|
|
Zimske olimpijske
igre, Sarajevo 1984 |
|
Tekst preuzet sa:
www.zurnal.rs Autor: Srđan Džombić
JURE
FRANKO
Više volim Jureka,
od bureka
„Više volim Jureka, od bureka!” Transparent sa ovim natpisom, sasvim
neočekivano pojavio se na Skenderiji, tog 14. februara 1984. na najbolji
način je odslikao, šta je o njemu tada mislila nekadašnja zajednička država.
Samo jedna trka bila je dovoljna da Jure Franko osvoji srca svih ljudi u
bivšoj Jugoslaviji i za to na originalan način bude nagrađen parolom,
svojstvenom za čuveni sarajevski humor.
Tog dana Jure Franko je u dve vožnje veleslaloma
na stazi „Štinji do“ na Bjelašnici, za ukupno 23 sekunde bio slabiji od
Švajcarca Maksa Julena, što mu je donelo srebrnu medalju, prvu, koju
je nekadašnja velika država osvojila na Zimskim olimpijskim igrama.
Posle evo više od
četvrt veka, Franko je doputovao u Beograd, kako bi na 39. Generalnoj
skupštini Evropskog olimpijskog komiteta, pomogao Sarajevu u borbi za
dobijanje organizacije zimskog EJOF 2015., što je bila prilika da se
podsetimo lepih uspomena.
Kako to da baš vi podržite organizaciju Sarajeva za EJOF 2015.?
– Čim su mi se prijatelji iz Sarajeva obratili, odmah
sam, sa zadovoljstvom, prihvatio da im pomognem. Jednostavno sa Sarajevom
imam posebnu emotivnu vezu, jer kao što većina zna, tamo sam ostvario
najveći uspeh u karijeri. Međutim, Sarajevo nije jedino, jer osećam emotivnu
vezu sa celom bivšom Jugoslavijom, bilo da sam na moru u Dalmaciji, bilo u
Beogradu, jer gde god da se nađem, ljudi me prepoznaju, što mi sigurno prija
– istakao je Franko.
Samo emocija?
– Ne samo emocija, jer kada se osećanja ostave na
stranu i kada se stvari pogledaju hladne glave, Sarajevo ima najkvalitetniju
ponudu i siguran sam najrealniju ponudu. Ipak ne znam da li će to biti
dovoljno za pobedu, jer kod glasanja uvek postoji problem podele na istok i
zapad, a ako ovoga puta to izostane, verujem da će Sarajevo pobediti.
Možete li još jednom da nas podsetite na taj istorijski trenutak?
– Sećam se da se od nas jednostavno očekivala medalja.
Bili smo najjači deo jugoslovenske selekcije i da niko od skijaša nije
osvojio medalju, postali bismo prva zemlja, koja kao domaćin Zimskih
olimpijskih igara nije osvojila nijednu medalju. Iako se od jednog skijaša
najviše očekivalo (Bojana Križaja prim. aut.), meni je pošlo za rukom da se
radujem medalji.
U
nekoliko retkih slučajeva (Tina Maze, Jure Košir) ni u Sloveniji ne cvetaju
ruže u skijanju?
– Nekada je sve bilo mnogo drugačije. Imali smo veliku
podršku države, što sada nije slučaj, jer je osim što je lep i naporan,
skijanje jako skup sport i bez prave pomoći, talenti ne mogu postati
vrhunski takmičari. Takođe, nekada je decu mnogo više interesovalo skijanje
nego danas. Sećam se kada sam počinjao, da je nas mnogo skijalo i tada smo
svi imali cilj da se takmičimo u Svetskom kupu i na ZOI. Sada je mnogo
drugačije, jer klinci imaju druga interesovanja, zbog ne treba da čudi što
je recimo jedne godine u celoj regiji Gorenjske bilo je samo dvoje novih
skijaša. Izgubila se baza i jako je teško naći kvalitetne takmičare, koji
mogu da postignu značajnije rezultate.
Kao što je nekada za tili čas ušao u srca svih
stanovnika zemlje na brdovitom Balkanu, zasigurno je Jure Franko tamo i
ostao.
Srđan Džombić