Medicinski saveti

          Boravak van prostorija na svežem zimskom vazduhu i suncu povoljno utiče na organizam deteta i odraslih.
     Trebalo bi da svi osećamo potrebu za kretanjem, naročito deca. Pokreti koji se zimi izvode na snegu i vazduhu imaju veliki zdravstveni značaj. Oni poboljšavaju cirkulaciju krvi, pojačavaju disanje, pozitivno utiču na razmenu materija u organizmu i zagrevaju telo. Od aktivnosti na snegu trebalo bi upražnjavati hodanje, trčanje, skakanje preko manjih prepreka, bacanje predmeta manjih težina, manje naporna penjanja na brdo. . .
     Moramo razvijati naviku i želju da budemo na snegu, da znamo da ga koristimo, i uživamo u njemu. Na snegu slabiji stiču otpornost, tužni se razvesele a stariji postaju izdržljiviji. Ali ne treba ići u drugu krajnost - boraviti na snegu ceo dan i svaki dan, pogotovo ako je nevreme.To može biti štetno po zdravlje.
     Draž i lepota zimskog perioda, korist svežeg vazduha i zimskog sunca može da bude korisno samo pravilnim boravkom na snegu.

                - I SUNCE PRETI
                - A I HLADNOĆA
                - SAVET ZA DIJABETIČARE
                - KALORIJE
                - OBRATITE PAŽNJU NA JELOVNIK

I SUNCE PRETI

     Na velikim visinama, od 2000 m naviše, posebno u februaru i mart, obavezno koristite kreme za lice s visokim zaštitnim faktorom. Isto važi i za zaštitu od vetra i sunca, pa ćete se lepi i osunčani vratiti sa skijanja.

 

     Da li se sećate ove reklame?

Zimi koži nedostaje vlaga
     Crvenilo, peckanje, osećaj zategnutosti, perutanje i druge promene na koži koje se javljaju u zimskom periodu pokazuju da koža pati zbog nedostatka vlage i da je izložena opasnosti od preranog starenja. Gubitak vlage zimi izazivaju hladnoća, vetar i parno grejanje ali se promene na koži ne javljaju kod svih u istom obimu. Koliko će gubiti tečnost zavisi od nasleđa, ishrane, pre svega - nege koja ne mora da bude skupa.
     Da bi koža zimi sačuvala svežinu i mekoću potrebna joj je svakodnevna nega. Posle pranja mlakom vodom i pripreme, kožu treba premazati tankom slojem hidrantne kreme. Dobra hidrantna krema prijanja uz kožu kao svila i gotovo odmah se upija.
     Dermatolozi ne preporučuju, čak ni preko zime, tzv. masne kreme jer zatvaraju pore i nedozvoljavaju koži da diše. Ne preporučiju se ni masne kreme namenjene dečjoj koži. "Pavlovićeva mast" pomaže samo bebama. Kod odraslih je potrebna vlaga a ne masnoća.
     Pojedine kožne bolesti pogoršavaju se u zimskom periodu. osobe koje imaju proširene kapilare na licu (rozacea) imaju veće tegobe zimi. Na hladnoći se kapilari skupljaju, ali kada osoba uđe u toplu prostoriju, oni se naglo šire i crvenilo lica se pojačava.

Groznica - herpes na usnama
     U zimskom periodu česte su prehlade, na koje su naročito osetljivi oni koji često pate od herpesa na usnama. Čim se pojavi crvenilo i bol na delu kože gde se očekuju mehurići trebalo bi odmah preduzeti lečenje. Najčešće se smatra da se taj deo kože ne sme kvasiti. Upravo suprotno, da bi se udaljile nečistoće i mikrobi iz vazduha usne bi trebalo blago oprati toplom vodom i sapunom, osušiti ih, a zatim na mesto gde se očekuje pojava mehurića premazati mašću koja sadrži Aciklovir. Kada se tako postupi, ova antivirusna mast sprečiće pojavu mehurića ili će se groznica na usni ispoljiti u blagoj formi. Sa pojavom mehurića ovaj skupi lek ne treba koristiti. Da bi se sprečila dodatna infekcija bakterijama, najbolje je groznicu mazati kremom koja sadrži Gentamicin.

A I HLADNOĆA

    Najveći skijaševi neprijatelji su hladnoća i visina, zbog kojih je otežano kretanje i povećana potrošnja energije. Obucite komotne pantalone, jaknu ili skijaški kombinezon, koji garantuju termičku zaštitu, zatim pamučno donje rublje koje će upijati znoj. Treba vam i kapa (za sunčanijih dana može i traka), kao i skijaške rukavice i naočare.

Rukavice su obavezne
     Osobe koje zimi ne nose rukavice, imaće na rukama suvu, hrapavu i ispucalu kožu. Osetljiviji na hladnoću dobijaju i ekcemske reakcije. Zato se pre izlaska na hladan vazduh preporučuje zaštita kože kremom za ruke i obavezno nošenje rukavica. Za negu kože ruku najbolji su preparati koji sadrže kitovu mast. To su uobičajene kreme za ruke koje se prodaju uvećini prodavnica i apoteka.

SAVET ZA DIJABETIČARE

     Pre svega, na skijanje morate poneti, kao i na svaki višednevni izlet, dovoljno lekova, pribora za samokontrolu šećera u krvi i hrane. Prilikom skijanja se troši  mnogo energije pa se dijabetičarima preporučuje da ujutru imaju obilniji (kaloričniji obrok), a na stazu obavezno ponesu i glukozne bombone ili čokoladu i sendvič. Svakako, obavezno je redovno jesti pa prilagodite dnevni raspored aktivnosti redovnom uzimanju obroka, tj. vodite računa da ne preskočite obrok.

     Skijajte u društvu, upozorite ih na svoju bolest i uputite kako će vam pomoći ako primete da vam nije dobro, posebno u hipoglikemiji. Osim toga, u trenucima hipoglikemije, može se izgubiti osjećaj za hladnoću i pojaviti hipotermija, nagli pad temperature tela.

     Češće kontrolišite nivo šećera u krvi, a ako ste na insulinu, posavetujte se s Vašim lekarom radi prilagođavanja doze insulina za vreme ovakvih aktivnosti.

KALORIJE

    Kalorije su jedinice kojima se meri energetska vrednost hrane. Energetska potrošnja zavisi od vrste sporta i trajanja takmičenja, pa može biti vrlo različita, što znači da se za svaku sportsku disciplinu mora vršiti posebno planiranje ishrane na osnovu stvarnih energetskih potreba.

    Prema Davidsonu i Meiklejohnu, dnevne prosečne energetske potrebe sportista u aktivnoj fazi treninga i takmičenja kreću se između 4000 i 5000 kcal.
    U zavisnosti od dužine i inteziteta treninga menjaju se i energetske potrebe. Prema najnovijim zapažanjima, uprkos progresu u tehnici sportskih aktivnosti, energetska potrošnja takmičara se stalno povećava zbog sve većeg opterećenja na treningu. Ukoliko organizmu nije uneta potrebna energija ona će se deponovati u organizmu.

     Potrošnja kalorija kod određenih vrsta aktivnosti u toku 30 minuta  

Sport kcal
skijanje 600
košarka 600
trčanje (8.5 km/h) 570
preskok 550
plivanje 500
planinarenje 500
teške gimnastičke vežbe 450
vožnja biciklom 410
brzo hodanje (6 km/h) 300
vežbe na gimnastičkim spravama 290
lagani hod (4.2 km/h) 200
lake gimnastičke vežbe 170

OBRATITE PAŽNJU NA JELOVNIK

    Obroci pre skijanja ili na skijalištu moraju biti lagani i hranljivi. Izaberite visokoenergetske namirnice, koje se brzo vare i odmah organizmu daju potrebnu energiju (pecivo, slatkiši, čokolada).
Alkoholna pića su strogo zabranjena.

Doručak:   neka bude na bazi ugljenih hidrata i šećera ( hleb, marmelada, med, maslac, mleko, keks...) 

Ručak:   mora biti lagan, lako svarljiv i topao. Izbjegavajte premasna jela.

Međuobrok:   dobro je uzeti belu kafu ili čaj i neki kolač.

Večera:   treba da bude laka, izdašna i hranjiva.

NAZAD