22. Februar 2010.
Austrija:
Soelden (Zelden)
Reportaža: autor
Predrag Stanojević
BELI ŠENGEN, mamac za Srbe
Album sa fotografijama na
Galeriji sajta....
15.01.-25.01.2010. - Soelden, Austria
- Za mene i meni sličnima, beli šengen je, mislim, prava stvar. Bez redova i
čekanja, „pare na đep“, pa u „majčinu“. Nameračio sam se na poznato mi
skijalište i domaćine, davaoce smeštaja. Probao sam da organizujem prijatelje,
koji su takođe već bili tamo, te jedan da pita ženu, drugi brata, i to upravo
ovog prvog koji treba da pita ženu, pa mislim...DOSTA VIŠE sa pelenama, valjda
smo konačno izašli iz njih!
Elem, use u svoje kljuse, pa konačno rodio sam se
SAM. Napravim KROKI varijantu srpskog GPS-a i, sa namerom da osim domaće
putarine od 340,00 din., hrvatske putarine od 3.05€ i austrijske VINjETE, NIŠTA
više ne platim, krenem na put. Nakon ulaska u Hrvatsku, skrenuo sam kod Velike
Kopanice za Đakovo, mada je putokaz pokazivao za Osijek, i nadalje pratio
putokaz za Zagreb, dravskom magistralom. Asfalt je na par deonica
oštećen-neravan, bez udarnih rupa, ali je uglavnom u dobrom stanju, i to sve
bolji kako prilazim Varaždinu. Još na domaku Varaždina, ima putokaz za Maribor i
Sloveniju i sve tako do granice Šengena. Prelaz ZAVRČ.
Do Ptuja i tako i tako, a u Ptuju HAOS, svi pravci za
Maribor vode vas na AUTOPUT - gde se traži vinjeta, a na starom putu, zapravo do
juče zvaničnom, preko Miklavža, NEMA OZNAKA za Maribor. Bila je prošla ponoć,
malo vozila i nikako prolaznika, te sam nakon par pokušaja i vraćanja na početak
zaustavio jedan kombi, vidim MB tablice, i čovek mi reče da ga pratim. Dakle iz
Ptuja samo pravo i na mestu, kružnom toku, gde piše Maribor-LEVO, misli se na
autoput, produžiti PRAVO. U Mariboru je bilo lakše, samo se prati putokaz za
Dravograd. Kod povratka, samo PRAVO kroz Maribor, putokaz za Ptuj, a u Ptuju,
skrenuti u CENTAR i tamo će već biti putokaza za Zavrč i Hrvatsku.
Dalje je put išao preko
Lavamunda-Grifena-Klagenfurta-Vilaha-Linca-Silana-Dobiaka-Brunika...
Upravo iza Brunika, kada se napušta SS49 put, neposredno pred autoput skrenuo
sam desno, OPET NEMA PRAVE OZNAKE pa su mi pomogli karabinjeri, na SS12 za
Brenerpas. Na mom kroki GPS-u imao sam ucrtanu petlju kod Brenerseea, u
Austriji, da se vratim na autoput a da ne platim tunel Brener, mislio sam a i
viamichelin je tako preporučio, ali videćete da ništa od toga NIJE bilo TAČNO!
Nakon skretanja na SS12 i vožnje, neznam, sat vremena i
pređenih opet neznam, 40km-tada nisam o tome razmišljao već o putu koji je bio
veoma opterećen i išao gore-dole, levo-desno. Više je bio opterećen iz suprotnog
smera. I naiđem na mesto Brenersee, isto je pisalo kao kod mene u krokiju, i ja
skrenem LEVO na autoput i pravo „mečki na rupu“, na naplatnu rampu. I još sam
mogao da se izvučem, da se vratim unazad, ali NE, progledao sam tek kada sam
prošao rampu. E onda nije moglo nazad. Rampa je automatska i nigde živog stvora
da pitaš. Nastavim i platim sve dažbine.
Fazon je da tunel Brener plaćaš tik ispred Insbruka pa
ostaje mi otvoreno pitanje, šta da sam i ušao na autoput kod Brenerseea u
Austriji da li bih platio tunel, s obzirom da za tunel nemate karticu prolaska.
S obzirom da sam na povratku svesno išao na autoput i nakon plaćanja istog u
Italiji, 2,5€, odmah po prolasku rampe skrenuo ka Bruniku na SS49, ostaje
otvoreno mi pitanje kako sam nakon vožnje, pa neka bude i 10km., kod dolaska
naišao „mečki na rupu“?
Takođe kod povratka, a da bi izbegli plaćanje Brenera, nakon tunela kod Insbruka
skrenuti sa autoputa za Sohnenbahn, i već će se na raskrsnici pojaviti B182,
austrijska varijanta SS12 puta. Drugim rečima, od Insbruka do skretanja za
Bruniko, u Italiji, treba voziti po B182 pa SS12 putu, sve vreme, p.a.
Smeštaj je bio, da ponovim, kod Branka i Aide Milićević, haus
Aida, u predgrađu Langenfelda, zvanom Lehner-Au. Bio sam u manjem apartmanu,
zvanom Tina, po ćerci, i prilažem samo sliku spavaće sobe, jer sam se kasno
setio da slikam apartman pre unošenja stvari.
Imate TV, DVD, satelitski risiver, Internet konekciju,
u kuhinji sve komplet, podno grejanje u celoj kući, pa vam se oprema brzo osuši
u zato namenjenoj prostoriji u pordumu, u kome su još stoni tenis, teretana,
sauna. Upravo tih dana sa domaćinima sam kreirao položaj tuš kabine i VC-e šolje
u neposrednoj blizini saune, radi većeg ugođaja korisnika saune!
Kao i domaći psi, dođoši, tako sam i ja uokvirivao
Solden skijašku regiju. Malo je vrhova ostalo bez mog zapisa, niti sam se
ijednom vozio u oblaku snežne prašine nekog ko bi bio brži od mene. Sve crne
staze dobijale su moj trag kao prvi jutarnji zapis. Jedno prelepo jutro poveo me
je domaćin Branko RANO, krenuli smo u 7,45 a na stazi bili već u 8,20, pustili
su nas ranije sa radnicima. Od tog jutra imam samo jedan video snimak, resto su
nam aparati otkazali.
Jedan od snimaka je namenjen Skijalištu Srbije da vide
kako se postavljaju topovi za sneg.
E da, malo i kritike za lokalno poznati freeride centar u sport4you. Solden ima
veliki procep na sredini ski regije, Rettenbach Tal, koji je važan iz 2 razloga,
1. što tim procepom ide najduža staza od 15km, a 2. što strmine procepa pomenuti
centar koristi za freeride, a i svi znalci, i oni koji to nisu takođe rado voze
pomenutim strminama. Pa je tu, ukoliko nije bilo skorašnjih padavina, bezbroj
raznih vijuga sleđenih ivica kako su strmine uglavnom u senci!
I mene, od uveče dogovor da imaju grupu za Pollesalm
valley, ujutru sačeka priča da je za snoubord suviše ravno, i da će nas dvojicu
bordera voditi, ne Dejv, već Klajv, a gde, NISU REKLI. Valjda sam im verovao, pa
nisam ni pitao!
A poneo sam ekstrem dasku za duboki sneg, 182cm dugu, sa oklagijom od kantni!
Tek kod izlaska na 1. teren Klajv je izneo svoj plan.
I, nekako sam se borio sa starim sleđenim vijugama ali
kako smo išli sa leve na desnu strminu, koristili smo ski liftove i njihove
prilazne staze, a one opet u senci pa glatke i tvrde, i ja par puta zadnjicom do
dole, što nisam odavno, ne pamptim kada sam poslednji put bio u takvom
situaciji.
I nakon par situacija, skrenuo sam pažnju vodiču da nije to ONO šta sam
očekivao. A očekivao sam da vozim VAN ski regije Soldena, na šta je on odgovorio
da freeride ne podrazumeva samo pršić. Na moje insistiranje da oni, freeride
centar, na Internetu imaju 5-6 predloga DNEVNIH tura oko Soldena, i jedna od
njih je upravo ranije dogovorena Pollesalm dolina, odgovorio je da treba da
angažujem privatnog vodiča. Nisam se složio sa njim, prekinuo sam dalje
maltretiranje i vratio se u bazu da vratim ranac sa grdnim alatkama i ašovom
koje sam vitlao po planini.
Rezime:
1. imati podršku prijatelja još u Srbiji oko svega šta se želi
2. itenerer maršute dogovoriti pre polaska, još prethodnog dana
3. biti fizički spreman, a ne kao Đoković nedavno
Eto,to je moje slatko hodanje po mukama.
P.S. e da, i ovog puta je Branko dobio posebnu rakiju od mene, divlju krušku od
52o , i nekoliko večeri svakojakih đakonija, mojih ruku delo, čisto da „vidi“
Evropa ko su i šta su Srbi
Klikni za vecu sliku...