|
VAŠI UTISCI SA ZIMOVANJA K o p a o n i k 2004/2005 |
|
Javite se sa Vašom pričom o lepim i manje lepim detaljima boravka
na Koaponiku. Dajte korisne savete onima koji tek treba da idu na zimovanje.
Vaša razmišljanja o odnosu cena na Kopaoniku sa ponuđenom
uslugom u smeštajnim objektima i na skijalištu.
Svoje utiske, kao i komentare pošaljite na mail:
admin@skijanje.rs ili se ukjučite
u diskusije na FORUMU
Detaljnije o Ski centru Kopaonik >>> Reagovanja na cenu ski pasa > > >
Komentari u toku ski-sezone 2004/2005:
Britanci
organizovano zimuju na krovu SrbijeEngleze očarao Kopaonik Kopaonik 20.12.2005. Prva grupa engleskih turista, njih 146, koji su na Kopaonik došli organizovano preko britanske turističke agencije „Tompson“ i „Kristal“, smešteni su preksinoć u „Geneksovim“ hotelima „Grand“ i „Konaci“. Za njih su ugostiteljski radnici ovih hotela pripremili svečani doček koji je podrazumevao posluženje sa hlebom i solju, kao i toplim napicima, kako to nalaže tradicija srpskog naroda. Ovakav doček bio je prijatno iznenađenje za Engleze koji su iz Londona prevalili dug put do Kopaonika. Umesto da slete u Nišu, njihov avion je pre dva dana sleteo u Sofiju, zbog vremenskih nepogoda, a nakon tri sata se vratio za Beograd, odakle su turisti autobusima prebačeni do krajnjeg odredišta. Englezi su juče nakon odmora od napornog putovanja i doručka u „Grandu“ i restoranu „Dansing“ pohitali na sneg koga na ovoj planinskoj divi ima u visini od preko 50 cm. Prvi utisci sa Kopaonika Anđele Tikin iz Londona su impresivni. - Bila sam na zimovanju u više francuskih zimskih centara, ali Kopaonik je zaista prelep. Osim toga, ovde je za nas Engleze dosta jeftinije zimovanje nego u drugim evropskim zimskim centrima. Hotel „Grand“ nudi veoma dobru hranu, a na Kopaoniku je, kako sam obaveštena, organizovana i dobra zabava - kaže Anđela. Crnoputi Ike Bekven ističe da se zaista uverio u sve lepote Kopaonika o kojima je čitao u brošurama turističkih agencija „Tompson“ i „Kristal“. - Kopaonik je zaista božanstven. Ovde sam došao sa devojkom da bih se skijao i uživao na ovoj planini. Hotel „Grand“ je veoma komforan, a njegovi turistički poslenici zaista plene ljubaznošću i željom da pomognu - ističe Bekven. Dot Monkar (portretisana osoba sa plavom kosom - zbog slike) kaže da je dva puta bila u Austriji na zimovanju, ali da je Kopaonik za nju jedinstveni doživljaj. - Lepši je zato što ima više ski-staza i druge sadržaje koje sam uspela za ovo kratko vreme da vidim. Verujem da ću i dogodine opet doći ovde na odmor i rekreaciju - kaže gospođa Dot Monkar. I ostali turisti iz Engleske dele mišljenje da je Kopaonik veoma lep turistički centar. Prema rečima Ljubiše Radovanovića, direktora turističkog Centra „Kopaonik“, ovde će ove zime boraviti oko 2.000 engleskih turista koji će dočekati novogodišnje i božićne praznike. |
|
Novosti Kopaonik (Još dve nove žičare, tabači, veštački
sneg) Ministar za kapitalne investicije u vladi Srbije, gospodin Velimir Ilić i ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić, svečano su 17. decembra 2005. godine pustili u pogon novu četvorosednu žičaru “Mali Karaman” na Kopaoniku, u prisustvu predstavnika resornih ministarstava Vlade Republike Srbije, investitora Genex Grupe, proizvođača opreme austrijskog Dopelmajera, domaćih graditelja partnera u ovom poslu, kao i predstavnika lokalnih vlasti, diplomatskog kora i predstavnika medija. Time je obeležena još jedna radna pobeda Genexa, koji u saradnji sa svetskim liderom u proizvodnji žičara, Kompanijom Dopelmajer (Doppelmayr Seilbahnen G.m.b.H.) iz Austrije i domaćim partnerima, RTB-FOD Bor, “As-Ing” Beograd i drugim učesnicima u ovom poslu, kao i uz vitalnu finansijsku i proceduralnu (u dokumentaciji) podršku Vlade Republike Srbije, uspešno nastavlja investicioni ciklus modernizovanja Turističkog centra na Kopaoniku, vrlo značajan i za razvoj celokupnog turizma u Srbiji. Uprkos izuzetno složenim meteorološkim i drugim uslovima, ova druga najmodernija žičara, od pet ugovorenih sa istim proizvođačem, izgrađena je se za samo četiri meseca i uključena u Genexov sistem žičara na Kopaoniku uz izvanredne napore i zalaganje investitora i izvođača. Na Kopaoniku Genex ima trenuno 21 žičaru (2 četvoroseda, 6 dvoseda i 13 ski liftova), uz još 4 kratka i prenosna (takozvana bebi) ski lifta i kapacitet od preko 22.000 korisnika na sat, a kad uskoro bude završen i četvorosed “Pančićev vrh” imaće ukupno 22 žičare i kapacitet od preko 24.000 korisnika, što je daleko više od svih zimsko-sportskih centara u našem okruženju i uvrstiće Kopaonik u red najboljih ski centara Evrope. Genexove žičare pokrivaju preko 60 kilometara uređenih alpskih staza (tri FIS staze za slalom i veleslalom) i prošle zime prevezle su ukupno 2.587.255 korisnika, a najfrekventniji u celom sistemu bio je četvorosed “Karaman greben”, koji je istog tipa (sa trakom za ubrzanje) kao novi četvorosed “Mali Karaman”. Ova žičara ima 11 nosećih stubova, dužinu 1.061 metar, visinsku razliku 192 metara, kapacitet 1.836 korisnika, brzinu od 2,6 metara u sekundi i vreme vožnje 6.5 minuta. Ukupni troškovi izgradnje novog četvoroseda (sa zemljanim i drugim pripremnim radovima) iznose oko 2.000.000 evra, a vrednost ugovora s Dopelmajerom oko 1.500.000 evra. Turistički centar Kopaonik se sada nalazi u punom poslovnom i investicionom zamahu. Kopaonik je prošle godine ponovo ušao u programe britanskih touroperatera (Thomson, Balkan Holidays itd.), što je doprinelo povećanju posete britanskih i drugih inostranih gostiju u prošloj zimskoj, kao i letnjoj sezoni. Pored modernizacije i dalje izgradnje sistema žičara, ove godine izvršena je montaža novog sistema osvetljenja staze za noćno skijanje Malo jezero i nabavka modernih mašina marke Kesborer (Kassbohrer) za uređenje staza, a u daljoj fazi razvoja biće modernizovan i sistem za proizvodnju veštačkog snega nabavkom super efikasnih snežnih topova i druge najsavremenije mehanizacije i opreme neophodne za dalji razvoj Kopaoničkog turizma, kao i drugih planinskih turističkih centara Srbije. Izvor: www.tckopaonik.com www.genex.co.yu |
|
28.06.2005. BLIC
Na obroncima Kopaonika nađeno telo Artura Takača
|
U nedelju 03.04.2005. sam se vratio sa Kopaonika. Snega ima vise nego dovoljno za skijanje, radi dosta liftova tako da je slkijanje OK. Problem je kvalitet snega, sto je i za ocekivati s obzirom da je pocetak aprila. Naime ujutru je sve bilo dobro zaledjeno a kako dan odmice jedna po jedna staza popustaju i pretvaraju se u "kacamak", ali sta je tu je covek se svemu prilagodi.
Kazu da ce zice raditi dok bude bilo snega i da je to sigurno ceo april !!!
Inace na Dubokoj (crvena strana) u gornjem delu ima dosta snega i staza je izuzetno tvrda, tako je i na centru....a slicno je i na gvozdcu s time sto je staza dobrano razrovana tako da je skoro nemoguce skijati.
Najbolje skijanje je na Gobelji pa van staze skroz desnom stranom medju jelke.
Sve u svemu bolji vikend nego sto sam se nadao.
Jos nesto, zamislite da im radi 10-12 liftova za po mojoj slobodnoj proceni samo 100 ljudi !!!! Da li se nesto menja na Kopu ?
C.K.
U želji da podržim akciju Mladjana
Dinkica, republickog ministra finansija, koji je nedavno izjavio: Naš cilj je
da Kopaonik postane najbolji zimski turiscki centar u regionu,
ispricao bih vam anegdotu koja se desila tokom mog boravka na Kopaoniku
poslednjeg vikenda (19-20 mart 2005.).
Naime, na
Kopaonik sam otišao svojim kolima i boravio u hotelu Dijamant (bivša Invest
banka). U bojazni da mi u nedelju ujutru, kada sam imao nameru da krenem za
Beograd, auto ne ostane blokiran ispred hotela (mali nerašcišcen parking, sa
velikim brojem automobila koji jedni druge blokiraju) u subotu uvece sam ga
izvukao sa parkinga ispred hotela na ulicu koja vodi do hotela Dijamant. Po mom
mišljenju propisno sam parkirao auto, trudeci se da ne blokiram prolaz drugim
automobilima. Medjutim, u nedelju ujutru sam bio prilicno iznenadjen, jer se sa
mojim mišljenjem nije složio neki od vozaca specijalnih vozila za uredjenje
skijaških staza, cija je baza u neposrednoj blizini hotela. Moj auto je sada bio
blokiran gomilom snega nabacenim sa prednje i zadnje strane auta! Verujem da je
isti vozac imao ozbiljne probleme da se svojim širokim vozilom provuce uzanim
putem, a da pri tom ne ošteti moj parkiran auto, ali ocigledno ga je to
isprovociralo pa je rešio da mi se osveti na ovaj nacin (slike u prilogu su
najbolji komentar).
Napominjem da
u toj ulici ne postoji nikakav saobracajni ili bilo kakav drugi znak da bi
trebalo ostaviti ulicu slobodnu, jer tu prolaze specijalna vozila za uredjenje
skijaških staza.
Miroslav
22.03.2005,
A. M. - J. S.U Evropu i skijama BEOGRAD - Na planinama se sneg još nije otopio, a nadležni su najavili donošenje prvog zakona o javnim skijalištima u Srbiji. NJime bi i na našim skijalištima trebalo konačno da se uvede red kao u razvijenim evropskim zemljama, a donošenje je i jedan od preduslova za ulazak u EU. Motorne sanke, hit u zimskim centrima, biće “proterane” sa ski staza, a kazna za one koji budu uhvaćeni da voze mimo posebno određenih mesta biće od 5.000 do 50.000 dinara. Maksimalna brzina sanki biće 40 kilometara na čas, a propisi i kazne biće kao da se voze motocikli. Novim zakonom određuju se pravila ponašanja za skijaše, ali i za odgovorne ljude i preduzeća na skijalištima. Nije dozvoljeno skijanje na zatvorenim stazama u pijanom stanju, kao ni vožnja unazad. Sve staze će imati oznake, signalizaciju, mehanizaciju, spasilačke službe, a centar mora da ima šefa staza i redare. Biće moguća i intervencija policije u slučaju da skijaš ne poštuje ni naređenja redara. Na prezentaciji predloga Zakona, koju je organizovao Odbor za trgovinu i turizam Narodne skupštine Srbije u okviru projekta OEBS i odbora, “Turistički kroz Srbiju u susret zakonima” na Kopaoniku. Pokrenuto je i pitanje ko i pod kojim uslovima može da upravlja ski centrom, postavlja žičare u korist staze, a da ne ugrozi interese zemlje i lokalnog stanovništva. - Mora da se poštuje značaj nacionalnih prirodnih dobara, ali je potrebna otvorenost prema investicijama i tu država mora da odredi prioritete - naglasio je Slobodan Mitrović, arhitekta i jedan od pionira u stvaranju ski centra na Kopaoniku. - Neophodno je usaglašavanje sa zakonom o turizmu gde bi se tačno znalo koji prostor može da bude skijalište, te i sa zakonom o planiranju i izgradnji, zaštiti životne sredine, koncesijama, eksproprijaciji, saobraćaju i sportu. Neko preduzeće ili privatnik mogao bi da bude vlasnik žičare, ali ne i ski staze. To je državno dobro. ŽIČARE USKORO bi trebalo da bude donet poseban zakon o žičarama - rekao je LJubomir Jovanović, načelnik sektora za razvoj u Ministarstvu trgovine i turizma. - Tada će se tačno znati na koji način i gde će se graditi, ko će ih kontrolisati i servisirati |
19.03.2005.
Naravno, ski-staza "Bela reka" mi je i ove godine ostavila najjaci utisak, ali bi pod hitno trebalo da se resi problem odsecenosti ove dve staze od ostatka ski-centra. Novi sistem cekiranja ski-passova je svakako ubrzao funkcionisanje na stazi,! ali evidentno je da ima i svojih mana.
Motornih sanki ima na sve strane i ne haju za neupadljive znake zabrane, pa ukoliko vam nije do mlevenja mesa, cuvajte se. I da, kao i svake godine tabaci vise rade danju nego nocu.
Moram da podelim par iskustava sa ostalim zaljubljenicima u Kopaonik. Sa zimovanja sam dosao juce, a na Kopaonik otisao u subotu 5.marta.
Vec na prvoj krivini iznad Brzeca bila je jedna grupa dobrocudnih domacina- lesinara, koji su pomagali vozacima u namestanju lanaca. Tarifa samo 5 eura, ili 400 dinara ako imate averziju prema stranoj valuti. Najsimpaticniji je naravno bio jedan klinac u golfu, koji je uporno proklizavao u krivini (iako za to nije bilo razloga), pa se potom vracao stotinak metara unazad i to cinio svih desetak minuta dok sam namestao lance. Pritom je onemogucavao ostale vozace da prodju i neminovno ih spustao do lesinara. Naravno, iza te krivine bilo je 4-5 km potpuno cistog puta, pa zamislite tu udobnu voznju sa lancima po suvom asfaltu. Ljubaznih domacina-lesinara bilo je na jos 6-7 mesta usput.
I kad sav srecan stignes do JAT-a i Konaka, tu su ovi sa lopatama, koji ti naplate parking mesto, koje su inace od dede nasledili. Tarifa 200-400, zavisno od kvaliteta auta. U narednih sedam dana ti normalno zatrpaju kola, sto oni, sto onaj citac snega, ne bi li naplatili otkopavanje pri vasem polasku.
Polazak sa Kopaonika. Auto zatrpan. Otrpavanje 500-800 din. Ako je potpuno zatrpan dvojica lesinara bi to ljubazno ucinila za 2000 din. Ne daj Boze, da si otvorio haubu i nesto gledas, tu je jato lesinara sa svim mogucim savetima i ponudama za pomoc. Od njihovog krestanja ne cujes svoje misli. Za prespajanje akumulatorima kablovima - TARIFA. Od mnogo njih sa svojim tarifama najsimpaticniji je lesinar Laki (jedan celavi polupismeni, od nekih 22-23 god), koji u plavom Fiat Puntu vozi 5 na sat po centru i ljubazno nudi pomoc. On je i najposteniji, jer trazi samo 800 din za spajanje kablovima. Ostali traze i do 1500. Ove informacije pricam iz prve ruke, jer sam tog jutra kad sam polazio, sam cistio svoja kola oko dva sata, lopatom koju sam pozajmio od starca sa pijace, od kog sam kupovao vino, i za to vreme pricao sa TROJICOM LESINARA SAZNAVSI SVE OVO.
Akumulator mi je crkao, skinuli su mi brisace i gume za zatezanje lanaca. Auto sam upalio uz pomoc jednog poznanika, kojeg sam slucajno upoznao prethodnog dana (jos ima dobrih ljudi), sam ocistio auto, isterao iz rupe u kojoj sam bio i srecno se vratio kuci i pri tom LESINARIMA NISAM DAO NI DINAR - CIST SRPSKI INAT! NE NASEDAJTE LJUDI!
Srecan put, lepo vreme i drugacija iskustva od mojih vam zelim!
Dragan M.
@Marko,
ocigledno da ne samo da nisi nikad skijao van ovog naseg okruzenja, nego nisi nikad ni bio u zemljama koje pominjes (Nemacka, Italija, Svajcarska, Francuska), jer da si bio tamo bile bi ti neke stvari jasne. Sa prosecnom kupovnom moci tamosnjeg stanovnistva nekome ko ima platu samo malo iznad minimalca, dosta je trecina mesecne plate da kupi sezonski ski pas za npr. Kran-Montanu ili Samoni ili Garmis. Pa covece kod nas za mesec dana skijanja (ski-pasa) treba da izdvojis prosecnu mesecnu platu.
Nekome ko zivi u Francuskoj ili Svajcarskoj odlazak na skijanje je sto i tebi odlazak za Beograd, kad ces da shvatis da SKIJANJE NIJE LUKSUZ.
Glavna mana Kopaonika nije cena ski pasa to je cista zamena teze, vec ono sto se dobija za te pare, dakle usluga, staze, infrastruktura i to je problem.
Druga stvar je da sa ekonomijom ocigledno nemas veze, cim mozes da kazes tako nesto tipa 200 evra ski pas i za mesec dana Kopaonik = Val d'Izer. U ekonomiji je osnovni zakon ponude i potraznje, i cena se prema tome formira. Ako bi se cena digla na 200 evra broj ljudi bi se smanjio bar 2 puta, pa bi se svelo na isto, samo sto bi naravno 2 puta manje ljudi bilo u mogucnosti da ode da se skija.
Trece ta stvar o isplativosti je takva jedna glupost da je ne vredi ni komentarisati. Pa jesi li ti svestan da sam par puta skijajao na glecerima na kojima zimi i to vikendom tokom raspusta nema vise od 50-100 ljudi, a samo za gondole ode vise para nego za celu infrastrukturu na Kopu, pa ljudi ne zatvaraju zice. Ski pas je 2.5 puta skuplji nego na Kopaoniku, a skijasa 50 puta manje, i njima se isplati u Svajcarskoj, a ovim hohstaplerima iz Genexa se ne isplati.
Da bi se bilo sta promenilo nije dovoljno naduvati cene koje su i ovako za uslugu koja se pruza paprene. Monopol je mnoooooogo dobra stvar za onog ko ga ima, al za nas ostale....
Resenje je prosto i naravno neizvodljivo kod nas. Uzeti Genexu monopol, ubaciti svez kapital (nekoliko desetina miliona od neke strane firme), izbaciti pola zaposlenih i za 2 godine, dobar ski centar. Dobar, a ne vrhunski jer je za vrhunski potrebna i odgovarajuca "geografija" terena i staza.
Dotad skijanje ce stvarno i biti luksuz, barem kod nas...
Milos, Svajcarska
Ovaj Zvonko ga pretera kao i neki tu pojedinci. Pa zbog cega poredite zarade u evropi i cene ski pasa sa zaradama u Srbiji i nasim cenama ski pasa? Pa majku mu ... niko Genexu nije formirao cenu cetvoroseda na osnovu zarade u Srbiji. Pa i u Evropi je ta zicara par miliona eura kao i ovde.
SKI PASS MORA BITI SKUP KAO I SKIJANJE U CELINI.
Pa koliko svaba ima u nemackoj i uopste ljudi na svetu koji imaju jaci standard od nas sto puta pa ne mogu sebi da priuste skijanje? Pa pre 15-20 godina nije isao bilo ko na more bre. O cemu vi to? Kakve zarade u nemackoj i cene tamo i ovde? Pa ratrak isto trosi gorivo i tamo i ovde kao i zicara struju i oboje imaju amortizaciju. Isto kostaju i tamo i ovde. Generalni problem u Srbiji je sto se sve prilagodjava svakom.
SHVATITE DA SA MALIM CENAMA SKI PASA NIKAD NECETE SKIJATI KAKO TREBA.
Pa nek bude na Kopu mesec dana ski pas 200 eura pa cete da vidite kakve su staze i ostalo. Ne kazem da Kop nema mana NAPROTIV glavna mana je cena ski pasa. Pa da li se vi bavite kuci poslom od koga imate da jedete i kraj? NARAVNO. Svi bi da uzivaju ali ako je moguce dzabe. E NEMA VISE TITA I SLOBE. Zato je sad sve kako jeste zato sto smo ziveli u laznoj lepoti i na kredu i zato placamo sada za sve sto smo imali dzabaka. Neki tu spominju Francusku i Italiju i sta ja znam. Pa ovo su utisci sa Kopa i prica se o Kopu. Nemojte porediti babe i zabe. Znam da L.A. ima lepsu plazu od Čanja to nije sporno ali shvatite da dok cena ne bude realna nema ni uzivanja. Ovo sve je pogubno za Kopaonik. Na Jahorini isto tako. Najmladja zicara ima 30 godina i najjeftiniji su. A sta cemo za par godina. Ili ce dici cene ili ce propasti. Prosle godine sam visio na "Praci" kao majmun 45 minuta na 8 m visine. I?Jeftino je bilo nema sta. SKI PAS DZABE STVARNO. ALI STA MI ZNACI STO JE SKI PAS DZABE KAD ZAMALO NISAM GLAVU IZGUBIO.
Marko, Novi Sad
07.03.2005.
Zdravo, eto i nekoliko utisca iz skijanja na Kopaoniku
od jednog od ludih 32 Slovenaca
(tako su nas nazvali Srbi s
kojima smo razgovarali), koji
smo prošle sedmice boraviliu
JATu.
Lično sam bio sa porodicom drugi put, pa sam se vratio
zbog fantastične prirode i
nekolikih stvarno lepih
trenutaka.
Prvo malo kritike:
Nikako ne skopčamo, da ako baš morate da imate privat
park(ing) majstore (daj narodu
mogučnost da nešto zaradi), te
iste majstore koji razpolažu sa
gomilom lopata ne naterate da
vam očiste sneg izpred glavnog
ulaza u hotel JAT i u kompleks
Konaci. Sam lično sam si razbio
glavu dok sam pokušau proči malo
jezero na glavnom ulazu u
Konace. U razvitom svetu bi
inšpekcija takav kompleks
zatvorila za pet minuta, ali kot
vas imate očigledno samo
inspekcije koje zatvaraji lokale
zbog neizdaje fiskalnog računa,
a u istini je kažnjen gost, koji
ne može da kupi friški burek,
ili pojede pleskavico iz fast
foda. Jebi ga.
Kat me je učitelj skijanja u kojeg sam sreo u kafani
pitao kako se nam čini tu, u
isto vreme je i sam sebi
odgovorio: razjebano u p…
.Istina.
Ali to je verovatno porez tranzicije, pa če se to za
recimo deset godina nekako
srediti….
I sada je na redu
najgorija stvar koju sam doživio
u poslednje godine: GDJE GOD SE
OKRENEŠ, TAKO NA PUTU PO
IBARSKOJ MAGISTRALI KAO I U
KOMPLEKSU, GDJE MOŽEŠ NAČI SVA
SRBSKA ZNANA LICA SAMO SMEČE.
SMEČE,
SMEČE. To smeče je prava
srbska sramota. Na svoje oči smo
vidjeli kako je jedna gospođica
otvorila prozor u kanacima i
bacila kesu smeča kroz njega.
Zar vam u istini fali bare malo kulture? Ko vama
daje pravo, da tako radite sa
prirodo?
Prije dvadeset in nešto
godina služio sam armijo u
Raškoj i moram reči, da tako
nešto tada nisam zapazio. Čak
imam nekoliko snimaka te vaše
folklore, pa ako želite poslat
ču vam neke.
Što se tiče cijena, to je
relativna stvar, ma da su za to
što se nudi, i u primedbi sa
dolinom strašno visoke (kava od
25 dinara pa do 100 i možda
više).
Predpostavljam da su zarade
vlasnika lokala astronomske.)
Ali dok ima gostiju koji su
spremni platiti može i tako.
A sada zbog čega se
vračamo:
Prvo, fantastična priroda
(kako dugo?)
Drugo: Zbog
lošeg koriščenja ratraka ima
puno cijelog snijega
- užitak za dobre skijaše
i bordere
Treče: Volimo srpsko
hrano i muziko naročito kat nam
je svirao bend u Švrku (ili
Zvrku)
Četvrto: Male kuče kao
Vučja staza, Bombardier….
Peto: Na skijalištima
može čovjek da se napuni
adrenalinom, jer nikad ne znaš
kad če te pregaziti kamikaza na
skijama, ili sa malo sreće
kamikaza na motornim sanima, ako
nemaš tolike sreče sigurno češ
nagazit željezo koji viri iz
snjega, a tu možeš da biraš,
želiš li onaj koji viri jedan
cantimetar ili onog za vodu,
koji viri van čak do jedan
metar. Ako slučajno sve to
promašiš, zaljetit čes se u stub
od žičare koji kao i sve ostalo
nema zaštite.
Ali sve u svemu, čovjek ne smije da gleda na svaku malu stvar, pa smo svi turisti iz ove grupe odlučili, da je to bio fenomenalni odmor (a ne skijanje) i da čemo se sigurno, ako čemo ove godine dosta zaraditi, vratiti.
Puno pozdrava iz Ljublane, Polde
P.S. Ako želite možete to pismo staviti na forum, samo ga malo gramatski izturpijajte.
Ucenici i profesori OŠ ''Dositej Obradovic'' iz Beograda proveli su sedam dana na našoj najlepšoj planini u terminu 13.2-20.2.2005. Zaista moramo da kažemo da smo se proveli lepo i ako nam vremenske prilike nisu bile naklonjene kao i to da prvih tri dana staze apsolutno nisu bile sredjene tako da smo imali problema da sprovedemo adekvatnu i sigurnu obuku skijanja za naše ucenike (neskijaše i polu skijaše).
Još jedan od problema je to što dva dana za redom žica Mali karaman nije radila do 12 casova, a pošto smo mi bili smešteni u ''Rtnju'' onda smo sa ucenicima II i III razred išli peške do žice Marine vode. Sve ovo i nije tako strašno ali ako je samo naša grupa uplatila 135.0000 dinara za ski-pasove ovakve situacije nesmeju da se dogadaju.
Do sledece sezone i novog
javljanja primite srdacne
pozdrave od ucenika i profesora
OŠ ''Dositej Obradovic'' iz
Beograda .
Eto, nakupilo se
nekoliko komentara na koje
jednostavno ne mogu da ne
odreagujem.
Recimo, Brane je u pravu za cene skip pass-a u
Evropi, mada se mora priznati da
je izabrao najekskluzivnija
zimovalista – u ostalima je cena
par Eura manja. Medjutim, ako
posmatramo raspone i odnose
zarada u Srbiji i u Evropi onda
tu nesto ipak nije u redu. Ako
pogledamo recimo samo visoku
spremu, u Srbiji ljudi sa
fakultetom zaradjuju od 300-500
EUR (čast izuzecima). Taj raspon
je 10-12 puta veci na zapadu
(opet čast
izuzecima...:). To znaci, da bi
dnevni ski pass na KOP-u trebao
da kosta 3-4 EUR, naravno, da bi
bio promeren proseku.
E, tu se onda umesa Marko NS, koji kaze da je
skijanje ni manje ni vise nego
LUKSUS. Tu bih ja „Marka NS“
uputio na link:
http://www.skijanje.co.yu/Ski_Centri/Kopaonik/kopistorija.htm
Na srecu nisam toliko mator kao likovi sa linka, ali na
KOP-u sam redovni gost vec vise
od 30 godina. Eto tako, smatram
se delom te (novije) istorije
Kopaonika, jer kada sam
pocinjao, postojala je samo
jedna jedina zicara, i 2-3 (i
slovima tri) ski lifta. I
tada sam, kao osnovac,
od
dzeparca mogao da kupim ski
pass.
Marko, skijanje je
POTREBA, a ne LUKSUZ. Kao
plivanje! Kao disanje! Kao seks!
Da nije tako, ne bi moj klinac
proskijao u svojoj četvrtoj
godine.
Na zalost, u nasoj zemlji merila i kriterijume, ne samo
o skijanju, nego o mnogim drugim
stvarima, kreiraju ljudi koji se
na Kop-u ludo provode tako sto
suncaju svoje najmodernije skije
na terasi Granda. Oni i ne znaju
kako je lepo kampovati zimi na
Kopaoniku (puno pozdrava
Ugiju i Ljiji)
Sandru NS bih pitao (koliko je samo Novosadjana
na KOP-u, ako, ako, dobrodosli),
da li je nekada bila na nekom
evropskom top-skijalistu i da li
je dozivela „guzvu,
gubljenje vremena i nerviranje“
po evropskim cenama? U Evropi je
lepo kad si student, pa ides na
skijanje kad je jeftino i kad
nema guzve. Aki imas porodicu, i
deca ti idu u skolu, tada si
osudjen na skijanje za vreme
raspusta, a onda dobijes „guzvu,
gubljenje vremena i nerviranje“
po ceno od 40-ak Eura
dnevno, pomnozeno sa brojem
clanova tvoje porodice.
Imao bih jos puno komentara, ali stavljam svoj e-mail
na raspolaganje svima koji misle
da treba da odereaguju na ovo
moje pisanije.
Zvonko, Kragujevac, Karlsruhe
24.02.2005.
Pozitivne stvari su bile: bilo je puno snega, ljudi su bili veseli (niko nije bio nervozan i nije dolazilo do svadja, staze su bile uredjene (kako koje), noćno skijanje je bilo jeftino i staza je noću uredjena (MAKSIMALNO), u sustini skijanje je bilo strava i hotel je bio savrsen!!
Negativne stvari su bile:crne staze uopste nisu bile uredjene (na primer duboka i gvozdac), nije bilo zdrave pijaće vode u hotelima, cene u prodavnicama i kaficima (jedna tura za nas sest u kaficu 2000 din) su uzasne i vreme je bilo previse snezno, samo jedan dan je bilo sunce!
Sve u svemu ovo zimovanje na KOPAONIKU 2005-e je bilo super!!!
Na Kopaoniku zimujem (sa malim prekidima) poslednjih 17 godina, tj. skoro svake godine iskoristim bar produzeni vikend da odem gore. U poslednje vreme zivim u inostranstvu (Svajcarska), pa sam imao dosta prilike da vidim ski centre tamo. Pored toga kod nas sam bio na Jahorini i Brezi. Na zalost nisam bio u Bugarskoj, mada Bansko to definitivno zasluzuje. Da se vratim Kopaoniku probacu taksativno da izlozim dobre i lose strane i to uglavnom sa skijaskog aspekta (jer ovo i jeste sajt za to). Naime vec dugo vremena pratim tekstove na ovu temu po forumima, ali mi je dozlogrdilo i resio sam da napisem jedan kriticki tekst iz (nadam se) malo realnije perspektive tekuceg stanja.
1) Ma koliko da mi volimo Kopaonik, jer je to nasa planina i to neosporno jako lepa planina, Kopaonik ne poseduje dobre geografske predispozicije za vrhunski skijaski centar i to je cinjenica, ma koliko da se ljudima to ne svidja. Naime ne racunajuci Brzece na 1100m, jer realno dole retko ima snega pravi skijaski centar pocinje negde od 1300-1400m, tj. od dna Gvozdca i Bele Reke 2. Kraj mu je na 1950m. Znaci vertikalni pad od nekih 500-600m. Potpuno nedovoljno za vrhunski centar. Cak i da se nadje staza (tipa Bele Reke 2 i Krcmara) koja moze da isprati ovaj pad celom duzinom, to je dovoljno za jedva 2-2.5km staze, sto je opet jako malo. Takodje ono sto vredi od terena okrenuto je ka jugu i samim tim podlozno brzem topljenju snega. Znaci centar je predodredjen za krace staze.
2) Dobre strane "geografije", ima padina za sve vrste skijasa od pocetnika do eksperata, postoji veliki ravni plato za nordijske staze i takodje ravan plato za za smestaj hotela i ski parkova, koji su po svetu sve popularniji, a kod nas ne postoji ni jedan. Sama planina (u zaravnjenom delu) je prilicno pitoma i jako lepa, vecinom pod zimzelenom sumom i sa prelepim Pancicem (doduse vecinom pod jakim vetrom) kao vidikovcem. Ima i dosta snega tokom godine.
-Sad ono sto je u gorem stanju, a sto je podlozno ljudskom uticaju. Ovde su uglavnom lose strane, malo je dobrih...
1) Skijaska infrastruktura - uglavnom slaba.
Staza ima dosta za prostor koji je na raspolaganju, ali ski liftovi su velika mana. Uglavnom su "vucnog" tipa (sidra i tanjirace), korpe se na prste mogu prebrojati (Centar, 4., Duboka 2, Bele reke, Suncana dolina i Krcmar koji ne radi). Ne postoji ni jedna jedina gondola (potpuno nedopustivo), a ima bar 2 mesta gde bi gondola bila vise nego potrebna: od Brzeca do Jarma i od dna Centra do Pancica. Jedina pozitivna stvar izgradnja cetvorosedeznice na Karaman Grebenu i uvodjenje novog sistema za ocitavanje ski-passova (koji bi mogao da pocne da radi od pocetka sezone, a ne sredinom januara). Ovim se malo suzbila samovolja zicmena, koja je u principu ooooogroman problem.
Zice su stare (sa izuzetkom Karaman Grebena, Duboke 2 i Gvozdca) i preko 20 godina, cesto se kvare (motor npr. na Dubokoj crkava bar 2 puta u sezoni), sajle spadaju i skoro nista (opet sa izuzetkom novog Karaman Grebena koji je zaista odlican, mada su mogli i da stave zastitno staklo na svaku korpu posto je to zica koja izlazi na vrh na kome dosta duva) se ne radi na kupovini nove opreme (uvek izgovori nema se para). Brzina pojedinih zica je neshvatljivo mala uzimajuci u obzir i njihovu starost i trenutno aktuelne vremenske uslova. I Centar i Karaman Grben pogotovu imaju mogucnost da rade dosta brze nego sto ih obicno pustaju. I da, naravno Krcmar, toliko pominjani, mislim iako kasetnih bombi vise nema (cobani napasaju ovce svakog leta, vegetacija sve prekrila) i posebna dozvola za pustanje zice u rad nije potrebna (mada naravno ne bi bilo na odmet platiti nekom nezavisnom da jos jednom pregleda teren - vojska je to prosla posle bombardovanja, ali oni i nisu bas nesto temeljni), pravi razlog lezi u velikoj ceni remonta opreme (motora, zamene sajle i pregleda stubova i korpi) i maloj isplativosti staze (100-200 skijasa na dan) i Genexu se jednostavno ne isplati, a i ovako im je lakse.
2) Odrzavanje staza - prilicno lose, mada ipak ne toliko lose koliko ljudi pisu.
Mnogo manjka oprema za vestacki sneg (ono malo na Pancicu uopste nije dovoljno, a i sto rece neko na par mesta opasno vire sipke i instalacije). Odrzavanje staza ratracima u sustini nije toliko lose na prometnim stazama, ali je dosta lose na "crnim". Npr. iz pouzdanih izvora znam da npr. na Gvozdcu svakog jutra predju ratracima oko 7h (one price da je previse strmo su glupost), ali onda neodgovorna lica-zicmeni (da ne upotrebim odgovorajuci termin) se naizivljavaju do 10h dok prvi skijasi ne stignu i prilicno upropaste stazu, naravno ratraku na pamet ne pada da ponovo tokom dana predje stazu. To je razlog zasto npr. u 10h ujutru dodjete na stazu i vidite da je razrovana, kao da ratrak uopste nije ni prosao.
Druga stvar koja se uopste ne radi, a to je nabacivanje i dovozenje kamionima snega iz okolnih suma kad staze "progledaju".
Treca katastrofalna stvar je kamenje na stazama, jednostavno nikad se pre sezone ne uklanja, a Kopaonik je "pitoma" planina, a ne Alpi, sta bi tek bilo da stencuge prirodno vire na svakom cosku, kad oni ni malo kamenje ne mogu da pociste, nego treba 2m snega da biste mogli da skijate, a da ne upropastite skije za 3 dana (kao sto je to slucaj na Gvozdcu, dnu Duboke, tj. Krcmara i ne daj Boze na Beloj Reci).
Od staza za nocno skijanje samo Malo Jezero ima kakvo-takvo osvetljenje sto je nedovoljno.
3) Obelezavanje staza i putokazi - osrednji.
Ima dosta tabli sa brojem staze na svakoj stazi, ali putokazi manjkaju. Takodje stvar koja se podrazumeva, a koje nema su stubici na bar svakih 50m sa leve i desne strane svake staze. Posebna obelezavanja kriticnih delova skoro da uopste ne postoje, tako da se ljudima cesto desava da zalutaju i kad nije magla. Ovo se posebno odnosi na reon Gobelje, gde svake sezone par ljudi zaluta i ode u Crvene bare, pa ih posle pola centra trazi.
4) Usluga ljudi koji rade na stazama - katastrofa.
Da ne gresim dusu, licno poznajem par zicmena koji su vise nego korektni ljudi, ali se oni jednostavno izgube u moru javasluka i neprofesionalizma. Pocevsi od neprofesionalizma i neljubaznosti ljudi koji prodaju ski-passove, pa sve do neogovornih ljudi koji rade na zicama. Nema sanse da vam se desi npr. ako malo kasnite na poslednju zicu (iako je GSS nije zvanicno zatvorio) da se izvucete na vrh, jer je jednostavno zicmenu dunulo da ide ranije kuci (sve one price oko poslednjeg busa za idenje kuci su glupost). Ovako nesto nema sanse da bi vam se dogodilo bilo gde u svetu. Pomaganje ljudima da uhvate zicu je takodje nedovoljno, ali se tu ponesto radi (zaustavi se zica ako neko padne i ponekad se dodaje sidro ili tanjir, mada ne uvek). O tome da su ljudi neljubazni ne treba trositi reci, jer je to na najnizim granama.
Jedina donekle pozitivna stvar ovde je Gorska Sluzba Spasavanja koja koliko toliko obavlja svoj posao profesionalno (iako za to nisu profesionalno placeni).
5) Zatvaranje zica.
Ovo bi se moglo podvesti i pod 3) i pod 2), ali je veeeeliki problem i zato sam ga izdvojio. Pravi javasluk. Od toga da se zice kao nebezbedne zatvaraju kad vetar na Pancicu duva 10-15m/s, iako zica i pored toga sto je iz 85. moze da izdrzi i preko 20-25m/s vetra (rec naravno o Centru), do toga da se pojedine zice namerno zatvaraju da bi lokalni kafici zaradili vise para od ljudi zaglavljenih u dnu (naravno radi se o Dubokoj i Gvozdcu). Zatim ne postoje oznake sa aktuelnim podacima o radnom vremenu zica, jer iako formalno rade do 16h (odnosno 15h30 i 16h30 u decembru i martu) zice se inace zatvaraju dosta ranije (iz vec pobrojanih "zicmen mora na autobus" razloga).
6) Bezbednost-mogla bi da bude dosta bolja.
Veoma bitna stvar kojoj se ne poklanja dovoljna paznja. Na plavim stazama, gde su zice u dobrom stanju zaista ne bi trebalo da bude bojazni, da nema rak rane - motornih sanki. Ovaj javasluk sa motornim sankama traje vec godinama i svaki put isto. Malo se galame podigne kad se, ne daj Boze, desi neki "nesrecan" slucaj i posle par meseci sve po starom.
Sa zicama najkriticnije je na "vojnoj" 4. (zbog jednostavno njene starosti), Gvozdcu (pao protivteg prosle godine i povredilo se par ljudi) i Dubokoj 2 (stubovi se klate i ovo se zna-nisu dovoljno ukopani, ali se precutno preko ovog prelazi iako bi moglo dovesti do katastrofe).
7) Prevoz-takodje kao sto je napisao Bogdan, katastrofa.
Postoji naime i autobus u 15h iz Beograda kojim se moze stici do Brzeca, ali odatle ili peske ili stopom. Prvi "jutarnji" autobus polazi npr. iz Brzeca ka Kopaoniku u 11h30. Nedopustivo da ne postoju lokalni "shuttle" tip prevoza za skijase iz Brzeca, a za ostale redovne linije koje krecu posle 17h (jer se zice, npr. u martu zatvaraju u 16h30). Takodje poslednji autobus iz BG-a u 12h, pa to je zaista smesno, kao i prosecno vreme putovanja za put od 250km, od 5h30min za autobus do 4h za kola od Beograda do Kopaonika, sto je zaista mnogo. Pa iz Krusevca koji je udaljen 50-ak i nesto km, treba skoro dobrih 2h kolima, autobusom i da ne pricamo, pogotovu kad su smetovi na Jarmu (sto je inace podrazumevano stanje).
8) Vanpansionske usluge i smestaj - od dobrih do katastrofalnih.
Nesto o cemu bih mogao napisati jos jedan ovakav tekst, ali jednostavno ne zelim da trosim reci (ima toga dosta i u drugim komentarima).
Milos, Smederevo
P.S. Nemojte "banovati", kometar zbog Duboke 2, cenzurisite, mada bi narod trebalo ovo da zna, kao i da ne postoji dozvola za upotrebu zice!
Bio sam za vikend 11.-14.
februara na kopaoniku i zakljucak je da ti ljudi tamo jednostavno NAMERNO drze
staze nesredjene. Sta imaju na umu, bog zna. O skijaskim aspektima necu da
trosim reci, vec je dosta receno. Hocu da kazem nesto o prevozu.
Neverovatno je da posle 12.00 ne postoji autobus
iz Beograda ili Novog Sada za Kopaonik. A i taj u 12 je katastrofa. Nece vam to
reci na salteru, ali putovanje tim prevoznim sredstvom (Raskatransport, ili tako
nesto) podrazumeva PRESEDANJE u Raskoj. Pod uslovom da se ne pokvari, kao sto se
meni dogodilo, onda morate da presedate jos koji put.
Jedini pristojan autobus je Lastin koji polazi u 8.45.
Ali to znaci da jedan ceo dan gubite u putu, jer na Kop stizete oko 14 i sto se
skijanja tice, mozete da blejite do sutra ujutru.
Povratak je posebna katastrofa. Pomenuta Lasta polazi u
13.30, sto znaci da vam propada pola dana skijanja. Mozete da cekate krusevackog
prevoznika (Jugprevoz, tako nesto) u 16.15 koji, osim sto vozi na relaciji
Kopaonik / Novi Sad, istovremeno funkcionise i kao ski-bus na relaciji
Kopaonik-Brzece (sa putnicima koji u autobus ulaze u pancericama i unose skije)
i kao lokalni na relaciji Brus -Krusevac -Cicevac. Bio sam svedok da je bar
dvadeset ljudi stajalo u medjugradskom autobusu na magistralnom putu.
Inace, ovim putem javno obavestavam Lastu da radnica
koja prodaje karte (kupuju se u posti) mi nije prodala karte sa obrazlozenjem da
su prodate (vise od 24 sata ranije). Prijatelj koji je otisao tim autobusom
rekao mi je docnije da je taj autobus za Beograd otisao poluprazan. Po Kopaoniku
se price da je rec o lokalnoj zaveri da se minira konkurencija.
Sramota je za Genex (mada njih vise ocito nicega nije
sramota) da ne postoji autobus, makar samo petkom, koji polazi za Kopaonik
kasnije popodne, posle kraja radnog vremena. Da ne govorim da bi, da je srece,
vozio i neki nocni koji stize gore rano ujutro.
Pocinjem da verujem u teorije zavere da postoji neciji
interes da se to sto je na Kopaoniku namerno upropascuje - jer treba da se
obezvredi pre prodaje, sta li...
Bogdan BG
Dragi prijatelji,
zeleo bih da vam prilozim svoje utiske sa porodicnog
ski-vikenda na Kopaoniku, od 12. do 15. februara ove godine.
Pre svega, da biste stekli sliku o "tezini" ove poruke, evo kratkog istorijata
mojih zimovanja:
- redovno zimovanje/skijanje na Kopaoniku od 1975. do
1998. godine, cesto i vise puta u sezoni, sto ce reci - vise od 30 duzih
boravaka na Kopu;
- boravak u skoro svim hotelskim objektima na
Kopaoniku: Kragujevacko decje odmaraliste, Olga Dedijer, Konaci, Jat-ovi
apartmani, Karavan, Grand, privatni smestaj u par kuca iz prvog reda ispred
Granda, kod Bacista, itd...
- boravak u inostranim i "inostranim" ski-centrima:
Poljska (1), Kavkaz (1), Brezovica (1), Kranjska Gora (1), Jahorina (2);
- pamtim postojanje samo zice-jednoseda Pancicev Vrh i
decjeg drvenog sidra izmedju pocetka danasnjeg tanjira Malo Jezero i pocetka
dvoseda Centar;
- pamtim beskonacna cekanja na jednosedu i njegovoj
medjustanici, i tri do pet dnevnih spustanja sa vrha kao meru uspesnog skijaskog
dana.
Toliko o mojoj sentimentalnoj vezanosti za Kop.
Sada o utiscima: posle petogodisnje apstinencije u
posetama Kopu i boravka na Jahorini i Kranjskoj Gori u medjuvremenu, obreo sam
se sa suprugom i klincima na Kopu ovog proteklog vikenda. Ne zeleci da ista
komentarisem i padam u vatru, nudim vam samo nekoliko "slika" bez trunke
subjektivnosti:
- snezni pire na stazama od ranog jutra;
- ratraci koji sredjuju staze u spicu skijaskog dana,
oko podneva, dok ih iznenadjeni skijasi zaobilaze;
- hidranti i razne druge cevi i sipke bez trunke
ikakvog sundjera/zastite masovno strce bar metar iz zemlje na mnogim stazama
(poruka ski centru: za ovo bi trebalo neko da odgovara i pre nego sto se nesreca
dogodi);
- dva zardjala patrljka od celicnih sipki/cevi precnika
10cm i visine 5-10 cm, na rastojanju od par metara strce iz snega na stazi
Suncana Dolina, cekajuci zlokobno da obogalje ili ubiju nekog skijasa (poruka
ski centru: za ovo ne postoji dovoljno teska kazna iz ugla jednog skijasa);
- u klozetima u suterenu recepcije Konaka ne postoje
stokovi/okviri vrata koji su davno izvaljeni, a ono sto lici na nekadasnja vrata
se, bez kvaka i brava, jedva drzi na razvaljenim sarkama koje strce iz zidova;
- parking Konaka pun preduzimljivih lokalnih
"prodavaca" parking mesta, koji svojim kolima/telima/lopatama zauzimaju od ranog
jutra sva slobodna mesta i polagano ih "delkaju";
- na pola puta od Josanicke Banje do vrha patrola
saobracajne milicije koja vozace, bez obzira na vremenske uslove, nepostojanje
snega i zimske gume, primorava da stavljaju lance. Manje vicni ce platiti za
pomoc prisutnih 20-tak "prijatelja" saobracajne patrole, i tako ce svi (citaj
panduri i "namestaci") ostati srecni i veseli, sem vozaca koji sam stavlja svoje
lance i gubi vreme bez istinske potrebe. Obrazlozenje policije: Bez obzira na
asvalt, ima dole znak. Moje pitanje: Skidate li taj znak leti? Odgovor: Ne. Moje
pitanje: Da li i leti terate ljude da stavljaju lance? Odgovor: Mnogo si mi ti
pametan;
- zapanjujuce veliki broj skijasa pocetnika / kamikaza
koji predstavljaju veliku opasnost za normalne skijase vozeci nekontrolisani
spust. Evo samo jedne od "slicica" za koju ne bih zeleo da vam zvuci elitisticki
i nipodastavajuce, vec vise kao horor: "Ski majstor" u stofanim pantalonama i
sirogojno dzemperu na zaista vrhunskim dvometarskim skijama prethodne
"non-carving" generacije prolece pored mene u spustu neverovatnom brzinom i pre
zakivanja u debele naslage snega na ivici staze zaurla: Zlo i naopakooo! Licno
sam bio pogodjen njihovim sumanutim "valjanjem" sa samog vrha: petogodisnjeg
sina su mi, otac i sin koji u panici voze spust sa vrha drzeci se za ruke,
bacili u vis ulecuci u njega skijama (siguran sam da ga je od ozbiljnijih
povreda spasila kaciga - preporuka od srca svim roditeljima);
- u vezi sa prethodnom slikom: tokom trodnevnog
boravka, nigde nisam primetio kakvog kontrolora na skijama koji bi bio od
nemerljive koristi;
- od zica, tokom malo losijeg vremena rade samo Karaman
i Malo Jezero kao veza ka iole normalnim stazama, ali, avaj, na njima se ceka i
do sat vremena;
- deca, bez obzira na uzrast, moraju da imaju ski pass;
- postoje zicnicari koji ce vam pomoci da sednete na
zicu sa detetom, ali nije se rodio onaj koji ce vam pomoci da sa detetom i
sidjete sa zice;
- jako lose kuvano vino u tri od cetiri posecena
lokala: kiselo, kiselo, nista karanfilic, nista cimet...;
- prosecna cena kafe od 150 dinara;
- nema nikakvog reda na ulazu na tanjir Malo Jezero -
samo levak od ljudi cije se pomeranje meri milimetrima u minutu, dok ski-skole
na tako kratkoj stazi udju i vise puta preko reda dok ti jednom stignes da se
docepas tanjira;
- motorne sanke i smrad bezina i izduvnih gasova na
svakom koraku;
- sokantno mnogo djubreta (ukljucujuci prazne
konzerve!) koje se baca sa zice na staze,
- oko Konaka i u Konacima: tmurno, oronulo, osteceno,
nemarno, polomljeno, pocupano, razvaljeno, ukradeno, razbijeno, zatvoreno,
bahato, prosto, prljavo, skupo...
Eto, toliko od mene. Ako ikoga na Kopu uopste zanima -
nece me Kop videti ni narednih pet-sest godina, ako ni zbog cega drugog, a ono
da ne kvarim romanticne utiske iz mladosti kada mi se cinilo da sve sto ne
valja, samo sto se nije promenilo na bolje. A ne da se nista nije promenilo i da
je tamo vreme stalo, vec naprotiv: na Kopu kao da vreme ide unazad, ka jednoj
zici i drvenom decjem sidru. To je, izgleda, mera njihove ravnodusnosti.
Dakle, cujemo se za pet godina sa novim pokusajem da se
lepo provedem na Kopu, a u medjuvremenu , mozda se sretnemo negde na Kranjskoj
Gori, Jahorini, Italiji, Austriji, Pa i Bugarskoj ako treba,...
Pozdrav,
Zeljko
P.S. Evo jedine preporuke, da ne bude sve tako crno:
Koala, prva pizzeria na Kopu, i dalje radi, i to odlicno - ukusno, cisto,
pristojno.
Poredjenje Kopaonik - Bansko
. . .
A sad cu vam dati poredjenje koje najbolje
govori o tome koliko je staza strma. Ko je vozio
Belu reku 2 zna sta je levak na toj stazi,
e pa taj isti levak je u najboljem slucaju smesan u poredjenju sa stazom
Tomba koja celom svojom duzinom od oko 1800m ima mnogo
veci nagib o levka. Drugo stvar koja je kod nas
izazvala veliko odusevljenje je to da je staza ravna kao pista i extremno dobro
primpremljena (citaj tvrda tacno koliko treba).
Tako da onim blago receno imbecilima na Кopu treba
ocitati lekciju po pitanju tabanja staza i to staza koje su daleko strmije i od
Bele reke 2 i od Gvozdca.
. . .
Jos jedna bitna stvar je da je tamo kamen misaona
imenica.
. . .
Vrlo bitna stavka je i to da
zice nece stati ako vetar duva 13-15m/s kao na Kopu
vec tek ako je brzina preko 23m/s jer su sve zicare nove i u proseku su stare od
2-3 godine.
Sto se tice cene ski pass-a ona je u pretprodaji
115e za 6 dana a na licu mesta 135e jeste skuplje od Kopa
ali za ono sto pruza dao bih 200e na keca.
. . .
Mogao bih satima da vam
pricam kako je dobro jer sam prva dva dana bio u soku i nisam mogao ni da
verujem da tako nesto postoji u Bugarskoj.
Tako da svima preporucujem da odu tamo i zaborave na Kop
jer je on rupa ma koliko ga mi voleli u poredjenu sa ski centrom Bansko.
. . .
Kompletan tekst
> > >
14.02.2005.
Upućeno "glavnim i odgovornim licima"
Postavlja se pitanje zasto je priroda Vama (Genex i svi
koji rade na zicarama i svi koji imaju zarade od skijasa) dala planinu na
kojoj niste ni morali nesto posebno da uredjujete ski staze. Posekli ste
drvece taman toliko da napravite malo mesta, postavili zicare i nista vise.
Gde je red, rad i disciplina?
Lenji ste, neorganizovani, neljubazni,
aljkavi, bezobrazni (to su Vas turci 500 godina ucili?). Ski pas
je skup u odnosu na to sta se nudi.
Mozda nije nemoguce platiti ski pas, ali je ipak velika kinta za ono sta se
dobije od usluge i mogucnosti na stazama: guzva, gubljene vremena,
nerviranje, guzva, gubljene vremena, nerviranje, guzva, gubljene vremena,
nerviranje...
Ne znate da napravite reda u redu na zicarama. Jeli ste
culi ili mozda videli da se skijasi pred zicaru u red postavaljaju skijama
paralelno jedno do drugog, a ne da dopustite da se red pravi kao da cekamo
ulje ili secer pa jedni drugima gazimo po skijama. Zasto Vas toliko mrzi da
opominjete ljude da na dvosede seda po dvoje, a na cetvorosede cetvoro.
1+1=2, jel' tako?! Mozda i ne bi bilo toliko reda.
Pitam se koliko je ono kamenje, koje viri iz zemlje,
veliko; 10 kubnih metara, 20? Da li je to toliko nemoguće preko leta
izvaditi i stazu srediti.
Da li je toliko tesko naneti sneg na delove staze koje
su progedale?
Da li Vi uopste imate pojme sta radite i sta je Vas
posao???
Sandra NS
P.S.
Marko NS lupa gluposti,
jer je Bugarska pojam za Kopaonik
12.02.2005.
U Decembru 2004 sam prvi put bio na Kopaoniku. Inace zivim u Australiji, I
to u njenom sasvim juznom delu, tako da sam relativno blizu australijskim
skijaskim terenima na Tredbu (www.thredbo.com.au).
Skijaska sezona pocinje pocetkom Jula i traje oko 2
meseca, do pocetka Septembra. E sad, u ovako slabo nastanjenoj zemlji, gde
je najblizi veci grad Kanbera udaljen oko 230 kilometara (znam jos jedan
glavni grad koji je do jednog skijalista udaljen slicno…ali je oko 6 puta
veci…), a snega ima samo dva meseca i to jedva, Australijanci koji su inace
vicni skijanju koliko i kenguri sto skacu po preriji su uspeli da naprave
funkcionalan skijaski centar.
Taj centar inace ne moze da ponudi nista u ostalih 10
meseci u godini (nista ono letnji planinski turizam, posto je divlje i tamo
niko ne zivi). Cak i kada po okolnim planinama snega nema, efikasan sistem
za pravljenje vestackog snega radi izvanredno i staze su uvek utabane i
spremne. Ali, ima tu jos nesto. U Australiji, opste je poznato, nema
dovoljno vode. Nekada ne bude kise po pet-sest meseci. Stoka crkava po
osusenim livadama bez vode, od izvora nema ni slovo i… ali, na Tredbu u
sezoni prasti vestacki sneg i nocu i danju. A sneg se pravi, zna se od cega!
Žicara ima mnogo, restorani i
hoteli rade punom parom. Cene su istina malo skuplje nego na Kopaoniku, ali
samo malo skuplje. Ono sto sada meni nije jasno je sledeće:
Kako je moguce da u toj divljini bogu iza nogu
kompletna infrastruktura funkcionise, tj. struja, kanalizacija, voda,
vestacki sneg, utabane staze, zicare itd itd? Kako je moguce da to sve moze
da se finansira prihodom koji se ostvari u toku samo dva meseca sezone, i to
sa cenama samo nesto skupljim nego kod nas. Kopaonik nudi i letnji turizam,
za razliku od Tredba koji to uglavnom ne moze. Hocu da kazem da Kopaonik ima
prihod mnogo vise nego 2 meseca godisnje, i mogucnost da ugosti mnogo vise
ljudi na godisnjem nivou nego Tredbo, a ipak stvari ne funkcionisu bas
najbolje. I nemojte zaboraviti da niko iz inostranstva ne dolazi da skija u
Australiju! Niko nije lud da plati tako skupu avionsku kartu i da placa
natprosecne cene za ispod-prosecne ski-usluge. A Kopaonik je svima blizu… u
poredjenju sa 20,000 km dalekom Australijom!
Jedini odgovor je aljkavost domacina i nedisciplina
gostiju. Mislim da je to koktel koji nas dovodi do ovoga do cega smo dosli.
Pa ipak, oslanjajuci se na dva meseca godisnje sezone i
na iskljucivo domaceg gosta, koji i ne zna bas nesto da se skija, i sa
najblizim vecim (300.000) gradom koji je 230 km daleko, Tredbo je nesto
bolje organizovan od Kopaonika.
Ipak, generalno govoreci, svidelo mi se na Kopaoniku i
doci cu opet. Ali to je vise iz patriotskih razloga i zbog lepote prirode
nego zbog skijanja. Nadam se da ce se stvari malo popraviti.
Pozdrav,
Boris, Canberra - Australia
Ali posto zivim u Minhenu, poznajem veci deo skijalista u krugu od 200 km i mogu reci da su svi fenomenalno uredjeni,ali tako i kostaju, ne bas kako napisa jedan prethodnik, ali na primer:
|
06.02.2005, T. SpaleviĆ "Geneks" još vredi? BEOGRAD - Priprema za privatizaciju "Internacional CG" odnosno "Geneksa" je u punom jeku. Prodaju ove kompanije, menadžment ne čeka skrštenih ruku. Naprotiv, samo u ovoj godini u postojeće kapacitete "Geneks" planira da uloži između 20 i 30 miliona evra. A to sigurno vodi boljoj ceni, koja bi za ovu kompaniju mogla da dostigne i 200 miliona evra. "Generaleksport" je osnovan u maju 1952. godine. Od malog spoljnotrgovinskog preduzeća "Geneks" se do 1991. godine razvio u privrednog giganta koji je obavljao više od deset odsto jugoslovenske spoljne trgovine. Imao je više od 60 punktova u inostranstvu, oko 900 poslovnih partnera u zemlji i 1.500 u svetu, više od 10.000 agenata u turoperatorskim poslovima, dovodio je godišnje u SFRJ oko 900.000 turista, imao je hotele u Beogradu, na obali Jadrana i Kopaoniku, modernu flotu od devet "boingovih" aviona i više od pet hiljada zaposlenih. A onda je devet i po godina "Geneks" uništavan. Propadanje je bilo zaustavljeno 1999. godine. Ipak, sačuvana je imovina i poslovni ugled. USKORO VEŠTAČKI SNEG - U NOVEMBRU 1999. godine osnovana je kompanija "Internacional CG" kao naslednik "Generaleksporta" ali u poslovnim aktivnostima - kaže Milorad Savićević, direktor kompanije. - "Generaleksport" je sada neaktivno preduzeće, ima samo pet radnika, izašlo je iz stečajnog postupka, postoji kao pravno lice da bi se rešavao problem prošlosti. A to su neraščišćena dugovanja od oko 140 miliona evra i potraživanja koja premašuju 100 miliona evra, ali su teško naplativa jer je u pitanju imovina u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji... Pitanje "Generaleksporta" mora da se reši pametno i ne bi trebalo ići u privatizaciju dok se prvo ovaj problem ne reši uspešno, jer itekako negativno može da se odrazi na privatizaciju zdravog sistema - "Internacional CG". Mi smo uslužni sektor, prvenstveno hotelsko ugostiteljsko turistička kuća, nemamo robu, ali imamo vredne nekretnine. Procenjuje se da samo u nepokretnostima "Internacional CG" raspolaže sa 150 miliona evra, ne računajući zgradu u Narodnih heroja (Zapadna kapija) u Novom Beogradu koja je imovina "Generaleksporta". "Geneks" danas ima 1.808 zaposlenih i sto odsto je društveno preduzeće. Na Kopaoniku ima hotel "Grand", apartmane "Konaci" i 22 žičare, 50 kilometara uređenih alpskih i 20 kilometara nordijskih skijaških staza. Ali, kako kaže Savićević, planirano je da se na Kopaoniku uloži deset miliona evra. Narednu zimu, tvrdi, "Geneks" neće dočekati bez velikog sistema za veštački sneg. Jer, početkom ove sezone nije bilo snega zbog čega je izgubljen prihod od oko milion evra. APARTMANI I AVIONI U SASTAVU "Geneksa" je i beogradski hotel "Interkontinental" sa 415 soba, 30 apartmana, osam banket i konferencijskih sala, četiri restorana, biznis i sportsko rekreativni centar. Sa "Inetrkontinental sistemom" nedavno su potpisana tri ugovora. - Veoma povoljno smo regulisali prošlost u celini, zatim smo sklopili ugovor o privremenoj licenci "Interkontinental sistema", odnosno vraćeni smo u lanac ovog svetski poznatog hotelijera, ali uz uslov da se hotel u Beogradu adaptira -navodi Savićević. - Treći ugovor je o tehničkoj konsultaciji u pripremi optimalne rekonstrukcije hotela. Procenjuje se da bi u modernizaciju i rekonstrukciju trebalo da se uloži od 15 do 20 miliona evra, da bi onda zaslužio pet zvezdica i to bez primedbi. Mnoge evropske banke zainteresovane su da kreditiraju obnovu "Interkontinentala" u Beogradu. Inače, sadašnja vrednost hotela procenjuje se na 12 miliona evra, ali posle adaptacije porašće na 40 do 50 miliona evra. "Geneksovi" apartmani u Beogradu predstavljaju stambeno poslovni kompleks sa 60 apartmana za stanovanje, 34 poslovna prostora, podzemnom garažom, a objekat je povezan sa "Geneksovom" poslovnom zgradom "Mala kula" od oko 8,5 hiljada kvadrata. U sastavu "Geneksa" je i "Jugoturs", zatim "Trgovina i inženjering", "Poslovna logistika" i "Aviogeneks" sa četiri aviona, koji uglavnom služe za čarter letove u azijske i afričke zemlje. BOLJE DEO PO DEO... - NEĆEMO dozvoliti da nas zadesi sudbina JAT, koji je poučan primer kako se politika reflektuje na privredu, ili "Putnika" koji je prodat za male pare i upropašćen - ističe Savićević. - Prošli smo sličnu krizu i za dlaku izbegli sudbinu JAT. Jer su spolja počeli da mešetare, da dižu sindikat protiv menadžmenta, pa smo to prevazišli. Političke strukture negativno deluju na privredu koja se muči i privredom se ne bave na pravi način. Mi ne gubimo vreme i razvijamo firmu. Hoćemo dobru privatizaciju za celu grupu. Ovo je treći put da sam na čelu "Geneksa", i ponosan sam na to što niko za to vreme nije dobio otkaz, što su plate dobre, što redovno izmirujemo poreze i doprinose. Na proleće, međutim, ne bi trebalo da bude raspisan tender na privatizaciju "Geneksa", a ako bi zajednički sa nadležnima dobro radili i pod uslovom da se refleksija političke scene ne pogorša, onda bi tender mogao da bude raspisan u septembru. Savićević smatra da, kada je u pitanju "Geneks", treba voditi računa o mnogim stvarima, i da je povoljnije prodavati deo po deo u različito vreme, što je sporiji proces, ali donosi više novca. NIJE NOVA KULA Pored hotela "Interkontinental" sada se nalazi tenis hala, koja će biti izmeštena. Na tom prostoru u novobeogradskom bloku 20 "Geneks" planira izgradnju poslovnog prostora - kule do 40 spratova površine 30.000 kvadrata. Ovaj posao bi odradilo novo preduzeće sa privatnim kapitalom, a "Geneks" bi bio manjinski akcionar - ima ideju i zemljište. Namena ovog prostora se još ne zna. Najbolje rešenje bi bio hotel, primera radi "Meriot" ili "For sizn". |
Svi se zale na cene, dnevni skipass kosta u svetu:
- Cortina D´Ampezzo 43,
- Kitzbühl 46,
- Montblanc 42,
- Sölden 43,
- Garmisch 44,
- Zillertal 44,
skupo je, samo je druga stvar u pitanju - KOLIKO DOBIJES ZADOVOLJSTVA ZA TAJ IZNOS!!!!
Mogu da kazem da sam bio na svim gore navedenim mestima i da je organizacija, rad zicara, kvalitet skijanja i staza, i ljubaznost osoblja daleko, daleko otisao od naseg na Kopu. Treba da ucimo od drugih, nije lako, kriza je svuda, ali barem taj ljudski odnos-ljubaznost, to mi nedostaje, a verovatno i drugima na Kopu.
Biti ljubazan ne kosta nista...
Caos svima koliko vas ima!
Primecujem da sve manje ljudi ide na Kop a i cujem po gradu da sve vise ljudi ide na Jahorinu. To je verovatno ono nase srpsko "tudje je uvek bolje pa cak i kad nije", ali nema veze opet cu pare da ostavim u nasoj jadnoj Srbiji pa kako mi bude. Interesantno je da sam ispred Granda video masu bosanskih auta sto su opet verovatno "nasa posla"-njima Jahorina ne valja sto to i dokazuje. Bosanci ovde-mi tamo.TOLIKO
Čitam sve ove komentare i ovogodišnje i prošlogodisnje... i sve više verujem da je stvar individualne prirode. Mnogo zavisi od samog čoveka koliko je fleksibilan, strpljiv/nestrpljiv, zahtevan. Koliko visoko mišljenje o sebi i potcenjivački stav o drugima ima. Naravno tu je i pitanje trenutka, okolnosti i sreće koju nemamo baš svi, baš uvek.
17.01.2005.
Slučajno sam naletio na vaš site i moram priznati da ste vrlo informativni. Dojmovi skijaša govore više od kataloga! Pohvalno je što imate informacije o ex-yu skijalištima.
Ove godine nam je klima podivljala pa u brdima snijega ima tek u tragovima. Inace kao što ste naveli, i u Hrvatskoj ima relativno dobrih uvjeta za skijanje ali moramo kao i vi, sudeći o postovima vaših sugrađana, početi više cijeniti domaće a ne uvijek misliti da je "kod susjeda trava zelenija".
Želim vam uspjesnu sezonu na Kopaoniku i u Crnoj Gori!
14.01.2005.
Utisci sa zimovanja na Kopaoniku od 05.01 – 09.01.2005
1)
Smestaj u KonacimaJa ne znam kako to izgleda Englezima, ali je moj utisak da je to stvarno bilo fenomenalno tada kada je napravljeno, ali da se sada raspada. Ni u jednom apartmanu nije sve ispravno. Jedino nemam zamerke na grejanje i tu skidam kapu. Medjutim, sve ukupno za tu cenu to je blago receno prevara.
2)
Uredjenje staza i skijanjeVodjen informacijom da na stazama ima 33cm snega ja odlazim na Kopaonik i shvatim da je otprilike ¼ staza progledalo, ¼ je led ili voda zavisno od doba dana , ¼ je kamen a ostatak je sneg. Idealno da se pogine, pogotovu ako uspete da nabodete dan kada radi nocna staza koja je pola osvetljena a pola nije. Bez objasnjenja nije radila pocetkom godine.
3)
Informacije oko ski pasa koje objavljuju svakodnevno uopste nisu obavezujuce, tako da su jedan dan jednostavno usred dana ukinuli poludnevni ski pas pa ga sutra opet vratili, a sustina je u tome da nebeski srpski narod na Kopaoniku jos uvek nije uspeo da ovlada novim tehnologijama vezanim za magnetne kartice, pa softversko hardverske poslove vezane za ovo jos uvek rade neki Nemci, dok ovi nasi na salteru nemaju blage veze sta prodaju niti ih uopste zanima da nesto nauce sto bi sutra mozda mogli da unovce.4)
Nova zicara je svakako bolja od stare5)
Iako je na petom mestu, ovaj utisak je najvazniji i svako ko ovo cita neka zapamti ove reci: Uskoro ce neko dete poginuti tako sto ce ga rasturiti motorne sanke koje se masovno divljacki voze po prostoru gde se igraju deca. Imaju celu planinu da se voze a oni se sepure i divljaju pored Granda i Konaka. Policija to ne sprecava i nikome to izgleda ne smeta dok njihovo dete ne bude nastradalo a onda ce to par dana da bude vest u rangu Azijskog cunamija pa opet ispocetka.6)
Vec dugi niz godina ne mogu da shvatim kako je moguce da na Kopaoniku ne moze da se pronadje normalan hleb koji se nece sav pretvoriti u mrve pre nego sto ga isecete.7)
Nikada nisam uspeo da naidjem u periodu kada famozna apoteka u krugu Konaka radi mada sam iz proverenih izvora saznao da postoje takvi momenti.8)
Veze izmedju staza nisu dobro obelezene. Tako sam jednom prilikom promasio vezu izmedju Marinih voda i Malog Karamana i posto sam morao da pesacim ustanovio sam da je van staza sneg dubok oko 50cm dok su istovremeno staze progledale. E sad, ja stvarno nisam strucnjak ali nekako kad vec ne koriste te topove nije mi jasno zasto samo to obilje snega sa strane ne mogu da gurnu na staze. Ili su mozda u periodu praznika kada sam ja bio tamo njima bili neradni dani.9) 95% ljudi skijalo je na Karaman Grebenu i Malom Karamanu a ostale staze su gotovo potpuno bile prazne iako su radile.
10) Ako idete kolima po obicaju ce se naci neki lik da vam pomogne kako da se uparkirate i trazice vam pare za to kao da je to vasa obaveza i njegov posao ispred Genexa. Treba znati da je placanje ovim ljudima ipak samo na dobrovoljnoj bazi ili da se razbije maler, a ne zato sto se mora jer oni se samo snalaze da izvuku koji dinar. Siromasan je ovaj narod i tuzno je sve to.
Dakle, s obzirom da za Kopaonik treba dosta para, pogotovu u periodu oko nove godine od sveg srca svima preporucujem da skupe jos samo malo para i odu negde u inostranstvo na skijanje ukoliko naravno smeju da izadju iz zemlje. A mislim da je upravo u tome tajna uspeha Kopaonika. Mnogo je celavih dripaca koji tu dolaze iskljucivo jer bi ih na granici odmah uhapsili. Zato Kopaonik ne mora da brine za lose kritike, jer ce uvek imati slabo zahtevne musterije koje su takve iskljucivo zbog toga sto bolje nikad nisu mogli ni da naslute u svom umu izvitoperenog sistema vrednosti....
Srdajan P.
08.01.2005.
Na Kopaoniku sam bila od 22. do 26. decembra. Pet
nezaboravnih dana u mom zivotu! U tom periodu nije bilo mnogo turista i
iskreno receno, prijalo mi je da setam ne vodeci racuna o tome da li
nailazi neko na skidoo-u meni iza ledja i slicno.. Vreme je bilo idealno
- snega 15cm, a suncano svakog dana. Znam da to nije islo na ruku smeni
koja je stigla 25. decembra, ali sam ubedjena da su pronasli zanimljive
nacine da prebrode nedostak snega za skijanje i voznju borda. Ima neceg
i u tom cistom vazduhu :)
06.01.2005.
Boravio na Kopaoniku od
30.12 2004 do 03.01 2005. Prvog dana snega je bilo od 10-15 cm na stazama. Radio
Centar, Mašinac i Malo jezero. Novi četvorosed nije radio, navodno zbog kvara,
(žičara puštena pre petnaest dana svečano) iako je bilo snega na Karamanu.
Restorani i kafići poluprazni za novu godinu ista sutuacija u apartmanima i
hotelima.
Gosti počeli da stižu tek 01.01.2005. a tada nastaju
čuvene gužve na žicama. Na Centru se čekalo po dvadesetak minuta a ni na novom
četvorosedu nije bilo mnogo bolje. U nedelju 02.01. pokvario se Centar. Posle
čekanja od nekih pola sata saopšte nam da je žica u kvaru i da pređemo na ostale
koje rade, novih pola sata čekanja na malom jezeru, prelaz kroz šumu do Karamana
a tu ista priča. Na pola vožnje četvorosedom preko ozvučenja koje je novost za
sve saznamo da je proradio i "rtanj" pa se mole skijaši da rasterete karaman i
pređu i na novootvorene žice ali nelezi vraže tamo već čeka "hilade" skijaša.
Posle dugog čekanja najzad se popnem do doma RTANJ oko 15.30. Celo putešestvije
na Centru je počelo oko 14 h. Toliko o gužvama koje su sastavni deo skijanja na
Kopaoniku.
Evo i nešto pozitivno cena četvorodnevnog ski pasa od
31.12 do 03.01 bila je samo 1200 dinara.
Zoran Milosević
21.12.2004.
Čitajući prethodne
komentare osetio sam potrebu da napisem par reči. Želeo bi da podsetim da ništa
u životu nije crno i belo pa tako i tvrdnje u stilu "ovde je super a tamo ne
valja nista".
Kao prvo, Bugarska možda jeste takva kakvim je smatra
gdin. iz Bg. ali ja lično znam dosta ljubitelja skijanja koji su prezadovoljni
uslovima skijanja (npr. Bansko) a što se tiče Jahorine stvarno bih voleo da
gospodin koji putuje kroz federaciju pokuša to da učini kroz Republiku Srpsku!
Inače, svake godine sam na Jahorini, koja mi je "nasa" koliko i Kopaonik, i zato
postoje samo dva razloga: izuzetni ljudi i skijanje bez redova i foliranja.
Nemam apsolutno nista protiv Kopa ali smatram da u
zemlji Srbiji postoje bar još dve-tri lokacije gde bi mogli da se naprave manji
centri koji bi svakako bili posećeni od strane turista.
Miša-NS
Problem je u tome što mi Srbi volimo sve što nije naše. Recimo Bugarska. To je jedna ciganska zemlja gde nemate da vidite ništa a što se tiče doživljaja možete da doživite neprijatnost kao ja kad sam u jednom restoranu otišao u WC a neko mi rukom uzeo iz cinije malo salate.
Takođe Jahorina, ako putujete autom doživećete proveru auta od sat vremena na sred puta naravno u muslimanskom kantonu, kao i pretnje zatvorom prilikom nedozvoljene brzine radi mita od par desetina K. maraka.
Ne možete pričati o nekoj destinaciji na osnovu toga što je pivo preracunato u dinare 15 DIN. To je apsurd. Treba saslušati razloge hvale neke destinacije - Ako neko hvali neku zemlju da je super treba dobro obratiti pažnju šta je super tamo. Dozivljavamo da "ljudi koji su prvi put izašli iz kuće" sude o nečemu o čemu nemaju pojma i nisu kompetentni za to - opet Bugarska. Niko ne spominje da Bugarsko more nije slano i da raste trska u vodi i da možete u moru da upecate šarana. Ali pivo je 15 DIN...
Tako da dragi moji i moje otiđite u Austriju, Italiju, Švajcarsku pa onda sudite o Kopu i nemojte večito pljuvati po našem. Ipak smo mi prosli 100 ratova i bedni smo i u tranziciji a Kop je jedina naša turistička destinacija koja ulaže, obnavlja, trudi se i zbog toga ih treba nagraditi - treba ići na Kop i pomoći izgradnju obnovu i unapređenje. Krčmar staza što se tiče ljudi na Kopu bi radila odavno, međutim nemaju sredstava a državu boli uvo i pored molbi da se omoguće sredstva za čišćenje od kasetnih bombi. Genex je uzeo kredit na 5 god za izgradnju žičare ITD. Nagradimo ih odlaskom na Kop. ZASLUŽILI SU!!!
A i Bugarska je super, kako svi pricaju, zamislite pivo 15 DIN. E to je za vas kojima je cena jedino bitno i može i nista da ne valja samo da je džabe. Ko ne može da isfinansira Kop i ne treba da ide na njega a i Kopaoniku nije stalo do takvih gostiju koji će da spavaju u autu jedu paštetu i kukaju kako je skupo. Jedan lik kaže da je Grand skup???!!!- Pa i Hajat je ali Grand hotel je za one kojima je cena nebitna i alo, iz Granda izađeš i na žici si. Pa to para nema koliko vredi. Pa pročitajte šta piše ovaj dečko iz Hrvatske. O čemu vi pričate. To je isto ko da kažete a u bre avion skup do Havaja ajmo mi u Crnu Goru. Ovi iz Jat-a nisu normalni.
Bio sam na Jahorini u januaru 2004. i konstatovali smo moji drugari i ja da je tamo vreme stalo '84. godine. Žičare i celokupna infrastruktura su u katastrofalnom stanju kao i ljudi "bosanci" i "lako cemo bolan".
Nadam se da će 2006. Krcmar proraditi i uneti svežine među skijaše i želju da im na Kopu ponovo bude zabavno.
KOPAONIK
- Srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić pustio
je juče u pogon prvu četvorosednu žičaru u Srbiji, „Karaman greben“
na Kopaoniku.
- Cilj nam je da razvijamo Kopaonik, koji je najveća fabrika na otvorenom u Srbiji - poručio je Ilić i dodao da su u toku pregovori sa kanadskim partnerom za nabavku nekoliko mašina i ostale opreme, koja će doprineti poboljšanju kvaliteta usluga, prenosi Tanjug.
Kapacitet žičare izgrađene za manje od četiri meseca je 2.400 skijaša na sat. Žičara je za oko 60 metara duža od dvoseda, koji se prethodno nalazio na tom mestu, a izmešten je na novu lokaciju na Karamanu. Najmoderniji četvorosed kojeg je proizvela austrijska firma „Dopelmajer“, sadrži pokretnu traku sa lakši ulazak skijaša, a korisnicima će omogućiti udobniju i bezbedniju vožnju, bez dosadašnjih gužvi na tom najposećenijem delu skijališta na Kopaoniku.
Žičaru je finansirala „Geneks grupa“, a vrednost izvedenih radova je 1,7 miliona evra.
Predsednik „Geneks grupe“ Milorad Savičević rekao je da izgradnja te žičare predstavlja početak novog investicionog ciklusa modernizacije turističkog centra na Kopaoniku, značajnog i za razvoj celokupnog turizma u Srbiji. On je napomenuo da je to tek prva od pet ugovorenih žičara sa austrijskim „Dopelmajerom“, koje će biti izgrađene u narednim godinama. Radove na žičari izvodile su i domaće firme borski RTB i „Asing“ iz Beograda.
Ilić: Iduće godine put i aerodrom
Velimir Ilić je rekao da je Ministarstvo za kapitalne investicije ove godine uložilo oko 160 miliona dinara u izgradnju puteva na Kopaoniku.
- Sledeće godine trebalo bi da bude završen
auto-put od Kraljeva do Kopaonika, a vojni aerodrom u Kraljevu
osposobljen za civilnu upotrebu - najavio je Ilić.
GOTOVO JE :)
Hvala svima koji su bili uz
nas. Doppelmayr (A.Kočovski).
Završna testiranja!
30.11.2004.
Radovi na četvorosedu su u zavšnoj fazi!
Subjekt: Cene ski passa
Zaista
je preterano. U sloveniji je ski pass 15 eura (uporedite uslove).
Svim srcem volim KOPAONIK. Vecina mojih drugova iz
Brusa ne skija jer nemaju novca. Mislim da treba uvesti neke vrste
popusta.
PUNO POZDRAVA OD MIHAJLA.
08.10.2004.
Šaljem Vam slike sa Kopaonika gde je ZAISTA u toku montaža žičare četvoroseda.
Otvaranje je 15.12.2004. Stara žičara je demontirana i moniraće se u leto 2005.godine ali se još ne zna gde, najverovatnije na Mali karaman. Mada bi to bila greška, bolje bi bilo da je stave tamo gde je tanjir iz duboke ka Pančiću.
Milan Djukic
01.10.2004.
Mesecima planiram da vam posaljem moj komentar, pa nikako, medjutim, nisam mogla da odolim kada sam videla sto vasu reklamu da Thompson poovo ukljucuje Srbiju u svoje destinacije, sto Thompsonovu reklamu Srbije, tj Kopaonika ili “Kop”-a, kako cak I oni zovu. Dakle, naravno, ja sam odusevljena ovim pomerom u razvoju naseg turizma. Posto zivim u Engleskoj, vrlo sam ponosna sto mogu da kazem da Agencija popout Thompsona toplo preporucuje Kopaonik ljubiteljima skijanja, narocito porodicama. Medjutim, ja se zaista bojim ishoda cele price sudeci po, pre svega mom skorasnjem iskustvu, a i komentarima mnogih koji su se slicno proveli na Kopu ( sto bi rekli k’o bos po trnju).
Ja sam bila poslednji put na skijanju (na Kopu) pre par godina sa svojim muzem (koji je Irac-znaci “zapadnoevropski stranac”) I bratom I snajom, koji zive u BGu pa su I navikli na “nas nacin”. Da vam ne pricam da sam morala muza da podsecam da ne progovara rec kad smo iznajmljivali skije, pricali sa Genexovim instruktorima o casovima (posto moj muz nije skijao ranije) itd, jer cim se engleski cije, Genexove krvopije dobiju inspiraciju za dranjem koze. Cak u hotelu Grand, koji je najprestiznije mesto na planini (bar je bio tada), morate da proveravate racun, jer je konobar pokusao da vas zavrne.
Poseban sok nam je bio skupljanje djubreta na “centralnom mestu” nadomak “Granda” !!!!! Vidite, pored sve te lepote koju Kopaonk pruza, najupecatljivije u secanju je bilo djubre I Genexova izvestenost u “zavrtanju”.
Kopaonik moze da bude mesto iz snova, da bude najbolji na svetu, ali ako se oni koji njime upravljaju ponasaju na ovakav nacin, gosti (bar iz zapadne Evrope) ce mozda doci jednom I nikad vise. A ako vec imaju evropske cene, a imaju ih, kako misle da se razgranaju I postanu dobro kotirani. Ja sam juce zvala Thompson da proverim cene, posto ih na vasem sajtu nema. Rekli su mi da polupansion u konacima za cetvoroclanu porodicu (dvoje male dece) sa avio prevozom bi kostalo oko £1400, sto mu dodje oko140,000.oo din (1GBP je oko 100 din). To su ipak Konaci I to rating je 2 zvezdice. Znaci mi sigurno necemo ici u Srbiju ove zime, jer je cena paprena (mada je ski pas upola cene nego u zapadnoj evropi - £60GBP), a kvalitet usluge jos uvek nije na nivou cene. U Andori moze da se zimuje za u pola cene, u Francuskoj I Austriji takodje. Naravno Zapadna Evropa moze I mnogo vise da kosta, ali ste opusteni, I znate da niko ne ceka da vas “zavrne”.
Nemojte me pogresno shvatiti, ja zelim da provodim I leta I zime u Srbiji I da se dicim njima I preporucejem ih prijateljima sa kojima zivim ovde. Kad god nesto novo cujem u vesi sa Srbijom, prosto mi srce zaigra, ali nas mentalitet I odnos prema sredini, cistoci itd., na zalost, jos uvek su na nivou koji jednostavno nije kompatibilan sa mnogim drugim evropskim zemljama (cije bi nam pare verovatno pomogle u preporodu I razvoju). I lepo je to sto su ljudi poput “Lidije”, cije sam komentare takodje citala, u branecem stavu kad je nase u pitanju, ali budimo realni – ljubaznost I fer tretman zasluzuju svi, pa I mi srbi koji zelimo da ostavimo novac bilo da je Kopaonik u pitanju, neka banja, Skadarlija ili Crna Gora u pitanju. Bilo da se radi o maloj ili velikoj svoti novca, goste treba tretrati na profesionalan nacin, a bojim se, da je rec profesionalizam jos uvek vrlo strana mnogima u Srbiji, I prosto kao da se boje da je usvoje I ponasaju se po njenim kodexima.
Eto oduzih, a mogla bih jos puno toga da kazem na tu temu-u svakom slucaju, ja ovo kazem zato sto Srbiju volim vise od bilo koje zemlje na svetu I zelim da se ponosim njom.
Selena Mulvey
Pogledajte kakvi su utisci o
boravku na Kopaoniku
tokom ski sezona
2002 ,
2003 i
2004