Tekst preuzet:  http://aob.org.rs/_saveti/turno_skijanje.php                Slike:  http://perop.homeip.net/

     Turno skijanje (Alpine Touring (AT) - eng, Randonnée - fr) je jedan od oblika skijanja u divljini, odnosno van uredjenih skijalista. Omogucava putovanje kroz zimske predele na skijama, sopstvenom snagom, bez ski liftova ili vozila za sneg. Da bi ovo bilo moguce, za razliku od alpskog skijanja, vezovi su takvi da omogucavaju podizanje pete zbog prirodnijeg hodanja uzbrdo ili po ravnom. Sa druge strane, za razliku od nordijskih gde je peta stalno slobodna, kod turno skija peta moze da se fiksira i da se nizbrdo skija klasicnom alpskom tehnikom. Turno skijanje je usko povezano sa planinarenjem, alpinizmom ali i sa skijanjem, kako alpskim tako i nordijskim.

 

Zbog cega bi se neko bavio turno skijanjem

     Turno skijanje kod coveka razvija izuzetnu kondiciju i mentalnu stabilnost. Turiranje ukljucuje navigaciju i trazenje puta kroz snezna bespuca. Za one koji poseduju znanje da bezbedno pohode divljinu, dozivljaj je neopisiv. Turno skijasi mogu da dopru do planinskih predela zimi totalno napustenih i da osete pravi mir i tisinu. Turno skijasi mogu da iskuse i osecaj samostalnosti koji je tako redak u modernom svetu.

Turno skijanje je jako popularno kod ljudi koji traze netaknut prsic za skijanje jer toga u uredjenim skijalistima nema. U prolece omogucava dolazak do mesta u visokim planinama gde jos ima snega za skijanje iako se na lako dostupnim mestima odavno otopio. Na turno skijama covek je samostalan i moze da ode u planine i da skija po divljem, netaknutom snegu.

 Turno skijanje moze da bude brze i lakse nego letnje pesacenje po planinama i samim tim dozvoljava putovanja po planini i dolazak do mesta koja su inace nedostupna. Na ovaj nacin skije omogucuju pristupe do mesta koja su zanimljiva za alpsko penjanje zimi a bila bi nedostupna drugacije zbog dugog i napornog probijanja kroz sneg peske. Sa druge strane, u prolece ili cak i leti omogucuju pristup do nekih dalekih stena koje su ciste od snega za penjanje a nalaze se iznad nekog glecera.

Tehnike turno skijanja

     Da bi isle uzbrdo ili po ravnom, skije treba da klize unapred ali da ne proklizavaju u nazad kad su opterecene. Neki tipovi turno skija imaju ugraviranu saru koja podseca na krljust ribe, kao kod nordijskih skija, dok vecina koristi krzna. Krzna su u stvari samolepljive trake platna koje ima dlake usmerene na jednu stranu, i tako omogucavaju skijama da klizaju samo u jednom smeru. Ako je sneg zaledjen ili jako strm na vezove se moze montirati nesto kao dereze za skije.

Turno skijasi se trude da svoju putanju zadrze u zonama koje su bezbedne od lavina, tako sto se sklanjaju od streha koje mogu da padnu i od padina koje su lavinozne. Pronalazenje pravog i sigurnog puta uzbrdo zahteva veliko znanje o lavinama jer skijasi provode vecinu vremena penjuci se. Zbog toga je  kondicija na zahtevnijim terenima jako bitna jer ako skijas ima kondicije brze ce preci kriticne delove a samim tim i manje vremena biti izlozen riziku.

Po stizanju na vrh ili po zavrsetku neke deonice koja je uzbrdo, skijas skida krzna sa skija, fiksira vezove (blokira podizanje pete) i priteze cipele, i krece da skija nizbrdo kao na klasicnim skijama. Skijanje nizbrdo po takvim terenima zahteva znanje skijanja van uredjenih staza, dobro snalazenje i orjentaciju u planinama, kao i dobru procenu sneznih uslova da bi se smanjila mogucnost da skijasa zahvati lavina. Bas zbog te opasnosti turno skijas bi trebalo sa sobom da nosi specijalni radio primopredajnik za lociranje u snegu, lavinsku sondu i lopatu, kao i da zna da ih koristi.

Oprema potrebana za turno skijanje

     Specijalni, turno vezovi omogucavaju da se peta fiksira zbog bolje kontrole nad skijama za nizbrdo, a da bude slobodna zbog prirodnijeg pokreta nogu za uzbrdo ili po ravnom. Na ovaj nacin turno skije omogucavaju slobodu koju daju i telemark skije, ali bez potrebe da se uci komplikovana tehnika telemark skijanja. Turno vezovi su ili poluautomatski (stariji tipovi) ili automatski (noviji tipovi) ali i jedni i drugi omogucavaju sigurnosno iskakanje cipele kao kod klasicnih alpskih vezova i time sprecavaju povrede pri padu.

Cipele za turno skijanje su jako slicne klasicnim ski  pancericama. Razlikuju se po tome sto su nesto mekse, imaju dva moda (skijanje i hodanje) i odozdo  su zaobljene i imaju gumu kao planinarske cipele tako da u njima moze i da se hoda (mada ni priblizno udobno kao u planinarskim cipelama)

Krzna za turno skijanje su se ranje pravila od komada fokinog krzna, ali danas se prave ili od mohera (vuna od kozije dlake) ili od sintetike. Sa jedne strane imaju dlake koje su usmerene u jednom pravcu, a sa druge imaju lepak kojim se lepe za skije.

Tereni pogodni za turno skijanje

     Evropa
     Alpi su raj na zemlji za turno skijase, sa razgranatim i medjusobno povezanim sistemom zicara koje dozvoljavaju pristup visokim planinama, skijalistima sa otvorenim granicama i odlicnim javnim prevozom koji povezuje alpske doline. Zbog velike visine Alpskih vrhova (vrh Mont Blanc je na 4864 metra nadmorske visine odnosno skoro 4000 metara iznad Chamonix-a) sneg se zadrzava do pocetka leta, a negde se nikada ni ne istopi skroz tako da ovi tereni omogucuju turno skijanje u prolece i leto kad je lepo vreme, a sneg tvrd i slegnut. Planinarski domovi omogucavaju jednostavno organizovanje visednevnih tura tako sto obezbedjuju prenociste, hranu i vodu preko cele godine i time eliminisu potrebu da skijas sve to nosi u rancu na ledjima, i omogucavaju mu da jednom kad se popne na neku visinu putuje na toj visini bez potrebe da se spusta u dolinu da bi spavao. Mnoge visednevne ture su popularne i cak slavne, kao na primer Haute Route, Berner Oberland, Western Bernese Alps, Monte Rosa Circuit (Spageti tura) kao i mnoge druge.

Zahvaljujuci velikoj popularnosti ovih tura, kao i njihovoj zahtevnosti, u alpima postoje profesionalni vodici a preporuka je koristiti njihove usluge bar u pocetku. Popularna mesta za turno skijanje u alpima su Chamonix i La Grave u Francuskoj, Zermatt i Davos/Klosters u Svajcarskoj. 

     Turno skijanje je popularno i u Apeninima u Italiji, narocito na visoravni Campo Imperatore poznatoj kao "Italijanski mali Tibet" i u masivu Gran Sasso (nalaze se oko 100 km istocno od Rima).
      Slovenija je takodje zemlja u kojoj je turno skijanje veoma popularno, kao i svi sportovi vezani za planinu.

     Kod nas
     U Srbiji postoji puno terena koji su pogodni za turno skijanje. To su planine koje su zimi puste i nenaseljene, a relativno su blage i idealne za skijanje. To su pre svi Stara planina, zatim Mokra gora (tromedja uze Srbije, Crne gore i Kosova i Metohije), Golija kao i mnoge druge. Turno skije vam daju mogucnost da pobegnete iz guzve popularnih skijalista kao sto je Kopaonik i da vidite prelepe delove te planine do kojih nije stigla zicara i da skijate po svezem snegu. U Crnoj Gori, Durmitor, Sinjajevina, Bjelasica kao i mnoge druge planine pruzaju nezaboravno iskustvo.
     U okolnim zemljama, odlicni tereni za turno skijanje su Sara i Korab u Makedoniji, Rila i Pirin u Bugarskoj, kao i vecina Bosanskih planina inace nedostupna zbog velikog snega.

Izvor:  http://aob.org.rs/_saveti/turno_skijanje.php

Slike:     http://perop.homeip.net/

---

NAZAD