L A V I N E

 

S N E G    U B I J A

      0groman snežni talas tutnjao je niz planinu strahovitom brzinom. Progutao me je u sekundi i počeo sam da se prevrćem kao da me usisala džinovska centrifuga u veš-masini punoj snega. Odmah su mi otpale skije, kapa i rukavice. Sneg mi se zavlačio niz vrat, u rukave, u gaće, čak i pod kapke. Nisam verovao daje tako nešto moguće. Svaki put kad bih udahnuo vazduh, udahnuo bih sneg koji se u mom grlu pretvarao u čep. Iskašljao bih ga i sve bi krenulo ispočetka. Nisam mogao da dišem. U deliću sekunde mi je prošlo kroz glavu da se davim, visoko u brdima, usred zime i na stotine kilometara daleko od najbliže vode. Ovo je priča Brusa Trempera, direldora Centra za prognoziranje lavina iz Jute, koji je preživeo lavinu. On je imao sreće - Ljudi uhvaćeni u kandže lavine retko imaju priliku da ispraju šta su doživeli.

      Lavina je masa snega koji klizi niz planinsku padinu i godišnje se u svetu dogodi možda više od milion obrušavanja pošto se sneg na nagibima prilagođava sili zemljine teže. Problemi nastaju kad se u taj proces uplete čovek: statistika pokazuje da su u 90 odsto slučajeva sami ljudi krivi za survavanje snega. Prema podacima Međunarodne komisije spasilaca u Alpima (IKAR), od '85-86. godine preko 2.200 osoba je smrtno stradalo od lavina u planinama sveta, sa najviše žrtava u Francuskoj, Austriji i Švajcarskoj.

ŠTA RADITI KAD KRENE LAVINA

     Izbegavajte padine neuta banog snega, pod nagibom od preko 35 stcpcni. To su obicno istocne padine.
     Naizmenično tvrdi i meki slojevi snega ukazuju na nestabilne slojeve.
     Ako ste se već odlili za skijanje po neutabanom terenu, otkopčajte lovce (da vas skije ne bi sputavale u slučaju pada) i kaiševe od štapova, da bi vam ruke bile slobodne.
     Na stmim padinama ne skijajte u grupi, već na većem rastojanju.
     Ako vas lavina zahvati, trudite se da se odite na površini na taj način što ćete imitirati pokrete plivanja.
     Kad osetite da lavina usporava, stavite šake ispred lica da biste napravili bar malo prostora za disanje. 


     Lavine se kreću neverovatnom brzinom. Odron ploča suvog snega, koji odnosi najviše žrtava, dostiže brzinu od 130 kilometara na čas posle sarno pet sekondi od pomeranja. Te ploče se ponašaju kao tanjiri koji padnu sa stola: čvrsta gromada snega se pomera jer se nalazi na nestabilnoj podlozi sve dok se ne obruši do dna padine. Čoveku najčešće nema spasa. U skoro 75 odsto slučajeva smrt nastupa zbog gušenja; žrtve zakopane viče od pola sata imaju samo 30 odsto sansi da se izvuku. Dok ploče suvog snega sade i do 70 odsto vazduha, lavine vlažnog snega imaju veoma malo suvog kiseonika, tako da je gušenje gotovo neminovno.
     Vetar je čest uzrok lavina i može desetostruko da ubrza
nagomilavanje snega na planinskim obroncima. Brzo otapanje snega takođe može da izazove probleme, posto time slabe veze između različitih snežnih slojeva, pa nastupa njihovo obrušavanje.
     U nastojanju da ograniči broj nastradalih, Americko udruženje za lavine je čak napravilo profil žrtve na bazi postojeće statistike: ti-  pična žrtva lavine je belac, izmedu 18 i 35 godina, obrazovan i veoma vešt skijaš, ali skoro bez ikakvog znanja o lavinama i načinu spasavanja. Za čoveka uhvaćenog u kandže bele smrti, opstanak zavisi od sreće, obuke i odgovarajuće opreme. Sreća je relativna stvar, ali oprema i priprema mogu da se kontrolišu. Skijaš mora da zna da se većina lavina dešava na padinama pod uglom od 25 do 45 stepeni, a ogromna većina nastaje u toku snežne oluje. Žrtva ima najiviše izgleda da se spase ako ostavi za sobom tragove -
odeću, skije, štapove. Ključ je ipak u opremi i alatkama koje skijaš van utabanih staza mora da nosi sa sobom. Pored lopate, posebno je koristan takozvani javljač, digitalni uredaj koji konstantno emituje signale, a pričvršćen je skijašu za telo. Tako spasioci mogu da stignu do mesta gde je osoba zatrpana.
     Najnovija tehnologija je usresređena na tri glavna cilja: da zadrži skijaša na površini snežnog talasa,
da mu obezbedi vazduh i pokaže spasiocima lokaciju. Ruksak ABC (Air Bag System) ima ugrađena dva vazdušna jastuka koje skijaš sam aktivira i tako ostaje na površini lavine. Lavina se kreće kao tečnost, tako da sve što je gušće od snega tone uključujući tu i ljude. Ruksak je težek četiri kilograma, ima brojne džepove (za lavinske sonde i lopatu) i dva vazdušna jastuka koji se naduvaju za samo dve sekunde. Namenjen je pre svega profesionalnim spasiocima, vodičima i ski-patrolama.
     Postoji i takozvana lopta za lavine, a njena svrha
je da obeleži lokaciju žrtve. Čim uoči opasnost, skijaš je aktivira i ona se naduvava. Kad je sklopljena, liči na loptu za plažu, laka je i košta 150 funtu. Uočljivost mesta na komeje neko zatrpan predstavlja ključ uspešnog spasavanja.
     Neke k
ompanije
usavršavaju male robote, koji su međusobno u stalnoj komunikaciskoj vezi, a spasiocima pomažu u potrazi za zatrpanim skijašima.

Tekst iz dnevnog lista "BLIC" od 16.02.2004.                  CDC/JS


LAVINA - borba za život

http://www.gss.org.yu/planinarski_savetnik.htm#lavina

     Nema strucnjaka, koji bi sa pouzdanjem tvrdio da je neka padina potpuno sigurna od lavine. Izuzetak su blage padine, i one sa utabanim, ustaljenim ili uležanim snegom - firnom.
Lavina je moguca vec na padinama strmijim do 25 stepeni.
Najveci broj nesreca usled lavine dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35 stepeni.
Posebno su opasne istocne padine. Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesreca.

Prepoznavanje

     Teškoca je u tome što je potrebno se skloniti se od lavine upravo padinom koja joj je najviše izložena.
Najlepši skijaški tereni su upravo na lavinoznim padinama.
     Osnovno pravilo samozaštite je: posmatrati, posmatrati, posmatrati.
     Važan pokazatelj je cinjenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prošlo vremena.

Drugi znaci opasnosti:

     1.Naduvan sneg (nanos): Najveci broj nesreca se dogodio za vreme padanja snega ili neposredno po prestanku zbog plocastih nanosa snega, koje je naneo vetar. Posle padanja snega, ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na kojima je novi sneg. Naduvani sneg se prepoznaje po po obliku nanosa ili po boji, a još bolje ako ga gazite! Za opasnost od lavina u nanosima postoji prost test: podite 2-3 metra uz strmu padinu sa nanosima. Zgazite u nju postrance. Ako primetite pojavu snežnih pukotina u nanosu iznad ili ispod vas, budite sigurni da je opasno.
     2. Dubinski ploveci (tekuci) sneg - srež Pri niskim temperaturama i vedrom vremenu, u snežnom pokrivacu pojavljuje se temperaturni gradijent. Tada nastaju pojave zbog kojih se sneg raslojava, pojedini slojevi ili ceo pokrivac postaje krhak, a veza izmedu kristala popušta. Takav sneg zovemo tekucim ili plovnim. Prepoznajete ga po tome što se “suv” sneg rasipa po padini kao zrnca šecera u kristalu. Plocasti sneg, ili delovi slojeva koji se nadu na površinama krhkog plovnog snega, lako se otkine ili otkliza. Lavine dubinskog ploveceg snega su cesta pojava za vreme hladnih zima sa malo snega.
     3. Mokar sneg. Usled ojuženosti, fena, kiše i suncevog zracenja sneg se lako i brzo nakvasi i oteža, ta da se pocnu otkidati lavine mokrog ili vlažnog snega. Pažljivim posmatranjem, bez problema otkrivate kakva je vlažnost snežnog pokrivaca.

Postupak:

     1. Oprema
Ko se dandanas upušta u skijanje po dubokom snegu van skijaških staza i na lavinoznom terenu bez odgovarajuce opreme i sam, krajnje je neodgovoran. Pod osnovnom opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javljac, lavinska sonda, i snežna lopata sa meracem klizanja.
Jednom kad vas zahvati lavina, gajke skijaških štapova ce vam se zaplesti oko zglobova, masa snega koji se kliza i kotrlja ce vas vuci u dolinu, a ako pri tom imate “lovce”, skije ce vam biti kao sidra vezane za noge.
Iskusnijeg turno skijaša prepoznajete po tome što nije sam, sigurno skija u celcu, izvlaci ruke iz gurtni na štapovima, otkaci lovce sa nogu, ima pri sebi ukljuceni lavinski javljac (postavljanu na odašiljac), a u rancu lavisnku lopatu i sondu.
     2. Dalje od lavinskih podrucja
Zaobilazite padine koje su vam iole sumnjive. Primecujte znake koji vam govore o vrsti snega i mogucnosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu štapom. Ako primetite naizmenicnost tvrdih i mekih slojeva na površini, i pri tom je tvrdi sloj na mekoj podlozi i obrnuto, odustanite.
     3. Na strmim padinama vozite pojedinacno
Kada nije moguce uociti bilo koji znak opasnosti odlucujete se na uživanje u skijanju van ski staza, na slobodnom i neobezbedenom terenu, i po svežem i dubokom pršicu. Razumljivo je da, pri tom, ne smete zaboraviti da je vaša procena opasnosti mogla biti netacna.
Razumni skijaši se na ovakvim terenima i uslovima ne skijaju u grupi istovremeno. Skijajte, uživajte, ali pojedincano, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.

Ukrepanje
     Ako vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da cete se spasiti spustom (bežanjem). Ta mogucnost je malo verovatnija pre nego što vas lavina zahvati. Zato, cim primetite pomeranje snežnog pokrivaca ili primetite da vas sneg pod vama nosi, ako ste vešt skijaš, pokušajte da poravnate skije i spustite se, po lavini, izvan nje.
     Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuce unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.
Ako vas je lavina uvukla i vaši pokušaji da izronite nisu bili uspešni nemojte ponavljati iste pokrete. Time samo nepotrebno trošite snagu i vazduh.
     Da bi ste preživeli mora biti ispunjeno nekoliko uslova:

* nemate povredu koja je opasna po život (što je prilicno cest slucaj)
* morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postižete postavljanjem ruku ispred lica. Ovo je nemoguce uraditi ako su vam gurtne od štapova na rukama.
* Drugovi koji su sa vama su vicni i uvežbani za spasavanje iz lavina. Uslov za uspeh je postojanje lavinskih javljaca (ukljucenih i postavljanih na odašiljanje), lavinskih sondi i lopata za sneg. Ako ne uspe brza drugarska pomoc, uspece brzo javljanje i akcija GSS.
* Vicite i dozivajte upomoc samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas.

Spasavanje iz lavina

     Samo trenutna drugarska pomoc, koja mora biti uspešna u nekoliko minuta, povecava izglede za izbavljenje i život unesrecenog.
     Ovo se spasavanje odnosi na vas i vaše drugare sa kojima skijate po neobezbedenim i lavinoznim terenima.
Prilikom spasavanja razmišljajte da ste na lavinoznom terenu, te da može krenuti nova lavina. Ako lavina zatrpa i vas više nema pomoci ni vama ni vašem drugaru. Postavite osmatraca i precizirajte pravac bega.
     Zapamtite mesto na kome je nestao vaš drugar. Ako ste to mesto zapamtili, odmah pocnite da tražite površinske znake (kapa, rukavice, komadi opreme ...) i pretražijte lavinskim javljacem.
     Rukovanje lavinskim javljacem i njegovo korišcenje mora vam biti poznato.
1. Javljac se ukljuci na “prijem”
2. Javljac se lagano pomera levo, desno i unazad i traži se pravac i smer rastuce jacine prijemnog signala.
3. Povremeno se javljac pomera gore-dole da bi se eliminisala pogrešna ocitavanja.
4. Detaljno traženje tik nad tlom u dva ukrštena pravca i cetiri smera
5. Lavinskom sondom se odreduje ležište zatrpanog.
     Ako nemate lavinske javljace traženje povredenog je znatno sporije. Vrši se “cešljanje” terena lavinskim sondama. Sondira se sondama i štapovima sa kojih se skinu krplje.

Još nekoliko brzih uputstava:

* Budite svesni svog instinkta i predosecaja. Verujte mu. Ne idite na padine kojima ne verujete.
* Nikada nemojte ici na zahtevne i opasne terene bez lavinskih javljaca, sondi i lopata.
* Pre nego što napustite uredeno skijalište i upustite se u terensko skijanje, ukljucite lavinski javljac, postavite ga na predaju i proverite da li radi.
* Ruke izvucite iz gurtni na štapovima i otkopcajte lovce za skije.
* Na padinama preko 25% nagiba skijajte pojedinacno, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.
* Poslušajte savete, idite sa gorskim vodicima, instruktorom skijanja ili ski uciteljom

 


NAZAD