 |
SKI REPORTAŽE |
10. Mart 2011. Jedan dobar ski vikend na Brezovici
Autor: Stanislava Bosiočić, za sajt Skijanje.rs
U organizaciji udruzenja ljubitelja
skijanja SKIAVANTURA posetili smo proslog vikenda 5. i 6. marta 2011.
Brezovicu. Krenulo je autobusom nas 50-tak ljubitelja skijanja u petak
oko 23 casa, put Brezovice. Na putu nije bilo nikakvih problema i uz
samo jednu kracu pauzu, u subotu ujutru, oko 7 i 30 ugledali smo bele
staze u potpunoj tisini obasjane suncem, dok su mesta u podnozju planine
ostala u magli. Ovo je bio moj prvi susret sa Brezovicom od daleke 1994.
kada sam je posetila u okviru studentskih susreta Gradjevinskih
fakulteta. Smestaj je bio u hotelu Molika na samoj stazi. Hotel je
sasvim pristojan s obzirom na okolnosti, topao, cist, svetao, hrana je
OK, mada moram priznati sa malo bucnijim gostima. Pripremite se da
nosite stvari uz stepenice, jer lift ne radi (bili smo na cetvrtom
spratu). Signala mobilne telefonije nije bilo ni u romingu. Pogled iz
sobe je na samu stazu. Skije smo iznajmili tamo za 2000 dinara za 2 dana
za dve osobe. Primaju svi i evre i dinare, i tako i kusur vracaju.
Oba dana su bila predivna, topla, suncana. Skijasa nije bilo mnogo, ali
u redu na zicari Lavlja vrata je bila guzva, jer je bilo puno onih koji
su se samo vozili zicarom u panoramsko razgledanje, sto je meni bilo
veoma cudno. Staze su takodje bile prepune dece, mladje i starije koji
su se sankali, kao i onih koji su se samo setali, tako da je trebalo
obratiti posebnu paznju pri spustanju u tom donjem delu staze. I u
kaficime je bila guzva. Brezovica je izgleda ne samo skijaski centar vec
i popularno izletiste. Mi smo pili kuvano vino 1,5 evro i jeli topli
senvic 2 evra.
E sada najvaznije. Staze. Sneg praaaaaavi. Ja sam isprobala samo Bacilo
i Veliku livadu. Bacilo je kratka staza u blizini hotela, na
njoj dosta njih uci skijanje, a staza je vec i bila progledala u gornjem
delu. No sidro je dobro da te izvuce gore da mozes na skijama
da se spustis do pocetka dvoseda Velika livada. Velika livada je zaista
velika, siroka, siroka, dugacka, nema guzve, sneg dobar. Ko
zeli u jednom delu staze moze da se skija izmedju borica. Postoji
mogucnost da kada se odskija na 2/3 staze udje na zicaru (medju
stanica) i izbegne onaj donji uzi deo prepun dece na sankama, ali mora
da se saceka da naidje prazna korpa. Donji deo staze je uzan i ima
hupsera, ali manje strm. Obe ove staze su crvene, kao i Lavlja vrata na
kojima nisam skijala. Spadam u osrednje skijase i moram reci da su ovo
za mene bile ozbiljne staze u poredjenju sa crvenim stazama na Kop-u.
Zicare u principu rade od 9 do 16. No recimo drugog dana su ranije
iskljucili zicare jer je jedan od onih koji se samo voze zicarom uspeo
da ispadne iz korpe i ne zna se sta je sa njim bilo.
Posle rucka i odjavljivanja iz soba krenuli smo put Beograda oko 18h. U
povratku je bila malo veca guzva dok smo prolazili kroz Pristinu, jer se
gradi petlja i autoput. Zadesila nas je i snezna vejavica negde od
Kraljeva pa nadalje skoro do Beograda, tako da smo stigli oko 3 i 30,
umorni ali zadovoljni.
Zelela bih ovom prilikom da se zahvalim Marku Malenicu i Bogdanovic
Tanji iz SKITRACK-e koji su me sa 40 godina naucili da proskijam.
Takodje bih zelela da se zahvalim ski udruzenju Skibus sa kojima sam na
ski vikendima uvezbavala i uzivala u skijanju. U ove dve godine koliko
skijam uspela sam da isprobam skijanje na Kopaoniku, Jahorini i u
Francuskoj, a sada mi se ostvarila moja velika zelja da skijam na Brezi.
Od kada padne prvi sneg pa dok se ne otopi i poslednji, ovaj sajt
otvaram skoro svakodnevno i ovde sam nasla puno korisnih informacija,
tako da se nadam da ce i ovaj tekst nekome biti interesantan i da ce se
odluciti da sledeci put krene sa nama u novu SKIAVANTURU.
Pozdrav svima od Stanislave
