ŠTA SE BELI U GORI ZELENOJ
Izvor: http://www.kurir-info.co.yu/Arhiva/2006/jul/30/ST-07-30072006.shtml

Dok Srbiju tresu tropske vrućine, ljubitelji skijanja na durmitorskim glečerima uživaju u pravom ledu i snegu

     30. jul 2006. Dok većina Srba muku muči sa visokim temperaturama, neki srećnici nedavno su uživali u skijanju na pravom, pravcatom snegu! Članovi udruženja "Ski manijaci" pronašli su beli prekrivač, ali ne u Australiji ili Alpima, već na planinskoj lepotici Durmitoru, koja, doduše, odnedavno predstavlja inostranstvo. Avantura "Ski manijaka" počela je zajedničkim raftingom Tarom sa studentskom organizacijom "Kabeza", a kako su vene ovih ljubitelja skijanja i snoubordinga uglavnom "zaleđene", nisu odoleli izazovu da se "bace" na zimske sportove.
     Pošto je adrenalin bio poprilično zagrejan splavarenjem Tarom, pala je odluka da se krene na glečer gde je sportski klub "Samit" organizovao tradicionalni "Durmitor ikstrim vik".
- Bilo je naporno, ali vredelo je! Prva ideja bila je da skijamo na stazi Savin kuk, jednoj od najatraktivnijih i najstrmijih na Balkanu, ali zbog lavine koja je onemogućila rad žičare, bili smo prinuđeni da odemo na glečer Duboki namet, što je podrazumevalo da pešačimo još 11 kilometara sa kompletnom ski opremom na leđima. Posle tri sata hoda bukvalno smo ispustili dušu, ali ipak smo ispunili želju da skijamo usred leta - opisuje ovu dogodovštinu Goran Popović Pop, predsednik "Ski manijaka", i dodaje:
    - Za nas, kada su skijanje i snoubording u pitanju, nema prepreka. Tri dana nismo pošteno spavali, ali sad mirno možemo da čekamo novembar i novu sezonu. Kako kažu, sneg na glečeru uspeva da se održi tokom cele godine i bio je prilično "tvrd" i podnošljiv za skijanje, ali niko i nije očekivao vrhunske uslove u ovo doba.

Glečeri - belo zlato
Glečeri su gotovo jedino mesto na kom može da se skija van sezone, pošto se radi o planinskim uvalama, u kojima se sneg zadržava tokom cele godine. Zato je u zemljama sa razvijenim zimskim turizmom takvo "parče" Zemljine kore više nego dragoceno. Skijanje leti donosi znatne prihode onima koji imaju znanja da to iskoriste, jer su glečeri puni bogatih ljubitelja skijanja, ali i takmičara. Austrijanci, na primer, imaju nekoliko svetski poznatih glečera, od kojih je najcenjeniji Hintertuks, koji se nalazi na visini od oko 3.000 metara, a tu je kvalitet snega i tokom leta veoma dobar.

Skijanje na Žabljaku i rafting Tarom 14-17 jul 2006
Izvor: http://skimanijaci.com/component/option,com_frontpage/Itemid,1/
 
     Ekipa Ski Manijaka u organizaciji studentske organizacije Kabeza, boravila je od 14 do 17 jula na reci Tari odnosno planini Durmitoru. Prvog dana putovanja obišli smo Mokru Goru gde se nalazi kusturičin filmski grad i čuvena Šarganska osmica. Drugi dan je bio rezervisan za splavarenje rekom Tarom. Čamac Ski Manijaka ostavio je daleko iza sebe sve ostale učesnike raftinga-bravo MANIJACI!
     Narednog dana ekipa Ski Manijaka sa oko 30-ak tada još uvek "potencijalnih manijaka" odlazi na Durmitor gde je bilo planirano skijanje. Pošto smo zbog raznih problema stigli tek oko 13h, odlučili smo da skijanje odložimo za sutrašnji dan što se pokazalo kao dobra odluka (čitaj:klopa u Javorovači je bila fenomenalna). Uveče smo se svi okupili u jednoj od kuća gde smo bili smešteni i našem udruženju je pristupilo oko 20 novih članova. Ove večeri nije bilo pijančenja i ostalih poroka, bili smo svesni da sutra moramo biti odmorni.
     I konačno je osvanuo dan D. Ustali smo u ranu zoru, iznajmili opremu, uzeli vodiča i krenuli. Znali smo da je naporno ali bili smo spremni da istrajemo u našoj nameri da skijamo usred leta. Posle oko 3 sata pešačenja i pređenih 11km sa punom skijaškom opremom, stigli smo na glečer. Posle kraćeg predaha, stavili smo skije i boardove i krenuli da se spuštamo. Bilo je to pravo uživanje, nikome nije smetalo što nema žičare i što se nalazimo u divljini daleko od svakog oblika civilizacije. Naprotiv, to je učinilo našu ekipu još složnijom i kompaktnijom.
     Moramo napomenuti da nekoliko "novopečenih manijaka" nikada ranije nije stalo na skije odnosno board već su odlučili da to učine sa Manijacima usred leta. A ko još može da se pohvali da je naučio da skija u julu!? Naravno ne smemo zaboraviti i ženski deo ekipe koji je hrabro izdržao ovaj težak put. Devojke, ponosimo se Vama! Posle oko 2 sata skijanja odnosno boardanja, usledio je povratak koji smo mnogo lakše podneli. Na Žabljaku nam se pridružio ostatak ekipe sa raftinga i uveče smo krenuli za Beograd. Ekipa sa skijanja je odlučila da bude smeštena zajedno u autobusu tako da je dobra atmosfera vladala sve do kuće.
     Fotografije sa raftinga i skijanja možete pogledati ovde.