VAŠI UTISCI SA ZIMOVANJA

Javite se sa vesima ili Vašom pričom o lepim i manje lepim detaljima boravka na skijalištu Jabuka kod Prijepolja

Svoje utiske, kao i komentare pošaljite na mail admin@skijanje.co.yu

21.02.2010. Jabuka -Visoravan na mrtvoj straži
Jabuka je visoravan na 1.200 metara nadmorske visine, podjednako udaljena od Prijepolja i Pljevalja. Dakle, granica. Po čemu je (bila) poznata? Tu je ubijen Boško Buha, mladi Slavonac, slavni bombaš, iz vremena koje je negovalo sećanje na pobede. Tu mu je grob.

Još krajem pedesetih godina prošlog veka pokrenuta je ideja da se na tom mestu sagradi Spomen - dom. Javile se brojne škole s prilozima. Pioniri iz sela Ivoševca u Dalmaciji. I iz Kuršumlije stigao glas da je akcija vredna pažnje. I iz Kragujevca. I iz opštine Klanjec u Hrvatskoj.

Iz Beograda, Skoplja, Celja, Mostara, Splita, Beograda. Uz podršku 3.000 škola, pre 50 godina, počeo je da se gradi Spomen-dom posvećen najpoznatijem pioniru. Krajem šezdesetih pokrenuta je ideja da se na Jabuci sagradi i spomenik Bošku Buhi i da se tu svake godine sastaju pioniri iz cele Jugoslavije. I bilo tako. Memorijalni centar „Boško Buha“ sedamdesetih proširio se i postao spomenički kompleks sa bistama malih partizana iz raznih krajeva ondašnje zemlje koji su poginuli u ratu. Tu je bilo i veliko brigadirsko naselje za mlade iz svih krajeva sveta, kada se gradila pruga Beograd - Bar. Zimi, snežne padine bile su idealne za najmlađe skijaše, ali i sankaše. I „bob“ je bio prisutan. Učenici iz raznih krajeva Jugoslavije dolazili su na rekreativnu nastavu. Sa školom, poštom, ambulantom, restoranom, čak i malom muzejskom postavkom posvećenoj pričama o pionirima u ratu, Jabuka je pola veka bila prepuna dečje graje, radosti, pesme...

A onda su stigla naša vremena. I izbeglice su našle svoje utočište baš tu. I sve se nekako „krpilo“ do ove godine.

Toplo zimsko sunce. Sneg. Samo nema nikoga. Veliki restoran je zaključan. On je pripao „Putniku“, a sa „Putnikom“ ne ide ta vlasnička transformacija baš najbolje. I Spomen-dom „Boško Buha“ sa spomen-sobama, pravi planinski ukras - zaključan je, polako se ruiniraju drvene terase. A baš tu, do pre neku godinu, ljudi su u sred zime sedeli i jeli kašikom nadaleko čuveno jabučko kiselo mleko iz zemljanih posuda, specijalitet ovog kraja i čuveni kajmak... Samo pre koju godinu deca iz škola „ s mora“ su stizala na zimske praznike... Igrala igrice na kompjuterima između dve slalomske vožnje...

A eto, ove zime, ništa se ne čuje. Sve je pusto. Samo spomenici. Onaj posvećen Bošku je na uzvišici. Kao neki mali, skromni vojnik. Na straži. Bronzana poprsja devojčuraka i dečkića skrivena među četinarima. Tu su i spomenici stradalima u Prvom i Drugom svetskom ratu i od četnika i od partizana. Vetrometina to bila tada, a domaćini se opredeljivali, pa ko glavu sačuvao, ko o glavi radio. Tu je i spomenik koji su podigli članovi Saveza mladih tehničara Jugoslavije, skraja šezdesetih. I nova crkva, sagrađena pre koju godinu. Samo nema ljudi. Nikoga. Tišina. I pokoja jagorčevina viri iz snega što se kruni pod upornim suncem.

Padine se sećaju dečjih slaloma. I pokojeg spusta. I disko-večeri. I dočeka novih godina. Jabuka. Na granici Srbije i Crne Gore. A projekti o regionalnim saradnjama se uveliko pišu. Nijedan ne spominje Jabuku.

12.02.2010. Jabuka - Prijepolje
Na jabuci danas izvrsno 40-tak cm snega 60 posetilaca cudo za ovo doba godine.
Ovi iz restorana PUTNIK, sram ih blo, nisu smogli snage da kazu onom ko cisti put da i parking ocisti.
Skji pas 200din. Lift radi od 10 ili 11 pa PAUZA OD 13-14 SATI pa do 16i30 sati
Cebedzic

22.02.2009. Jabuka - Prijepolje
Bilo nas 40-tak i novog snega 10cm.
Cebedzic

Na Jabuci je oko 60cm, novog snega. Nema guzve, a dugo smo cekali ski boja bio na zadusnicana. Bilo nas 20-tak.
Cebedzic

Sleva na desno je Osnovna skola, Zadruzna zgrada bila, Zandarmerijska kuca. Nju cemo traziti za izvidjace dok se ustali vlast u Prijepolju, mada jos u njoj ima jedna porodica izbeglicau. U sumarku je posta i ambulanta pa Menza brigadira koju koriste sada za neke poslove Mesna zajednica ili gosti restorana.

Na Jabuci je oko 25 cm snega sa ledenom korom. Da imamo slicuge - klizaljke super bi bilo...

Cebedzic

     20.01.2009. Na Jabuci je oko 25 cm ledene kore na snega . da imamo slicuge klizaljke super bi bilo
     06.01.2009. Na Jabuci kod Prijepolja ima snega 60 cm ali imamo samo bebi lift od 200m, nije lose bice bolje. A na Zlataru na 30 km rastojanja samo 15-tak cm, i tako je evo vec 3 sezone.

     Na fotografiji su Izvidzaci odreda -Bosko Buha- iz Prijepolja bilo nas je i vise ali nismo mogli da ih odvojimo od staze. Mi sa roditeljima organizujemo posetu Jabuci vikendima bude nas 30-50 i jis poneka porodica sa decon.
     Skijaliste se nije nista promenilo. Nekako se dogovaraju ovi iz Putnika sa vlasnicima. Cena ski dana je 200din. a za pansionce je besplatna. Jedan od ski lioftova radi, jedan je pokraden.
     Prevoz je nikakav od kako se raspala Raketa ove dve sezone.
     Nas ski klub neradi nista, da nije izvidjaca da skijanje gura verujte da nista ne bi bilo.Dodje i poneko iz Pljevalja i Priboja.
     U Novoj Varosi snega slabo kao i na Zlataru stubovi stoje kao spomenici evo dve godine zica i korpe hvale to sto se vidi sa pute, ne znam ko odlucuje o ski liftovima gde postaviti, mi imamo odlicne uslove i plac kod orodice POPADIC koji su voljni da ustupe, put 356 dana prohodan, struju i vodu za ski top sve na 20-100 m udaljenood staza koju zovemo SOLANA.
     Cebedzic

Sezona 2004.

15.03.2004.

Jabuka,   zima 2004.
       Đerdap Turist iz Kladova – poslovnica Prijepolje - organizuje školu skijanja za početnike svake godine, mada moji unuci i ja to nismo znali sve dok se nismo samoinicijativno obreli na ovoj maloj pitomoj planini u februaru ove godine.
        Ideja vodilja mi je bila – Nemanja i Tamara, moji unuci, treba da provedu raspust na čistom vazduhu, po mogućstvu van Beograda, pa ako još može i na nekoj od naših lepih Srpskih planina, pa još ako može pri tom i da nauče da skijaju. Pa to bi bilo idealno.
        I bilo je.
        Krenuli smo. Napunili smo kola sa svom potrebnom opremom za skijanje, spakovali smo se u malog jugića, došli do ski staze na Jabuci i počeli da skijamo. Obzirom da sam ja daleko od dobrog skijaša trudio sam se da unuke ipak nečemu naučim. Nije išlo. Srećom tog dana sam upoznao Jusufa Karakodžića, instruktora skijanja. Ustvari - prepoznao sam ga, prišao mu i predstavio se: - Gospodine, ja sam Rade Pušica, roditelj vaših bivših i deda vaših budućih učenika. Setio sam se da je taj isti čovek bio instruktor i mojoj deci, u istom periodu života u kome su sada i moji unuci. Vrlo brzo smo se dogovorili. Obuka traje 7 dana a jedini uslov je da deca budu sa grupom koju sačinjavaju klinci iz Prijepolja, njih 10-ak , sa 2 instruktora, popularnim Jukom i instruktorom Petrićem zvani Lale, koji je podučavao stariju decu. Cena boravka nije problem, čak je i vrlo simbolična za ono šta ova deca dobijaju. A dobijaju mnogo. Pre svega druženje sa dugom decom, zdrav odnos koji među sobom gaje, čist vazduh, lepu planinu, zdrav i vrlo lep sport, vrlo dobru hranu koja je jako potrebna da nadoknadi višesatni boravak na snegu i suncu koga je na sreću bilo u izobilju na Jabuci. A najpre dobijaju neverovatnog čoveka, vaspitača u pravom smislu te reči , očinski nastrojenog i posvećenog svom poslu i deci koja pod njegovim tretmanom postaju jedna disciplinovana i lepo uređena grupa pravih ljudi, sportista, pa ih je milina gledati. Taj čovek – Juka - me je posebno inpresionirao. Sa kakvom lakoćom uspeva da svakog klinca nauči da sluša i da pazi šta radi a da ga pri tom poduči prve skijaške korake koji su mu sigurno potrebni za dalji, zdraviji život. Vrlo je strpljiv, pažljiv ali strog i pravičan. Svaki dan doručkuju zajedno, onda krenu na stazu gde Juka i Lale drže časove skijanja sve do podneva kada zajedno odlaze na kraći odmor i na ručak. Nakon pauze opet se kreće na stazu i opet časovi. Tu dolazi do izražaja Jukina vaspitačka umešnost koju valjda svaki profesor, učitelj, nastavnik treba da ima u radu sa decom da bi ih pravilno usmerila. Do večere svi su slatko umorni i jedva čekaju večeru. Deca su neumorna i treba organizovati njihov večernji provod. Razgovori, kvizovi, dečje igre, a opet sve pod palicom popularnog Juke, koji konačno u 22 sata svira povečerje i sva deca su u krevetu. Opet Juka ali sada očinski, obiđe svakog, proveri da li je otkriven, da li im je hladno i da li su zaspali.
        Tako se radilo tih 7 dana. A nadam se i sledeće godine, jer moji utisci, a posebno utisci mojih unuka koji su ipak najstrožije sudije, govore da ćemo opet doći. Pri tom se nadam da će i ovaj tekst doprineti popularizaciji i ovog čoveka, i turističke organizacije pa i ovog kraja i ove planine koja pruža velike mogućnosti za decu ovog uzrasta.

Rade Pušica