 |
Boravak van prostorija na svežem zimskom
vazduhu i suncu povoljno utiče na organizam deteta i odraslih.
Trebalo bi da
svi osećamo potrebu za kretanjem, naročito deca. Pokreti koji se zimi
izvode na snegu i vazduhu imaju veliki zdravstveni značaj. Oni
poboljšavaju cirkulaciju krvi, pojačavaju disanje, pozitivno utiču na
razmenu materija u organizmu i zagrevaju telo. Od aktivnosti na snegu
trebalo bi upražnjavati hodanje, trčanje, skakanje preko manjih prepreka,
bacanje predmeta manjih težina, manje naporna penjanja na brdo. . .
Moramo razvijati naviku i želju da
budemo na snegu, da znamo da ga koristimo, i uživamo u njemu. Na snegu
slabiji stiču otpornost, tužni se razvesele a stariji postaju izdržljiviji.
Ali ne treba ići u drugu krajnost - boraviti na snegu ceo dan i svaki
dan, pogotovo ako je nevreme.To može biti štetno po zdravlje.
Draž i lepota zimskog perioda, korist
svežeg vazduha i zimskog sunca može da bude korisno samo pravilnim
boravkom na snegu. |
Naočare
ili saočiva na skijanju
KRETANJEM DO ZDRAVLJA - VIDOM DO KRETANJA
Svake godine, već od oktobra čujem iste želje
svojih pacijenata, strastvenih skijaša: "Molim Vas, pomozite.
Nosim naočare za vid. Kad skijam, moram ih skinuti da bih
stavio skijaške naočare. Onda više ne vidim dobro proceniti
stazu. Polomiću se. Kad s naočarima uđem u zagrejan prostor,
odmah mi se zamagle. Skinem ih, ali tada vidim još gore..."Šta
je rešenje? Naočare već ima, ali one nisu dobre za sve
situacije. Spasi će nas kontaktna sočiva. Kakva? Zavisno od
dioptrije, zavisno od vremena za adaptaciju do polaska na
skijanje, zavisno o želji da ih nosite i kada se vratite sa
skijanja, zavisno od materijalnih mogućnosti... Svi bi više
voleli da nose mekana sočiva zbog toga što ne žuljaju i ne
zahtevaju posebnu adaptaciju. Međutim, tek nakon što ih
optičar pregleda, znaće se koja sočiva njihovim očima
pristaju. Oni koji naočalrma moraju nadoknaditi svoju minus
ili plus dioptriju, mogu nositi obična mekana sočiva. Oni koji
imaju tzv. astigmatizam i treba im cilindrična korekcija, bilo
u plusu ili minusu, bolje će vidjeti kroz tzv. polutvrda
sočiva.
Osobe koje ih već odranije nose, neće odlaskom na
skijanje imati nikakvih problema. Oni koji su odabrali skijanje kao povod
za početak nošenja polutvrdih sočiva, mogli bi se naći u nezgodnoj
situaciji. Preporučujem da se takva sočiva počnu nositi barem mesec dana
pre polaska, kako bi se oči na njih privikle i svladalo rukovanje
njima. U protivnom ćemo naše skijanje "proplakati".
Na sreću, danas se
na naše tržište polako probijaju tzv. mekana-torična soćiva, koja
objedinjavaju udobnost mekanih sočiva i oštrinu vida polutvrdih sočiva. Za
sada su idealno rešenje za sportiste koji imaju astigmatizam.
Mekana
sočiva izvrsno prianjaju na oko. Neće ispasti pri udarcu ili padu, kao što
se često dešava polutvrdim sočivima koje na oku slobodno plivaju.
Mekana
sočiva ne zahtijevaju prilagođavanje oka. Možemo
ih prvi put probati na sam dan polaska, nakon što smo naučili kako ih
stručno staviti i skinuti. Moramo još naučiti i kako ih oprati i spremiti
u kontejner preko noći, da bi nas ujutro dočekale čiste i spremne za
stavljanje na oko. Ne smemo zaboraviti specijalni rastvor kojom se to
radi. Ako nam se to i desi, moramo je kupiti u prvoj apoteci tamo gde
smo odseli. Za početnike je korisno poneti knjižicu sa uputstvom koje se
dobije uz prva sočiva.
Jednostavnije je za tu priliku odabrati
jednodnevna mekana sočiva. Sa sobom ćemo poneti onoliki broj tzv.
jednodnevnih sočiva koliko ćemo dana biti na putu. Njih ne treba prati.
Uveče ih jednostavno bacimo, a ujutro stavimo na oči novi par iz
sterilnog pakovanja. Ta varijanta je nešto skuplja, ali je vrlo praktična.
Jednodnevna sočiva su zgodnea za osobe koje ih ne nose stalno. Tada možemo
opravdati njihovu nešto višu cenu. U pakovanju obično ima 30 komada (za
jedan mesec). Koristimo li ih npr. samo za jednonedeljno zimovanje, onda
će jednom oku jedan paket biti dovoljan za iduće 4 sezone (4x7 komada + 2
rezervna sočiva), naravno, uz uslov da nam se dioptrija ne promeni. Kad
proračunamo da sa njima uštedimo na rastvoru za čišćenje i čuvanje sočiva,
trošak i nije značajno veći nego za trajnija sočina. Na žalost, još ne
postoje mekana-torična jednodnevna sočiva.
Za one manje ambiciozne koji se vole kretati, ostaje pešačenje, planinarenje, rekreativno trčanje. Naočare nam u takvim
situacijama ne smetaju. Ako već nosimo sočiva bilo koje vrste, pazimo da
uvijek sa sobom ponesemo vlažne maramice za pranje ruku i pribor za
čišćenje sočiva. Nezgodno je kad sočivo želimo skinuti iz oka, a nemamo njegov
kontejner za odlaganje. Polutvrda možemo zamotati i u maramicu dok ne
dođemo kući, ali će se mekana u tom slučaju osušiti i postati
neupotrebljiva. Ponesimo i bočicu veštačkih suza koje možemo ukapati u oko
i preko sočiva za slučaj da nam vetar osuši oko ili nanese prašinu.
Kad
malo razmislim o čemu sve ljudi skloni kretanju koji nose optička pomagala
moraju razmišljati, priznajem da bi bilo najlakše odustati. Međutim,
znajući koje su blagodati aktivnoga života za naše zdravlje, preporučujem
im da ih te male teškoće ne obeshrabre. Neka porazgovaraju sa svojim
oftalmologom o situacijama u kojima im postojeće optičko pomagalo smeta i
zajednički će naći najbolje moguće rešenje.
Mr. sc. Inge Bošković Dragičević, dr. med.
NAZAD
