoren planinarski dom.

Izvor: mc.kcbor.net Autor: B.Filipović Foto: D.Popaz

11.12.2010 - Žičara sa Kopaonika dolazi na Crni Izvor: bor030.net Igor Mitrović

Žičara "Centar" koja je do skoro bila u funkciji na Kopaoniku od sledeće godine prevoziće skijaše na borskoj strani planine Crni vrh. Ugovor o ustupanju žičare potpisan je juče u Skupštini opštine Bor.

Video prilog:
http://rtvbor.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1756%3A2010-12-11-11-06-55&catid=16%3Avideo-prilozi&Itemid=7&lang=sr

     Direktor Javnog preduzeća "Skijališta Srbije" Nebojša Skorić i predsednik Opštine Bor Nebojša Videnović potpisali su juče Ugovor o ustupanju žičare "Centar" sa Kopaonika koju će skijaši od sledeće zimske sezone moći da korisite na Crnom vrhu.

     Demontaža dvosede žičare "Centar" sa Kopaonika je počela i ako vremenski uslovi to dopuste svi elementi ove žičare biće dopremljeni u toku ove godine, izjavio je Videnović nakon potpisivanja ugovora.

     "Potpisivanje ovog ugovora je početak naše dugoročne saradnje koja se neće okončati samo na primopredaji ove instalacije koja se do sada nalazila u ski centru Kopaonik. Mi ćemo u dogovoru sa lokalnom samoupravom pružiti svu neophodnu tehničku pomoć i u svim drugim segmentima, kako u revitalizaciji žičare, tako i pri uređenju kompletne skijaške strukture, ali i obuke kadrova koji će raditi na ovim instalacijama", istako je direktor "Skijališta Srbije".

     Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije Mlađan Dinkić, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, prokomentarisao je da će ustupanjem žičare "Centar", koja će biti premeštena sa Kopaonika na Crni vrh, stvoriti uslove za razvoj turizma u borskoj opštini.

     On je izjavio u emisiji "Aktuelno" Televizije Bor da je projekat hotela "Jelen" na Crnom vrhu megalomanski i da je mnogo isplativija rekonstrukcija nekadašnjeg hotela "Jezero" na Borskom jezeru. Prema rečima Dinkića, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će iz sektora za turizam pomoći sanaciju hotela "Jezero" koji sada prema kategorizaciji ima status restorana sa prenoćištem.

19. Decembar 2010. - Rusi završavaju Hajat na Crnom vrhu

.Gaspromnjeft, koji je preko Naftne industrije Srbije najveći deoničar hotela "Jelen-Hajat" na Crnom vrhu, je zainteresovan da investira u njegov završetak.

Izvor: bor30.net - Aleksandra Beba Radisavljević

19.12.2010. Bor - Predstavnici ove ruske državne kompanije obišli su objekat, u čiji završetak bi trebalo uložiti oko 50 miliona dolara, a konačnu odluku obznaniće početkom naredne godine, rečeno je u borskoj lokalnoj samoupravi.

Inače, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je još u junu rekao da su u toku su pregovori jednom kompanijom iz Rusije koja je zainteresovana da završi izgradnju hotela "Hajat-ridžensi - Jelen" na planini Crni Vrh kod Bora.

On je naveo da je ta ruska firma preliminarno prihvatila ponudu Vlade da nastavi gradnju hotelskog kompleksa na Crnom vrhu, čija je izgradnja prekinuta tokom bombardovanja Srbije 1999. godine.

"Stručnjaci su procenili da je potrebno više para da se ta građevina konzervira, nego da se završi", rekao je Mrkonjić i naveo da je do sada u taj objekat uloženo oko 65 miliona dolara.

Uporedo sa interesivanjem Rusa za "Jelen-Hajat", dogovoreno je i renoviranje hotela Jezero na Borskom jezeru, kapaciteta 250 ležaja, koji se nalazi u podnožju planine Crni vrh, za šta će u prvoj fazi biti izdvojeno 2,7 miliona evra.

"Renoviranje hotela biće finansirano sredstvima iz sektora turizma i delimično RTB-a Bor, koji je i vlasnik ovog objekta", rekao je prilikom nedavne posete Boru Mlađan Dinkić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj.

Verano zakupljuje borski aerodrom

Kako kaže Nebojša Videnović, predsednik opštine Bor, sve izvesnije je da će borski aerodrom zakupiti na 30 godina kompanija „Verano motors", koja planira da produženjem piste i montažom neophodne elektronske opreme dobije licencu za obavljanje međunarodnog saobraćaja i održavanje čarter letova.

26. Oktobar 2010. - „Blic“ otkriva strogo čuvanu tajnu „najpoznatije“ srpske planine

Kompleks ostao nedovršen

Na obroncima planine Beljanice, na pola puta između Bora i Žagubice, pre pet godina započeta je gradnja nečega što je trebalo da bude super ekskluzivno odmaralište za srpsku političku elitu ili, pak, njeno poslednje utočište za slučaj da se, „daleko bilo“, sa vlasti mora otići pre vremena. Prošlogodišnje bombardovanje, pa gubitak izbora godinu dana pre roka, učinili su da kompleks ostane nezavršen. „Blic“ je u prilici da prvi put objavi ekskluzivne fotografije sa lica mesta i priču šta se i kako na Crnom vrhu gradilo proteklih pet godina.

Građevinski radovi na hotelskom kompleksu na Crnom vrhu su u proleće 1999. godine privedeni kraju i počelo se sa zanatskim radovima. Materijal za njih je stizao uglavnom iz inostranstva - čak, tvrde zaposleni, i bakarna folija kojom su pokrivani svi objekti koji su na Crnom vrhu građeni, iako je Bor na desetak kilometara odatle. Bakar je stizao u rolnama, sa inostanom oznakom, na gradilištu je sečen u ploče kojima su pokrivene vile, hotelska toplana i benzinska pumpa, zgrada za smeštaj radnika na održavanju, tržni centar...Kompletan termoizolacioni materijal stizao je iz Slovenije, dovožen je na Crni vrh slovenačkim kamionima i skladišten u podzemni hotelski kompleks, iako tih godina između dve zemlje nisu postojale nikakve zvanične trgovačke veze, a Slovenija važila za najčvršćeg zagovornika ekonomske izolacije Srbije. Mermerne ploče, za oblaganje hotela, takođe su stizale iz inostranstva, ali prvi kontuigent koji je, kako su zaposleni čuli, stigao iz Australije, nije zadovoljio. Pošto je njime pokriveno stotinak kvadrata kosog zida jedne hotelske „kule“, stigla je visoka delegacija iz Beograda, koja je pogledala, odmahnula glavom, mermerne ploče su skinute i ubrzo su stigle druge, ponovo su postavljene, pa opet delegacija, pa opet skidanje...

Neposredno uz hotel izrađena je skijašnica i tržni centar do kojih se iz hotela stiže nadzemnim tunelima u kombinaciji metal-staklo. Između skijašnice i tržnog centra izgrađen je otvoreni amfiteatar i pozornica, a uz sam hotel i bazen, prvobitno projektovan kao otvoren, da bi naknadno dobio i krov. Ni malo čudno kada se zna da se ni u najtoplijim letnjim danima na Crnom vrhu na može boraviti bez toplije jakne. Tržni centar, koji je do bombardovanja dobio svoju metalnu konstrukciju koju je trebalo zastakliti, kako da bi i on bio u kombinaciji metal-staklo, po tvrdnji onih koji su ga gradili dovoljan je za jedan omanji grad, sa velikim parking prostorom ispod njega za par stotina vozila. Uz hotel su planirani i objekti poput klizališta, teniskih terena i ostalih sportskih terena.

S druge strane hotela izgrađeno je ono što je najviše golicalo pažnju javnosti - osam velelepnih vila, po četiri sa svake strane, a između njih...

Prvo je to bio običan zemljani put kojim su prolazili kamioni od fabrike betona ka hotelu. Kada je najveći deo građevinskih radova na hotelu i vilama završen, za kamione je probijen drugi, zaobilazni put, a na prostoru između vila započeli su „radovi po dubini“, iskop zemlje po celoj dužini koju one zaizimaju. Kada je iskop završen, na par metara dubine počeo je da se slaže jedan po jedan sloj betona. Oni koji se razumeju u građevinarstvo kažu da bi takva betonska podloga mogla da izdrži i raketne lansere sa Kejp Kanaverala: prvo je postavljen sloj od 10 centimetara betona koji se upotrebljava za izlivanje stubova nosača na stadionima i sportskim halama (istim betonom su izliveni stubovi na novoj hali sportova u Beogradu, za stručnjake 30/3), pa je preko njega stavljeno 25 centimetara još jačeg betona (45/4, kojim se, primera radi izliveni krivi krovni stubovi na pomenutoj sportskoj hali). Ali, ni to nije bilo sve: preko toga je išao završni sloj od 10 centimetara takođe prenapregnutog betona (30/3) . Na betoniranoj površini izliveni su stubovi nosači za krovnu betonsku ploču preko koje je nasuta zemlja, a na njoj započeta izgradnja velike fontane. Interesantno je da je po završetku betonskih radova na ovom „objektu“, u leto 1998. godine, testiranje izdržljivosti obavio tenk Vojske Jugoslavije koji je probao da se spusti u unutrašnjost i tom prilikom se prevrnuo na nedovršenom zemljanom ulazu u sklonište. Završio je naslonjen na betonskom stubu na samom ulazu. Namena tog podzemnog prolaza nikome od ljudi koji su radili na Crnom vrhu nije bila jasna, ali se šapatom pričalo da se ispod donje ploče tek treba da ide u dubinu, pričalo se o olovnim pločama koje su navodno već stigle u magacin.

U zimu 1998/99. vile su dobile završnu fasadu i bakarne krovove, a za proleće 1999. bilo je najavljen početak unutrašnjih zanatskih radova. Interesantno je i to da je u blizini vila planirana izgradnja objekta od 80 soba za boravak osoblja za održavanje pomenutih vila.

Početkom bombardovanja u proleće 1999. godine većina zaposlenih je napustila gradilište. Retki koji su ga posetili posle toga kažu da su radovi, bar oni vidljivi, zaustavljeni i da su i međuvremenu jedino postavljeni krovovi kako bi objekti bili zaštićeni od kiše i snega. Prema tome, nema govora da je u njima bilo ko mogao boraviti, pa čak ni Slobodan Milošević u danima posle petog oktobra, kako se to među „upućenima“ govorkalo. Da li je u tu svrhu poslužio Lovački dom, odnosno „Titova vila“ niko još nije bio u prilici da potvrdi. Ali, ni negira.

Do bilo kakvih zvaničnih podataka o tome ko su investitori kompleksa Crni vrh, a čija se vrednost prema procenama upućenih procenjuje na stotinu, pa i par stotina miliona dolara, još uvek je nemoguće doći. Ni o tome ko je i kada doneo odluku da se krene sa tom grandomanskom investicijom, niti u kakve je svrhe ona građena, kako su u celom poslu, makar na papiru, našao multinacionalni hotelski gigant „Hajat ridžensi“. Kažu da se prilikom posete Jugoslaviji jedan od zvaničnika „Hajata“ naglas čudio kome je mogla da padne ideja da na takvom mestu gradi hotel i ostale sadržaje. Jer, iako u jednoj brošuri stoji da je hotel i kompleks oko njega zamišljen kao „ekskluzivno planinsko odmaralište“, oni koji su na ovde provodili leta i zime kažu da im nije jasno ko bi platio basnoslovne aranžmane za boravak na Crnom vrhu. Iako je uz hotel izgrađena i skijašnica, uslova za skijanje ovde nema jer je nadmorska visina suviše mala, zimi se sunce ovde retko viđa (ne zovu ga, zalud, Crni vrh, kažu meštani), a ni konfiguracija terena nije takva da omogućava izgradnju atraktivnih ski-staza. Postojeći ski-lift koji vodi od Lovačkog doma do vrha odavno nije prevezao nijednog skijaša. Sve to baca dodatnu misteriju na pozadinu najveće srpske investiicije u proteklih pet godina, o kojoj bi dosadašnja vlast trebala nešto da saopšti, a nova da otkrije kada za to bude u prilici.

Izvor: Blic.rs Rade Grujić

11. Januar 2010. - Crnom vrh zaboravljen

Skijaške staze sa ski-liftom na Crnom vrhu kod napuštenog gradilišta hotelskog naselja „Jelen-Hajat“ na 1.030 metara nadmorske visine, iako je zima u punom jeku, nikome ne služe. Prošle zime je opština pomogla da se pročiste staze i postavi ski-lift kako bi se Borani i Timočani ponovo vratili na svoju planinu i đaci lepše proveli zimski raspust, ali je cela akcija bila uzaludna.

U Boru se sećaju i svečanog otvaranja ski-objekata kada je tadašnji predsednik opštine Srđan Marjanović održao prigodan govor i obećao da se više neće desiti da ni jedna zima prođe bez skijanja. Posle samo dva provedena vikenda skijalište je napušteno.

- Nije mi poznato šta je sa liftom i zašto se ne koriste ski-objekti. Znam da je opština finansirala taj projekat, ali dalje se gubi svaki trag. To što su sa Meteorološke stanice na Crnom vrhu zvali novinare da intervenišu, nikog, izgleda, nije posebno uzbudilo – izjavio je Branislav Rankić, predsednik opštine Bor.

Borko Gajić, predsednik Planinarsko-smučarskog društva „Crni vrh“ rekao nam je da je legendarna srpska planina odavno prepuštena sudbini i da se planinari (iako su još 19532. sagradili lep dom) ništa ne pitaju. Domom, bez ikakvog razloga, niti potrebe, gazduje beogradski Eenrgorpojekt. Da li je ski-lift u funkciji ili je oprema pokradena, Gajiću nije poznato. Siguran je jedino da je puštanje u pogon crnovrškog ski-lifta opštinu koštalo 2,5 miliona dinara.

Na Crnom vrhu je zatvoren i planinarski dom, a objekti „Jelen-Hajata“ propadaju već devetu zimu, mada je Srbija u njihovu gradnju uložila više od 30 miliona dolara.

Izvor: slatinabor.wordpress.com Autor: B.F.

Sezona 2009.

01. Mart 2009. - Staza i ski lift u na Crnom vrhu ponovo otvoreni za skijaše
      Ljubiteji skijanja iz Bora i okoline više neće morati da putuju u zimske turističke centre jer su staza i ski lift u njihovom komšiluku na Crnom vrhu ponovo otvoreni za skijaše. Opština Bor odrešila je kesu i u rekontrukciju ski terena uložila 2,5 miliona dinara, pa je na 1.030 metara nadmorske visine, u blizini još nezavršenog Jelen Hajat hotela, počeo da radi ski lift sa stazom dugom 920 metara. Snega na Crnom vrhu ima dovoljno, ski lift je kapaciteta 150 skijaša i do kraja sezone njegovo korišćenje biće besplatno.
     Za skijaše koji bi da predahnu, u podnužju staze je planinarski dom u kome mogu da se zagreju i okrepe, čak i prenoće pošto ovaj objekat raspolaže sa 30 postelja. Računa se da će sem Borana, Crni Vrh ove sezone biti interesantan i za skijaše iz drugih gradova Timočke Krajine, a prema obećanju opštinskih čelnika Bora, lokalna samouprava finansiraće dolazak đaka na skijanje u dane vikenda.

    J. B. K.     Izvor: www.tk-info.net

24. Februar 2009. - Ponovo pušten ski lift u na Crnom vrhu
BOR - Na Crnom vrhu, na 1030 metara nadmorske visine i mestu gde su nezavršeni i napušteni „Hajatovi“ hoteli, proteklog vikenda, ponovo je, nakon 13 godina, pušten u rad ski - lift sa stazeom dugom 950 metara.

Srđan Marjanović, predsednik opštine Bor, otvarajući rekonstruisane ski-terene rekao je da je lokalna samouprava uložila 2,5 miliona dinara. Lift je kapaciteta 70 skijaša. U podnožju staze je planinarski dom sa 30 postelja, gde skijaši mogu da se okrepe i prenoće.

Do kraja sezone usluge lifta biće bespaltne. Opština će finansirati i odlazak djaka na prelepu planinu svakog vikenda. Očekuje se da će, sem Borana, Crni vrh posetiti i ljubitelji snežnih čarolija i skijanja iz cele Timočke Krajine.

Snega je na Crnom vrhu, prosečno 4o do 60 santimetara, četiri meseca godišnje.

-Tereni na Crnom vrhu bili bi pristupačni ljubiteljima skijanja i snežnih padina ove legendarne planine i ranijih godina, ali je to onemogućila gradnja Turističkog naselja „Jelen-Hajat“. U dogovoru sa Energoprojektom ponovo smo zaposeli našu planinu i planinarski dom, što je moglo da se desi i znatno ranije. Očekujem nove investicije i konačno rešavanje sudbine, već ruiniranih „Hajatovih“ znanja – podsetio je Marijanović.

Izvor: tk-info.net/bor B.F.

Sezona 2008.

Planinarski dom Crni vrh

07.05.2008. Bor - Planinarski dom Crni vrh, je sagrađen 1952. godine. Planinari će nakon 12 godina, otkako “traju radovi” na izgradnji hotelskog kompleksa “Jelen HAYAT” za predstojeću zimsku sezonu prvi put pokušati da se vrate svoj dom u kome se svojevremeno odmarao i Josip Broz.

Država ne sme da dopusti propadanje „Hajata“. Novac za završetak može i mora da se obezbedi jer bi se zaposlilo najmanje 800 radnika i ceo ovaj kraj imao bi veliku korist – izjavio je Velimir Ilić pre oko godinu i po dana. Tada je trajala kampanja za vanredne lokalne izbore i, po starom običaju, do danas ništa nije urađeno.

Da li će se u skorije vreme pojaviti neko ko može dati bilo kakav odgovor i okončati ovu priču jer sagradjeni objekti nezadrživo propadaju a samim tim i šansa da se izgradnja završi, kompleksp profunkcioniše a region dobije nova radna mesta i veliku turističku atrakciju a i korist.

Izvor: www.bor-grad.com

Lulsuzni hotel na Crnom Vrhu

28.02.2008. Bor - Od 1995. godine, kada je započela izgradnja kompleksa hotela „Jelen“,na planini Crni vrh kod Bora, pa do bombardovanja Srbije 1999, kada se s investiranjem prestalo, prema dobijenim podacima investitora, uloženo je 60 miliona dolara. Procenjuje se da je za završetak radova potrebno još toliko. Ipak, sudbina nedovršenog superluksuznog hotela „Jelen“, koji se u jednom periodu izgradnje našao čak i u ponudi kompleksa „Hajat ridžensi“, biće poznata tek nakon privatizacije najvećih javnih preduzeća u Srbiji, NIS „Petrola“ i EPS-a.

Za poslednjih osam godina od kada su prestali radovi, objekat je toliko propao, da umesto divljenja sada izaziva sažaljenje posetilaca, a u međuvremenu, država nije našla za shodno da uloži novac u taj objekat, budući da joj je bila primamljivija Stara planina (udaljena četrdesetak kilometara vazdušnom linijom), na kojoj nije bilo ni temelja za hotel.

Politicari zaustavili povratak ski staze

14.01.2008. BOR - Ski-liftove na planini Crni vrh, dvadesetak kilometara od Bora, gde je skoro pet meseci skijaška sezona, deceniju i po uništava rđa jer je njihovo održavanje prestalo onog momenta kada je na tom mestu započela izgradnja kompleksa „Hajat Ridžensi - Jelen“. Do danas, niti je završen hotel, niti Borani imaju gde da skijaju.

Radovima na „Hajatu“ uništena je skijaška staza na kojoj su mnoge generacije iz istočne Srbije sticale prva znanja u belom sportu. Kako bi se stvari promenile, planinarsko društvo „Dubašnica“ pokrenulo je inicijativu da se ponovo urede ski-staze i postavi ski-lift. Predsednik tog društva Petar Lazarević podseća da je još tokom priprema za izgradnju hotela namenjenom visokom turizmu, na oko 500 hektara planine, skijašima bio zabranjen pristup.

Tada je praktično i „otet“ planinarski dom, sagrađen 1952. godine. - Zgrada tog doma nikome ne služi, a u beogradskom „Energoprojektu“, koje drži napušteno gradilište, nemaju ništa protiv da građani Bora i Timočke krajine ponovo dobiju svoje mesto za bavljenje sportom - napominje Lazarević. Sličnu inicijativu pokrenuo je i Skijaški savez jugoistočne Srbije. - Uskoro očekujemo razgovor sa direktorom Javnog skijališta Srbije i predsedništvom ski-saveza, na čijem je čelu Mlađan Dinkić.

Ako sve bude kako treba, uređenje za sezonu 2009. godine bi počelo na proleće - kaže Abdula Bajrami, trener i sekretar skijaškog kluba „Bakar“ iz Bora. On napominje da ova organizacije ne traži postojeću stazu, već novu, za koju je Fabrika opreme i delova, već proizvela delove za ski-lift. Nova staza bi se prostirala od spomenika na Crnom vrhu do meteorološke stanice. Ona je već trasirana i prokrčena, pa je potrebno samo malo volje. Ključnu ulogu ima lokalna samouprava, koja bi dopisom o zainteresovanosti ustupila zemljište Javnom skijalištu Srbije. Tada bismo obezbedili i tabač i topove za sneg, a uposlilo bi se i petnaestak ljudi - kaže sekretar borskog kluba.

Izvor: Saša Trifunović - Blic

Sezona 2007.

Januar2007.
Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, rekao je da je nesaglediva šteta što opština Bor nije konkurisala za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana i njima nastavila izgradnju turističkog naselja "Jelen-Hajat" na Crnom vrhu.

- Ceo projekat je dobro zamišljen, a već je završeno 60% radova. Dosad je uloženo 30 mil USD. Lično ću se potruditi da ceo kompleks na 500 ha sa ski stazama, bude u razvojnim prioritetima Srbije – rekao je Ilić, podsećajući da je šestogodišnji zastoj u izgradnji turističkih objekata izuzetno štetan za državu.

Borani, iako okruženi planinama, nemaju gde da se skijaju i provedu deo zime

29.09.2006. BOR (Izvor SINA)

Zgrada glavnog „Hajatovog” hotela u gradnji na Crnom vrhu FOTO: B.F.	Detalj sa „Hajatovog” gradilišta na Crnom vrhu FOTO: B.F.
Prosečena skijaška staza kod „Hajatovog” naselja na Crnom vrhu – čeka ski-liftove FOTO: B.F.	Josip Broz sa saradnicima, 1961. godine, ispred planinarskog doma na Crnom vrhu FOTO: B.F.

     – Ne tako davno, pre 2000. godine, građani Bora i Timočke krajine, odlazili su, najviše vikendom, na Crni vrh, gde su, u planinarskom domu (posećivao ga je u svoje vreme i Josip Broz), na 1.030 metara nadmorske visine, provodili vreme u skijanju i šetnji živopisnim predelima. Ljubitelji lova mogli su, u dogovoru sa „Srbijašumama”, da „gostuju” u hiljadu hektara ograđenom lovištu muflonske i jelenske divljači. Tu privilegiju, doduše, nije mogao da koristi svako, ali je legendarna planina pružala i taj doživljaj. Danas je na Crnom vrhu, na mestu gde su radile dve žičare, pusto i bez planinarskog doma u funkciji. Prelepi objekat sagrađen 1952. godine uzurpiran je od nekadašnjih graditelja već propalog, „Hajatovog” naselja, ski-staze su zarasle, liftovi čame u magacinima gotovih proizvoda borske Fabrike opreme i delova (FOD). Kako su nam rekli radnici ove fabrike, stari lift je vlasništvo Opštine, a novi, u delovima, svakog časa može da se sklopi i namontira na terenu. Jer, majstori FOD-a ugradili su i postavili ski-liftove na Kopaoniku i spremaju se da isti takav posao obave na Staroj planini.
     - Kako je opštinski lift dospeo u magacine FOD-a to niko pouzdano ne zna. U svakom slučaju, bolje je što je tako. Mali lft na planini Stol, još pre tri zime, ukraden je bez traga. Crnovrški lift je sačuvan i trebalo bi najhitnije da se iznese i postavi gde mu je mesto. Na Crnom vrhu nema radnika, gradilište je mrtvo, planinarski dom su gradili građani Bora i ne vidim razlog da i ova, kao i predhodna zima, protekne bez skijanja na omiljenoj planini. Ukoliko do toga ne dođe, bila bi to neizmerna šteta. Trebalo bi da se angažuju u Sportskom centru, Opštini, RTB-u – kaže Borko Gajić, direktor Planinarsko-smučarskog društva „Crni vrh”.

     Planinari već deset godina, otkako je započeta gradnja apartmanskog naselja, ne dolaze na Crni vrh, preselili su se, silom prilika, na Stol. Tamo imaju svoj dom, bave se alpinizmom i speleologijom, organizuju takmičenja i pohode.
     - Bor je nekada bio nadaleko priznat po planinarskom sportu. Crni vrh sada je zanimljiv samo leti, zimi je zarobljena planina. Svi su digli ruke. A zašto ne bi dali nekom privatniku da ponovo otvori dom, da se organizuje prevoz, putari danonoćno da dežuraju, što im je i posao. Nekim čudnim spletom okolnosti beogradski „Energoprojekt” gazduje celim krajem. Oni tamo, na napuštenom gradilištu, drže samo dva, tri čuvara i – nikog više. I država kao da je zaboravila Crni vrh, investicije se sele na Staru planinu, a što je u nedovršeni „Hajat” bačeno 30 miliona dolara naših para (prvi investitor je „Jugopetrol”) kao da nije važno – kaće Zoran Terzić, suvlasnik privatne firme u Boru koja se bavi gradnjom i postavljanjem ski-liftova u Srbiji i susednim zemljama.
     U Opštini je, nakon više godina, tek nedavno osnovana Turistička organizacija. RTB, nekadašnji stalni sponzor i FOD, čiji su majstori besplatno održavali liftove, nalaze se pred prodajom. Šta preostaje?
     - Jedino rešenje je da Opština obezbedi novac i da se obnovi staza, kao i da, uz pomoć FOD-a, lift, pre snegova, bude postavljen. U Sportskom centru „Mladost”, u saradnji sa autoprevoznicima i ugostiteljima, mogao bi da se odradi ostatak posla. Jer, Borani će, nemajući gde, i ove zime otići na skijanje čak do Majdanpeka. Poneko će skoknuti do Kopaonika, ali to je za dublji džep. Našoj, radničkoj deci Crni vrh je najbliži i najpoznatiji. U vreme raspusta planina bi bila stalno puna. To je već viđeno – ističe Zvonko Trifunović, legenda borskog planinarstva i osvajač najviših svetskih vrhova.

DOM ZA BROZA I MILOŠEVIĆA
    Osamdesetih i do sredine devedesetih godina planinarski dom bio je jedina turistička oaza na Crnom vrhu. Bilo je nekoliko nameštenih soba i dva apartmana evropskog nivoa. Iznad nas je meteorološka stanica, a ispod, udaljeno osam kilometara, Borsko jezero i hotel „Jezero”. Gosti su najviše voleli specijalitete od divljači i šumskih plodova i neko od 105 vrsta vina. Čuvali smo vina stara 20 i više godina. Najradije se pio hvarski „pošip”. Tada je dom bio u sastavu Šumske sekcije, a direktor Milan Rodić (kasnije generalni „Srbijašuma”), dovodio je goste iz cele bivše „Juge” i inostranstva. Ugošćavali smo i državne funkcionere, pa i Slobodana Miloševića koji je, nedaleko odavde, odsedao u danas čuvenoj rezidenciji i nekadašnjoj Titovoj lovačkoj kući – priča profesor Tihomir Dimitrijević, dugogodišnji domaćin na Crnom vrhu, podsećajući da je u planinarskom domu, 1961. godine, dočekan i Josip Broz

ASFALT PREKO DOMA
Planinarsko-smučarsko društvo „Crni vrh” osnovano je 1951., a iste godine formirano je i Turističko društvo „Rudar”. Za Dan Republike, 29. novembar, 1952. godine, svečano je otvoren planinarski dom. Planinari su tada poručili: - Ovaj dom nalazi se na mestu zvanom Velike livade, udaljen pola sata hoda, usponom, do šumske manipulacije. Sa tri strane okružen je šumom, a sa četvrte pruža se vidik na ceo masiv Velikog krša. Dom raspolaže centralnim grejanjem, uvedena je voda i elektrika. Može da primi 30 osoba. Kasnije je zgrada dograđivana i preuređivana. Danas, nažalost, nikome ne služi.
Da je sagrađeno „Hajatovo” naselje zadesila bi ga još gora sudbina: projektom je predviđeno da preko doma pređe asflatni put.

Brana Filipović

Početkom gradnje novog turističkog centra na Crnom vrhu, koju izvodi konzorcijum RTB Bor, NIS - Naftna industrija i Srbija Šume, ski lift tipa sidro više nije bio u mogućnosti da radi. Bebi ski lift je sa te lokacije premešten na planinu STOL, na lokaciji pored planinarskog doma, severnoistočno od Bora.
Budući Hajat hotel "Jelen" na Crnom Vrhu

24. Februar 2009. - Ponovo pušten ski lift u na Crnom vrhu BOR - Na Crnom vrhu, na 1030 metara nadmorske visine i mestu gde su nezavršeni i napušteni „Hajatovi“ hoteli, proteklog vikenda, ponovo je, nakon 13 godina, pušten u rad ski - lift sa stazeom dugom 950 metara.

Srđan Marjanović, predsednik opštine Bor, otvarajući rekonstruisane ski-terene rekao je da je lokalna samouprava uložila 2,5 miliona dinara. Lift je kapaciteta 70 skijaša. U podnožju staze je planinarski dom sa 30 postelja, gde skijaši mogu da se okrepe i prenoće.

Do kraja sezone usluge lifta biće bespaltne. Opština će finansirati i odlazak djaka na prelepu planinu svakog vikenda. Očekuje se da će, sem Borana, Crni vrh posetiti i ljubitelji snežnih čarolija i skijanja iz cele Timočke Krajine.

Izvor: tk-info.net/bor B.F.

Borani, iako okruženi planinama, nemaju gde da se skijaju i provedu deo zime 29.09.2006. BOR (Izvor SINA)

24. Februar 2009. - Ponovo pušten ski lift u na Crnom vrhu
BOR - Na Crnom vrhu, na 1030 metara nadmorske visine i mestu gde su nezavršeni i napušteni „Hajatovi“ hoteli, proteklog vikenda, ponovo je, nakon 13 godina, pušten u rad ski - lift sa stazeom dugom 950 metara.

Borani, iako okruženi planinama, nemaju gde da se skijaju i provedu deo zime

29.09.2006. BOR (Izvor SINA)