Ski reportaže - Soelden

     Od 08-15. januara 2011. u Soldenu vreme reklo bi se uobičajeno. Koktel sunčanih, snežnih, maglovitih i kišnih dana. Obzirom da je skijalište veliko, na nekim delovima je bilo i jakog vetra, uglavnom na glečeru. Čak je jedan dan bilo toliko toplo da su se ljudi gondolom vraćali u dolinu već negde oko podne. Na visini 3090 metara izmerena temperatura +7C
     Sto se tice samog dolaska u Solden, postoje dva osnovna pravca kojima se stiže. Zaključak, koji je put bolji nije "Exaktna nauka", već je subjektivna stvar. Put preko Ljubljane i Karavanki tunela traje oko 10 h (1060km od BGDa) i kosta oko 155 evra. Drugi pravac je peko Beča i Budimpešte, i on je za sat ipo duži, a u kilometrima sto km duži. Međutim, za 30-tak evra po pravcu jeftiniji. Mali problemčić ovog pravca je čuveni autoput od Horgoša do Beograda, otvaran desetak puta za oko 200km puta, postoje dve naplatne rampe na kojima se placa 70-ak km auto puta, a ostalo je mahom ogranicenje od 60-80 km/h.
     Smeštaj u Soldenu možete naći preko interneta, ali ako vam je značajan podatak, okolna mesta su za duplo jeftinija od Soldena. Naša mala grupica (5 porodica) bila je smeštena u Langenfeldu i uglavnom smo plaćali oko 500 evra za apartman na 7 dana za 4 odobe. Ako razmisljate, gde je najbolje biti smešten, skratite sebi nedoumice, tražite samo apartman koji vam se dopada. Jer, ako već ionako niste preko puta gondole (a tu je apt. oko 1000evra), onda morate svakako do nje ili autom ili ski busom. Ako već stavljate skije na krovni nosač, pancerice u gepek i palite auto, svejedno vam je da li posle toga putujete 2 minuta ili 10 minuta. A za 10 minuta možete stići iz obližnjih mesta. Ako se dvomite koju lokaciju za smeštaj da izaberete zbog večernje šetnje, i to vam nije tako bitno. Osim par "apres ski" lokala, koji se nalaze u Soldenu i 2 u Langenfeldu, posle 18h sve je zatvoreno, a svako mesto, pa i Solden, prepešačićete za par minuta.

     Ja sam bio smešten u Langenfeldu, na farmi krava, fam ENNmoser. Nismo spavali u štali, ali su deca odlazila svakodnevno u nju. Tridesetak krava, svinje, i valjda koze, besprekorno su čiste, kao da su plišane.
     Što se tiče staza, perfektno su popeglane i najveća razlika od drugih vrhunskih ski centara je nedostatak ravnih ski poveznica na kojima snowboarderi moraju da skidaju jedan vez. Sve je perfektno proračunato i svaki nagib odlično ukonponovan u ostale staze. Snowboard park je solidno dugačak i sa dosta sprava - kickerima, railovima i 70 metarskim halfpipeom na predelu Giggijoch. Obzirom da se skijalište nalazi na visini od 1.350 pa sve do 3.250 m n/v, a veći deo skijališta se nalazi na visini iznad 2.000 m n/v, sneg je zagarantovan.
     Skijalište je sastavljeno od tri povezana dela: Gaislachkogl (do visine 3.041 m n/v), Giggijoch (do visine 3.018 m n/v) i glečerski deo, koji se sastoji od dva glečera; Rettenbach i Tiefenbach (do visine 3.249 m n/v).
Podatak da ima 146 km staza, da je najduža 12.8 km i da je veći deo skijališta koji se nalazi ispod 2500 metara pokriven sistemom za veštački sneg, naćićete kad imalo zagrebete na netu o Soldenu. Cena skikarte je 225 evra za 6 dana a treba dolatiti i 10 evra ako hocete da jedan od tih 6 bude u Obergurgl i Hochgurgl
     Ako niste planirali da se hranite u restoranu, hrana je slične cene u Sparu i Mprice kao u našim prodavnicama.
     Ako se umorite od skijanja, na sat vremena vožnje vam je Innsbruck, grad sa očuvanim starim gradskim jezgrom, delimično podseća na Veneciju. Malo dalje, čim predjete nemačku granicu, nalazi se najposećeniji zamak Bavarske i najlepši zamak na svetu Neuswanstein, sagrađen u drugoj polovini XIX veka, zbog koga je Bavarska bankrotirala 1871.

     Uvece posetite Aqua dom, cena je 17 evra za odraslu osobu, a upola za decu. Raspitajte se kod svojih domaćina, svi imaju aranžman sa Aqua domom oko popusta, ako vam daju njihovu karticu. Ovde je standard da se wireless naplaćuje, i to oko 20 evra po nedelji i to je bio slučaj u svim kućama.
Od Rusa nećete moći da živite, pojavljuju su svuda oko vas. Čak su nam većina Austrijanaca rekli da su „prošla ona lepa vremena kad su Englezi, Francuzi i Nemci bili većina turista ovde“. Mada, priznaju da nisu imuni na novac koji Rusi donose. Hoteli koji imaju 4 i više zvezdica popunjeni su stoprocentno gostima sa ruskog govornog područija. Kako Austrijancima, tako i nama, bila je misterija, zašto moskovljani prevaljuju oko 3000 km po jako lošem putu, koji traje i preko 30h, da bi došli ovde svojim džipovima. Jedno veče na bazenu, rešio nam je Rus misteriju. On sa famililom došao je avionom do Innsbrucka, a vozač je dovezao džip - trebalo mu je 2 dana.
     Jedno subjektivno zapazanje, do koga smo svi došli, boravkom 7 dana u Soldenu. Austrijanci voze oprezno i pridržavaju se zakona, poštuju saobraćajne propise i ograničenja brzine. Ali ovo važi samo u gradskim sredinama gde postoje dosta radara-kamera. U Soldenu, Langenfeldu i okolnim mestima, gde postoji samo jedna saobraćajna patrola, koja kao kokoška kljuca uvek na jednom mestu, domaći vozači su za ne prepoznati. Obilaženje preko pune, ne stajanje na pešačkom da propuste pešake, prekoračenja brzine višestruka (gde je 60, voze i preko 100km/h), parkiranje na raznim mestima gde nama u Srbiji ne bi palo na pamet. Ipak se kultura uči prekršajnim zakonom i sankcijama, a ne moralnim normama
     Za kraj, svako ko ostavi nekoliko mesečnih plata na skijanju, pa makar to bilo i na Tari, za očekivati je da napise „Vredi sve pare“

Reportaža Saše Veličković objavljena na sajtu B92 07.02.2011.

07.02.2011 - Skijanje u Soldenu za 70 €

Skijalište se prostire na visinama od 1.350 pa sve do 3.250 m n/v, a veći deo skijališta se nalazi na visini iznad 2.000 m n/v.

Autor: Saša Veličković
Izvor: B92

Turizam u Soldenu je privredna grana koja svih 12 meseci donosi prihode ovoj regiji. Do 1. maja on se zasniva na skijanju i aktivnostima vezanim za skijanje, a od maja počinje letnja sezona. Od maja gosti su uglavnom penzioneri iz Nemačke , Austrije i okolnih zemalja, a zimsku sezonu uglavnom popunjavaju gosti iz Rusije, Ukrajine, Moldavije i bivšeg istočnog bloka.

Na zvaničnoj internet stranici može se naći podatak da ima oko 3500 stanovnika, da jednodnevni skipass košta 43,5 evra i da vam od 70 evra iz naslova, ostaje jos 26,5 evra za ručak na stazi. Medjutim, ono što ne možete naći je utisak da je u Soldenu veoma lako biti uspešan i za naše pojmove veoma bogat (finansijski). Turizam je izdigao standard stanovništva a uz turizam, razvile su se i ostale privredne grane. Svaka delatnost se ovde čini profitabilna jer je država Austrija napravila idealne preduslove za bavljenje bilo kojom delatnošću, tako da vam se čini da je biti uspešan ovde logičan splet okolnosti.

Solden je zaista daleko od Srbije, po mnogim osnovama, a jedna od njih je i geografska. Iz Beograda postoje 2 osnovna načina da dođete. Preko Budimpešte i Beča svi troškovi su 125 evra i 1163 km puta. Preko Ljubljane i tunela Karavanke, zbir svih troškova je 155 evra i 1055km. Mali problemčić puta preko Budimpešte predstavlja “supermoderan“ autoput, deset puta otvaran, od Horgoša do Beograda. Od 200 km više od 130 km je u radovima sa ograničenjem od 60-80 km/h.

Ako pomislite da je 11 h previše putovanja, možda će vas utešiti podatak da su većina turista „Rusi“, koji imaju i do 3000 km i vise od 30 sati puta, pa vam 1055 km neće predstavljati problem. Austrijanci sve turiste koji su sa ruskog govornog područija zovu Rusi. Na pojedinim mestima zastupljenost „Rusa“ je stoprocentna. To su najčešće skupi i luksuzni hoteli, restorani i spa centri. Na stazama ipak ima i Austrijanaca, ali se i tamo Rusi izdvajaju po vrsti odeće i opreme za skijanje. U gondoli smo zatekli jednoga koji skida cene sa svoje garderobe koju je upravo kupio i obukao i nemarno baca po gondoli . Kad smo izlazili, na ledjima mu je još visila cena jakne-1399 evra (Bogner). Kuriozitet je da oni ipak najčešće dolaze avionom, a da vozač dovozi luksuzan auto iz Rusije, da im ne bi nedostajao tih 7 dana.

Skijalište se prostire na visinama od 1.350 pa sve do 3.250 m n/v, a veći deo skijališta se nalazi na visini iznad 2.000 m n/v. Skijalište je sastavljeno od tri povezana dela: Gaislachkogl (do visine 3.041 m n/v), Giggijoch (do visine 3.018 m n/v) i glečerski deo, koji se sastoji od dva glečera; Rettenbach i Tiefenbach (do visine 3.249 m n/v). Na glečeru Rettenbach voze se uvodne veleslalomske trke na početku svetskog skijaškog kupa, a zadnjih nekoliko godina tu se voze i uvodne trke svetskog snowboard kupa.

Solden ima 146 kilometara staza, svih profila i što je najvažnije jako malo ravnih poveznica. Relativno su "nezgodni" spustevi u samo mesto, koji su dosta strmi (crvena uska i crna jako strma staza) pa se lošijim skijašima preporucuje povratak gondolom u dolinu. S obzirom da je skijalište većinom iznad 2.000 m n/v, staze su poprilično široke, a smeštene su na stenovitoj podlozi, bez drveća, pa imate osećaj da ste na glečeru.

Staze na glečeru su plave kategorizacije, široke su i relativno blage te poprilično dugačke za glečerske ambijente. Stvorene su za usavršavanje tehnike, a naročito je čudan osecaj da se na tim stazama postizu brzine u blagom karvingu i do 100 km/h (mereno Garmin navigacijom) iako su staze plave kategorije. Dolazak na glečer zimi moguć je uglavnom preko Giggijocha što onda predstavlja problem slabijim skijašima, jer su tamo crvene i crne staze. Do glečera vodi i drumski put koji je uglavnom zatvoren zimi a prolazi kroz najviši evropski drumski tunel ("Rosi Mittermeier tunel" na 3.240 m n/v).

Zanimljiv je i skijaški tunel koji povezuje dva dela skijališta, a ukopan je u stenu i dugačak 300 metara. Nedaleko je vidikovac “BIG 3“ koji je montiran na vrhu stene i visi na kablovima nad provalijom. To je najčešće fotografisana panorama skijališta.

Staza od vrha Schwarze Schneide do Söldena duga je čak 12,8 km, uz visinsku razliku od čak 1.880 metara. Postrojenja za veštački sneg, omogućavaju sigurno skijanje uz prirodni sneg na glečeru. Cena skipasa je 225 evra za 6 dana +10 evra doplate, da jedan od tih 6 dana bude na Obergurgl i Hochgurgl. Na skijalištu se nalazi dosta restorana i primetan je broj gastarbajtera sa ex- YU prostora, koji u njima rade. Cene su uglavnom kao i u svim restoranima na stazama Austrije. Točeni sokovi oko 3 evra , hrana od 7-10 evra porcija.

Adrenalinskim zavisnicima je na raspolaganju veliki snowpark s kickerima, railovima i 70 metarskim halfpipeom na predelu Giggijoch. Naravno, velika povezanost je izmedju Snow board parka i ambulanti za ortopediju i traumatologija. Čak sam u jednom trenutku pomislio da ustvari traumatološke klinike konstruišu i postavljaju ove sprave za lomove. Na samom parku, nalaze se na desetine uniformisanih lica, koji pritrčavaju posle i najmanjeg pada. Cela ergela motornih sanki za prevoz traumatizovanih osoba, parkirana je po obodu. Vaše je samo da padnete- sve ostalo je njihova briga. Ako Vam zatreba njihova briga, ona se naplaćuje po tarifi za koju možete kod nas implantirati silikonske grudi.

Smeštaj u Soldenu je jako skup i komforan aparman za četvoročlanu porodicu teško ćete naći za manje od 800-900 evra za nedelju dana. Osim u Söldenu, smeštaj možete potražiti i u obližnjim mestima Vent i Zwieselstein gde su cene povoljnije, a povezani su ski busom. Blizu Söldena nalazi se mesto Längenfeld u kojem se nalazi Aqua Dome. To je banja sa nizom bazena, sauna, whirpoola i ostalih stvari vezanih uz termalnu vodu, koja izbija iz dubine od 1.865 m. Iz unutrašnjeg bazena u kojem je voda 32 C izlazite napolje, zatim ulazite u kupolu kojom se penjete do jednog od tri bazena postavljena na stubove sa: slanom vodom, sa sumpornom vodom, ili u bazen sa hidromasažom i svetlosnim efektima. Večernja ulaznica je 17 evra po osobi.

Smeštaj u Langenfeldu je od 400-600 evra za četvoročlanu porodicu u apartmanu od 40-tak kvadratnih metara. Ako niste planirali da se hranite u restoranu, hrana je u Sparu sličnih cena kao u našim prodavnicama. Ako razmišljate, gde je najbolje biti smešten, skratite sebi nedoumice, tražite samo apartman koji vam se dopada. Jer, ako već niste preko puta gondole(a tu je apt. oko 1000 evra), onda morate svakako do nje ili autom ili ski busom. Kada već stavljate skije na krovni nosač, pancerice u gepek i palite auto, svejedno vam je da li posle toga putujete 2 minuta ili 10 minuta. A za 10 minuta možete stići iz obližnjih mesta. Kao u svakom skijalištu Austrije, prodavnice rade do 19 h, i posle toga na ulicama nema ljudi. “Apre ski” provod je bogat, ali se osim dva lokala i on se gasi u 22 h

Jedno subjektivno zapažanje. Austrijanci voze oprezno i pridržavaju se zakona, poštuju saobraćajne propise i ograničenja brzine. Ali ovo važi samo u gradskim sredinama gde postoji dosta radara-kamera. U Soldenu, Langenfeldu i okolnim mestima, gde postoji samo jedna saobraćajna patrola, koja kao kokoška kljuca uvek na jednom mestu, domaći vozači na trenutke podsećaju na naše vozače. Obilaze preko pune linije, ne propuštaju na pešačkom prelazu pešake, gde je ograničenje 60, voze i preko 100 km/h, parkiraju na raznim mestima gde nama u Srbiji ne bi palo na pamet. Ipak se kultura uči prekršajnim zakonom i sankcijama, a ne moralnim normama.