TREND: SKIJANJE - SLALOM PO KROVU SVETA
Reportaža:
Tijana Stojanović - citymagazine.rs
Oktobar 2010.
SKI CENTRI SPREMNI ZA OTVARANJE NOVE SEZONE
Njih sneg i planina privlače više od mora, plaže i peska, spust skijama
po strmim stazama u njima budi veći adrenalin nego što to čine plivanje
i ronjenje, bord i dubok sneg draži su im od talasa i daske sa
jedrima... Oni su zaljubljenici u zimske sportove i vreme za buđenje
njihovih čula dolazi - odbrojavaju poslednje danje miholjskog leta i
spremaju se za sneg i planine
Pravljenje planova, razgledanje aranžmana, kupovina i
pakovanje kofera i ski opreme pasioniranim i rekreativnim skijašima
omiljena su zanimacija. Selidbu u planinske krajeve istim intenzitetom
iščekuju i vikendaši i oni koji se spremaju za višenedeljno odmaranje na
snegu.
U ski centrima širom Evrope u finišu su pripreme za početak nove sezone,
a i ove godine najatraktivnije destinacije su Austrija, Francuska,
Italija i Švajcarska.
Kilometri staza i tona dobre zabave
Kaprun je glečer u Austriji, na nekoliko sati od
Beograda, dostupan skijašima i snouborderima tokom cele godine.
„Zavisnici“ od zimskih sportova, u podnožju vrha od 3.000 metara
okupljaju se već početkom jeseni. Staze su pregledne i široke, a do
najviše tačke stiže se sidrima, četvorosedima i gondolama. Atmosfera
tokom celog dana je fantastična, naročito na puzama u barovima i
restoranima. Ono što je u Kaprunu specifično, a retko u evropskim ski
centrima, jesu stalne rasprodaje po radnjama, pa tako osim u skijanju
možete uživati i u dobrom šopingu.
Asocijacija na vrhunsko skijanje i lud provod svakako je Išgl (Ischgl).
Mondensko austrijsko mesto, na 1.150 kilometara od Beograda, čiju je
sezonu ove godine, 27. novembra, koncertom za 20.000 ljudi otvorio „The
Gossip“. U „raju za skijaše“ i „Ibici na Alpima, gde dva dana ne mogu
biti ista“, kako se najčešće Išgl opisuje, dani počinju na 2.500 metara,
a noći se završavaju u podnožju - u restoranima, barovima i čuvenoj
„Pacha President“ diskoteci. Ljubitelji planinarenja i planinskog
biciklizma takođe sebi mogu naći zabavu, dok se borderi najbolje ipak
provedu u obližnjem Sent Antunu. Reč je o najatraktivnijem i
najuzbudljivijem sastajalištu avanturista na dasci. Oni gradiću koji ne
samo da pruža neistražene puteve sa dubokim snegom nego i neponovljivi
„apers ski“ - daju i dnevni provod. „Krazy Kangaruh“ je jedan od barova
gde vam se svakodnevno čini da se istovremeno sjate svi „stanovnici“
Sent Antuna. Žurka počinje oko 16 časova i, pod vedrim nebom, traje do
večere.
Kurmajer (Courmayeur), seoce na severu Italije (220 kilometara od
Milana), u podnožju Mon Blana, u blizini Šamonija (Francuska) i Verbijea
(Švajcarska), sa stotinama i stotinama kilometara staza predstavlja
centar uživanja za sve skijaše - od početnika do onih najiskusnijih.
Poseban ski pas omogućava vam skijanje u sve tri države.
Večna Kortina, popularno nazvana i Kraljica Dolomita, mesto je
prepoznatljivog italijanskog stila, jedan od prvih ski risortova na
svetu i domaćin Olimpijskih igara 1956. godine. Ko jednom ode, teško je
menja za druge destinacije.
Ukoliko uživate u glamuru usred snežne idile, Gštad (Gstaad) je mesto za
vas. Švajcarsko skijalište otvara svoje staze 17. decembra, a tog prvog
vikenda tradicionalno se u Gštadu okuplja svetska elita - Rodžer Mur,
Elizabet Tejlor i članovi kraljevskih porodica samo su neki od redovnih
gostiju. U minijaturnom, skockanom mestašcetu nema saobraćaja - skije su
jedino dozvoljeno prevozno sredstvo. Zabava se posle sportskog dana
pronalazi u Dvorcu, uz šampanjac, konjak, viski i obaveznu cigaru kraj
kamina.
Sent Moric (Saint Moritz) je odvajkada poznato zimsko turističko mesto
koje „okružuje“ 350 kilometara staza. Na kom nivou su ski sportovi na
ovim padinama Švajcarskih Alpa govori činjenica da je Sent Moric
kandidat za Svetsko prvenstvo u alpskom skijanju 2017. godine. A da je
ovo mesto stvarno atraktivno, govori i podatak da je u njemu snimljen
jedan od filmova o Džejmsu Bondu.
Tri doline (3 Vallees) su takođe popularan izbor skijaša, a boravak u
francuskoj oblasti Savoj sebi svako može da priušti, zavisi za koje se
mesto odluči. Čak 330 staza koje se prostiru na 600 kilometara, svake
godine poseti stotine hiljada ljudi od skijaša početnika do bordera
profesionalaca jer ih čini 13 odsto zelenih, 39 plavih, 38 crvenih i 10
crnih.
Skijaši smešteni u Val Torenu iz kreveta izlaze na stazu, ispred
apartmana „hvataju“ vožnju žičarom koja ide do vrha. Utisci iskusnih su
da je „osećaj kao da se voze po krovu sveta“. To što po vedrom danu vide
vrh Mon Blana više im skreće pažnju od piste za male avione pored koje
spustom prolaze. Fondi, francuski sirevi i vina neizostavni su
specijaliteti svakog menija.
Za svakog po nešto
Slovenija kao ski destinacija bori se za ulazak u elitno društvo. Za
njihova najveća i najpopularnija skijališta znaju gotovo svi - od Rogle,
idealnog mesta za početnike koja prati trendove i ima najbolji snoupark,
odnosno velnes u regionu, preko ozbiljnog Krvaveca i Krajnske Gore, koje
svi obožavaju, do Mariborskog Pohorja, najvećeg slovenačkog skijališta
gde gondola iz grada „vuče“ skijaše na stazu. Cerkno je zato nešto novo
što postaje konkurencija starim biserima Slovenije, dok Bohinj ostaje
skijalište za pravi porodični odmor.
Bosna i Hercegovina, odnosno Srbija, Makedonija, Bugarska, Slovačka i
Poljska pokušavaju svojom netaknutom divljom prirodom da privuku goste i
upišu se na listu najposećenijih skijališta.
Bosna ima renoviranu Jahorinu - skockan, pristupačan smeštaj i
dvadesetak kilometara staza, a osim toga predstavlja i pravi raj
istraživanja prirode za avanturiste (kad sneg napada, sami sebi pravite
rutu kojom ćete ići).
Bugarska se diči Banjskim, u koji je ušao kapital sa Zapada, ali su cene
ostale popularne. Nema prostora za predrasude o lošoj bugarskoj
organizaciji. Staze su sređene, u nedostatku snega topovi su spremni,
žičare besprekorno rade, gužva se jedino stvara ujutru na gondoli u
mestu. Mehane čine noćni duh grada, tako da vam ni provoda neće
nedostajati.
Slovačka mami svojim Malim i Velikim, Visokim i Niskim Tatrima i nudi
skijanje za manje novca nego na Zapadu. Nije loša ideja ako želite da
iskusite nešto novo, i krenete nekim manje izvikanim stazama.
Makedonija u svojoj turističkoj ponudi ima misterioznu i romantičnu
dolinu Mavrovo na čijoj se planini Bistra mogu upražnjavati nordijsko
skijanje u „Mirnoj dolini“, snoubording i alpsko skijanje. Ljubitelji
igara na sreću, u sklopu renoviranih hotela, imaju „Le Grande Casino“.
Na srpskoj lepotici Kopaoniku sezona počinje 9. decembra, a centar sa
renoviranim kapacitetima smeštaja nudi za sve kategorije skijaša 55
kilometara ski staza i mogućnost noćnog skijanja. Prednost naše planine
je u tome što joj je vreme naklonjeno, pa u godini ima 200 sunčanih
dana. Iako nije popularna ski destinacija, Zlatibor se trudi da to
postane. Poslednji korak u tom pravcu jeste nabavka topova za veštački
sneg uz pomoć koga će Tornik biti dostupan skijašima čak iako nas zima
ne počasti obilnim snežnim padavinama.
Nešto sasvim posebno
Redak hit u svetu, nešto potpuno neotkriveno među našim skijašima, jeste
Liban. Ovo je jedna od retkih zemalja na svetu koja svojim posetiocima
istovremeno nudi skijanje na 2.465 metara nadmorske visine i kupanje u
Sredozemnom moru. Faraya Mzaar Resort u Kfardebianu je najveći centar na
Bliskom istoku sa spektakularnim pogledom na Bejrut (udaljenost 100
kilometara), u kome, na 80 kilometara staza, jednako uživaju i skijaši i
borderi. Činjenica da je lanac hotela poput Intekrontinentala pronašao
svoj interes u investiranju, govori o potencijalu tog mesta. Prvi sneg
padne već u septembru na vrhu Kornet Es Saudat (3.083 metara), ali se
sezona otvara sredinom decembra i traje do aprila (
www.skifarayamzaar.com )
Za bordere
Svi ski centri su dostupni i borderima, ali prema njihovom mišljenju,
zvanično, u top sedam destinacija Istočne Evrope spadaju: Banjsko u
Bugarskoj, kao neotkriveni risort; Vogel u Sloveniji, na nekoliko dana;
Jasna u Slovačkoj; Krasnaja Poljana, na samo 45 kilometara od Crnog mora
i Kamčatka u Rusiji; Zakopani i Kasprovi Vieri u Poljskoj. Na Zapadu u
top deset borderima omiljenih lokacija su: Davos, Laks, Flims i Verbier
u Švajcarskoj; Išgl i Sent Anton u Austriji; Ser Ševalier, Avoriaz, Les
Ars i Šamoni u Francuskoj. (više na: worldsnowboardguide.com )