VAŠI UTISCI SA ZIMOVANJA

27.03.2005.
     Mada je kraj sezone i ne znam koliko će ovo koristiti posetiocima sajta, da se nadovežem na predhodni post i da dodam par stvari o skijalištima u Sloveniji.
     Prošle nedelje sam imao prilike da sa kolegom idem službeno u Ljubljanu ali smo napravili odličnu kombinaciju i jedan dan posvetili poslu a cetiri skijanju :)).
     Cilj nam je bio da svaki dan skijamo u drugom centru i na taj nacin obidjemo i vidimo što više.
     U subotu smo išli na Cerkno koje se nalazi jugozapadno od Ljubljane na jedno 60 km, najbrzi put je preko Škofje Loke i Železniki pa onda uskim is strmim putem do samog skijališta. Vreme je bilo loše, magla, vetar, sneg tako da je bilo pitanje da li uopšte nešto radi gore, ali zbog konfiguracije terena i nove infrastrukture svi liftovi su radili. Inače Cerkno je najmodernije slovensko skijalište sa dva četvoroseda i dva šestoseda. Staze se sredjuju odlično, potpuno su pokrivene topovima i sve funkcioniše u najboljem redu. Ono što je meni smetalo je nedostatak ozbiljnijih staza posto je većina plave kategorizacije bez obzira kako su je oni obeležili na mapi. Naime, postoji jedna staza koja je 3/4 potpuno blaga i tek zadnjih 200-300 m je strmija a kategorisana je kao crna ??? Po meni najlepsa staza je "počivalo", prilično duga i uska staza jugo-zapadne orijentacije koja vijuga kroz šumu sve do veoma brzog šestoseda.
     Nedelja je bila rezervisana za Vogel. Predivna priroda, gomile snega, sunce bez vetra, pogled na Bohinjsko jezero i Triglav, kvalitetno skijanje na prirodnom snegu je u najkraćem ono sto smo doživeli tamo. Iako nije mnogo veliki centar nismo mogli da zaobidjemo Vogel s obzirom na sve priče koje smo slušali ranije. I zaista se nismo pokajali, iako smo malo duže vozili (85 km), pešačili do gondole kojih 500 m uzbrdo i čekali na istu preko pola sata. Ovo je u najkraćem ono sto bilo loše + gomila bezobraznih Mađara.... Ono sto je bilo dobro je zaista divna priroda i pravi planinski ambijent sa sve pogledom na Triglav i ostale vrhove.... mada ne liče mnogo, iz nekog razloga ili možda zbog čiste nostalgije sve to me podsetilo na Brezovicu. Skijalište nije preveliko i ima staza svih profila. Najlepsa staza je na žici "Zadnji Vogel", dovoljno dugačka, strma i uska sa zavojima i donjim blažim delom koji ide kroz šumu. jos kada se uhvati jednosed "Šija" pa se poveže sa već pomenutom stazom dobije se 2-3 km veoma kvalitetnog skijanja. Ali to nije sve, postoji i staza koja se nastavlja na ovu i koja se spušta sve do početka gondole, sve ukupno je dugačka preko 8 km a visinska razlika je preko 1000 m !!! Po mom skromnom mišljenju ovo je jedna od najlepših staza na kojoj sam skijao.
     Ponedeljak Krvavec. Skijalište na kojih 25 km od Ljubljane.... bas im zavidim.... koje je fakticki prvo vće brdo sa desne strane kada se od Ljubljane krene prema Kranju. Namerno kažem brdo pošto posle Vogla (slovenački izgovor) to i jeste samo sto je visoko preko 1900 mnv. Opet nas je vreme poslužilo i bilo je sunce sa umerenim vetrom zbog koga nisu radile dve najduže žice, ali smo taman imali vremena da se posvetimo drugim stazama. Inače skijalište je veoma dobro koncipirano tako da ima dosta varijacija na stazu pa iako se polazi sa istog vrha moze se napraviti dosta kombinacija za povratak u dolinu. Staze su uglavnom crveno - plave i odlicno su sredjene tako da je pravo uživanje skijati ko voli tvrde i nabijene staze i skoro sve su zapadne orijentacije tako da popodnevnog sunca ima u izobilju. Jedina mana su prilicno stari liftovi (osim gondole kojom se stiže na skijalište) koji ruku na srce rade dosta dobro.
     Utorak posao, ali to nije nije tema ovog izveštaja, a nije ni preterano zanimljivo...
    Sreda opet Krvavec kao najbliže skijalište s obzirom da smo žurili da što pre krenemo za BG. Veliki propust organizacije pošto nisu očekivali veliki broj skijaša a došlo ih je prilično, tako da smo lokalni bus, koji kupi ljude sa parkinga duž puta kojih ima 10 i vozi do početka gondole, čekali skoro pola sata da bi na kraju krenuli peške i usput uhvatili bus koji preopterećen skijašima nije uspeo da izadje uzbrdo tako da nas je izbacio napolje da dopešačimo i ostatak puta. Totalno neprofesionalno i netipično za dobro organizovane slovence.... baš sam se osetio kao kod nas. Samo skijanje je bilo dosta dobro s tim sto su staze bile dosta opterećene i usled sunca i visoke temperature (10 C) pocele su da pustaju oko 1, ali tu je došla do izražaja dobra priprema i mešanje prirodnog i veštačkog snega tako da je moglo da se skija do kraja bez većih problema
     Cene jednodevnih ski karata su 4800 - 5300 tolara ili 20 - 23 EUR, poludnevne su toliko malo jeftinije da se i ne isplati uzimati ih. Najbolja kombinacija je da neko iz Slo (sa studentskom legitimacijom) uzme studentske karte u pretprodaji tokom Novembra koje su skoro duplo jeftinije od regularnih a niko na skijalištu ne gleda da li si student ili ne. Inače druge cene na skijalištu su pristojne, rekao bih kao u BG.
     Sve u svemu odličan produženi vikend u Slo. Jedino mi je krivo što nismo uspeli da odemo na Roglu koja ima dosta dobru reputaciju ali do koje ima dobrih 2h vožnje od Ljubljane i što nismo probali Koblu (pored Bohinjske Bistrice, na putu za Vogel) koja ima jedinu homologizovanu stazu za spust u SLO dužine 3 km i visinske razlike oko 900 m. Nego, treba da ostavimo nešto i za sledeću godinu i novi službeni put u Lj.

Pozdrav svima, Ivan

26.02.2005.
Dragi moji skijasi i ostali istomisljenici...

Imao sam tu srecu da sa devojkom provedem nezaboravnu nedelju u Sloveniji, Kranjskoj Gori a obisli smo i jos dva skijalista - Vogel i Krvavec.

Ne zelim da akcenat ovde stavim na kvalitet skijalista, vec na jednu sveoubuhvatnu sliku, mozda i na neke analize koje se nekom mogu uciniti nepotrebnim ali koje mozda daju odgovor zasto smo mi tu gde jesmo a oni vec tamo gde su. Ne zelim ni da ovo bude hvalospev Sloveniji vec jednostavno teznja normalnom zivotu, onome sto nam tako nedostaje a za to smo sami i najcesce krivi. Normalnom zivotu i ljudskom drustvu gde je sve podredjeno- pogadjate li? POJEDINCU. Kada se samo setim nekih nasih intelektualaca (koji vazno vrte palce) i koji daju sebi za pravo da nam govore (i pokusavaju da narede) sta sve treba da cinimo zarad visih ciljeva.

Tuzan, pretuzan utisak sticem i posle mnogih korisnih diskusija na vasem sajtu - poslednji koji sam procitao je slika sa Divcibara gde se ljudi (deca) lome sa ili bez ski pasa, a desi se da dete ostane da visi u vazduhu dva metra zbog neispravne tanjirace. O ulascima preko reda da ne govorim i za tu situaciju je verovatno kriv NATO.

Dobar slagvort za pocetak - e pa zamislite gornju sliku u Sloveniji? Nekako ne ide, zar ne? Impresivno je da postoji obaveza da svi (otroci) do 12 godina nose KACIGU... i za svih sest dana skijanja trudio sam se da nadjem jedno dete koje nema KACIGU, bilo ono slovenacko, austrijsko, hrvatsko ili srpsko dete je dete a kaciga je kaciga. Nisam boravio (i ne nameravam) skoro na Kopaoniku i na nasim inim skijalistima, ali molim one koji znaju da napisu da li deca na Kopaoniku imaju kacige? Ili tek po neko? Ili niko nema uopste a na Divcibarama??? boze dokle ce nesto sto je tako normalno u svetu za mene predstavljati fantastican utisak koji je vredan prepricavanja po povratku u Beograd?

Jos nekoliko ovakvih detalja koji pokazuju odnos - prica dva: prvog dana (posle skijanja na Krvavcu) smo pozvali Hotel Kompas u Kranjskoj Gori (gde smo uplatili aranzman iz Beograda) -- negde oko pet popodne -- samo da za svaki slucaj potvrdimo da stizemo te veceri (imajuci u vidu neka interesantna iskustva kada u hotelu vide da niste dosli do nekog vremena i vasu sobu jednostavno izdaju nekom drugom). Recepcioner nam je na perfektnom srpsko-hrvatskom (ili kojem vec) objasnio da je soba spremna i da "samo dajte ako dolazite posle devet javite nam negde do osam kako bi smo vam mogli pripremit hladnu veceru" - o da, u tom trenutku uopste nismo razmisljali o veceri vec o odnosu. Da li bi ste takvu reakciju dobili u Grandu na Kopaoniku? Cisto sumnjam.

Kada smo otisli na Vogel posebna prica (broj 3): do same gondole je tesko doci kolima u vreme koje mi pristizemo (oko deset ujutro). Ispred vidimo samo neprekidnu kolonu automobila parkiranih sa strane kao i unifomrmisanog redara skijalista koji nas upucuje na parking na donjem, nizem nivou (secate se isto tako uniformisanih "redara" u sorcevima i papucama letos u Crnoj Gori koji vam na poljancetu na kom parkirate razrezu pet evra za parkiranje). E sad na Vogelu jeste taj parking malo udaljeniji od polazne stanice gondole (treba ici uzbrdo oko 200 metara), ali je bar besplatan spremni smo na neizvesni mars pod punom ratnom opremom do gondole (ne znam u tom trenutku koliko ima do gore) kad pored nas parkira besni fandjo u nekom kombiju iz sedamdesetih, okrece se na parkingu pod rucnom i slicno. Iskace (bukvalno) iz kombija i prilazi nam i jos jednoj grupici malo zbunjenih madjara. I kaze "taxi vogel". Videvsi nasu zbunjenost prliazi nam, uzima nam skije bukvalno iz ruku, ubacuje u kombi i kaze "za dzabe, za dzabe, ljudi idemo". Isto tako i madjarima ("please come in free of charge ride to gondola"). Naravno - na minivenu je i ispisano "ski-resort Vogel, free taxi"). Crnogorci - sledece godine ste vi na potezu. Moze da se desi da ne naplacujete parking i besplatno razvozite turiste po plazama?

Cetvrta prica: moj prijatelj iz Zagreba je boravio na Rogli sa porodicom. Njegova cerka je dobila decji ski pas sa "tockama", koje naravno nisu "tocke" vec se elektronski ponistavaju prolaskom kroz ski-data sistem (naravno da je ski pas sve to vreme u dzepu od jakne). Kada je mala zavrsila sa skijanjem, moj prijatelj je uzeo njen ski pass i instinktivno ga stavio sebi u dzep. Sistem je naravno registrovao da se prolazi i decje "tockice" su nestajale sa svakim prolaskom. Kada su ustanovili sta se desilo (tj. kada ski pas nije prosao sutradan) otisli su do blagajne i objasnili im. Rezultat je da su potpuno besplatno dobili novi ski pas sa ni manje ni vise nego 100 "tockica". Mislite da bi vam na Kopaoniku ali i na mnogim drugim mestima vratili pare kada vi vasom greskom izgubite ili ostetite ski-pas?

E sad o samom putovanju a onda konacno i skijalistima. Putovali smo preko Hrvatske i prenocili u Zagrebu. Toplo preporucujem svima da tako ucine (pogotovo ako krenete kasno iz Beograda), a za BG table ne morate brinuti (naravno preporucljivo je da ostavite auto na parkingu hotela). Spavanje ce vam omoguciti da u odlasku i pre krajnje destinacije posetite jos neko skijaliste (kao sto smo mi bili na Krvavecu). Preporucujem Hotel Ilicu, mali garni hotel na Ilici (znaci u samom centru) koji ima uvucen i dobro zasticen parking a cena sobe (veoma pristojne, kupatilo, TV sat, mini bar) ) je od 40 do 80 evra. Ako ste raspolozeni i za veci trosak naravno tu su Sheraton, Westin (bivsi Intercontinental pa onda i Opera), i naravno Esplanada. Esplanada je posebna prica potpuno renovirana, srusena je celokpupna unutrasnja konstrukcija i da su sada od dve - tri sobe napravili jednu. Ko je ranije bio zna o cemu pricam. Zao mi je samo sto su iz liftova (zbog fancy ogledala) uklonili neke znamenitosti iz ranijih vremena, kao sto je onaj Meni sa vecere koju je 1927. u Esplanadi priredio Kralj Aleksandar za clanove hrvatskog sportskog drustva.. taj detalj je preziveo i Tudjmanovu epohu (bio je tu do zatvaranja Esplanade 2003. godine). Ali eto sadasnje renoviranje nije.

U vezi samog putovanja, drumarinu i benzin (bezolovni od 98 oktana) mozete placati svim karticama ako nemate kune. Granica se prelazi bez ikakvih problema i bez mnogo guzve a Slovenci su vrlo srecni sto vas vide da idete kod njih na zimovanje. Pazite da kada prolazite kroz naplatne rampe za drumarinu u Sloveniji ne krenete kroz evropski "ABC pay toll electronic system" koji je vidno obelezen i sluzi za elektronsku naplatu drumarine bez zaustavljanja (nesto kao ski data sistem).

Skijalista:

Krvavec: ogroman vrh iznad Ljubljane. Impresivan pogled na prostor gde je smesten aerodrom Brnik iz gondole - pistu i prilazni prostor vidite celom duzinom i mozete lepo pratiti sletanje aviona koji su na daleko nizoj visini od vas. Vrh Krvaveca je na oko 1900 metara i preporucujem ga samo iskusnim skijasima koji znaju da savladaju ledenu plocu dok vetar duva brzinom od oko 100 km na sat. Jeste gust savladati ga ali ne i uzivanje. Medjutim na donjem delu (na kraju gondole) mozete sasvim lepo skijati na nekoliko plavih i crvenih staza (i ove na vrhu su crvene ali ih vetar i led cine stravicno teskim). Preporucujem koga vise zanima da pogleda i izvanredne reportaze sa slovenackih skijalista na sajtu skijanje.hr

Smestaj na Krvavecu mislim da ne postoji, ali kao i vecina skijalista podrazumeva se da se ide kolima tako da komotno mozete boraviti u Ljubljani ili Kranju i odatle cirkulisati. Mislim da to i jeste najzanimljiviji deo puta. Cena ski pasa je 5300 tolara sto delite sa tri i dobijate dinare.

Kranjska Gora: predivno uredjeno skijaliste (tacno je da Slovenci od "gore" naprave planinu). Staze su neverovatno dobro uredjene, leda skoro da i nema a opet je sve tako dobro preparirano. Siroke su od 30 do nekih 70 metara i guzve uopste nema, osim na samim plavim stazama iznad hotela Larix i Kompas. Medjutim ako zelite i te male guzve da izbegnete, i ako ste i prosecan skijas (ne pocetnik) bez problema mozete na skijama doci iz Kranjske Gore do Podkorena 1 (gde su takmicenja za svetski kup "pokal Vitranc koji se upravo danas odrzava") i Podkorena 2. Isto to mozete uciniti i kolima i parkirati na Podkorenu 2 gde onda uopste necete radnim danom imati guzvu (Slovenci naravno dodju u vecem broju vikendom ali je i to predaleko od pojma guzve koji imam sa Kopaonika i Boroveca). Ono sto je najimpresivnije su da su sve staze odlicno preparirane i da liftovi rade bez obzira koliko skijasa ima na njoj. Radnim danom smo moja devojka i ja uzivali na Podkorenu dva na crvenoj stazi (koja je ipak bliza plavoj kategorizaciji) u duzini od oko 1km sa bukvalno jos deset osoba (tako da je u proseku pet osoba na stazi a drugih pet se penje liftom). Na Kopaoniku bi pretpostavljam taj lift odmah zatvorili da ustede?

Takva situacija vam omogucuje da neprekidno skijate pri velikoj brzini taj jedan kilometar i da mnogo vise uzivate nego na Markudziku u Borovecu gde na pola staze pocinje red za ski lift.

Podkoren jedan - jesu crne staze, ali ne i prezahtevne mislim da su i one pribliznije crvenoj kategorizaciji. Besprekorno sredjene i sa dosta prelomnica tako da ako ste u iole boljoj kondiciji mozete savladati bez problema od starta do cilja. Tu je guzva vec malo veca i brzine su daleko vece jer slovenci koji ocigledno treniraju prolete pored vas od starta do prve prelomnice sa jednim ili cak nijednim zavojem. A pri tom nikad nisam video ni jedan sudar na stazi.

Sve u svemu, visina od 800 do 1500 metara nece doprineti da se osecate da ste na planini, kao i da savladavate bog zna kako teske staze, ali ako hocete prepustiti tehnici i brzini i masti na volju a pri tom ne razmisljajuci o ledu, kamenju, hupserima, dubokom snegu. onda treba ici na Kranjsku Goru.

Ski pass cena: je dnevni 5300 tolara a petodnevni tacno 100 evra. Medjutim ukljucuje i nocno skijanje od 19 do 22 koje je opet uzivanje i prica za sebe. Na plavoj/crvenoj stazi ispred Larixa izuzetno brzi cetvorosed vas popne za manje od 5 minuta i, iako ima guzve, sirina staze (tj./ nekoliko staza jednih pored drugih) koja ide i do 100 150 metara omogucava da se sjurite bez problema.
Kada ste vec u Podkorenu dva, sa parkinga krenite desno (jedan smer) i na kraju puta umesto ka KG skrenite levo i vozite 2-3 km do Planice.... nesto od cega zastaje dah.!

Sto se smestaja tice, mi smo bili u Kompasu igrom slucaja i dobili smo mozda ne bas najbolje sobe (aneks u prizemlju) a posle smo otkrili da ima i boljih soba na spratu. Ali i te takve sobe su daleko bolje od onoga sto imate u Grandu. Ostaje malo onaj utisak braon plocica u kupatilu iz zlatnog doba hotelijerstva u Yu-socijalzimu tako da ako birate Kompas vidite obavezno gde cete biti smesteni.

Hrana je skijaski odlicna ali ne i nesto preterano izbirljiva sto se i ne moze ocekivati previse u Sloveniji. Uglavnom standardan svedski sto sa kobasicama, virslama, jajima, mazalicama i muslima za dorucak a za veceru razne vrste dinstane govedine, nekad cevapi itd. Sve u svemo moze pristojno da se jede.

Cene u hotelu. Pazite, sve delite sa tri i dobijate dinare: kuvano vino 500, union pivo pola litra 500, espreso 200, itd.

Od losih utisaka iz hotela nosim skijasnicu koja me je podsetila na soshke u leskovackoj kasarni o zadahu da ne govorimo. (opet utisci iz kasarne).

Ako vec birate hotele izaberite Prisank - novo sagradjeni i zaista zasluzuje sigruno cetiri zvezdice (po evropskim merilima) iako nismo bili u sobama sve se vidi na prvi pogled. Na samoj stazi je Larix i on mi ne deluje nista bolje od Kompasa ali nisam ulazio unutra. Alpina je na samoj stazi ali i o njoj nemam vise informacija.

Kompas je sa druge strane puta, znaci potrebno je preci ulicu i mozete na skije, Larix je na samoj stazi a Prisank odmah do njega. Potrebno je obici par zgrada i na stazi ste ali i pored toga vidim da organizuju ski bus koji vozi pretpostavljam nekih 200m (ako ne ide skroz do Podkorena).

Od ostalih hotela - Kotnik je mali i izgleda lepo sredjen u centru ali zaboravite da idete peske do staze sa skijama (ima sigurno 400 - 500m). Lek i HIT (italijanski hotel kazino) su kad se izadje iz centra i na putu za Vrsic i kod njih isto tako zaboravite da idete na skijama do staza (tu je vec mozda i ceo kilometar). Isto tako i Spik koji je izolovan i u susednom Gozd Martuljeku (mada i tu postoji jedno sidro na necemu sto se naziva staza od 500 metara) i od koga cete do Kranjske Gore morati nekoliko km kolima.

Vogel: nesto zaista impresivno. Iznad Bohinsjkog jezera, dozivecete onaj pravi utisak planine. Pored prvog iskustva sa taksistom, sve je impresivno. Od nove gondole u kojoj je sigurno bilo 50 ljudi koja nas je popela od Jezera do skijalista na 1300 metara za manje od pet minuta. Staze su fantasticne, siroke izmedju samih zaledjenih vrhova Julijskih Alpa sa vise od dva metra snega. Predivna je crvena staza zadnji Vogel koja vijuga izmedju suma i vrhova i duga je sigurno 3 km, a koja se posle i nastavlja (ali je nazalost bilo zatvoreno) sve do donje stanice gondole i dostize duzinu od sedam kilometara. Uzivacete u suncanju u otvorenim kaficima gde po suncu mozete sedeti i u kratkim rukavima. Ko zna kakva je atmosfera na vrhu Bjelasnice kad je suncano ili na Markudziku u Bugarskoj na 2500 metara zna o cemu pricam. Sa druge strane jezera je Triglav koji je stalno u oblacima. Impresivno. Pogledajte vise o Vogelu na skijanje.hr

Cene na Vogelu: ski lift je 4900, krstena topla cokolada 1000 tolara, nekrstena 400 dovoljno za ilustraciju?

Sve u svemu toplo preporucujem Sloveniju viza nije bauk i ako uplatite araznman dobija se istog dana kada podnesete zahtev (recimo da smo mi uplatili u subotu a otisli po vizu i krenuli na put u ponedeljak). Naravno da preporucujem da se ide kolima. Drumarina vas u hrvatskoj izadje 100 kuna (to je nekih 12-13 evra) u jedom pravcu a u Sloveniji jos 2-3 evra. Benzin je isto kao i kod nas (ali od 90 oktana...).

Pozdrav svim skijasima i nadam se da sam bio od pomoci.

Miki

BOHINJ - SKI PASS 2004/2005
Cene ski karata su informativne. Karte kupujete na licu mesta Cene u SLT	KOBLA
	Odrasli	Deca 4-14 godina
Polu dnevna	3.000	2.300
Dnevna	3.900	2.900
6 dana	19.900	13.800
7 dana	22.400	15.700