Zima je uveliko počela, ali još uvek nije pokazala svoje pravo lice. Bez obzira na to, prvi snegovi na putevima u Srbiji dovoljan su signal da je vreme da se na točkovima nađu i zimske gume. Međutim, najveći broj vozača ih nema, pravdajući se često finansijskim razlozima, ali i rezonom da nisu previše bitni. Da li je tako? Evo šta kažu stučnjaci i dugogodišnja ispitivanja.
Iako je u našim prodavnicama bogat izbor
različitih tipova guma za zimu, ovdašnji vozači se često ne odlučuju za
kupovinu, a za najveći broj i dalje predstavljaju i povelik materijalni
izdatak. Ipak postavlja se pitanje da li se, i koliko isplati eventualna
ušteda, jer je u pitanju bezbednost i sigurnost? Ova dilema je u mnogim
evropskim zemljama jednostavno presečena zakonskim odredbama, pa je u
zimskom periodu obavezna upotreba adekvatnih pneumatika.
Do ovakvih zakonskih odredbi o upotrebi zimskih pneumatika nije došlo iz
komercijalnih razloga, već su posledica dugotrajnih ispitivanja i nastojanja
da se unapredi bezbednost saobraćaja u najhladnijem i najklizavijem periodu.
Uostalom, bez zimskih pneumatika u mnogim severnim državama odvijanje
saobraćaja je nezamislivo.
 |
Zbog svojih osobina zimski pneumatici
unapređuju bezbednost na snegu i ledu. Sa njima se lakše vozi i efikasnije
koči, a bolje podnose i niske temperature. Zimske gume već se na prvi pogled
jasno razlikuju od univerzalnih, ili letnjih, pre svega po dezenu šare i
obliku gazećeg sloja. Njihovi kanali su dublji, brojniji i oblikovani su da
zahvataju veću količinu snega i po ugledu na krampone brže ga izbacuju.
Ovakva konstrukcija sprečava popunjavanje snegom, do čega kod letnjih guma
na snegu lako dolazi. Kada se to dogodi točak počinje da kliza i efekat je
potpuno isti kao da vozite auto po snegu sa "ćelavim" gumama.
Važna razlika između zimske i letnje gume je i sastav smese od koje su
napravljeni. Zimske ostaju elastične i pri niskim temperaturama, pa i do
-25°. Zato pritisak na kontaktnu površinu ostaje ravnomeran, pa točak naleže
na podlogu i time vožnju čini bezbednijom. Letnje gume u takvim uslovima
ostaju postaju tvrđe i slabije prijanjaju. Takođe, treba naglasiti i da je
konstrukcija zimske gume tvrđa i zato je otpornija na mehaničke udare i
oštećenja.
Ono što je možda i najvažnije zimska guma obezbeđuje kraći zaustavni put po
snegu nego ista takva letnja. Na primer, pri brzini od 60 km/h na putu pod
snegom i ledom zaustavni put se praktično ne može izmeriti zbog klizanja
prouzrokovanim zapušenim kanalima. Na snežnoj podlozi zimski pneumatik se
zaustavlja već posle 35 metara, a na ledu posle 70 metara. Zbog svega ovoga,
kao i obavezne upotrebe, evropski stručnjaci su izračunali da se broj udesa
tokom zime višestruko smanjio.
 |
Pneumatici predviđeni za upotrebu zimi na
sebi nose obavezno i adekvatne oznake. Sadrže slova "M" (MUD – blato) i "S"
(SNOW – sneg), a oznaka može da bude M&S, M+S, M/S, a i MS i utisnuta na
jednom od bokova. Pored ovih postoje i drugi amblemi poput pahulja snega,
ili planine, što je obično na gumama predviđenim za upotrebu u ekstremnim
terenskim uslovima.
Treba naglasiti da zimi stručnjaci preporučuju i gume višeg profila. Na
primer, ako tokom godine koristite pneumatik 205/55 R16, zimi ga treba
zameniti 195/65 R15. Iz ovoga sledi zaključak da i naplatak, odnosno
"felna", treba da bude manja, što znači da i njih treba nabaviti. Sa druge
strane, to oklašava ceo posao, jer se tada menjaju kompletni točkovi. Još
nešto, integralni ili 4x4 pogon je efikasniji na snegu od klasičnog prednjeg
ili na zadnjim točkovima, ali to nikako ne znači da na takve automobile ne
treba montirati zimske gume. Ukoliko su neadekvatne i najmoćniji terenci će
jednostavno ostati u mestu, jer gume nisu u stanju da "uhvate" podlogu.
Kada na putu ima snega i leda to znači da nema kontaka gume i kolovoza. Zbog
toga je neophodno da se obezbedi prijanjanje pneumatika na snežnu, odnosno
ledenu podlogu. Tu maksimalno do izražaja dolazi "šara" odnosno dezen
pneumatika. Međutim, problem i dalje predstavlja led i do danas nije nađeno
adekvatno univerzalno rešenje. Kao najbolje za sada se koriste pneumatici sa
"ekserima", odnosno čeličnim klinovima, ili kako se još zovu "spajkovima".
Odlični su na utabanom snegu i ledu, ali problem nastaje kada se sa leda
siđe na asfalt. Pored neprijatne buke, nastaju i problemi i sa prijanjem
pneumatika na podlogu.
 |
Sve ovo govori u prilog "zimske obuće" za
automobile, međutim kod nas, pored toga što još ne postoji zakonska obaveza
i ekonomski moment je veoma važan. Ipak, ako se uzmu obzir, sa jedne strane
troškovi, a sa druge strane bezbednost, odnosno finansijska ušteda i moguća
šteta, pa i životi putnika, jasno je da treba previše razmišljati o
isplativosti zimske "obuće" sa auto. Ako ne baš za sva četiri, onda bar za
dva pogonska.
Još nešto, ako se spremate da ove zime automobilom odete na put u
inostranstvo, ako nemate na autu adekvatnu obuću lako vam se može dogoditi i
da vas u pojedinim zemljama jednostavno i ne puste preko granice.
03.januar 2007. Izvor: www.b92.net/automobili Autor: Božidar Mladenović