20. GODINA OD
14. ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU


Tekst Slobodana Stajića, dnevni list "Politika" 07.02.2004.

     Pre 20. godina, 8. februara 1984, pogledi gotovo celog sveta bili su uprti ka bajkovitom svetilištu 14, zimskih olimpijskih igara.
     Sa setom i uzdahom prisetiće se Sarajlije, a zasigurno i brojni poštovaoci nekadašnje Jugoslavije, onog prelepog osmofebruarskog dana od pre dve decenije, kada je Sarajevo bilo anđeoski grad, a Jugoslavija još arkadijevska zemlja.
     U neponovljivom dekoru koševskog amfiteatra, nakon što je iz drevne Elade stigao olimpijski plam, da bi ga do najvišeg postolja donela Sanda Dubravčić, obasjano je svetilište 14. ZOI. A nezaboravnoj svetkovini otvaranja, uz sportiste iz 49 zemalja, prisustvovali su i brojni svetski zvaničnici i gosti sa predsednikom Međunarodnog olimpijskog komiteta Huanom Antonijem Samaranom na čelu.
  
     Podalje od te svečarske atmosfere, poput Kronovog brežuljka u Olimpiji, stajale su i dve planine-lepotice Jahorina i Bijelašnica i dva lepotana Igman i Trebević, zaokružujući sa sportskim hramovima Zetre i Skenderije bajkoviti prizor kakav se valjda viđa samo jednom.
     Sve je tih snežnih dana, do 19. februara, kada se olimpijski plam ponovo otisnuo ka svom hiljadu godišnjem ishodištu i usnuloj Olimpijadi, bilo toliko ljupko i čarobno da je Sarajlijama, kao i njihovim gostima, izgledalo i kao da sanjaju.
     Idealno izvajane staze, smerno uređena i druga sportska borilišta i Olimpijsko naselje u Mojmilu, kao i sarajevske ulice i restorani izgledali su tako lelujavo i doterano kao da ih je nadgledala i sama boginja lepote Afrodita. A neka "večna druženja i prijateljstva", ustanovljena tada, preživeće i mnoge kasnije potope, dokazujući tako besmrtnost olimpijskog duha.

IGRE U BROJKAMA

    Organizacija 14. ZOI koštala je 142,6 miliona dolara, a polovina prihoda bila je ostvarena od prodaje prava na TV prenos. Ukupno je prodato 250.000 ulaznica, a samo u inostranstvu 200.000, dok su TV prenos sarajevske "bele olimpijade" pratile dve milijarde ljudi.
      Učestvovalo je 1.450 sportista iz 49 zemalja, a sa Igara je izvštavalo više od 4.500 novinara.
      Nakon 14.ZOI Sarajevu je, uz prelepe olimpijske objekte, ostalo 2.850 novoizgrašenih komfornih stanova, više lepih hotela i mnogo toga drugog, a bilo je otvoreno i 9.500 novih radnih mesta.
     Izložba o olimpijskom Sarajevu obišla je 1.640 gradova bivšpe Jugoslaviije i 1.800 širom sveta.

     Jer sudbina je, nažalost, htela da Sarajevo u svom kasnijem hodu kroz istoriju, slično kao i olimpijada u davnoj prošlosti, prođe i kroz pravi pakao. Kao što su podanici uništivosti hteli da za uvek pogase Olimpijine svetlosti i zatru trag divnog Hereona i Zevsovog hrama, Pelopsovog žrtvenika i Filipiona, tako je jedan prokleti rat zapretio i umiranjem Sarajevu.
     Srećom, umesto umiranja desilo se suprotno: i Olimpijada i Sarajevo preživeli su sve strahote. A kao što je slavni Francuz Pjer de Kuberten udahnuo novu dušu Olimpijadi, tako je i maslinova grančica doneta iz dejtonskog vrta preokrenula najbolje sudbinu Sarajeva.
     Ovaj grad, istina, više nikada neće biti onako multietičan kao što je bio u svoje sretno doba, mada će i dalje ostati evropski Jerusalim. Kao što će trebati da prođe još mnogo decenija da dostigne bar približno onaj visoki novo evropske emancipacije koja je provejavala njegovim odajama pre dve decenije, tokom 14. ZOI.
     Upravo u toj uzvišenosti Sarajlija napisano je tada i 25.000 inostranih storija, kao i sto hiljada u medijima sa prostora bivše Jugoslavije. A svoj nemerljivi doprinos sarajevskom uzletu do nezaborava dala je svakako i "Politika".
  
   Bila je možda i jedini svetski list, koji je onog nezaboravnog 18. maja 1978. godine - kada su pod atinskim nebom, na zasedanju MOK-a, Sarajevu poverene 14. ZOI - imao dvojicu specijalnih izveštača, Miroslava Radojčića i Pavla Lukača, sticajem okolnosti obojicu rođenih Sarajlija. Kao što je narednih šest godina objavila i na hiljade storija. od kojih su neke preneli i drugi svetski mediji.
     Svega toga prisetiće se verovarno mnogi čija sećanja sežu dve decenije unazad, jer je to biulo neponovljivo doba kada su pogledi cele naše planete smerali ka zemlji koje više nema, a centar sveta bilo je Sarajevo.
     (Na slici Jure Franko osvajač srebrne Olimpijske medalje)

  

Slobodan Stajić (Novinar "Oslobođenja", dugogodišnji saradnik Sportske rubrike "Politike")

NAZAD