Zašto je sve manje turista na Kopaoniku?

09. Mart 2011. Srbija: Zašto je sve manje turista na Kopaoniku?

Autor: Marko Miladinović

Lider u negativnom smislu

Uprkos investicijama u obnovu žičara i smeštajnog kapaciteta u najvećem zimskom turističkom centru u Srbiji, tekuća sezona nastavlja negativan trend započet još pre dve godine. Najlakše je za lošu posetu okriviti viznu liberalizaciju i aktuelnu krizu, ali uporedni podaci pokazuju da je značajniji problem što Kopaonik nudi manje za više novca nego konkurencija u okruženju, pa čak i u zapadnoj Evropi.

Predstavnici domaćih turističkih agencija veruju da su vizna liberalizacija i još uvek aktuelna finansijska kriza glavni uzroci smanjenog interesovanja za turističke aranžmane za Kopaonik. Iako statistički podaci za ovu zimu neće biti dostupni još nekoliko meseci, uočljivo je nastavljanje negativnog trenda započetog 2009. godine. Turisti iz Srbije sve više se odlučuju za odlazak u Italiju, Francusku, Austriju ili Bugarsku, gde im se nudi raznovrsna usluga po konkurentnim cenama.

„Da bi se vratio deo turista na Kopaonik neophodno je povećati vanpansionsku uslugu po ugledu na evropska skijališta, a dodatno povećanje kapaciteta trebalo bi da dovede do osetnijeg sniženja cena smeštaja“, smatra Milica Žarković iz turističke agencije Kon Tiki Travel. Prema njenim rečima, hoteli koji pripadaju MK Grupi beleže veću posećenost nego prethodnih godina, što samo potvrđuje značaj ulaganja i promocije. S druge strane, Maša Davidović, direktorka Falcon Tours-a kaže da ova agencija nema puno ponuda za Kopaonik upravo zato što su one uglavnom neprivlačne i skupe ne samo turistima, nego i tur-operaterima.

Ljubomir Cerović, predsednik Upravnog odbora Yute, Nacionalne asocijacije turističkih agencija, smatra da je ova sezona slabija i zato što nije bilo dovoljno snega u vreme školskih raspusta, jer je Kopaonik tradicionalno vezan za porodičan turizam. Cerović podesća i da su nekada među studentima i srednjom klasom bili veoma popularni termini u februaru i martu, koji su mogli da se rezervišu povoljno i na više rata. Ali, studenti su sada standardno bez novca, a srednje klase gotovo više i da nema.

Lavina odlazaka

Kopaonik oživi tokom četiri zimska meseca, kada dočeka veliki broj ljubitelja sportova na snegu, ali potpuno je zanemaren njegov potencijal kao letnjeg turističkog odredišta. Planinski centri širom Evrope su izuzetno posećeni tokom čitave godine, zahvaljujući očuvanoj prirodi i bogatom sadržaju. „Nekada su na Kopaoniku tokom leta bile organizovane škole i radionice za decu, a bio je zastupljen i kongresni turizam. Za formiranje bolje letnje ponude, neophodno je i da lokalne turističke organizacije i hotelijeri uspostave bolju međusobnu komunikaciju“, smatra Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije, koja u nadležnosti ima promociju turističkih destinacija, ali ne i njihovo komunalno, cenovno ili saobraćajno uređenje.

Špic turističkog prometa na planinskim destinacijama u Srbiji dogodio se 2007. i 2008. godine, kada je na našim planinama beleženo preko 1,9 miliona noćenja. Međutim, podaci iz istraživanja Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta pokazuju da je u 2009. godini taj broj smanjen gotovo za trećinu, na oko 1,2 miliona noćenja. Kopaonik je u 2009. godini zabeležio pad od 23,6% u broju noćenja, a u 2010. godini čak 28%. “I dalje dominiraju domaći turisti, ali imajući u vidu viznu liberalizaciju i opšti pad standarda i oni polako odlaze. Saobraćajna infrastruktura i turistička suprastruktura su delimično poboljšani, ali su još uvek ispod nivoa nekih jeftinijih skijališta u neposrednom okruženju, pre svega Bugarskoj. Vlasnici smeštaja na Kopaoniku vode nefleksibilnu cenovnu politiku, ekonomski su autistični, jer ne uzimaju u obzir celokupnu finansijsku situaciju“, napominje Đogović.

Opadajući trend pre svega je posledica sve manje zainteresovanosti domaćih gostiju za Kopaonik, koji dominiraju u ukupnom broju posetilaca. Međutim, podaci ukazuju i na smanjeni broj stranih gostiju, iako je pre nekoliko godina bio naglo povećan broj turista iz Engleske. Njima su tada nuđeni veoma povoljni aranžmani u cilju bolje promocije Kopaonika kao turističke destinacije. „Politika sa ponudom damping cena može da izazove i bumerang efekat, ukoliko se gostima ne svidi pružena usluga. Potencijalni turisti sada mogu o celokupnoj ponudi da se informišu preko interneta i uporede je sa drugim skijaškim centrima, pa se ne treba čuditi što ih je sve manje, a nažalost, tome doprinosi i nešto lošiji imidž naše zemlje“, kaže Đogović.

On je sproveo komparativnu analizu cena smeštaja na Kopaoniku, Zlatiboru, Jahorini i Banskom po kojoj je Kopaonik lider – ali u negativnom smislu. Smeštaj u hotelu od četiri zvezdice se u Banskom u Bugarskoj mogao naći i po ceni od 19 evra po noćenju, dok je, istovremeno, na Kopaoniku trebalo izdvojiti najmanje 55 evra za jednu noć u smeštaju iste kategorije. Istraživanje pokazuje i da od četiri pomenuta zimska centra Bansko ima najbolje izgrađenu suprastrukturu (staze, žičare), ali i da je cenovno najkonkurentniji.

Tek mali broj vlasnika smeštaja na Kopaoniku ne povodi se za poslovnom politikom vodećih hotelijera, koji uprkos sve slabijoj poseti ne snižavaju cene. Ukupnom lošem utisku doprinosi i podatak da je Zlatibor, druga planinska turistička destinacija u zemlji, u prošloj godini zabeležio rast od četiri odsto. Prema Đogoviću, to dosta govori i o sposobnosti lokalne samouprave: potrebno je sanirati postojeću divlju gradnju, ali i pravilno rasporediti komunalne nadležnosti.

     Do Alpa i Dolomita o svom trošku

Sve više turista uz Srbije opredeljuje se da na zimovanje ode u svojoj organizaciji. Sajtovi Ski manijaci i Skijanje redovno nude mnoštvo informacija o ponudama apartmanskog smeštaja u zapadnoj Evropi. Na forumu skimanijaka se razmenjuju iskustva i biraju najbolje i najpovoljnije destinacije. Moguće je i samostalno pronaći internet prezentacije neke od više hiljada izvanredno opremljenih i očuvanih alpskih planinskih kućica, u koje se može smestiti četvoro do desetoro ljudi. Naravno, i raspon cena je veliki, od 150 do 300 evra po osobi, u zavisnosti od njihove veličine i perioda u sezoni.

Za putne troškove do Italije ili Austrije, i natrag, potrebno je odvojiti oko 300 evra po automobilu, za benzin i putarine. Poređenja radi, povratna autobuska karta od Beograda do Kopaonika iznosi oko 25, a do Banskog oko 50 evra, u zavisnosti od agencije ili prevoznika. Upravo iz tih razloga, skimanijaci su ranije praktikovali organizovanje autobuskog prevoza do evropskih skijališta i time značajno smanjivali troškove. Kada se porede cene ski-pasa Kopaonik je još uvek najpovoljniji, jer je u jeku ove sezone trebalo izdvojiti 9.400 dinara za šest dana skijanja u odnosu na bugarskih 155 evra, ili austrijskih skoro 200 evra. Međutim, kada se u konačni zbir uračuna i hrana, proizilazi da je čak i kupovina po francuskim hipermarketima povoljnija od odlaska u nabavku u popularnom kopaoničkom naselju Konaci.



      Tekst je objavljen u martovskog broja časopisa "Biznis i finansije"
      Preuzeto sa: www.prekoramena.com

Fotogtafije: Mihailo Dzigurski, mart 2011.