Projekat Ski skakaonice na Kopaoniku

Preuzeto sa sajta: www.trojka.rs

     Malo je onih koji su imali priliku da se popnu na vrh jednog ovakvog objekta, a još manji je broj onih koji su se usudili da ga koriste na predviđen način. Dosta ljudi novogodišnje uspomene vezuje za podnevni koncert Bečke filharmonije, miris iz kuhinje i skijaške skokove u Garmiš-Parterkirhenu.

     Ovih dana se u domovini skijanja održava svetsko prvenstvo u nordijskim skijaškim disciplinama na skakaonici, "Holmenkollbakken". Upravo ta nadaleko poznata skakaonica u Oslou bila je inspiracija za nastajanje jednog ovakvog arhitektonskog dela na našim prostorima.

     Skakaonica na Kopaoniku je zbog svoje specifičnosti locirana na mestu novoizgrađene staze "Krst". Na vrhu su planirane dve etaže: jedna za takmičare a druga za posetioce u vidu kafea iz kog bi se pružao panoramski pogled na skijaški centar. Jednostavnu konstrukciju grandioznog objekta čini pravoizvdna površ (površina čije su izvodnice prave linije) koja nastaje kretanjem, uplitanjem, jednog jedinog elementa - štapa, koji ostaje vidljiv na svim mestima.

Poređenje

Panorama sa staze mali Karaman

Trodimenzionalni prikaz kompleksa gledano iz pravca hotela Grand

Pogled sa staze Krst

Toranj-zaletište

Pogled sa vrha staze Krst

Kosi lift i 234 stepenika vode do vrha skakaonice

Na vrhu objekta smešteni su kafe i vidikovac

Situacija - topografska karta

Osnova i presek

Planovi vrha skakaonice

Detalj konstrukcije vrha objekta

Tehničke karakteritike:

- Ukupna dužina zaletišta L=102m
- Ugao zaletišta 37°
- Radijus na zaletištu R1= 100m
- Dužina mosta 7m
- Ugao na mostu 11°
- Visina mosta 3m
- Radijus luka do doskočnog dela R3 = 160m
- Ugao na doskočištu 36°
- Normativna tačka P = 100m
- H : N = 0.53
- Kritična tačka K= 120m
- Radijus izlaznog luka R2 = 95m
- Dužina zaustavnog dela 100m

U arhitektonskim krugovima ovaj projekat nije prošao nezapaženo. Bio je bio izlagan prošle godine u Beogradu na 32. salonu moderne arhitekture. Ostali su utisci da je objekat preambiciozan i da je kopija već postojećih u Nemačkoj, Norveškoj... Da li ćemo onda reći da je svaki naš most kopija nekog drugog? Da li je Gustav Ajfel razmišljao, kada je sam iscrtavao svih 15000 elemenata, da je njegova kula preambiciozna?

Graditelji širom sveta se na različite načine bore protiv gravitacije i prirodnih sila. Sva prethodno navedena problematika bila je gavna pokretačka snaga pri nastajanju ovog arhitektonskog dela.

Biti isti, a različit je ono što ovaj projekat izdvaja i stavlja ga rame uz rame sa najpoznatijim skakaonicama sveta. Procenite sami da li je autor bar malo u tome uspeo?

"Samo ona dela koja pogađaju u dubinu ljudske interese, interese građana, interese prostora, koja povezuju sebe sa tradicijom, mogu računati da će ući u istorijsku baštinu svih nas" - Ranko Radović

( trojka.rs/ Đorđe Pejković )

Stanko Bloudek
Komentar: Milosa Glisovica www.facebook.com/www.zlatibor.rs

Bilo bi stvarno lepo i korisno.

1962. godine (ako se dobro seca) je moj otac Dragan Glisovic skakao na Kopaoniku. Doduse prvi i poslednji put. Te godine je skakao Janez Polda. Na Suncanoj dolini je bila napravljena neka mala skakaonica a ispod Vile je bila veca skakonica koju je izgleda projektovao Stanko Bloudek (na slici).
Nasi su naravno skakali na ovoj manjoj.

Ski skokovi u Beogradu 1956

U Beogradu (Košutnjak) 19546. godine održano je prvo i poslednje takmičenje u skijaškim skokovima, letelo se 40 metara