Skijanje je deo načina života, vreme koje se provodi s porodicom i prijateljima, i sa velikim uživanjem. Omogućava izvnarednu izolaciju od svakodnevice, jednima od vrtoglavog životnog ritma, drugima od monotonije, svima od buke, u snežnobelom svetu koji menja funkcionisanje celog organizma, svest i razmišljanja, na šta deluju i razređeni vazduh i tišina ali i fizička aktivnost koja izaziva i lučenje hormona čija je hemijska formula poznata, a kome još nisu dali ime pa ga jednostavno zovu "hormonom sreće".
     Odmor, druženje sa skijaškim istomišljenicima, uživanje, sport, zabava - rečju osećaj istinskog ispunjenja, osigurava samo dobra priprema i poznavanje pravila ponašanja i zaštite na skijalištu. Posebno je važno znati koje su mogućnosti povreda, koje su od njih najčešće, kada i kako se događaju i kako se mogu izbeći.
      Tipičan primer rizične situacije, su noćna skijanja u koja se upuštaju skijaši, fanatično pokušavajući da iskoriste svaki trenutak na snegu. Lokalno stanovništvo koje ceo dan radi, uveče se pre skijanja relaksira uz alkohol, i zbog jeftinijih karata, skija uglavnom između 21 i 23 sata. Taj termin treba izbegavati jer je uz njega vezan deo povreda skijaša-turista, a preterano konzumiranje alkohola takođe je sve češći uzrok nezgoda. No, pođimo iz početka.
     Skijanje je razdoblje intenzivnog bavljenja sportskom aktivnošću koja aktivira sve grupe mišića, a i neke koji inače uobičajeno nisu aktivni. Odvija se na visokim nadmorskim visinama, uključuje velike oscilacije u temperaturi, pothlađivanje za vreme mirovanja, ili vožnje žičarom, zatim prezagevanje za vreme skijanja, do izloženosti suncu i ultraljubičastim zracima sve do opekotina. Zbog toga bi pripreme za skijanje trebalo početi tri meseca ranije. Uključuju savete stručnjaka, testiranje i procenu stanja organizma i pojedinih grupa mišića i zglobova, proveru ranijih povreda, kontrolu hroničnih bolesti i program specifičnih vežbi kao pripremu i zaštitu od mogućih povreda.
     Prema podacima iz Skandinavije, koja jedina na svetu ima donekle razrađen sistem praćenja skijaških ozleda, dokazano je da se od hiljadu skijaša dnevno, ozbiljno - teško povredi jedan do deset. Prema podacima iz Norveške, koja do sad ima najpotpunije podatke, od 100 skijaša na terenu najmanje jedan se lakše ili teže povredi. U svetu, a ni u ostalom delu Evrope nema sistema za praćenje skijaških povreda. Proteklih desetak godina taj oblik turizma je sve masovniji pa bi vredelo razmišljati o tome da turističke agencije u ponudu uvrste i svojevrsne pripreme i obaveštenja koja bi poboljšala zaštitu i sigurnost skijaša. Deo skijaša je potpuno neupućen i informacije  bi im sigurno bile od velike praktične pomoći. Na skijanju se najčešće povređuju nepripremljeni skijaši, skijaši početnici, deca, žene češće nego muškarci i naravno vrhunski sportisti. Uz dobru fizičku pripremu, važna je i oprema, skije, vezovi, cipele, odeća, a kod nas je situacija takva da se opremi uglavnom poklanja primerena pažnja, dok zaostajemo u fizičkim pripremama.
     Ako već nemamo kulturu priprema za skijanja koja nalaže određen stepen fizičke pripremljenosti, a ona uključuje i snagu, veštine okretnosti i fleksibilnosti, za što su potrebna najmanje tri meseca pre skijanja, najkraći  rok za hitnu i interventnu pripremu po načelu bolje išta nego ništa je sedam dana.


PRAKTIČNI PODSETNIK

     Vežbajte balansiranje
     Uoči skijanja trebalo bi povećati aerobni mišićni kapacitet tako da se bar dva do tri puta nedeljno bavite nekom od sledećih aktivnosti: trčanje, brzo pešačenje, vožnja bicikla, tenis, plivanje. Fleksibilnost i istegnitost pojedinih mišićnih grupa trebalo bi povećavati svakodnevnim vežbama istezanja.
     Skijanje aktivira sve mišiće, ali su pod najvećim opterećenjem mišići natkolenice, prednji i zadnji butni mišići kao i mišići leđa, pa na njih obratite posebnu pažnju. Skijanje zahteva snagu, izdržljivost i koordinativne sposobnosti. Vežbajte kod kuće na nestabilnim podlogama, na primer tako da na tvrdoj podlozi poput komada daske balansirate dok je ispod nje valjkast predmet (komad drveta).

     Sanirajte ranije povrede ili bolesti
     Pre odlaska na snijeg treba sanirati sve ranije povrede iako nisu zadobijene na skijanju, nego i u nekoj drugoj rekreativnoj ili svakodnevnoj aktivnosti. Nesanirana stara povreda izrazito povećeva rizik od nove veće i ozbiljnije povrede. Isto se odnosi i na bolesti i bolove karlice i kičme.

     Na skijanje sa meračem krvnog pritiska
     Ako imate bilo kakvih zdravstvenih smetnji, a potogovo onih koje vas muče duže vreme, pre skijanja potražite pregled ili savet lekara, otropeda i fizijatra. Hronični bolesnici treba da konsultujui lekare specijaliste kod kojih se leče, na primer, kardiologa ako je u pitanju visok pritisak. Oni bi na skijanje trebali da nose i merač krvnog pritiska jer se na vrlo niskim temperaturama i visokim nadmorskim visinama, udruženim s naporima, organizam mora adaptirati pa to može izazvati poremećaj krvnog pritiska. Kratkotrajni i prolazni poremećaji mogu se dogoditi a ako potraju  treba tražiti pomoć lekara.

     Testovi pripremljenosti
     I kod nas je moguće obaviti kompjutersko testiranje specifičnih sposobnosti i veština, izokinetička testiranja kojima se utvrđuje mišićna snaga, izdržljivost, poređenje zdrave i povređene strane, te upoređivanje mišića ispružača i pregibača natkolenice. Kod onih kojima koleno beži ili imaju osećaj nestabilnosti preporučuje se kompjuterski test ispitivanja stabilnosti kolena. Tako je moguće precizno utvrditi postoje li kontraindikacije skijanju. Deo skijaša prema preporuci lekara treba da obavi ergometriju i ostale funkcionalne testove.


     Priredila: Nađa BERBIĆ

NAZAD