Ski reportaže - Vars, Francuska

Vaše kompletne priče o boravku u nekom ski centru

Svoje reportaže pošaljite na mail admin@skijanje.rs

21.04.2011. Francuska: Vars - skijanje na francuski način

Reportaža: I. Radić, www.srbijanet.rs

     Planina, zima, temperatura minus previše, vetar koji kosti pomera, zamrznute trepavice, usta koja su zaledjena u samo jednom položaju – vi biste nešto da kažete, ali izlazi samo ravan ton nekog samoglasnika... taj jezivo divan osećaj prepoznaju i vole samo strastveni skijaši/borderi. Muka? Da, ali najsladja.

      Početkom februara 2009. godine sam se našla na Varsu, južnom delu Francuskih Alpa. Namerno kažem našla, jer je bilo brzo i neplanirano, čak nisam ni čula za to mesto (mada se ne ponosim time). I kako to obično biva u životu, bum putovanja bez onoga što generali i advokati zovu strategijom donose neverovatne užitke koji postaju najvrednije uspomene.

     Vars, zajedno sa Risoul-om, čini područje koje se živopisno zove La Foret Blanche, tj. Bela šuma u prevodu. Ski oblast se prostire na visini izmedju 1650m-2750m, dakle više od jednog kilometra visinske razlike. Ta zavidna udaljenost od nivoa mora nam obećava sneg, i to odličan, tokom cele sezone koja traje od sredine decembra do sredine aprila. Administrativno pripada jednoj od 83 provincije u Francuskoj - Hautes Alpes (Ot Alp). Pošto se nalazi na jugu zemlje, blizu mora, klima je prijatna i ima mnogo sunčanih dana. Period kada sam bila se ne može baš okarakterisati kao suncem okupan. Mada je glavna zvezda našeg solarnog sistema svakog dana provirila bar malo, dovoljno da na lice postavi osmeh i onima kojima se to nije spontano desilo samim izlaskom na sneg.

     Skijaši svih nivoa veštine, od početnika do eksperata, naćiće svoje zadovoljstvo na nekoj od 108 staza koje zajedno grade 180km vrhunski sredjenih pista za spuštanje. Lake staze su ukupne dužine 90km, srednje teške 68km, a ekspertske 22km. Ili, da zadivimo i na drugi način: ima 22 zelene staze, 45 plavih, 40 crvenih i 11 crnih. Sa svakog vrha se spuštaju svi tipovi staza, pa prema željama, ali i sposobnostima...

     Četiri sela se nalaze oko ovog ski centra:
     1. Saint Marcellin na koje se putem prvo nailazi. Ono je najstarije, a istovremeno i najmanje sa samo 86 stanovnika. Živi se na tipičan seoski način. Iako taj tradicionalni duh polako zamire pred najezdom turizma, i dalje ostaje njegova glavna karakteristika.
     2. Sainte Marie je sledeće na putu, posle nešto više od 1 km. Ljupko selo koje je administrativni centar ovog prostora.
     3. I još samo kilometar i po i cestom se dolazi do Les Claux, gde smo i mi bili smešteni. Izgradjeno je kasno, tek '60-tih godina 20-tog veka. Ono broji najviše stanovnika: 292 duše, a ujedno je i na najvećoj nadmorskoj visini od 1900m što ga čini jednim od viših zimovališta uopšte na Alpima.
     4. Sainte Catherine se nalazi kilometar ispod Sainte Marie.

      Iz sela Les Claux (Le Klo) ka vrhovima vodi odličan brz šestosed Sibieres odakle se onda spušta niz tri lepe crvene staze: Tetras sa leve strane ili Sibieres sa desne. U jednom momentu se staza Sibieres račva i, pratite li oznake za skretanje na desno, izlazite na treću stazu, Zakopane.

     Iz ovog sela vuku još 2 žice. Jedna je spori četvorosed Escondus koji na isti vrh izlazi, ali sa te žice lakše stižete do, po mišljenju autora, jedne od najlepših staza na planini, a to je crna pista Grand Ubac. Ova staza se u donjem delu rascepljuje, pa je desno krilo sa hupserima, za one koji vole taj vid spuštanja.

     Takodje, iz Les Claux-a vozi i jedina gondola na planini, Chabrieres, koja prima 12 ljudi. Kad izadjete iz nje, dalje idete na povezivanja sa drugim stazama, izmedju ostalog, na zapad ka vrhu La Mayt i dalje ka Risoul centru.

     Pejzaži su prelepi na kojoj god tački da se nadjete, ali jedan nas je bez daha ostavio, i to kad smo se ponosno kretali ka najvišem vrhu Varsa gde izvlači žica, Pic de Chabrieres, koji se nalazi na već pomenutih 2750m. Kad se sidje sa dosadno sporog četvoroseda Crevoux koji vuče na istoimeni vrh, ide se na spojnu stazu koja vodi do dna tanjira kojim se, pak, dalje penje na Pic de Chabrieres. Okruženi belinom snega i skoncentrisani na oznake da ne bismo negde zalutali, pred očima nam se pojavi potpuno neočekivan prizor. Prelepo jezero života u dnu svih tih hladnih, surovo belih planinskih strmina. Izgleda bajkovito, skoro nestvarno. Iako je bilo hladno i veoma vetrovito, a tome dodajmo i našu neodložnu želju da što pre stignemo na odredište, stali smo, hrabro skinuli rukavice i počeli da tražimo fotoaparate koji su se, po dobrom starom Marfijevom zakonu, smestili na dno naših rančeva. Morali smo veštačkom memorijom fotografije da pomognemo našim, u tom momentu već smrznutim glavama, da nikad ne zaborave ovaj nesvakidašnji pogled.

     Sa istog vrha, Pic de Chabrieres, spušta se i staza KL (kilometre launched). Na njoj skijaši voze spust sa namerom da razviju najveću moguću brzinu. Vars je jedno vreme držao i svetski rekord najveće izmerene brzine koju je postigao Filip Bili na KL-u sa neverovatnih 243,902km/h 1997. godine. Ugao pod kojim leži staza je skoro 45 stepeni. Stali smo na vrh piste, gledali je dugo, pa hrabro rešili da probamo neki drugi put. Narednih dana ova žica nije radila zbog jakog vetra (tiho ću reći srećom).

     Još jedan vrh mi je ostao duboko urezan u impresiju. To je Peynier koji je odvojen od ostatka skijališta, na planini preko puta njega, čak i bukvalno. Naime, staza Plans koja vodi na dno starog dvoseda kojim se ide put Peynier-a prelazi preko glavnog saobraćajnog puta. Rešenje je vrlo jednostavno: staza se ne prekida, već je napravljen nadvožnjak, tako da skijajući iznad puta posmatrate automobile koji odlaze, ili tek dolaze da uživaju u Varsu. Kad god smo se obreli na Peynier-u, a to je bilo u više navrata, sunce nas je uvek veselo pozdravilo, čak i kad je na ostalim vrhovima, koji se sa ove tačke odlično vide, bilo oblačno, katkad i maglovito.

     I odavde polaze sva tri tipa piste. Sa lepe plave Melezes staze pruža se izuzetan pogled na selo Les Claux. Dugačkom crvenom Peynier stazom se stiže skroz dole do Sainte Marie sela, dok je crna Ecureuils poslastica za ljubitelje hupsera.

     Polazeći iz Srbije za Francusku, kao deo uslova za dobijanje vize je i obavezno zdravstveno osiguranje. Postoji i posebno skijaško osiguranje koje se dodatno plaća, za one 'ne daj bože' situacije koje, ipak, svakome mogu da se dese. Bolje je da se to osiguranje plati na licu mesta na Varsu, jer su onda svi troškovi transporta, dijagnostike i lečenja automatski pokriveni. Ako se uplati u Srbiji, na planini vi plaćate troškove, a tek po povratku u zemlju novac vam se refundira. A suma je obično velika i mnogi je u tom momentu ni nemaju u džepu. Oko 3 evra po danu je osiguranje i time ste se obezbedili da novac trošite pametnije, npr. u preslatkim francuskim planinskim restoranima.

     Odličnu hranu služe u restoranu Le Torrent u selu Les Claux. Potpunom zadovoljstvu je doprinela izuzetna srdačnost i gostoprimljivost domaćina koji nas je i počastio fantastičnom domaćom rakijom od planinskih trava, kako reče. Nju smo i poneli kao suvenir... nažalost, potrošne prirode. Inače, svi su vrlo prijatni i ono što je jako važno, nasmejani, od radnika na žici i ostalog osoblja do prolaznika na ulici. Tako da mi je Vars u svakom smislu bio veoma prijatno iskustvo.

     Iako je najjača ponuda i glavna aktivnost na Varsu alpsko skijanje, on nudi i mnoge druge aktivnosti. Više od 40 km staza će ljubiteljima cross country-ja pružiti veliki užitak. Biciklizam se, takodje, obilato upražnjava, čak se deo Tour de France-a vozi ovuda. A planinari koji ove prostore rado pohode (no, ne samo oni, već i ostali turisti), uživaju u prirodnim lepotama Varsa koje su neizrecive.

     Da li će me putevi ponovo spontano odvesti na Vars ne znam, ali znam da ću ih svakako ja malo preusmeriti ako se okrenu na neku drugu stranu. Ovaj prvi odlazak je bio neplaniran, ali drugi će biti vrlo nameran i sa zadovoljstvom isplaniran.

Vars -Risoul - ski mapa (klikni za veću sliku)...

Položaj