Š V A J C A R S K A - ski utisci

Javite se sa vestima, aktuelnostima, Vašom pričom o lepim i manje lepim detaljima boravka u ski centrima Švajcarske 
Dajte korisne savete onima koji tek treba da idu na zimovanje.


Svoje utiske
, kao i komentare pošaljite na mail admin@skijanje.rs
 


Sezona 2011.


 

Švajcarska - Laxx (Flims, Laax i Falera)

     25.01.2011. Sasvim slucajno sam u subotu 15.01.2011. bio u Laax-u na jednodnevnom skijanju i moram da priznam da je ono zaista raj na zemlji! Dan je bio vise nego fantastican, sunce ceo dan, na 3000m je bilo par stepeni u minusu, dok je u samom naselju bilo par stepeni iznad nule. Vetra je bilo samo na samom vrhu, a sve zice su radile. Staze fenomenalne, posebno na 3000m, nije bilo guzve, cak se pice i klopa cekala ne duze od 5 minuta!
     Ski rent funcionise besprekorno, tu su momci koji vam izmere duzinu stopala, porazgovaraju sa vama o stepenu skijaskog znanja i maksimalno izlaze u susret vasim zeljama. Probao sam Fischer progressor 10+ i cipele takodje progressor 110 cini mi se i mogu samo da kazem da su odlicno drzale po zaledjenim delovima staza i da je cipela vise nego odlicna!

     macak011 - na Forumu

http://www.laax.com/en.html

 


Sezona 2010.


 

Švajcarska - St. Moritz - Кako im se isplate ovolike žice sa tako malom opterećenošću? 

Vratih se sa ovog prelepog skijališta pa da napišem par reči. Ne bih puno tupio o samom skijanju, više bi da ljudima dam neke informacije.

Do St.Moritza je najbolje, po meni, putovati preko Budimpešte,Beča i Insbruka. Kod Landeka se skreće na magistralni put koji vodi u Švajcarsku. Na celoj ovoj deonici nema tunela, mostova, prevoja ... itd. koji se dodatno plaćaju te su ukupni troškovi: naša putarina, mađarska i austrijska vinjeta. To je sve ukupno nešto preko 30€ (za oba smera), što za 2400km stvarno nije puno, naročito ako se uzme u obzir da nema nekih prevoja koji su problematični, već je sve auto put sem zadnjih 120km. Na tom delu koje nije auto-put ima 50 km uskog puta na kome treba obratiti pažnju.
Što se tiče vožnje još jedna preporuka, mi smo rezervisali smeštaj od petka te smo na taj način izbegli gužve vikendom kroz Austriju što je spas. Prošle godine je bio haos kod Salzburga, a i ove godine su ljudi stizali dosta kasno, iako je podizanje ključeva bilo samo do 7. Nije loša fora i otpočeti skijanje noćnom vožnjom na Corvatschu, koja je nešto posebno. Lepa, široka crvena staza dugačka par km je odlična uvertira u skijašku nedelju.

Skijalište se sastoji iz tri dela Corviglie, Corvatscha i Diavolezze. Corviglia kao najveći zasebni deo skijališta se nalazi iznad samog St. Moritza, Corvatsch sa najvišim vrhom od 3303m je udaljen nekih 4-5km putem, a Diavolezza 19km. Naravno sve ovo je uvezano sistemom buseva i naravno železnice. Busevi i vozići su dosta česti i tačni su u minut. Ono na šta treba obratiti pažnju je to da busevi na istoj liniji nemaju uvek istu trasu nego su ponekad skraćene linije ili idu drugim putem. Nije mi baš jasna cela ta koncepcija al valjda tako treba!?

Skijališta Corviglia i Corvatch su povezana i može se na skijama doći sa Corvatscha do gondole Signal u St.Moritz Dorfu. Ovde se krije možda i moja najveća zamerka za ovo skijalište jer veza nije dvosmerna. Totalna je šteta što prelepa crna staza br. 5 koja povezuje ova dva skijališta služi praktično samo kao poveznica, a mogla bi se voziti dosta puta u toku dana.
Kad već pominjem zamerke da kažem i onu drugu koja mi je ostala, a to je da ima nekoliko mesta na kojima se kontra nagibi teško savlađuju (naročito kad je loša vidljivost) i na skijama a kamoli bordu. Par ovakvih mesta ima na Corvatschu (uglavnom na desnoj strani mape), na Corviglii i Diavolezzi možda 1-2. Što se mene tiče, ovim se svi nedostatci završavaju.
Staze su lepe, raznolike, široke i idealno pripremljene. Gornji deo staza je u kamenom bespuću dok je donji deo u šumi i pri tom ne preterano strm, pa i početnicima silazak nije baš previše težak zadatak. Snega je bilo na tone, temperature u teškom minusu, tako da muke sa progledavanjem nije bilo. Malo pažnje treba obratiti pored par vertikalnih kamenih kosina jer se desi da na stazu padne kamenčić.

Na moje oduševljenje gužva je reč koja nema značenja u ovom skijalištu. Znači, ni jedan jedini put nisam čekao u redu na žici, niti sam se našao u gomili skijaša na stazi. Sve vreme sam razmišljao, kako im se isplate ovolike žice sa tako malom opterećenošću? Jedino se gondole često napune. Međutim, nema šanse da ostaneš i čekaš sledeću, bez obzira na red polazaka, ako se gondola popuni kreće se odmah. Ona ludila od čekanja (kao na Caronu u 3D) su nezamisliva.
U ovakvoj kombinaciji pripremljenosti staza i broja skijaša, potpuno je normalno da većina staza na kraju dana i dalje ima tragove ratraka, tako da o hupserima nema smisla ni pričati.

 

Ko pogleda na mape i vidi relativno dosta sidara/tanjira pa se smori, greši. Svi tanjiri i sidra su sa onom jo-jo forom pa nema cimanja kao kod nas, gde mi tanjir svaki put uradi rendgenski snimak time što mi izčupa utobu kad cimne.
Lošija situacija je jedino na Diavolezzi gde praktično svi skijaši idu na istu gondolu, jer svaka od dve planine ima svoju žicu koja vuče od dna do vrha skijališta. Ova lokacija je raj za off-piste. Ima ga na sve strane i u svim mogućim vrstama, od kratkih skretanja sa staze, strmih prečica, preko čuvene rute od 10 km duž glečera, do otiskivanja u ... nemam ni sam pojma gde ni kako se od tamo vraća. Na mapi lepo piše off- piste own risk, pa ko voli... Off-piste se može naći skoro svuda, bez obzira na kom ste delu skijališta, moja muka je bila temperatura u ogromnom minusu, tako da od powdera nije bilo ništa nego podosta zaleđen sneg, ne baš prijatan za kolena. Mada, neki 3-4 dan je napadalo 20-30cm pa sam podosta zadovoljio dušu.
 

Inače, u podnožju glečera na Diavolezzi je lik otvorio konzervu/restorančić u kome prodaje piće-klopu. Utisak je neverovatan, gomila raznobojnog leda u kome se vide zarobljeni odlomci stena i mehurići vazduha, stvarno prelepo. Čak ni na ovakvom mestu cene nisu katastrofalne, coca-cola je npr 5 chf što je oko 3,3€, a pri tome dobiješ flašicu od 0.5l. Kad uporedim sa tim da ovde za 200din daju one kapi za oči od 0,2l izađe na isto. Piva (0,5l) su isto oko 3-3.5€, pice oko 9-10€ , kuvano vino i jagertee 4-6€, što na kraju ispadne da je jeftinije od francuskih skijališta. Jedino što preporučujem (ko ide u apartman) je da se klopa kupi negde u Austriji, obzirom da je dosta jeftinija nego u lokalnom Coopu. Mi smo svratili u Hofer u Imstu i za 100€ kupili gomilu hrane i pića od čega smo dosta vratili kući.
Da se vratim još jednom sitnicom na Diavolezzu, parking je besplatan pa nema potrebe da se cimate busom/vozom do staze već lepo kolima. Ko ipak ima želju da se vozi švajcarskom železnicom nek se lepo spusti glečer rutom, jer se sa njenog kraja u civilizaciju jedino može vratiti vozom sa stanice Murterach.

Nemam više snage da pišem, sve ostalo možete videti sa slika, još samo da napomenem da vredi otići, jer je skijalište odlično, jer je priroda prelepa, da nije skupo ko što se misli...

P.S. Neko je pomenuo noćni život? Nemam pojma, posle celodnevnog skijanja na debelom minusu i par piva/šnapsića posle dosta vožnji, krevet je oko 9-10 uveče zvučao kao veoma primamljiva ponuda.

     Tekst i slike:  barda - na Forumu


Švajcarska -  (Val Gardena) - Za (ski)snobove i ski fanatike

Na ovaj citat vezan za Verbier sam naisao prije 10tak godina citajuci neki skimagazin, i moram reci da poslje moje posjete od prosle sedmice ni u cemu nije izgubio na svojoj aktuelnosti, mozda je danas cak i aktuelniji nego prije.

Donji citat je dio posta napisanog prije par godina od strane lica sa ovog foruma koji se na zalost vise ne pojavljuje Milos79. Tu su kratko i jasno opisani svi naj bitniji detalji vezani za Verbier. Na ovo se nema dodadati bog zna sta.

Quote:
Sto se Verbier-a tice, to je prilicno lepo skijaliste, ali uprkos svemu nije preterano veliko. Tj. odnos broja turista i korisnih staza nije bas sjajan. Pogotovu treba uzeti u obzir cinjenicu da Verbier jeste deo "Cetiri doline" i da jesu sve one povezane, ali je u principu moguce skijati samo po jednu u jednom danu i u Verbier-u ima ubedljivo najvise turista (Engleza pre svega).
Manja dolina tipa La Tzoumasa je nedaj boze ako u nju upadnes, jer je skroz nepovezana u odnosu na ostale.
Sto se tice nepreklednih polja hupsera, postoje 2 ogromna polja i oba vode ka Tortani i stvarno su jako dobra. Jedno ide sa 3200m, a drugo sa 2750m i oba su jako siroka i zavrsavaju na 2000m.


Dovoljno je samo da se prezivi februarski (totalni) kolaps na autoputevima "savrseno organizovane" zemlje Svajcarske, kroci u plodnu dolinu Valisa, skrene u prvi od bezbroj kanjona i procjepa na lijevoj strani rijeke Rhone, vijaugavim putem stigne do sela Le Chable, sa jos malo strpljenja preprodi gotovo vertiklano 700 metara visinske razlike (nekih 10-15 serpentina) i na kraju zamornog puta vas doceka proplanak prepun planinskih kuca i koliba.

I tu pocinje mora je jer je subota i smjena je turista sto lokalnih sto inostranih, cisti planinski vazduh prejseca ostri miris izduvnih gasova svih mogucih '4wheel drive' i drugih vrsta luskuznih vozila (ono jest svi imaju katalizatore, ali benzin je benzin), krznene bunde i shubare od nerca ruku pod ruku sa ski odjelima od naj modernijih sintetickih materija presjecaju klizave strme sokake i ne sljive sto je englezima stati sa autom i ponovo krenuti na poledjenoj uzbrdici teze nego odskijati preko hupsera nad Tortinom.

Jedno selo koje nekad davno bilo ljupko i mirno. A danas totalno izaslo iz svojih prvobitnih okvira, postalo preglomazno da bi bilo idilicno, pre zatrpano vozilima i saobracajem iz svih pravaca da bi se moglo zvati mirnim.

Guzva i krkljanac. Lokalci, i pored toga sto su Sviceri, voze kao i gorstaci u drugim djelovima svjeta; rizicno i prebrzo; s obzirom na broj Subarua na ulicama Verbiera da se zakljuciti da su lokalnoj omladini osim Didier Cuchera ili Candide Thovexa idoli i cuveni finski rally vozaci Ari Vatanen i Markku Alen
 


Naj veci propust Verbiera je veza sa skijalistem. Pri vrhu sela se nalaze Medran I i II. dvije paralelene zice (kabine) koje selo povezuje sa ostatkom skijalista (prva zica ide iz Le chable, sela u dolini i ima medjustanicu u Verbieru, tu i neracunam jer iz doline stize dupke puna. Dakle ostaje samo jedna zica iz Verbiera, sa kabinama za po 6 ljudi. U punoj sezoni za bozic,novu godinu i febrarske sedmice raspuste cekanje na toj gondoli moze da potraje vise od pola sata (sto sam dozivijo u prosli ponedeljak). Cekanje od 15tak minuta nije ne uobicajeno. Ko ne stigne da ugrabi kabinu prije devet mora da bude strpljiv, svaka druga kabina je od devet sati namjenjena polaznicima ski skola. Do lifta prevoze autobusi, par linija iz raznih pravaca sela. Cekanje na autobuse traje 10tak minuta u prosjeku. Sem za one koji su smjesteni u gornjem djelu sela, autobus je nuzno prevozno sredstvo do lifta; ulice su strme i vecim djelom sezone poledjene tako da setanje u pancericama zna da bude opasnija od skijanja. Autobusi su krcati i oni koji cekaju na zadnje dvije stanice cesto nisu u stanju da se uguraju.

Verbier u medjuvremenu vise podsjeca na neku varosh nego na planinisko selo. Na glavanim ulicama seta masa ko sto rekoh vidja se sve od jet seta pa do 'ubogih" ski-bumova koji sezonu provode skijajuci i peruci sudje u restoranima. Osim skishopova, tu su i juvelirske radnje Cartier%co, te radnje luksuzne tehnicke opreme, namjestaja isl.
Moj apres ski se sveo na dva-tri izlaska (za fulltime nocni provod nije bilo snage), U svakom slucaju mladjahna engleska i ostala evropska publika izlazi u Mont Fort izmedju 4 i 6 , a izmedju 7 i 9 u Farinet. Za one koji imaju snage noc se nastavlja izmedju ostalog i u clubu Casbah. Ipak je to Shvica i pored raznovrsne ponude restorana i kafea atomosfera nije ni priblizno zivahna kao u Tirolu. Zatekao sam se u sedmici karnevala (Lent). klubovi su bili ispunjeni maskiranom publikom i bilo je veselije i opustenije nego obicno.

Samo skijaliste je pravi mali raj za dobre skijase. Izvjestan dio terena se ne urejdjuje, Milos79 je vec spomenuo polja hupsera iznad Tortina do kojih se stize preko vrhova Mont Gele (3020mnv) i Chassoure (2700) ili od Mont Fort (3330mnv). Gondola koja vozi na Mont Gele je cesto zatvorena, a na ulazu stoji tabla koja upozorava da sa vrha ne polaze piste nego ski rute i da je namjenjena iskusnim skijasima(vjerovatno jedina gondola koja je vozila poluprazna). Pocetak je stvarno tezak i strm, ali nije nemoguc za skijanje, ali hupserima/hangovima nikad kraja, taman kad pomislite da stizete do staze pojavi se sljedeca preprepreka.

Kad sam pomislijo da cu prvi put skijanje zavrstiti bez offpist, palo je nekih 15tak cm novog snijega, likovi sa iskustvom su me proveli iza stjenovitih prevoja na vrhu Attelas pa sam jedno suncano prijepodne donekle ('na kasicicu')utolijo zedj za puderom. Mogucnosti su stvarno fantasticne, na zalost za pravi uzitak nije bilo dovoljno pudera, a ni volje mojih "vodica" da idemo dalje, tako da nisam istrazijo ni 10ti dio mogucnosti. Inace nisam se mrdno iz doline Verbirera. \veza nije bas tako dobra kao npr. veza izmejdu dolina u 3 D. Ono sto je Milos79 rekao definitivno stoji: odnos broj turista i broj raspolozivih pista je jako losh!.

Ako ste prinudjeni da npr zbog magle, snijega ili vjetra skijate samo na donjem dijelu koji se urejduje onda je po meni skoro bolje i ne skijati. Covjek vise pazi da se ne sudari sa nekim nego sto moze da uziva u drazima skijanja. Na stazama se uz njemacki definitivno naj vise cuje engleski i mada engelzi uglavnom vaze za varvare kad stignu na godisnji odmor, u Verbieru uglavnom boravi finija klijentela. No bili oni fini ili nekulturni vecina se na stazama ponasa kao kamikaze i naravno skijaju svuda se od plavih pa do naj crnjih staza, pravo je cudo vidjeti ih kako se lomataju po hupserima, a onda kad sidju na utabanu stazu voze kao da ih progone opasni i po sebe i po okolinu.

Za ljubitelje utabanih i brzih staza Verbier svakako ne preporucujem. Njih ima, ali ko sto rekoh guzva i prilicno su kratke. Vertikalni transport je oke, ali tu i tamo ima jos po neki prepotopski dvosjed jahorinske brzine. Vidi se da skijaliste ima prostora da se siri, u nekim djelovima se vide odlicni tereni i pravo je cudo da jos nisu postavili par liftova prema Attelas vrhu. Naravno da se ljubitelji freeride ne zale na ovu cinjenicu, citave strme livade koje vode sve do u selo, a do njih se tize perko opsano stjenovitih prevoja sa druge strane Attelas vrha.


Posjeta Mont Fortu (poslje dva tri presjedanja i cekanje gondole) je svakako nesto sto se nesmije propusti. Jedna od boljih panorama Alpi koju sam ja dosada vidijo. Skijanje odzogo je takodje za iskusnije skijase, ali ipak manje uzbudlijivo nego start sa Mont Gele i nekih drugih djelova skijalista; prvih dvjesto tristo malo uzbudljivije, a onda odjednom kraj hupsera i pocetak dobro upeglane staza.

Razocarala me cinjecia da se od Mont Forta do platoa Le Chaux ne moze odskijati u cugu. Mora se malo pentrati uz brdo sa skijama na nogama ili na ramenu. Nije kraj svijeta, ali za tu cijenu skipass-a mogao se makar postaviti obicni konopac da se skijasi izvuku nekih 100tinjak metara uzbrdo gdje ponovo pocinje staza.

Posto su na ovom forumu 3 Doline mjera za kvalitet skijanja, necu moci a da ne napravim poredjenje. 3 Doline je po meni bolji centar jer ima bolji vertikalni transport, duze, uredjene staze, a i ponuda staza je raznovrsnija.


Cak bi 3 doline uvijek prije perporucijo ljudima koiji idu sa malom djecom zbog cinjenice da se na skije staje ispred vrata apartmana, i da su ski skole (bar u val thorensu) u neposrednoj blizini sela i ski lifotova. U Verbieru se djeca prvo skupljaju na parkingu pored lifta pa ih onda autobusima voze na drugi kraj sela. samim tim se skijanje za koje se placa 3 sata svedeno na efektivnih dva, dva i po sata jer se na prevoz do liftova za pocetnike izgubi nekih pola sata u oba pravca.

Druga je stvar sto mi se cini da 4 Doline imaju jos bolje freeride mogucnosti, ono sto mene vise privlaci, ali ovaj put sam bio fulltime tata i za tu vrstu avanture jednostavno nisam imao vremena . Sigurno bi se tamo vratijo na neko ozbiljnije offpist skijanje.

    
Sapa - na Forumu

 


Švajcarska - St. Moritz

Bio sam par puta i mogu reći da je sve osim fenseraja i 80% St.Moritz-a (st.moritza kao gradića) se vidi na ovoj slici



Ako želiš da uđeš u neki bolji noćni klub onda se moraš mrznuti na minusu nekih 2h kao **** dok poznate ličnosti ulaze preko reda i bulje u tebe kao da si sa marsa pao.

Što se tiče staza one su pretežno skijaške dok sam ja border pa se možda zbog toga nisam neštseo posebno oduševio, mada su odlično sređene i jedna od boljih je u Corvigli.
To da sa Corvatsch-a može spustiti do Corviglie mi nije poznato, jer koliko znam, te dve planine deli jezero, areodrom i skroz su odvojene, ali nisam siguran.
Corvatsch je skroz lijevo i ne vidi se na slici, dok je Corviglia skroz desno.

Slika


Pri kupovini skipassa naplaćuju nekih 7€ depozita za magnetsku karticu, pare vam naravno vraćaju, ali zato morate biti na polaznoj stanici pre zatvaranja, a to je jedan spust više što na jednoj ovako velikoj planini nije malo.

Jedino što me je oduševilo to je noćno skijanje na Corvatsch-u (Silvaplana). Noćno skijanje je petkom od 19h do 01h sa 5 km odlično osvetlene i košta samo 14€.


Na noćnom skijanju Corvatsch-u nalazi se par kafića/restorana u kojim jedno pivo košta i preko 5€ (ovisno koje) - šta reći, kada se na St.Moritzu i ulaz u kockarnicu plaća.

Mislim da se ne isplati prevaliti veliki put za jedno ovakvo skijalište, jer je Livigno veoma dobra (jeftinija) alternativa ili neko (skuplje) Austrijsko skijalište u Tirolu, np. Ischgl ili Stanton am Arlberg.

Evo pogledah mapu i stazu br. 5 pored Hahnensee. Bio sam tri četri puta na St.Moritzu i staza br. 5 je uvek bila zatvorena. Doduše, rezlog tome je sigurno taj što sam svaki put bordao pre otvaranja zvanične sezone pa je logično da je zbog nedostatka snega bila uvek zatvorena. Ipak, postoji još jedan problem, a to je taj što ćeš sa Corvatsch-a stazom br.5 sići do Corvigila Signal gondole, ali sa Corvigie nećeš sići ni do jednog Corvatsch ski lifta. Znači, ako odeš sa autom do Silvaplane (Corvatsch) morećeš kasnije da se vratiš ski busom do iste i nazad, ako ti je smještaj np. u St.Moritzu, i tako ćeš izgubiti nekih sat ipo vremena. Najbolja solucija svemu je kretati se ski busom, što ja mojom greškom i iz navike nisam učinio.


Velika mana skijališta je ta što su Diavolezza, Corvatsch i Corvigia razdvojene planine, a koliko znam ski pass važi za sve tri i samim tim je preskip, a ni u ludilu za jedan dan ne možeš obići sve staze Corvigie i Corvatsch-a. Teško da ćeš uspeti da za 6 dana obiđeš kompletno skijalište.

Na Diavolezzi nisam bio, ali znam da se najmanje dva puta u sezoni organizuje noćno skijanje osvjetljeno mesečinom. Mislim da je to poseban doživljaj koji svaki skijaš/border treba probati.

Šta reći kada (samo) Corviglia ima:
Laganih 70km, Srednjih 245km, Teških 35km - ukupno 350km staya

Ski bus kruži gratis non-stop tako da nećeš imati problema da se vratiš do Silvaplane.
Ne zaboraviti da je noćno petkom i da to obavezno treba probati. To je inače najduža osvetljena staza u Evropi.

Jahorina - na Forumu

 


Sezona 2009.


 

       Saas Fee...je okej.

     25.02.2009. Dok su se pojedini clanovi foruma gushili u metrima snjega na podrucju Balkana, ja provedoh jednu suncanu (ali radnu) sedmicu u Saas Fee-u u kantonu Valis i evo da opisem po nesto dok su mi utisci jos svjezi.
     Krilatica ovog skijalista je "Alpski biser", a u vecina reklamnih kampanja pocinju sa cinjenicom da samo mjesto okruzuje cak 13 vrhova od preko 4000 metara (od kojih je Dom sa nekih 4600 i nesto metara po naj veci).
     I stvarno okolish gledan iz samog mjesta (smestenog na 1800 m) izgleda bez pretjerivanja velicanstveno. Poslje par puta provedenih u Alpima prestane ono odusevljavanje planinskim vrletima, stjenjacima i kanjonima, jer nekako sve to dodje na isto; jos jedan novi snjezni vrh na vidiku, jos jedna nova planinska kosa ili sedlo na horiznontu...Susret sa Saas Fee-om je jedno novo iskustvo. Ko orlovsko gnjezdo oblozeno cetinarskim sumama (penju se do nekih 2000 metara) a direktno okruzeno silnim vrhovima i gigantskim glecerom koji kao da svakog casa prijeti da se obrusi u selo.
     Saas Fee spada u red sela u kojima se izuzetno vodi racuna o zastiti covjekove okoline to je zaista za svaku pohvalu, ali u razvoju masovnog turizma ima i svojih napornih strana a prijavi cu i zasto.
     Na ulasku u selo se nalazi gigantska betnoska garaza sa nekih -9 spratova i nepreglednim terminalima A i B ko da ulazite na kakav ogroman ajrodrom a ne u ljupko seoce sa kucicama na dvije vode u kojem ni jedan hotel ne prelazi 3 do 4 sprata. Parkirah se na -7mi sprat jer su prvih 6 bili dupke popunjeni.
     Posto su Apartman rezervisali moji prijatelji koji zbog ludnice na putevima evrope tog 14tog februara nisu jos stigli a bilo je vec sati 20:00, a ja neznadoh ni ime apartmana morao sam odma da se javim 'osrednje ljubaznom' portiru na ulazu u mega-garazu, sa molbom da mi pronadje moj apartmancic. Od podataka sam samo znao je vlasnik izvejsni Zurbriggen (sto li zapamtih to prezime nemam pojma ). Covjek odmahuje glavom i pokazuje spisak vlasnika apartmana i hotela; svaki drugi se preziva Zurbriggen. No poslje par telefonskih poziva saznajem gdje mmoram da idem. Prevoz mene cerke i prtljaga organizuju vlasnici; po mene dolazi vozili kao da je sad stiglo sa nekih shina iz zabavnog parka elektricni busic, kockast ko kutija sibica unutra prostora za 5,6 ljudi da se nabiju, zuji kad vozi...stizem do recepcije gdje mi ovu voznju od cirka 500 metara uljudno i svajcarski po propisu stavljaju na fakturu: 20 chf...mislim lijepo je cuvati okolinu ali nije lijepo derati goste. (Odmah cu da privim da sam 7 dana garaze na kraju balade platijo 88 chf i to sa popustom od 15tak posto na ime turisticke takse.) Sto je brate puno puno je.
     Apartman ogroman, nekih 80tak kvadrata spomenuse da je za 6 osoba a nas 4oro velikih i troje malih pa vele da se snalazimo. Dvije 5 sa 5 spavace sobe sa bracnim krevetima, velika dnevna sa visokim plafonom u njoj par sechija i galerijom sa jos dva kreveta; u tu 'gromadu od stana' bi u Francuskoj po pravilu strpali otprilike 10-15 ljudi ako ne i vise. Cjena apartmana za udarnu sedmicu evropskog skolskog raspusta je bila 2400 chf. U sedmici prije bi to bilo ispod 2000 a iskreno u aprtman bez problema moze stati 8 ljudi i da se ne guraju i ne osjecaju snuzdeno.
Selo je lijepo, ali ne i naj zivopisnij koje sam posjetijo, onako bas Svajcarski funkcionalne kuce, kombinacije drveta i kamena ali bez ikakvih suvisnih detalja, 'savojskih duboreza na krovovima'isl, u centru sela nesto drevnih zdanja gradjenih samo od debelih greda, tu u samom centru mirishu kravice i druga sitna i krupna stoka (koju nismo mogli vidjeti, ali se balega sjeno i slama 'osjecaju' po svim okolnim sokacima).
Saas Fee je nesto izmedju, niti je fensi kao Zermatt ili Verbier, a niti je bez dushe kao npr.Crans Montana, nema bas butika Cartiera i Versacija, ali ni jeftinih radnji. Stil sportsko-prakticni, ali pomalo i luksuzni. Malo vise porodicno, a malo manje apreski mjesto.
     Sve je jako skupo, kao u svim ogromnim centrima, skipass kosta kao u 3 ili 4 Doline ili kao u Zermattu, s tim da je ovdje u pitanju ssamo 100km staza (od cega je jedan dio skijalista ne povezan sa ostatkom) previse je to para. Ipak zice izlaze na cijelih 3600 metara, dobrim djelom se skija na gleceru, a staze su shiroke, utegnute ko vojnicki carsaf i ne previs strme.. I mada su gondole i metro dupke pune, kad se gore izadje nema zive duse na stazi. Staze oko vrha su uglavnom blaze crvene i pokoja crna, ali tako prazne prosto izazviaju da se da gas do daske i pojuri niz strminu. Prvi put poslje puno godina sam uzivao u carvingu i punoj brzini na stazi.

     Mogucnosti za moju ipak omiljenu disciplinu skijanje offpiste nisu male, ali s obzirom da se radi o gleceru nisu bez rizika. Mislim da su mogucnosti za freeride fantasticne, ali samo sa nekim ko umije da provede kroz glecere. Posto sam ovaj put isao na skijanje zbog cerke, nisam se puno raspitivao o cjenama vodica, vidijo sam da kostaju 180 chf za jedan dan sto je abnormalno skupo (moram priznati da nisam pogledao jeli to cjena za grupu ili samo za pojedinca posto nisam ni planirao da unajmim nekog, skijao sam od 10-13.00 kad se zavrsava ski-skolica tako da nije bilo sanse da odem cjeli dan na ozbiljan freeride) Inace mogucnosti za offpiste skijanje postoje uz malo izvidjanja terena sa lifta i raspitivanje kod lokalaca sam pronasao lijepe rute sto blizu staza sto kroz shumice i bilo je sasvim oke. Saas Fee je ipak uglavnom porodicna destinacija, a vecina skijasa su tu zbog fantasticnih brzih pista, tako da se uz same staze i poslje par dana poslje velikih padavina bez problema mogu naci mjesta sa djevicanskim ne proskijanim snjegom. Za razliku od mjesta tipa Andermatta i Argeniterea gdje su moje skije u gondoli bile tek srednja zalost u odnosu na ostatak teske artiljerije, ovdje sam ubirao paznju, jer nit je bilo twintipa a niti debelih freeride skija, ovdje se voze sve same race i druge skijice za pistu. I moram priznati da je i meni bilo zao sto nisam imao jedne takve jer su piste fantazija za vele i supervele zavoje, a tu i tamo pretvrde za mog Foila.

     Da se vratim na boravak u mjestu. Moj apartman je bio nekih 800 metara od liftova, ali posto smo imali autobusku stanicu ispred vrata misli smo da to nece pretstavljati veci problem, malo smo se prevarili. Elektricni busici u koje moze stati naj vise 10 ljudi, a kad se jedni drugima skijasi ponu na glave i uvale skije u nos stane jedno 15 voze svakih 15tak minuta u teoriji i nesto rijedje u praxi. Raspitivanje u turistickom ofisu o tacnom redu voznje nije dalo zeljene rezultate; bili je frustracija i negodovanja pa smo jedan dan dobili taxi jer se zadnji autobus koji su nam u ofisu obecali nije pojavio oko 17i30. Odlazak na skijaliste je poslje par dana navikavanja prolazijo rutinski, jer smo ulazili na prvoj stanici i mogli cak i da sjednemo, ali je povratak bio katastrofa; na pocetnoj stanici stoji 50tak ljudi, a dolazi samo jedan bus u koji moze da stane maximalno 15. Nisu nam objasnili zasto ne ubace bar 2,3 extra busica, imali su neki bezvezan argument da je guzva na ulicicama, i jos da mmoramo biti sretni sto se uopste vozimo jer do prije godine "gradskog saobracaja" nije ni bilo.
Skije smo ostavljali u deboima pored staze, jer je guranje sa istima u 'autobusu' bio pravi mazohizam. Depo kosta 1 chf.
Sve te frustracije nebismo imali i citava ova prica o gradskom prevozu nebi zauzela prostor u ovom postu samo da smo mogli da rezervisemo neki apartman u blizini skijalista, no bila je to sedmica odmora u francuskoj, engleskoj, djelu holandije.....tako da smo morali da se zadovoljimo "kucicom na kraju sokaka".

     Sviceri inace poslovicni, ali ko i obicno bez emocija, a ljubaznost valjda ostavljaju za kod kuce poslje radnog vremena. Na medjustanici gondole ne pustaju posto je proslo minut poslje 16i15 a mi sa malom djecom koja ne mogu da se spuste strmom crvenom stazom....pravila su pravila hebes ga. gledamo kako prolaze prazne gondole i snalazimo se kako znamo i umijemo.
Vertikalni transport takodje nije ostavijo utisak. Na udarnoj gondoli Felskinn se udolini ceka oko 30tak minuta, onda medjustanica pa kroz katakombe u planin9dobrih 5-10 minuta hoda do stanice metroa koji izvozi na 3500 metara. Sve u svemu kad je shpica treba i sat i po vremena da se stigne na vrh. Druga gondola ima dvije medju stanice i prilicno je neprakticno sto kad izaadjes iz gonodole traje jos dobrih 5 minuta prije nego se izadje iz tunela i stave skije pod noge. E kad su skije jendom pod nogama onda se zaboravi na sve te nedace, ali iscrpljujuce je to sve skupa.
     Zadnji dan sam pronasao fantasticnu offpist rutu sa nekih 2800 metara do u selo, a par dana vozijo kroz shumarke po netaknutom i mekom snjegu. Samo skijanje u Saas Feeu sto se kvaliteta staza tice je vrhunsko sve ostalo je mmm malo mlako. Super osjecaj je bio izvesti djete na 3500 metara i spusti se zajedno na nekih 2500 po suncanom danu bez daska vjetra.
Saas Fee je takodje poznat po kvaltietu snjega i vazi kao jedna od omiljenih destinacija za snowboardere. Vrvi od daki, a puno ski-butika su orijentisani iskljucivo na snowboard publiku.

    Apresski je srednja zalost, ali zbog toga nisam tuzan, skijanje sa djecom je ravno freeride-u, to potpuno iscrpljuje :-)

    Od poznatih ljudi u Saas Fee-u vidjeh ministra-glumca Branislava Lecica. Silno se radovao cerkinoj medalji iz ski-skole.

     Eh da Saas Fee drze 2 ili 3 familije; Jedna je Zurbriggen a druga Supersaxo (supersmijesno prezime) Svi shopovi i apartmani su u rukama jedne ili druge familije. Cuveni Pirmin je inace iz Saas Amangel sela nesto ispod Fee-a i naracvno i on ima svoj hotel.

     Offpiste skijanje je oke (kao i opsta ocjena za skijaliste oke), nista specijalno, posjecivao sam bolja mjesta, Mada relativno je to, mislim da je potencijal za freeride prilcan, jer se vidi da ima jako puno mogucnosti sto uz same staze, sto po okolnim obroncima do kojih mora da se pjesaci. Skijao sam sa kroz super sumicu, a i sa platoa u planini nekim usjecima i 'prirodnim fun-parkom" u kojem sam nailazijo na lijevke, skakonice, zbunove i slicne prepreke i koji izlazi na kraj piste skoro u samom selu. Dalja okolina je famozna, ali na sve strane zjape otvori u glecerima, pa provalije od 10-20 metara, sve sama skakljiva mjesta tako da se ni za zivu glavu nebih usudjijo uputiti na te terene bez nekog experta. Pa i pored piste je bilo 'triki' mjesta; U zanosu skoro odletim u povelik potok pokriven snjegom i tankom ledenom korom, odozgo gledajuci ne primjetno, a uvala kroz koji potok tece totalno mami da se tu profura.

     Ma poenta je da Saas Fee ni po koju cjenu ne zeli da bude asociran ni sa kakvim freeride-om. U gondolama, na stazama, a i u barovima zele finu, po mogucnosti porodicnu publiku, pa i oni boarderi cool izgledaju, ali i oni nekakvi fini, ni njih nema van staza .
Svuda upozorenja da je skijanje van staze opasno, na vlastiti rizik i moze da kosta para. U nekom snowboard shopu naletim na Seth Vicious 189cm sa tyrolijinim vezovima 100 full-diagonal, traze 490 CHF, skije u dobrom stanju, na jednom mjestu oglodana kantna, ali nista strasno, kazu da je nisu servisirali, vidi se po koja ciza na klizoj povrsini. Kazu vozene jedan dan i vracene, vidi se da su vozene vise od jednog puta, ali ne bitno. Spustim cjenu do 450 CHF, ali kontam i to je puno, hocu da spustim jos. \
Kaze prodavac da te skije nisu za ovdje, da je to za Aljaske, kaze ovdje i nesmije da se skija van staze, kaze opasno ludnica ne pomaljaj nos....reko pazi ovog konzervativca, tu udjemo u citavu diskusiju, ali ne uspijem da mu spustim cjenu, a jos mu objasnim da je skija stara bar 3,4 sezone, ako ne i vise, jer toliko ima da se SV vise ne proizvodi, dzaba Sviceri su slabi u cjenjkanju. Elem skijanje van staze je tabu cak i u jednom shopu u kome se prodaje freeride oprema. Bez veze, ali ovo samo da ti predocim kakva atmosfera tamo vlada. Bio sam jedan od rijetkih koji su skijali van staze, vidijo sam par tragova, ali nikoga da skija, na 10tak metara od staze netaknut snjeg.

     E da ispod vrha, na gleceru su svuda postavljeni stubovi i konopci pored staza. Konopci su idijotski postavljeni na neku visinu od 1,5 metar, a ne vide se kad skijas, zamalo da sebi otkinem glavu, primjetim ga u zadnjem trenutku i izbjegnem 'egezekuciju na stazi'. A ono na drugoj strani "zabrana" ogromna snjegom pokrivena livada ni jednog jedinog traga. Napravim par zica okolo, ispitam i sa lifta i sa strane, vidim nije ni minsko polje, nevide se ni stjenje ni kamenje,nema ni nekog procjepa, a niti je neki strasni nagib i kraj livade je silazak na neku plavu stazu, uloga konopaca totalno nejasna, provucem se i odskijam 3,4 puta ispresjecam tu stranu, narednih dana gledam sa gondole samo moji tragovi, nikom nije padalo na pamet da se sagne, prodje ispod konopca i odskija.

     Pitam poslje zicara za sta sluze konopci, kaze da ljudi nebi skijali van staze Malo se nasalim pa pitam sto nisu postavili bodljikavu ogradu ili kakve ozbiljne mreze preko koji se ne moze proci, brakati zicar mi odgovara vrlo ozbiljno kaze pa nije potrebno, to nije opasno mjesto pa nisu potreben extra mjere obezbjedjenja, kontam; ne da nije opasno, nego jedinu opasnost vidim u tim 'skoro nevidljivim konopcimam' ...ali na kraju uvjek pomislim kako ti Sviceri sigurno znaju sta rade...

     Sapa na Forumu
 


D A V O S  -  Jakobshorn

     19.02.2009. Obidjo i ja taj cuveni Davos. Nema se sta puno dodati a da Chikoo nije vec rekao. Ja sam skijao samo na Jakobshornu i staze su pretezno plave i crvene. Na ostale vrhove nisam isao jer sam bio samo 1 dan a malo je to vremena da se obidje cijelo skijaliste. Jakobshorn se nalazi juznoj strani Davosa, a koliko sam ja vidio na sjevernoj strani se vise ne skija vec ima staza za sankanje u duzini od 12 km. Kad se predje preko vrhova te sjeverne strane nalazi se mjesto Klosters i iz njega je moguce doci do tih vrhova. Na toj sjevernoj strani ima dosta ograda za lavine i mislim da zbog toga i vise ne daju da se skija, a kod covjek to pogleda iz Davosa vidi se da je raj za freeride.
     Sto se tice Jakobshorna imaju dva snowparka i ono terena sto ima za freeride je vec sve izvozeno tako da je nemoguce proci i ostaviti svoje tragove. KAd sam ja bio nije bila tolika guzva i na ticu se cekalo najvise minut. Staze su ispeglane i drze cijeli dan.Dovoljno su siroke da se ne stvara guzva.Toliko za sad pa ako mi sta padne na pamet, dodat cu.
     top na Forumu


Sezona 2008.


 D A V O S  -  HeidiLand
 

     12.04.2008. Evo ukratko da probam da vam opisem jedno od najvecih i najlepsih skijalista u Svajcrskoj.
     Samo skijaliste nalazi se u kantonu Graubünden poznatom jos po skijalistima kao sto su Arosa,Engadin St. Moritz,Flims - Laax itd,ali ubedljivo najveci je Davos cca:310km ski staza.
     Samo skijaliste sacinjeno je od 5 manjih i medjusobno ne povezanih zicama, nego vozom koji ide po dnu same kotline u kojoj je smesten i Davos. On je opet podeljen na Davos Dorf i Davos Platz. Tu je i mesto Klosters koje je takodje u sastavu samog ski-centra. Dakle sve jedno je u kom ce te mestu odsesti, makar meni se nesto cini da je Klosters dosta jeftiniji od samog Davosa, koji je ipak mali Monte Carlo za celi region Graubünden.
     Sve je podredjeno skijanju i mesto iskljucivo zivi dok je ski sezona (ok, postoji tu i puno letnjih aktivnosti koje se mogu upraznjavati ali nije to ni priblizno intenzitet turizma kao kad je zima). Da vozic. Prolazi kroz celu dolinu (kotlinu) i spaja svih 5 skijalista(Parsen, Madrisa, Jakobshorn, Rinerhorn i ovde vec pominjanu Pischu). Sama komunikacija je vrlo jednostavna. Voz staje na stanicam sa kojih automatski krecu zice za gore (doslovno iz samog centra grada, tipa; glavna ulica, u moru hotela, restorana, prodavnica ski opreme nalazi se i zgrada iz koje krece zica.
     Ja kada sem gledao sam plan skijlista nikako mi nije bio jasan. Cas su vrhovi planina na jednoj strani cas na drugoj(prvo sam mislio da je slika u ogledalu) dok nisam shvatio da su planine sa jedne i druge strane samog mesta:
Ski pass se placa za svako skijaliste posebno cirka 35E dnevno uz malu doplatu moze se uzeti pass za ceo region (ali to naravno treba da uradite ako idete minimum nedelju dana,posto vam po mom skromnom misljenju toliko treba da sve obidjete).
     Cene na samom skijalistu standardne za ove uslove ovde. To znaci nista skuplje nego u ostalim "normalnim" mestima (ne kao kod nas- kolji boraniju... KOP) toga ovde nema. Kafa 2-2.5e,pivo,sok 3.5e, rucak (dobar,obilat,ne narocito ukusan)10e. Ljudi svakojakih, takodje i jezika, tako da mozete za cas da se sporazumete sa svakim. Ako Vam ne idu strani jezici udjite u prvi restoran u kuhinju i eto vam nasih koliko vam volja.

.----------------------------------------------------------------------------------

     Lose vreme, ubi magla. Jos ja poranijo ko pravi Nemac. Na putu ka Davosu samo ja idem u tom smeru.Kisa lije,magla one planinincine oko mene sve nekako sivo,tuzno i nerazvijeno i sve tako do samog Davosa.
     Sneg napado vidim ja nekih 20cm,to mi ponovo dade krila ali nema skretanja sa glavnog puta,sve ne ocisceno(posle ga +temeratura ocistla za par sati).
Cak mi je i taj Klosters nekako siromasno delovao.Mnogo njihovih drvenih "kucica" ali u sasvim jadnom stanju.
     No docepam se nekako je Davosa odem prvo da snimim Pischu. Ona je udaljena od samog mesta nekakvih 3-4km.Ima jedna stala ili nekakvo stovariste pre zice.Na samoj Pischi zgrada iz koje krece gondola,park-platz,restaurant, koji ne radi i to je to.Vratim se u Davos parkiram namontiram opremu i kroz centar grada u zgradu(citaj stanicu gondole)pa na vozic.
     Mogu ti reci i nije mi to neki feeling.Nema tog osecaja planine,divljine,njene moci.Odem ja gore prvi vozic pa drugi,sve gledam ne bih li snimio neku lepu netaknutu padinu al ne da magla.
     Skontam neka dva swicera po naglasku vidim da su domaci.Reko ce se sunjam ja za njima,pa ce otkriju oni meni neku pravu stazicu.Kad ono prcc.Udarise oni po sred staze,a ja iz protesta veleslam oko onih crvenih stubica sto oznacavaju stazu,haha bas sam ih zaEbo,a i oni mene...
     Sneg je do nekih 11 bio odlican.Novih 20tak cm je ulivalo sasvim dovoljnu draz.Jos kad uvatim deo staze na kom nema magle oma udarim ja sa "strane".
     Staze ko staze me i nisu nesto odusevile.Na plavim stazama nema sta da trazis to je doslovno ravno.Crvene imaju deonice od 100tinjak metara strmine a onda opet udolina gde moras da uvatis spust da bi se popeo na sledece brdasce.Tako sam se uglavnom, bash ono vozickao.
Izvozao skoro sve staze iznad 2000m(ispod te visine totalna bljuzga).Dobra staza je Schiferbahn,gondola po samom vrhu povezuje celu planinu uzduz i popreko i pravi stazu na kojoj stvarno mozes doziveti svasta.Tako:vozis se po nekakvom pravcu u izmaglici kad odjednom provalija nekakvih 150m,na kojoj od jednom totalno neuredjena staza.Ljudi leze na sve strane,skije pozabadane u taj sneg pod takvim uglovima da je to smeh zivi.Ja sam isto uleteo ali sam se i izvukao nekako,cak imam osecaj u tom silnom spasavanju da to i nije lose izgledalo.Odjednom na drugoj prelomnici ja sam....sam samcat.... hihiiii,tek tad se okrenem a onaj adrenalin krene da me siba direktno u celo yuhuuuu. Naravno da sam opet doleteo na isto mesto al nije to vise to. Sve izrovano,sneg otezo i ebat ga.Odoh ja traziti drugu stazu i tako ceo dan.
     Mislim da nije bilo te maglustine da bi bio sasvim drugi dozivljaj al sta je tu je.Planincina je ipak to. Ima ona svoje dobre i lose cudi,a kako je vreme odmicalo tako sam je i ja sve vise slusao i shvatio na kraju da to ipak nije bio idalan dan za Freeride.

PS:  A da Heidiland se ipak odnosi na sam kanton Graubünden,Davos je ipak posle preuzeo primat.

     Chikoo   na Forumu



 

      DAVOS - Magični odmor na Čarobnom bregu       Izvor: Dnevni list PRESS

     27.02.2008. Davos, jedna od najpoznatijih turističkih destinacija u Švajcarskoj, najpre se pročuo po romanu Tomasa Mana, pa tek onda po brojnim klinikama. Danas je i mondensko letovalište, popularan ski, ali i politički centar

     Kada je Tomas Man radnju svog romana „Čarobni breg" smestio u Davos, malo selo u švajcarskom kantonu Graubinden, želja mu je, najpre, bila da predstavi mesto u kome je rođen. Međutim, poznati književnik i nobelovac verovatno nije ni slutio da će Davos kasnije postati i jedna od najpopularnijih turističkih destinacija, podjednako dobro posećena i leti i zimi. Mesto u kome danas živi nešto više od 13.000 stanovnika po mnogo čemu nadmašilo je administrativne centre u komšiluku, a biti gost Davosa bilo je i ostalo, pre svega, stvar prestiža.

     Od banje do ski-centra
     Zbog brojnih pogodnosti koje pruža ljubiteljima snega, gradić na nadmorskoj visini od 1.560 metara, smešten između planinskih visova Tinzenhorna i Vajsflua, oduvek je privlačio pažnju skijaša. Ipak, oni ga nisu otkrili. Sve do polovine 19. veka Davos je bio obično selo nastanjeno stočarima i zemljoradnicima, koji su mirno, daleko od sveta, ratova i nevolja savremene civilizacije, trošili svoj život. A onda je daleke 1853. godine ovde zabasao i doktor Aleksandar Špengler, koji je ubrzo ustanovio da prijatna klima planine savršeno odgovara obolelima od tuberkuloze i drugih plućnih bolesti. Saznanje je doprinelo da ovde ubrzo budu otvorene i brojne klinike, sanatorijumi, hoteli i pansioni, a glas o dotad nepoznatom mestu vrtoglavom brzinom se proširio po svetu. Najpre su ga proneli članovi porodica, prijatelji i rodbina bolesnika koji su s njima dolazili i kojima, očigledno, nisu promakli fantastični uslovi za skijanje i druge zimske radosti. Njihovim tragom krenuli su planinari, skijaši, ljubitelji klizanja i nordijskih sportova, pa je Davos ubrzo postao stecište turista iz celog sveta.
     Ono što ovaj zimski centar izdvaja od drugih je, između ostalog, dužina staza. Ima čak pet zasebnih skijaških površina, ali one su tako povezane da deluju kao jedinstveni ski-centar. Ukupna dužina staza je 310 kilometara, a za ljubitelje kros-kantrija uređeno je 75 kilometara terena. Većina staza su osvetljene za noćno skijanje, a skoro 25 kilometara staza prekriveno je najkvalitetnijim veštačkim snegom. Sve ovo, naravno, prati i veliki broj žičara i ski-liftova, pa je saobraćaj na nebu iznad Davosa često zakrčeniji nego iznad brojnih lokalnih aerodroma. Dve velike i devet malih žičara sa kabinama, tri lifta sa gondolama, desetak jednoseda i tridesetak vučica za samo jedan sat mogu prevesti skoro 65.000 ljudi. Može se samo zamisliti strah ljudi koji se prvi put ukrcavaju u gondolu i ubrzo shvataju da se nalaze 70 metara iznad zemlje, otprilike kao kada bi sedeli na ivici oblakodera. Ipak, pogled na nestvarnu belu pučinu i oštre planinske vrhove iz ove perspektive nešto je što se, verujemo, pamti ceo život.

     Sezona traje cele godine
     Davos je zimski centar, ali i mondensko letovalište. Turistička sezona traje praktično cele godine, pa nije čudno što turistički radnici zadovoljno trljaju ruke. Svake godine se ovde zabeleži između dva i dva i po miliona noćenja, znatno više nego što ukupno ostvare pojedine države. Zimska sezona traje od početka decembra do polovine aprila, proleće i jesen rezervisani su za planinare i ljubitelje mira i tišine, a njihovo mesto preko leta zauzmu jedriličari, surferi, ronioci, pecaroši i plivači, koji pronalaze raj na istoimenom jezeru. Reč je o glečerskoj tvorevini pored samog gradića, dužine obala oko četiri kilometra i temperaturom vode koja retko prelazi 20 stepeni. Ipak, lepota raznovrsne biljne vegetacije najviše dolazi do izražaja leti, kada jezero postaje prvorazredna prirodna atrakcija. Naravno, Davos je i omiljeno stecište brojnih političara i diplomata koji upravo ovde, na obroncima magičnog Čarobnog brega, kako se ovo mesto drugačije naziva, rešavaju brojne belosvetske probleme, a tu su i česti simpozijumi i kongresi humanitarnih organizacija, književnika, naučnika i članova raznih nevladinih organizacija.
     Da bi se ovoliki broj turista i gostiju iz celog sveta mogao dočekati i ugostiti, bilo je potrebno obezbediti i odgovarajući smeštaj. U samom gradu i njegovoj okolini izgrađeno je oko 150 hotela, planinskih vila, apartmana i pansiona, kao i nekoliko kampova. U ponudi je više od 24.000 kreveta, ali se i pored toga poseta mora najaviti mesecima unapred. Na zanimanje gostiju ne utiču preterano ni cene smeštaja i vanpansionske usluge koje Davos svrstavaju među najskuplje na svetu. Tako, na primer, smeštaj u jednom od najjeftinijih hotela, hotelu „Klavadel" sa dve zvezdice, po osobi staje oko 60 švajcarskih franaka. Usluga podrazumeva noćenje i doručak, a za pun pansion valja izdvojiti znatno više. Naravno, smeštaj u hotelima sa četiri i više zvezdica višestruko je skuplji, pa tako račun za sedmodnevni boravak u hotelu „Fluela", na primer, po osobi često premaši sumu od 2.500 švajcaraca. Naravno, bogati svet za ovo i ne haje, a najčešći gosti Davosa su, pored domaćina, Nemci, Holanđani i Britanci.

     VLADA ARSIĆ - Press
 

Info Švajcarska:
     Stanovnika: više od 10.000
     Jezik: većina govori nemački, a mali broj romanš ili grišun
     Valuta: švajcarski franak, pri čemu se jedan evro menja za 1,55 švajcarskih franaka
     Kako stići: do Davosa se najčešće stiže na dva načina, železnicom ili avionom. Najviše turista stiže iz vazdušnih luka iz Grenobla, udaljenog nešto manje od 100 km, i Ženeve koja je udaljena oko 220 km.
     Viza: švajcarska viza koja se dobija u Ambasadi Švajcarske
     Vremenska zona: GMT+1
     Pozivni broj +41
     Kako stići: Sa zapada se stiže preko Ciriha, a vozovi saobraćaju često i redovno. Putnici iz drugih delova Evrope i sveta pretežno koriste avionski prevoz, koristeći pri tom vazdušne luke u Grenoblu ili Ženevi, do koje je Davos udaljen oko 220 kilometara.
Stara imena zbunjuju turiste

     Nekada su Davos činila dva odvojena mesta - Davos Dorf (selo) i Davos Plac (mesto), a razdaljina između njih se prelazila konjskom zapregom, fijakerom ili dilžansom.
      Naravno, ovakav prevoz se zagubio u vremenu, ali starosedeoci i dalje koriste stare toponime za nekadašnje delove grada, koji odavno predstavljaju celinu.
     Mnoge goste to često zbunjuje, jer za njih je Davos - Davos.







 


 


NAZAD