VAŠI UTISCI SA ZIMOVANJA

VAŠI UTISCI SA ZIMOVANJA
K o p a o n i k     2001,   2002,   2003

Utisci sa KOPAONIKA ski-sezona 2003:

     03.09.2003.

USKORO IZMENJENI DOŽIVLJAJ KOPAONIKA

NOVE USPINJAČE DO KOPAONIKA

"Pomagalski" zamenjuje stare žičare koje vode do Pančićevog vrha

     Najbolji lek za veliku žegu je misliti na zimu. Ako čarolija još ide dotle da se u mislima stigne do vrha Kopaonika koji je samo pre nekoliko meseci bio okovan snegom, vrućine će proći ko rukom odnete. Oni koji su oprobali ovaj recept i već razmišljaju kako će umesto starim dvosedom, do Karamana ili Pančićevog vrha ubuduće voziti četvorosednom ili šestosednom žicom, leto su pregurali.
     Ljubitelji belih staza, bar prema obećanjima domaćina iz "Geneksa" zaista će upamtiti narednu zimu. Skijanje na Kopaoniku koje im je i inače predstavljalo zadovoljstvo i zbog čega su se ovde u velikom broju okupljali, biće sasvim drugačije od svakog predhodnog.
     Prema rečima Ljubiše Radovanovića, direktora "Kompanije Internaciomal CG" i Turističkog centra Kopaonik, skijaši će naredne zime mnogo više vremena provoditi na skijama, nego šetajući ili čekajući red za žicu. Zahvaljujući pre svega postavljanju novih četvorosednih i šestosednih žičara, jedinstvenih u zemlji, čiji će kapaciteti umesto dosadašnjih 1.200 biti čak 2.400 skijaša na sat.

     Brže do vrha
     Time će se Kopaonik svrstati u red svetski najmodernijih skijališta kakva se mogu videti u Francuskoj, ili Švajcarskoj, vodeći pri tome računa da cene budu dostupne domaćem gostu, budući da su oni ovde i najbrojniji. Naime već ovih dana uveliko se priprema teren ka Karaman grebenu i Pančićevom vrhu gde bi nove žičare do početka zimske sezone trebalo da budu postavljene. Reč je o opremi koju radi jedan od najpoznatijih francuskih proizvođača, nadaleko poznat u Evropi i svetu, "Pomagalski".
     Cilj je da se skijašima omogući da što pre stignu do vrha planine, kao i da im skijanje duže traje.
     Nova žičara će zameniti i staru koja vodi do najvišeg Pančićevog vrha na nadmorskoj visini od oko 2.017 metara. Dosadašnja žičara, upozorava Radovanović, može se smatrati antikvitetom, jer je pregurala četrdesetu godinu. U funkciji će u svakom trenutku biti mali Karaman, kao i Pajino preslo gde još uvek postoji popularni tanjir, tako da će skijaši moći kao ispomoć i njih da koriste.
     Skijaši će utoliko više biti prijatno iznenađeni što za ski pas neće više čekati u redu. Niko im neće zavirivati ispod kape ili kacige da se uvere da su upravo oni pravi vlasnici ski pasa. Naime, odmah uz "svemirsle žice" biće postavljeni novi senzori koji će automatski kontrolisati vlasnike ski pasa, koji će od ove zime biti nalik kreditnoj kartici, a koja bi morala da bude okačena na levom ramenu.
     Da postoji pomoć Ministarstva turizma noviteta bi na Kopaoniku bilo još više. Međutim, ako se ima u vidu da je za postavljanje žičara "Geneks" podigao kredit uz mogućnost otplate na pet godina, kao i da se sve ostalo radi samo od prihoda ostvarenog tokom zime, jasno je da se na neke promene mora pričekati. U "Geneksu" ipak pozivaju nadležne u Vladi da se izjasne kakvi su im planovi kada je Kopaonik u pitanju, kako bi i oni ubuduće znali šta im je činiti.
     Za poslednjih deset godina u sređivanje ove bele lepotice uloženo je lizu 150 miliona dolara. Zahvaljujućoi tome, ovde danas postoji 21 žičara, ukupne dužine oko 60 kilometara uređenih alpskih staza. Reč je o tri staze za slalom i veleslalom, tri obečežene i uređene staze u kategoriji Nordijskog skijanja i kvalitetno povezanim sistemom žičara, kao i četiri bejbi ski lifta zbog čega što im je izgleda pravilo probleme proteklih godina. Od ove zime sneg će na "krovu" Srbije svetlucati i noću, pod snažnim reflektorima.

     Četiri bejbi lifta
     Da bi Kopaonik zasijao punim sjajem i domaćini imali berićetnu zimsku sezonu, a turističke agencije ovde ponovo dovodile grupe iz inostranstva, pod hitno treba očistiti planinu od zaostalih kasetnih bombi, naglašava prvi čovek Kopaonika.
     Ovaj problem koji tišti domaćine već četiri godine, trebalo bi prema obećanjima nadležnih, konačno da bude rešen ovih dana. Akciju razminiranja trebalo bi da sprovedu Centar za razminiranje koji se nalazi pri SMIPU, kao i ITF, Međunarodna organizacija, kaoa će objediniti sredstva i krenuti sa čišćenjem na površini od oko šest miliona kvadratnih metara.
     Upravo iz ovih razloga popularna staza "Krčmar" koja je bila na udaru skijaša nije u upotrebi od 1999. godine.
     Budući da bi ceo posao oko čišćenja Kopaonika mogao da bude gotov za oko dva meseca, moguće je da će organizovane posete gostiju iz inostranstva, posle pauze od četiri godine, ovde stići već sa prvim snegom.

     J. Petrović
---------------------------------------------------
     Komentar autora sajta: Imam utisak da autor teksta gospodin J. Petrović nikada nije skijao na Kopaoniku. Pogotovo su bez smisla delovi teksta ovojeni plavo?! Daj Bože da se postave nove žičare i očisti Krčmar. Obzirom da je vremena malo, čisto sumnjam da ćemo taj film gledati ove zime.

06.09.2003.
KOPAONIK - Asfaltirana čak i ski staza
     Još jedan tekst o Kopaoniku je objavljen u dnevnom listu "Politika" od 06.09.2003.
     -Regulacioni plan predviđa da se većina bespravno podignutih objekata na Kopaoniku legalizuje. - Blago naše zemlje pretvoreno u gradilište.
       -"Planinska kuća" zatvorila protivpožarni put
     -Proširivanjem apartmana zatvoren ulaz u komšijinu kuću
     -Umesto sa potoka, žubor vode sa fontane
     Kompletan tekst   > > >



05.07.2003.

      Neizvesna sudbina sedmospratnice na Kopaoniku
         NAPUŠTENA VILA GORICE GAJEVIĆ

     Još nije rešena sudbina vile Gorice Gajević, bivšeg generalnog sekretara SPS. Ona je svojevremeno dok je imala vlast i mić, započela gradnju na placu koji joj je, kao zaslužnom građaninu, tik uz hotel "Grand", dodelila Skupština opštine Raška.
     Vila je građena sa ortakom iz Čajetine, a Gorica je kasnije izjavila da više nema ništa sa ovim objektom. U međuvremenu, Skupština opštine Raška povukla je svoju odluku o poklonu placa, a nadležni traže od investitora da plate plac od oko 14 ari koji je vila zauzela, urbanistučke i druge dozvole, porez na ekstra profit. Neki tvrde da sve te dažbine više koštaju nego što još bezavršena vila vredi, pa je to razlog što je Gorica, a izgleda i njen ortak, digla ruke od ove sedmospratnice.



Za kompletan tekst:
> klikni ovde <
25.06.2003.
     Na Kopaoniku pola veka propada "Rankovićeva vila"

         ČAMI I NIŽE GODINE

     Gradnja započeta pedesetih godina prošlog veka, a svi radovi prekinuti nakon Rankovuićevog političkog pada. (Nalazi se neposredno pored početka ski lifta br.9 Marine vode.)



26.jun 2003.

        Gradnja na Kopaoniku

          UGROZILI SKIJALIŠTE

     Kopaonika - Republički građevinski inspektor Branko Radomirović naložio je firmi "Kolubara" iz Mionice da prekine radove na lokalnom putu koji spaja hotele "Grand" i "Nebeska stolica" na Kopaoniku. Radovi su zaustavljeni, jer "Kolubara", koja je vlasnik "Nebeske stolice" nema potrebnu dokumentaciju i dozvole, a put u jednom delu prelazi preko skijališta.
     Investitoru i izvođaču radova je nalođeno da raščiste materijal sa puta koji je pripreman za asvaltiranje i da ceo prostor vrati u prvobitno stanje.
     I prošle godine "Kolubara" je pokušala da na sličan način izgradi put do svog hotela, ali je i tada reagovala građevinska inspekcija.
                                                                   M.N.





Kopaonik ili apsurdi granica: -Podeljeni rudari, podeljen i Pančić
     05.Maj 2003. Kopaonik Ljudi ko ljudi, ne priznaju ni prirodne, a kamoli administrativne granice. Cak i vukovi ne biraju cije ce ovce da napadnu.
    Kazu da je izraz bitange nastao na Kopaoniku jos u srednjem veku. Tada su na ovoj planini, kao gastarbajteri, boravili Sasi, narod germanskog porekla, cija je osnovna delatnost bila kopanje rude. Tadasnja srpska drzava je redovno izmirivala svoje obaveze i Sasi rudari su redovno dobijali nadoknadu za svoj rad. Trgovina je tek bila u povoju, pa su oni za svoje svakodnevne potrepstine silazili u okolna sela na obroncima planine. Kao (i u ono vreme) civilizovani Sasi bi od kopaonickih seljaka iskali hranu govoreci "bite". Posto bi platili i bili usluzeni, zahvaljivali su se sa "tange". Vremenom su srpski seljaci spojili te dve reci i na pojavu bilo kod stranca u svom ataru govorili, "evo ponovo dolaze one bitange".
    Ovaj izraz je tek kasnije dobio sasvim drugo znacenje koje nema veze sa marljivim Sasima. Potomci nekadasnjih Sasa i drugih stranaca koji su ovuda vekovima jezdili, ponovo su na Kopaoniku, neki sada kao turisti, a neki kao pripadnici mirovne misije na Kosovu i Metohiji.
    Nekadasnja administrativna granica izmedju Srbije i njene juzne pokrajine, sada je administrativna zona i preseca Kopaonik i po povrsini i po dubini.
    - Za sve je kriv Petar Stambolic - kaze Dobrosav Stevanovic, rudar iz sela Bozoljin, koji u rudarsko okno silazi u Zaplanini, sa teritorije opstine Brus. "Do 1959. godine citav Kopaonik je pripadao Srbiji, pa i nas rudnik u Belom Brdu. Tada je on, da bi se dodvorio Titu, citav juzni deo Kopaonika "poklonio" Kosovu, pa se mi sada sa nasim kamaratima iz "druge drzave" srecemo na dubini od dve hiljade metara. To sto smo i rodjaci i komsije i Srbi, nema veze, ne zivimo pod istom vlascu", prica Dobrosav.
   Po Rezoluciji 1244 UN i Kumanovskom sporazumu od 9. juna 1999. godine juzni deo Kopaonika je u nadleznosti Kfora i Unmika. Severni, turisticki deo je pod jurisdikcijom drzave Srbije. Tako je sam krov Kopaonika, Pancicev vrh (gde se nekada nalazila vojna radarska osmatracnica koja je tokom NATO bombardovanja unistena) podpada pod zonu odgovornosti Unmika. Samo trista metara dalje je piramida podignuta u cast velikog prirodnjaka koja je u ataru drzave Srbije. Tu se zavrsava i zicara koja najsmelije skijase dovozi do samog vrha planine. Turistima je pristup Pancicevom vrhu zabranjen, ali i pripadnici Kfora ne mogu tu doci kopnenim putem, ukoliko ne zele da prekrse Kumanovski sporazum.
    Najveci problem imaju ipak danasnji malobrojni rudari. Rudnik olova i cinka "Belo Brdo" koji dalje radi u okviru sistema "Trepca" ima dva okna. Jedno je u "Belom Brdu", na juznoj strani Kopaonika i na teritoriji je opstine Leposavic, koja pripada Kosovu i Metohiji. Drugo je na severnoj strani, u Zaplanini i na teritoriji je opstine Brus koja je u Srbiji. Kroz okno i sa jedne i sa druge strane rudari svakodnevno dolaze na "sihtu". U sredistu planine, u rudniku nema ni srpske policije ni Kfora.

Duvanski put

  Najbliza veza Srbije i Kosova i Metohije vodi preko Kopaonika, od Zaplanine preko Belog Brda. Time se putovanje skracuje za oko sto kilometara. Problem je u tome sto od Brzeca do Belog Brda vodi 17 kilometara makadamskog puta. To jedino nije problem svercerima sa obe strane administrativne granice. Sa srpske strane na kosovsku stazama i bogazama i pored svakodnevnih kontrola prolaze krda goveda. Sa suprotne strane stizu konvoji cigareta i tehnicke robe. Mestani Kopaonika odavno znaju da je granica i prilika za dobru zaradu.

    - Ja sad kad sidjem u okno, ne znam da li kopam na Kosovu ili u Srbiji. Meni se to doduse i ne tice, za mene je to i dalje sve moja zemlja, ali kada se sretnem sa kolegama iz "Belog Brda" stalno se zadirkujemo ko na cijoj teritoriji kopa - jadikuje Dobrosav Stevanovic.
    Doskorasnji predsednik opstine Leposavic, sada visoki predstavnik Srbije za povratak raseljenih lica na Kosovo i Metohiju u kabinet Mihaela Stajnera, Nenad Radosavljevic istice brojne probleme sa kojima se susrecu ljudi sa obe strane podeljene planine.
    - Mi ovde zaista nemamo medjunacionalnih problema, jer ovde Albanaca nikada nije ni bilo, ali su prisutni svakodnevni problemi administrativne prirode. Sve je to jedan te isti narod, rodjaci i komsije, koji su vekovima bili upuceni jedni na druge, a sada na kilometar udaljenosti zive u razlicitim uslovima. Istina i pre dolaska medjunarodne zajednice, administrativna granica je predstavljala problem. Kada je razorni zemljotres 1983. godine pogodio Kopaonik, stanovnici bruske opstine su dobili veliku pomoc Srbije. Leposavic, koji je mozda i vise postradao skoro nista, jer je pripadao Kosovu. Tada je Srbija, na severnom delu izgradila svetski skijaski centar, a juzni deo ostao je zaboravljen, mada smo i mi imali uradjene projekte. Sada je ova granica postala barijera izmedju istog naroda, jer u Belom Brdu vaze Unmikovi zakoni, a u Zaplanini - srpski.
    A ljudi ko ljudi, ne priznaju ni prirodne a kamoli administrativne granice - kaze Nenad Radosavljevic.
    Da ljudi zive svoje bez obzira na granice svedoci i Milovan Djuric, penzionisani radnik beogradske "Geosonde" iz Zaplanine.
    - Meni je imanje u Belom Brdu, a zivim ovde u Zaplanini. Tamo skupljam seno, a ovde hranim krave. Moja zena, kad bere borovnice i pecurke ne gleda da li je to na ovoj ili onoj strani. Cak ni vuk kad upadne u tor ne bira cije su ovce i sa koje ce strane.
    Ljubisa Popović



14.03.2003. Aprilsko skijanje na Kopaoniku
     U subotu, 12.04.2003. sa prijateljima sam proveo dan na Kopaoniku. Odlučili smo da još jednom ove sezone napravimo bar nekoliko vožnji na skijama niz padine Kopaonika. Iz Beograda smo krenuli relativno rano. Oko 5:30 bili smo na auto putu. Dobrim kolima smo za nešto više od sat vremena već bili u Pojatama (skretanje sa auto puta u pravcu Kruševca). Na vrhu Kopaoniku smo bili oko 8:30. Vozili smo se po suvom puto do samog vrha. Tokom puta smo srećno prošli pored nekoliko radarskih kontrola.

     Pogled na staze pokrivene snegom je bio ohrabrujući. Vreme je bilo sunčano i gotovo bez vetra. Požurili smo do agencije u Konacima, kupili po dnevni ski-pass sa 50% popusta (550 dinara). Ski info podaci su pokazivali temperaturu +3 stepena, slab vetar od 6 m/s, malu oblačnost i visinu snega na stazama od 16 cm. Očekivali smo da će vikendom raditi nešto više žičara, ali na rspolaganju su nam bile 3-Malo jezero, 5-Centar, 6-Duboka i 7-Karaman greben.

     Staze su bile dovoljno pokrivene snegom, ali aprlski sneg je isuviše mokar i težak. Staze se redovno ne tabaju, pa čim udjete u iole deblji sloj ne utabanog snega, skije naglo koče. Prvih nekoliko spuštanja bili smo sami na stazi. Ipak smo očekivali veći broj skijaša obzirom da je bila subota. Kasnije smo presli na Pančićev vrh, pa niz Duboku. 90% skijasa toga dana vozilo je stazu Duboka, gde je objektivno staza i bila najbolja. Oko podne na stazi je nešto više skijaša, na tanjiru je bila gužva, kao u sred sezone.

     Oko 13,oo sati počeli su da se gomilaju oblaci, koji su velikom brzinom prelazili preko vrha planine. U pojedinim trenucima smo bili u potpunoj magli, da bi nedugo "Pančić" ponovo bio obasjan suncem. Zatim su oblaci bili sve tamniji, i oko 15,00 sati počinje da pada sneg koji je ipak više ličio na kišu. Ipak smo krenuli na još jednu vožnju žičarom 5-Centar. Do vrha smo bili potpuno mokri. Poslednjim spustom po vlažnom snegu žurili smo u zaklom pod tremove Konaka i jedan od retkih restorana koji je još uvek radio. Kiša nas je ipak omela da iskoristimo puno radno vreme žičara (do 17 sati).

     U međuvremenu dok smo ručli, kiša je prestala. Spakovali smo se, i oko 17,30 krenuli s Kopaonika put Beograda. Sve u svemu, bilo je prilično naporno, staze loše pripremljene, sneg veoma vlažan, skijanje prilično naporno, ali ipak nismo žalili. Bilo je važno biti na skijama.

     Prolazeći u večernjim časovima centrom Beograda, naše skije na krovu automobila mamile su poglede mnoštva prilaznika.

     Vlada T.

17.03.2003.

     Od 13. do 16.03.2003. proveo sam ski vikend na Kopaoniku. Sve žice navedene u Ski-info informaciji su radile osim sidra br.18 - Ledenice. Pišu da radi, a u stvari ne radi.
     Najneprijatnije iznenađenje sam imao u subotu 15.03.2003. Kupio sam noćni ski pass, i nesto posle 19 časova izašao na slabo osvetljenu stazu za noćno skijanje br.3 - Malo jezero. Staza uopšte nije bila uređena posle dnevnog skijanja. Iako je staza udaljena par desetina metara od tehničke baze, nijedan ratrak nije izasao da malo prepegla stazu i utaba sveže napadao sneg. Ne znam koliko se ovo često dešava, ali kada se desi trebalo bi da prilikom prodaje noćnog ski passa napomenu da je staza ne uređena. Takođe je bila neuređena i trasa kojom vuče ski lift. Na vrhu na izlazištu (otpuštanju) sa ski lifta, još od predhodnih toplijih dana, su zaostala dva duboka - preko 10 cm - urezana traga skija. To je veoma smetalo vozačima snowboarda. U kućici na dnu ski lifta su tri čoveka kontrolisala ispravnost noćnog ski pasa, ali nikome i pored primedbi nije palo na pamet da ode do vrha i lopatom popuni duboke žljebove.
     Već godinama izražen problem na ovom ski liftu Malo jezero, je što su amortizeri (opruge) u šipkama tanjira veoma slebi, pa na samom polasku kao i kod prvog stuba, lift vas naglo povuče - cimne. To je veoma neprijatno za početnike koji tom prilikom redovno padaju.
     Andreja, Beograd

17.03.2003.
     Bio sam na Kopu od 8. do 15. marta. Snega je bilo dovoljno, s tim da je od četvrtka neprestano padao do subote, a možda i posle. Dakle, ko voli vožnju po celcu neka požuri. Loše je sto Ledenice ne rade, tako da se gubi vreme u prelasku sa staze Gvozdac na Ledenice. Inače, pored toga sto je ski pass preskup dešava se da se, kad se spustite niz stazu, žica pokvari pa neplanirano morate da menjate plan. Uglavnom sve žice rade do 16, a ne do 16:30 kako bi trebalo, mada bi mogli da rade najmanje do 17 h jer je vidljivost i u to vreme dobra. U centru, tj. na stazama 3, 4, 5, 7 morate da se čuvate da vas motorne sanke ne pregaze jer mogu da "iskoče" ispred vas kad se najmanje nadate. Nazalost, niko odgovoran se, izgleda, ne trudi da otkloni ove nedostatke. U principu, poznato je da je Kop dobar za početnike i osrednje skijaše. Međutim, bolje skijaše bih savetovao (što većina njih vrlo dobro zna) da ne kupuju sedmodnevni ski pass jer svega 4-5 staza (ako na Beloj Reci II može da se skija ) su za njih interesantni, a i one dosade posle 3 dana. Dakle, posto snega sad ima bukvalno preko glave požurite da malo uživate.
    Pozdrav, Mladen.

06.03.2003.
Važna informacija!
     Bili smo na Kopaoniku od 15.02. - 23.02.2003. i imali više pehova. Naime, otišli smo polu bolesni, a i tata se povredio (lakše) na skijanju.
     Ono što je bitno je da nam niko nije saopštio da u slučaju nemogućnosti skijanja iz ovog ili onog razloga imamo pravo na povraćaj novca od neiskorišćenog ski pasa. Zači, bilo da je neko bolestan, povređen ili mora da napusti planinu iz nekog razloga može da dobije natrag svoj novac!!!
     Ovako prolaze oni koji ne znaju:
     Slučajno smo čuli da možemo da povratimo novac zbog povrede na snegu i rečeno nam je da nam trebaju doznake od njihovog lekara. Uzeli smo famozne doznake i otišli u GSS, gde su nas uputili da bi nam tamo rekli da je povreda mogla da bude izazvana i nekom tučom, ili padom u kupatilu, te da nemamo pravo na povraćaj jer nismo zvali GSS na licu mesta da zabeleže povredu.
     Ali, nas nije mrzelo pa smo išli dalje i stigli do pravne službe Genexa, gde nam je njihov pravnik rekao da nije bilo potrebe da sve to radimo, jer je savršeno logično da imamo sva prava da nam novac bude vraćen. On nas je i uputio da imamo ta prava po bilo kom osnovu (povreda, bolest...) i novac nam je bio vraćen!!!
     Ono što je jako bitno, je da reagujete odmah! Novac se vraća samo za neiskorišćene dane ski pasa i to od dana kada ga predate pravnoj službi, a ne od dana povrede.
     Iznos koji se vraća je: vrednost ski pasa (npr. 7 - dnevni) podeljeno sa brojem dana (7) i pomnoženo sa brojem dana koji su vam ostali neiskorišćeni!
     Pozdrav, Tanja

03.03.2003.

     Sve je bilo o.k. Puno snega relativno dobro vreme, ali neozbiljnost vezana za cenu ski pasa i za neredovan rad žičara me je udaljila sa Kopa za narednih bar 5 godina.
     Živko, Novi Sad

26.02.2003.
      Evo stigoh sa Kopa pre koji dan. Moram reći da skoro nisam video toliko snega na Kopu. Staze su uređene koliko toliko i rade sve pa čak i famozna Bela Reka. Vreme nas je poslužilo mada je par dana padao sneg ali se moglo lepo skijati. Jedino mi je žao za Strugu što je ne puste u rad ili ako ništa drugo, ne naprave neku prečicu do vrha staze, nešto na foru prečice sa Kneževskih Bara na Crvenu ili tako nešto posto dok se dođe do Struge ima silno da se napatite ali pravo da vam kazem i vredi pošto je tamo sneg netknut tako da ko voli dubok sneg ima da uziva!
     Imam samo jednu primedbu a to je ambulanta koja ima pauzu u periodu od 12h pa do 17h tj. za vreme skijanja pa ako vam se nesto desi mozete da cekate i do nekoliko sati lekara ako necete da odete do Anlave klinike koja je mnogo bolja ali i mnogo, mnogo skuplja! Sve u svemu bilo je odlično skijanje! I jos samo da pozdravim ekipu skijaša koja je pobedila na trci zadovoljstva!!!!!!!!!!
     Pozdrav Trifke!!!!!!!!

19.02.2003.
     Sticajem okolnosti proteklog vikenda mi se po prvi put u životu pružila prilika da skijam na Beloj Reci na Kopaoniku (ranije svaki put ili nije bilo dovoljno snega, ili iz ko zna kog razloga staza nije radila) i moram priznati da je to za mene bio jedan potpuno nov skijaški Kopaonik. To je samo potvrdilo moje pretpostavke iz letnjih obilazaka planine da Kopaonik itekako ima geomorfološke potencijale da bude OZBILJAN skijaški centar (iz perspektive kvaliteta, tj. ozbiljnosti staza), ali da se projektovanju skijališta naprosto decenijama nije prilazilo na način koji je na zapadu uobičajen.

     Brzeće kao lokacija za smeštajne kapacitete i strme istočne padine planine koje gravitiraju prema njemu predstavljaju jedan izuzetan potencijal da se u perspektivi napravi alternativni centar malo drugačijeg profila od snobovsko-šminkerskog kompleksa hotela smeštenih gore na visoravni, na sasvim neprimerenih i nelogičnih 1700m nadmorske visine. Nije tačno da je Brzeće prenisko da bi bilo dobra lokacija za ski centar; smešteno je na visini od oko 1100m, što je recimo neka prosečna nadmorska visina za ski centre u Austriji. Mnogi poznati i vrlo uspešni centri nalaze se i na manjim visinama (na primer, Kranjska Gora je na oko 800m).

     Ono što lenštine iz Genex-a koji bi najradije jeli hleba bez motike verovatno "muči" po pitanju spuštanja niz istočne padine Kopaonika jeste činjenica da bi ipak morali studioznije da pristupe obezbeđivanju veštačkog snega u nižim i na eksponiranijim delovima tih padina, kao i da obezbede stručnije ekipe za preparaciju (strmih) staza, ali sa tim problemom su suočeni (i vrlo ga uspešno rešavaju) i uprave poznatijih ski centara. Ski centar je malo bezvezno locirati na visoravni (što deo Kopaonika oko Granda i Konaka jeste), jer je kao takav idealan samo za nordijsko skijanje. Ako pogledamo sistem kopaoničkih staza, otkrivamo jednu izrazitu nelogičnost kao posledicu takve lokacije, a to je da većina staza (naročito onih koje su tokom čitave sezone u funkciji) jesu plave, tj. najblaže staze, pritom i izrazito kratke. Ako pogledamo strukturu staza bilo kog ozbiljnijeg svetskog centra lako ćemo uočiti da najveći procenat staza (barem 60%) čine crvene, tj. staze umerenog nagiba, koje su podjednako interesantne svim kategorijama skijaša, a da visinska razlika od podnožja do vrha staza najčešće iznosi 500-1000m. Na kopaoničkoj VISORAVNI je tu visinsku razliku naprosto nemoguće realizovati, jer su vrhovi sa kojih se staze spuštaju tek neznatno izdignuti iznad te površi.

     Dakle, jedini put za konstrukciju ozbiljnog ski centra je spuštanje ka podnožju planine, nešto na šta su u Genex-u u par navrata prilično stidljivo i nevoljno pristajali. Najozbiljniji pokušaj te vrste je upravo na početku ovog pisma pomenuta staza Bela Reka, koja bi sa visinskom razlikom od 820m i dužinom od oko 5 km i u Alpima bila staza vredna pomena. Bela Reka je dokaz da i na Kopaoniku može da bude ozbiljnog skijanja, a razgranata mreža oštrih planinskih grebena koji je okružuju, jedno potpuno drugačije, divlje lice Kopaonika, svakako nude uslove da se u najbližem okruženju postavi barem još nekoliko desetina ovakvih žičara, prema kojima bi "baby-liftovi" koji karakterišu kopaoničku visoravan bili potpuno nezanimljivi, izuzev možda populaciji apsolutnih početnika.

     Šta mogu da poručim upravi ski centra? Pre svega da ozbiljne skijaše, koji ne odlaze na skijanje da po vasceli dan pijuckajući preskupa pića iz ligeštula manekenišu svoju novu i preskupo plaćenu opremu, malo ozbiljnije shvate. Možda se iz te kategorije ne može izvući onoliko para koliko je moguće izvući iz snobova i novokomponovanih bogataša, ali poluprazni kapaciteti ove sezone bi trebalo da im budu dobar indikator da su malo previše zastranili u toj svojoj orijentaciji na prebogatu elitu kojoj ski staze ne predstavljaju primarni sadržaj u ponudi; ipak je njih ograničen broj. Nuđenje Duboke (samo kada se na njoj ne održavaju takmičenja), Krčmara (aman, kad će već jednom da se očiste te kasetne bombe?), Gvozdca i Bele Reke (kada ima dovoljno snega) "na kašičicu" ipak nije ono što MI očekujemo niti čime smo spremni da se zadovoljimo. Nađite ozbiljnog partnera, uložite svež kapital i iskoristite one brojne neiskorišćene, divlje padine Kopaonika da napravite centar koji brojem, a pre svega profilom staza može da konkuriše ozbiljnim ski centrima Evrope. Nemojte da očekujete da će ozbiljni skijaši to što ste u svakom trenutku u stanju da im ponudite po JEDNU zahtevniju stazu smatrati ludim provodom. Spustite se u Kopaoničke doline, one itekako imaju šta da ponude.

     Što se mene lično i mog društva tiče, potpuno funkcionalna Bela Reka je ubuduće minimum koji možete da mi ponudite da bih vam dao pare za ski pas, tj. da bih vam uopšte došao u goste (čak i samo za vikend). Zato smislite način kako da na njoj sačuvate (ili napravite) sneg duže nego što ste to do sada umeli. Kad god to niste u stanju, Borovec i Sinaja nisu uopšte onoliko daleko koliko se to vama čini.

     Aleksandar Veljković
     Beograd

11.02.2003.
     U drugoj polovini januara na Koaponiku je bilo dovoljno snega (više od pola metra), tako da se nisu morali koristiti topovi za veštački sneg, zašta u nekim zemljama troše mnogo vremena, para i energije. Veremenski uslovi su bili veoma povoljni, sa mnogo sunčanih dana. Staze su odlično tabane, sve žičare su funkcionisale, turistički radnici su ljubazni.
     Uprkos svemu, u drugoj polovini januara na Kopaoniku nije bilo dovoljno gostiju: prema izjavama odgovornih ljudi s kojima sam razgovarao, nije bila popunjena ni polovina kapaciteta!
     Predložio bih Ninistarstvu turizma, ako upošte i postoji, da što hitnije pozvoni na alarm. Neophodno je da se sačini temeljita i kritička analiza učinka ovogodišnje zimske sezone na Kopaoniku, i izvedu konkretni zaključci. Negde je neko ozbiljno omanuo - ili u propagandi, ili u obradi tržišta, ili u određivanju cena, ili u kadrovskoj politici. . .
     Ako u odličnim vremenskim i saobraćajnim uslovima ne možemo da napunimo najbolje hotele na Kopaoniku, kako li ćemo one nešto skromnije, na drugim planinama?
     Vojislav Pavlović
     (Deo teksta objavljenog u "Politici" od 11.02.2003. u rubrici "Među nama".)

07.02.2003.
     U poslednje dve godine koliko posećujem sajt "skijanje.co.yu" i čitam utiske skijaša sa prelepog Kopaonika, sve se svodi na, sigurno, opravdane žalopojke i konstruktivne predloge koje, izgleda, niko od nadležnih ne čita, a i ako čita, ništa ne poduzimaju. A i zašto bi sekli "zlatnu" granu na kojoj sede? Njima Kopaonik savršeno odgovara. Blizu je Beograda (ili bilo kog grada u Srbiji), dušu dalo za "rekreativne" vikende o trošku poslovnog partnera ili firme na čijem su čelu. Supruge više ne šetaju krzno (nije trendi), ali zato skupu ski-opremu ne zaobilaze, iako sa skijanjem slabo stoje (kvari im šminku, a i previše sunca uništava ten).
     Znajući sve boljke divnog Kopaonika i iritirajuću inertnost onih koji mogu, ako žele, mnogo toga da poboljšaju, sada sve pitam: Šta fali Jahorini? Zašto se o njoj čuje ili sve dobro (sasvim opravdano) ili "Ma pusti me bosanaca. Jahorina je OK, ali nekako mi je Kop više kul."
     Ako je Kopaonik više kul, što ne dovodim u pitanje, onda se nemojte žaliti na divljačke cene, jadnu uslugu, često nikakve staze, slabu ponudu svega, a naročito bilo kakvog sadržaja posle zatvaranja staza. U decembru 2002.g. se po lokalima Konaka razlegala samo turbo-folk i teheran muzika. O normalnoj, kvalitetnoj zabavi ni govora, a i čemu, kad su lokali sa igračicama oko šipke bili dupke puni.
     O godinama nerealizovanom projektu polupokrivenog klizališta u dolini ispred Granda, da ne govorim. Ideja da bi klizalište moglo da radi preko dana i do kasnih večernjih sati (baš onda kada 99% ljudi ne skija, a sa sitnom decom ne znate šta da radite dok ne dođe vreme za spavanje), kao što je to slučaj u svakom ski centru koji drži do sebe (pa valjda i Kop, ako je kul), očigledno nekome ne izgleda kao mogućnost da se zaradi još novca, a ljudi zaista provedu ceo dan u aktivnom odmoru.
     Zato, ni ta Jahorina nije daleko. Za dva sata duže vožnje (uvek prohodnim putevima!) - mnogo više lepog skijanja, ljubaznih i predusretljivih ugostitelja, korektne i nenamteljive zabave i lepe prirode. Čini mi se dovoljno!

     Kopaniku - ne ljuti se!   Ovo je i za tvoje i za naše dobro.

Gordana G.

Tekst iz Ilustrovane politike
br. 2296 iz februara 2003

Zima na Kopaoniku

Kad princ zabrani pušenje

Kompletan tekst > > >

25.01.2003.
     Skijam od svoje 6 godine (sada imam 30). Roditelji su me vodili na Kopaonik kada je hotel Grand bio hotel Karavan. Dolazio sam kada se gradilo i jedva čekao skijanje iz godine u godinu. Sada sam u prilici da vodim svoje dete, još je malo ali kada bude htelo da stane na skije verovatno neće stati na Kopaoniku. Ski centar od kojeg je moglo da bude nešto postaje polako ništa. Stalno imam osećaj da se čeka da malo pirne vetrić pa da ostane otvoren samo Karaman Greben (kada je sajla cela) i da čekate red sa još 100 tinak očajnih ljudi.
     Čak ni Rtanj više nema dušu. Setite se svadbarskog kupusa, nogica u saftu, pasulja, kuvanog vina i mnogih lepih stvari zbog kojih skijanje smatram najlepšim sportom. Kako da sedneš da pojedeš kada je i čaj skup.

     Da ne pričam puno cene ski pasa su užasne za ono što nam pružaju. Trebalo bi da budu realno 1000 dinara za 7 dana.

     Aleksandar Vučetić

20.01.2003.

Pa što se Kopaonika tiče situacija je ista kao i ranijih godina. Staze su i dalje nedovoljno i loše priprelmljene. Konkretno za 8 dana koliko sam bio gore Gvozdac je samo jedan dan bio ispeglan kako treba. Cene su i dalje daleko od realnih pa je sve to i uticalo na slabu posetu. Međutim oni koji idu da uzivaju u skijanju a ne da bi bili viđeni proći će odlično jer nema gužvi ni na jednoj žičari.
Joca

16.01.2003.

     Draga ekipo skijaša,

     Imam dve tri reči o našem najvećem skijaskom centu. Prvo ako je neko bio mnogo puta na Kopu onda sam sigurno to ja, i jedna stvar mi nije jasna, zašto su cene tolike - npr ski pass-a? U poređenju sa Austrijom (Zell Am See ili Kaprun) i npr. Italijom (Bormio) nas ski pass ispade duplo skuplji (dobro ne baš duplo ali dosta)! Složio bi se sa tim da su uslovi isti kao tamo ali nisu i plus što da im dajemo tolike pare kad ja pozovem inf. centar i oni mi kažu da staza radi ja dođem do staze ona ne radi.

     Onda Kopaonik ima uslova za izgradnju jos mnogo staza, pa gde su one ako već ostavimo tolike pare za sezonu? Ekipa na Ratracima se može videti tu i tamo ali to je nedovoljno ako ja posle svakog skijanja moram da platm reparaciju skija. Onda, Kopaonik je prevazišao sebe po pitanju turista - na nekim žicama mora da se čeka i od 8min.

Pozdravljam sve skijaše i obožavaoce Kopa i onima koji tek idu želim mnogo snega i da konačno srede tu Belu Reku!

     Trifke!

15.01.2003.

     Evo i mene da se po prvi put javim sa nekim mojim utiscima sa Kopaonika, na kome sam bio sa porodicom u periodu od 28. decembra 2002. do 5. januara 2003. Ne želim da komentarisem cene, ali samo mogu da kažem da mi nije bilo baš lako kada sam za dva ski-pass-a za odrasle i jedan za dete trebalo da izbrojim 13,500 dinara. Srećom primaju kreditne kartice...
     Inače skijanje je bilo sasvim zadovoljavajuće i pored visokih temperatura oko Nove Godine, i svake noći staze su uređivane snegom koji je dovlačen iz šume. Jedino bi nadležni iz Genex-a trebalo da se podsete da ne bi ništa umanjilo draž i kvalitet skijanja ako bi i Gvozdac posetio ratrak, bar s'vremena na vreme... U principu, sviđa mi se što je, bar u tom periodu bilo onemogućeno ili smanjeno skijanje za 200 dinara žicmenu, tako da je evidentno bilo manje gužvi na stazama.
     Najveću primedbu imam što se tiče reda na stazama i korišćenja motornih sanki. Pa kao da se zaboravilo šta se desilo pretprošle zime ako se ne varam. I dalje se to vozi svuda i uvek. Primetio sam da žalbe pripadnicima policije nemaju efekta jer te sanke nemaju registarske oznake, i jednostavno primedba tipa "crni ski-doo juce oko 14:00 sa vozčem u crveno-crnoj jakni i detetom u žutom kombinezonu..." nije dovoljna da se bilo sta uradi. Da li ovde postoji neko rešenje, ali ne tipa "uzmite kameru pa snimite..." ? Ostalo nije bilo loše, recimo snabdevanje je bilo dobro, putevi prilično dobro čišćeni, GSS radi svoj posao...
     Samo jos ovo... Poslednja dva dana mi se pridruzio kolega koji je do tada bio u Kranjskoj Gori. Da nije došao na Kop, snega ne bi video ove zime.
     Toliko od mene...

Postovanje i pozdrav
     Mika Markovic

11.01.2003.
     Boravio sam na Kopaoniku u periodu od 21.12.02. do 28.12.02. Znači prve nedelje kada je sezona na Kopaoniku zvanično otvorena a nezvaniočno ne baš.
     Prva 3 dana radile su 4 staze (sve plave) uključujući i Mašinac. Dok se poslednja 4 dana stvar znatno popravila. Čitajući dnevni izveštaj u hotelu osim Bele reke 1 i 2 sve je bilo otvoreno. Ja nisam mogao da poverujem a moje radovanje je bilo vrlo kratkog daha. Od 18 staza sve vreme radilo je 12 a i one su bile pod znakom pitanja. Recimo Duboka je radila samo 1 i po dan jer je žica navodno bila u kvaru. Pa su naši majstori to popravljali u sezoni - dok su leti ludovali.
     Inače liftovi su radili od 9-15 časova. Najzad sam uspeo da saznam i zašto se zatvaraju tako rano (duboka radila samo do 14i45). Kažu da lokano stanovništvo koje radi na liftovima ima zadnji autobus za Rašku u 15i15 pa zato moraju da zatvore ranije kako ne bi kasnili ljudi. No da ne bude zabune, ski pass je bio po punoj ceni a da su mogli (imali
razlog) verujem da bi mi napaltili još više.
     E što se tiče snega i majke prirode, moram priznati da smo žena i ja imali utisak da je 70% Kopaonika bilo naše i da je tih 7 dana pripadalo samo nama. Za sve ove godine nikada nisam video manje sveta, a moram da priznam da su ratraci izgleda čuli naše i moje kritike. Ljudi su počeli da rade, nije dovoljno - ali bolje nije bilo u zadnjih 8 godina.
     I na kraju želim da se oprostim od Kopaonika jer ne verujem da ćemo ići tamo
u skorije vreme. Da se čovek ubije od dosade od 16 časova pa nadalje. Ništa ne radi a sve što je otvoreno svedeno je na naše idealno provođenje - JEDI I PIJ. Ok, jedan dva tri dana ali ljudi moji pa sve ima mere - neverovatno.
     Svima koji misle ove zime na Kopaonik želim puno snega. A ostalo valjda dopunjuje se
samo od sebe.

     Pozdrav iz Londona Nesha

17.12.2002.
     Na Kopaoniku je sezona počela i kao i svake godine zimsku sezonu je otvorio skup pravnika na tradicionalnom savetovanju. Iako sam i zimovanje planirao na Kopu, evo par utisaka sa Kopa i sa staza sa pravog dana skijanja na Kopu u zesoni 2002/03. a to je 17.12.2002. Za početak, sneg je izgleda iznenadio ljude zadužene za staze i usluge na Kopu. Kao i putari koji sneg valjda očekuju u Julu a on baš svake godine padne u Decembru kad mu vreme nije, tako je i na Kopu... Rade dve prodavnice... jos dve su počele da rade tek kad su se sabrali da je ipak na seminaru 2500 ljudi... Butici poluprazni... a staze ???

     Sneg je tri dana bio 30 cm i svi smo uporno gledali u staze i žice..    Ništa ...
Na bolje organizovanim planinama sneg se pravi topovima i kad ga nema da bi se gosti mogli skijati...
Tek petog dana boravka neko je došao na fantastičnu ideju da se ipak pripreme staze. E tako su uvek poslovično uspešni ljudi sa Kopa odlučili da na dan kada sa Kopa odlaze svih 2500 ljudi sa seminara, ipak puste Karaman, Mali karaman, Jezero. Žice su radile do 14 sati. Ski pass za taj dan ? Cena sitnica... 550 dinara. Inače je 1100 dnevni.

     Cene u kaficima: Časa mineralne vode 75, Čaj 100, Kuvano vino 150. Uveče u kaficima muzika gruva do 05 ujutro kao u Budvi, nema računa, ali dva kuvana vina i Jeger 750 dinara.

     Nije problem... sezona je tek na početku ...

     MILAN   Novi Sad

Utisci sa KOPAONIKA ski-sezona 2002:

UTISCI SA KOPAONIKA 2002:

18. Decembar 2002. Skijanje i Kopaonik    - Miloš

Ovo sam ostao duzan [jos jednom podvlacim: bez osvrtanja na licne i impulsivne komentare]:

Osnovna pretpostavka je da vecina ljudi ["obicnih" ljudi] nema toliko novca da moze sebi da priusti onoliko koliko bi [razumno, ne racunam ekstreme] zeleli. Ako se neko, kao ti Sasha, opredeli za [ili sticajem okolnosti neplanirano uleti u] krvnicki rad, pritom jos i dobro placen, te ukoliko ta situacija [iz ovih ili onih razloga ili nuzde] pocne da gospodari covekom - umesto da bude obratno [npr. novac nam je bas, bas potreban za "jos nesto", pa tako postanemo robovi posla], tada je razumljivo da covek ono malo slobodnog vremena zeli da utrosi na nacin primeren kako oskudici vremena, tako i nivou primanja i statusu koji to za sobom povlaci/donosi.Tada je svaki ugodjaj dobar.

Medjutim, moje obracanje bilo je upuceno jednoj opstijoj populaciji koja sebi ne moze da priusti toliki luksuz. Verovatno bi tri dana provedena u hotelu "Hajat" [bilo gde na planeti], sa kupanjem u mleku i neznim maserkama meleskinjama, uz ugodnu muziku vodoskoka centralne sobe kraljevskog apartmana, bili isto toliko plodotvorni i opustajuci kao i odmor na Mauiu, ski-vikend u Aspenu, gips na polomljenoj nozi, ili topli caj na ski stazi na Kopaoniku. Jasno je da je sve relativno i da zavisi od izbora referentne tacke, narodski - od ugla posmatranja.

Sa svim recenim prednostima i manama Kopaonika ne bih se u potpunosti slozio. Taksativno, niti su staze toliko dobropripremljene, niti se taj vestacki sneg toliko koristi [pre nekoliko godina (pouzdano) znam da je cak bilo zabranjeno unosenje masine za pravljenje leda za klizaliste na teniskim terenima, toboze radi "ocuvnja prirodnosti leda u nacionalnom parku"], ...

Vidite sad ovo:
> PREDNOSTI
> - Kvalitetan smeštaj, sa uslugom i kategorizacijom u skladu sa svetskim normama.
> - Dobro locirani objekti u odnosu na sistem žičara (mislim pre svega na one u samom centru).
> - Već pominjana blizina, predvidljivost i jeftinoća puta.
> - Bogatstvo pratećih sadržaja (restorani, klubovi, prodavnice, ski bifei, itd.)
> - Relativno ekstenzivan sistem žičara, od koga radi minimum 50% (sem u slučaju žešćeg nevremena).
> - Uređivanje skijališta (peglanje staza) prema svetskim standardima (svakodnevno).
> - Mogućnost kvalitetnog skijanja i na minimalnoj debljini snega.
> - Izuzetno prijatan ambijent u kome je lociran sam ski centar (lepota prirodnog okruženja).
> - Topovi za sneg.
> - Noćno skijanje.

Mnogo godina sam proveo na Kopu, i leti i zimi, s proleca i s jeseni; mnogo lepih uspomena, dogadjaja, druzenja, poneka impatija, ljubav, dogovor "nadjemo se dogodine".

- Kvalitetan smestaj? Mozda u pokojnom "Bacistu" i "Srebrncu". Naravno, ako u smestaj racunamo udoban krevet, toplu sobu, kupatilo i kamin salu.
- Objekti su POPTPUNO POGRESNO locirani, i to znaju i ptice na grani. Hotel moze da se stavi podno staze, ALI SAMO NA VISINI VECOJ OD ..., tj. samo u uslovima gde izgradnja jednog takvog objekta [sa sve pratecom infrastrukturom i propratnim pojavama - X hiljada ljudi, grejanje, toplifikcija...] NE BI POREMETILA prirodnu ravnotezu, ili barem gde ne bi ZNATNO UMANJILA prirodne ski-resurse. Na Kopaoniku je to poremeceno izgradnjom najpre "Karavana" [na mesto kojeg je danas "Grand"], a potom kopmleksa "Konaka", ca cime su usledili i JAT, itd...
Konkretnije, prosecna temperatura u samom jezgru, na okolnim brdima [stazama] porasla je za oko 3.5 [tri i po] stepena Celzijusa vise nego li sto je porasla temperatura uopste na planini [usled procesa globalnog atmosferskog otopljavanja]. Svi znamo da to znaci kraci period zadrzavanja snega, tanji snezni pokrivac, nepredvidivost ionako promenljive mikroklime, promenu kretanja vetrova... ; to dalje povlaci i cesce bljuzgavice i mekan sneg, a to zatim dovodi do cescih [za takve vremenske uslove karakteristicnih] padova, tj. lomova [potkolenice, sake, iscasenja kuka, ramena, ..., povreda kicme].
- Nocno skijanje je krajnje imaginaran pojam na Kopu. Skijanje na "Malom jezeru" ipak se ne moze uzimati za ozbiljno.
- Ambijent je bio prijatan i kad se krene iz naselja, "Bacista", "Srebrnca". Ambijent nijegradio "Genex", pa da ga tako papreno naplacuju.
- Bogatstvo pratecih sadrzaja je nesto sto se uglavnom podrazumeva kada se gradi ski-centar. Doduse, to nije, niti bi trebalo da bude, glavni niti mnogo bitan faktor na skijanju. Tacnije, topli caj na stazi i mogucnost suncanja i nadgledanja male dece [ko ima], te kamin sala uvece, domaca hrana i ambijent [gitara, veselje, "tombola" i slicne igre koje animiraju decu - prepricavam ambijent "Bacista" kad sam bio klinac] - to je prateci sadrzaj skijalista. Svakako, iz perspektive bogatih Amerikanaca, treba natrpati sve sto moze doneti zaradu i sto musterija moze da pozeli. Tako bi bilo simpaticno imati, recimo, vasar ispod "Granda". Zasto ne i sabor trubaca? Jagnje na raznju, pljeskavice, dim, budvansko setaliste kompletno preseliti na Kopaonik... Sve to imalo bi svog kupca, zadovoljnu musteriju. Takvom kermezu nikad kraja!
Iz ugla coveka koji ne haje, isticanje otrovnih materija u reke i okeane je tek nebitna vest. Za mene, medjutim, nije. Ne spadam u one krajnje, "ultra-mega" zelene, ali postujem prirodu i okruzenje u kom se nalazim. Tako i Kopaonik. Predivna planina. Tamo sam ucio da jasem kao klinac, isao po mesec dana leti na kurseve engleskog [bas u "Konake"], pravio slatko od sumskih jagodica, kupina, borovnica, zimi skijao, ... Ali "bogatstvo pratecih sadrzaja" ne podrazumeva disko muziku ili najgori novokomponovani turbo-folk sund na 2.000 W [Vati], tik ispod moje sobe ["Konaci"], tako da niti jednu noc ne mogu da odmorim pre 5 ujutro. Narednog dana ja skijam, a baje i lutkice sa sljokicama, koji su lumpovali celu noc [zali Boze na sta trosim izraz "lumperaj"!] u podne ustaju i pijuckaju na slamcicu pored staze i pokraj pobodenih najnovijih tehnoloskih dostignuca olicenih u njihovim uvek novim modelima skija, a tako malo koriscenim i vozenim. Toliko kafica, restorana, a nigde kamin sale da klinci od 17, omladina, mlad svet, ili roditelji sa decom odu i provedu prijatno vece. To je samo kopiranje likova iz americkih TV-serija i forsiranje "TV Pink" idola. Koliko ljudi, uostalom, tako nesto praktikuje ostatkom godine? Onda dodju na Kop, pa kao pusteni s lanca... Jos jednom, u pratece sadrzaje nije zgodno racunati bezobrazno i ocigledno preskupe kafice sa preglasnom muzikom od koje ne moze da se spava po celu noc.

Staze su takve kakve su, odredjene konfiguracijom terena. Tu niko nije kriv. Ali sve ostalo....

--
Miloš
mailto:koki.m@...

RE: Skijanje i Kopaonik     -Aleksandar Veljković

Za razliku od Duletovog komentara, koji je bio emotivna reakcija pretočena u ličnu diskvalifikaciju (bez dovoljnog uvida u činjenice) na jedan izrazito sofisticiran i elokventan, skoro poetičan način (što je ne čini blažom, čak naprotiv, mnogo je poštenije čoveku otvoreno reći da te već jako dugo nervira zato što je snob i uobraženi, lenji, polupismeni i seksualno ugroženi maloumnik), sa Miloševim komentarom u velikoj meri mogu da se složim, naprosto zato što u njemu dominira jedan konstruktivan pristup i stvarna želja da se razjasne nesporazumi, odnosno pun je iskrene dobre volje.

> Osnovna pretpostavka je da vecina ljudi ["obicnih" ljudi] nema toliko novca da moze sebi da priusti onoliko koliko bi [razumno, ne racunam ekstreme] zeleli.

Ovo je, čini mi se, prilično očigledno. Nemam ni ja novca da priuštim nsebi ono što bih želeo, jer niti imam stan, niti imam ostale elemente osnovnog životnog komfora na nivou na kome bih želeo da budu (nemam ni bicikl, ni skije, ni kola kakva bih želeo da imam, a nemam ni digitalni foto aparat i već duže vreme smišljam kakvu finansijsku akrobaciju da izvedem da to sebi priuštim). Tako da je priča o tome šta je skupo i jeftino vrlo klizav teren, bez mogućnosti ustanovljavanja nekih opštih i objektivnih kriterijuma. Naprosto svako se pruža prema guberu. Svestan sam da ima ljudi koji zarađuju i i znatno manje od mene, ili možda zbog drugačijih rashoda (sitna deca i ostala familija, velika izdvajanja za lekove ili neka druga teška muka) moraju da imaju drugačije kriterijume. Ako sam ih na bilo koji način uvredio, nije mi bila namera, pa im se izvinjavam.

Računao sam da na ovoj listi ima i platežno sposobnijih od mene (za neke pouzdano znam da jesu), tako da je ponuda bila namenjana pre svega njima. Logično je obratiti se skupu u kome imaš natprosečno mnogo ljudi sličnih interesovanja, koje uglavnom možeš da smatraš i svojim prijateljima, zar ne? Čak sam prošle godine od nekoliko članova OVE liste dobio privatan mail da ih obavestim kad budem planirao neki od ski vikenda, pa je bilo logično da pretpostavim da ovde IMA zainteresovanih. Mnogo logičnije od davanja oglasa u novinama, ili čak odlaska u planinarsko društvo i objavljivanja ponude kako bi popunio kvotu.

Ja već godinama imam problem sa pronalaženjem društva za skijanje (ne vidim zašto bi to bila tajna), jer se društvo sa kojim sam nekada skijao ili razbežalo po prekookeanskim zemljama, ili prestalo da skija, tako da iz nekog najužeg kruga ljudi koje mogu smatrati svojim prijateljima nema apsolutno nikoga ko je za to zainteresovan. Moja bivša devojka je bila skijašica, sadašnja nije nimalo zainteresovana za skijanje. A meni se ne skija ništa manje nego što mi se skijalo u stara, dobra vremena kad se to radilo po belom svetu... (zašto li je Dule ubeđen da će nekoga impresionirati SVOJIM fotografijama sa Dolomita, Austije, Karpata i odakle sve beše, kao da ljudi nemaju sopstvene? ;))

> Medjutim, moje obracanje bilo je upuceno jednoj opstijoj populaciji koja sebi ne moze da priusti toliki luksuz.

Verovatno i Edijevo, da bi se posle ispostavilo da je ArgusTurs već popunio sve kapacitete u Borovecu za NG. Dakle, nije problem naći smeštaj za populaciju koja sebi ne može da priušti luksuz, ali to treba učiniti MNOGO ranije, još negde u oktobru. Pričati o Avalinoj kući u vreme kada je već rezervisana baš i nije neka pomoć.

> -Kvalitetan smestaj? Mozda u pokojnom "Bacistu" i "Srebrncu". Naravno, ako u smestaj racunamo udoban krevet, toplu sobu, kupatilo i kamin salu.
Slažem se. I ja sam preferirao Bačište, upravo zbog toga što je van čitave one gungule gore, što je zaista neka vrsta oaze u prirodi. Čak sam poslednji put bio gost u njemu jedva mesec dana pre nego što su ga srušili...

> Objekti su POPTPUNO POGRESNO locirani, i to znaju i ptice na grani. Hotel moze da se stavi podno staze, ALI SAMO NA VISINI VECOJ OD ..., tj. samo u uslovima gde izgradnja jednog takvog objekta [sa sve pratecom infrastrukturom i propratnim pojavama - X hiljada ljudi, grejanje, toplifikcija...] NE BI POREMETILA prirodnu ravnotezu, ili barem gde ne bi ZNATNO UMANJILA prirodne ski-resurse. Na Kopaoniku je to por

Ovo ti je malo konfuzna teza, koju treba malo razjasniti:

Koliko si skijališta video gde su hoteli IZNAD staza? Ili misliš da bi trebali da budu xx kilometara udaljeni od staza? Da li ima više skijališta gde se PUTUJE do staza, ili onih gde iz hotela izlaziš na skijama? Zapravo, baš je Kopaonik centar u kome je hotelski kompleks lociran negde na sredini visinskog raspona koji obuhvata sistem žičara, a i na većoj nadmorskoj visini od hotela na većini domaćih (pa i evropskih) skijališta. Na Kopu centar je na oko 1700m, na Žabljaku je na 1450, Bjelasica na ispod 1000, Borovec na 1300, po Austriji su centri ,uglavnom na jedno 800-1500m, sve u svemu malo je skijališta na većoj visini od Kopa. Recimo, i od centara lociranih u poznate 3 doline (Trois Vallees) u Francuskoj, samo jedan se nalazi na većoj visini, a to je Val Thorens (2300m). Ostali su otprilike na visini centra na Kopu ili niže.

Dakle, pojasni zamerku. Pretpostavljam da ipak ne misliš da bi centar trebalo da se nalazi na Pančiću :), odnosno da misliš da bi trebalo da bude smešten dole, negde oko Brzeća ili Jošaničke Banje? Ipak, nemam utisak da je izgradnja Granda i Konaka nešto bitnije narušila prirodni ambijent, mada se slažem da je postalo malo previše urbano za moj ukus. Doduše, koliko ti to nekad smeta, toliko ti u drugim situacijama koristi (recimo, opušteniji si u planiranju šta sve treba da poneseš iz BGD-a, jer znaš da ćeš bilo šta što zaboraviš moći gore da kupiš, ima i poštu, banku, itd).

> Konkretnije, prosecna temperatura u samom jezgru, na okolnim brdima [stazama] porasla je za oko 3.5 [tri i po] stepena Celzijusa vise nego li sto je porasla temperatura uopste na planini [usled procesa globalnog atmosferskog otopljavanja]. Svi znamo da to znaci kraci period zadrzavanja snega, tanji snezni pokrivac, nepredvidivost ionako promenljive mikroklime, promenu kretanja vetrova... ; to dalje povlaci i cesce bljuzgavice i mekan sneg, a to zatim dovodi do cescih [za takve vremenske uslove karakteristicnih] padova, tj. lomova [potkolenice, sake, iscasenja kuka, ramena, ..., povreda kicme].

Mislim da ipak malo preuveličavaš, odnosno da to baš i nije tako izraženo, niti mislim da ima nekog bitnijeg uticaja na kvalitet skijanja. Bezbroj puta mi se desilo da za Prvi maj odem sa nekom ekipom na Brezovicu, gde je vrućina (gore, na 1700m) i ne može se uopšte skijati od bljuzge, sneg ostao samo u krpama, a U ISTO VREME zovu nas ljudi s Kopa, presrećni što su se siti naskijali. Čak sam jednom prilikom (baš u toj prvomajskoj kombinaciji) bio sa ekipom koja se dogovorila da ih bus odveze na jedan dan sa Breze na Kop i lično se uverio u ovaj fenomen. Čak i zimi, temperatura je u proseku NIŽA na Kopu nego na Brezovici, zbog čega se sneg na Kopu tradicionalno mnogo sporije topi (iako na Brezovici tradicionalno pada mnogo veća količina snega).

> - Nocno skijanje je krajnje imaginaran pojam na Kopu. Skijanje na "Malom jezeru" ipak se ne moze uzimati za ozbiljno.

Ali je ipak moguće. Ne kažem da je idealno, ali postoji.

> Bogatstvo pratecih sadrzaja je nesto sto se uglavnom podrazumeva kada se gradi ski-centar. Doduse, to nije, niti bi trebalo da bude, glavni niti mnogo bitan faktor na skijanju. Tacnije, topli caj na stazi i mogucnost suncanja i nadgledanja male dece [ko ima], te kamin sala uvece, domaca hrana i ambijent [gitara, veselje, "tombola" i slicne igre koje animiraju decu - prepricavam ambijent "Bacista" kad sam bio klinac] - to je prateci sadrzaj skijalista. Svakako, iz perspektive bogatih Amerikanaca, treba natrpati sve sto moze doneti zaradu i sto musterija moze da pozeli. Tako bi bilo simpaticno imati, recimo, vasar ispod "Granda". Zasto ne i sabor trubaca? Jagnje na raznju, pljeskavice, dim, budvansko setaliste kompletno preseliti na Kopaonik... Sve to imalo bi svog kupca, zadovoljnu musteriju. Takvom kermezu nikad kraja!

Kapiram šta hoćeš da kažeš, pošto i sam preferiram da ski centar ima što je manje moguće elemenata neke urbane infrastrukture, odnosno da se što bolje uklapa u prirodni ambijent. Ali tvrditi da je Kop predimenzioniran u tom pogledu je naprosto komično. Dovoljno je da pogledaš francuska skijališta, koja su pravi mali veštački sagrađeni gradovi, sa ulicama i trgovima, sa desetinama, pa i stotinama hotela i apartmanskih objekata, a po vrhovima, na visinama preko 2000 metara, ne ski bifei, nego restorani i zatvoreni vidikovci grandioznih razmera. Samo onaj ko nije
video baš mnogo svetskih skijališta može da tvrdi da je Kop ne znam kako urbanizovan.

> Ne spadam u one krajnje, "ultra-mega" zelene, ali postujem prirodu i okruzenje u kom se nalazim. Tako i Kopaonik.

Oko ovoga se očigledno potpuno slažemo.

> ... Ali "bogatstvo pratecih sadrzaja" ne podrazumeva disko muziku ili najgori novokomponovani turbo-folk sund na 2.000 W [Vati], tik ispod moje sobe ["Konaci"], tako da niti jednu noc ne mogu da odmorim pre 5 ujutro.

A i po ovom pitanju se slažemo. Ali mislim da ima sasvim dovoljno mogućnosti da čovek ignoriše tu Pink "kulturu" i da uzme od Kopa ono što mu prija.

> Narednog dana ja skijam, a baje i lutkice sa sljokicama, koji su lumpovali celu noc [zali Boze na sta trosim izraz "lumperaj"!] u podne ustaju i pijuckaju na slamcicu pored staze i pokraj pobodenih najnovijih tehnoloskih dostignuca olicenih u njihovim uvek novim modelima skija, a tako malo koriscenim i vozenim.

Kad odem gore trudim se da baje i lutkice naprosto ne primećujem, jer su bića na nižem stepenu razvoja centralnog nervnog sistema ;) Ali ne vidim zašto bi baje i lutkice imali veće pravo da teraju svoj fazon na Kopu od mene? Ja uglavnom kad sam na skijanju i ne ulazim u Grand, koji predstavlja glavni poligon za njihovo pokazivanje. Gadno mi, nekako :) Sasvim je moguće da ezistiramo na istom mestu, ali u paralelnim svetovima, veruj mi. Naprosto neću da dozvolim da mi ta snobovska bagra oduzme pravo da jedna jako lepa planina bude barem jednako moja koliko je njihova (njihova zapravo nikada ne može da bude, jer nisu u stanju da je osete na pravi način).

> Toliko kafica, restorana, a nigde kamin sale da klinci od 17, omladina, mlad svet, ili roditelji sa decom odu i provedu prijatno vece.

A Rtanj? Jedan besmrtni prostor, oaza koja je ostala za prave ljubitelje Kopa i onog nekadašnjeg, pravog planinskog ambijenta. Kamin sala u Rtnju je najtoplije mesto na celoj planini (ne mislim na celzijuse :)), koje je tokom decenija očuvalo onu atmosferu koju su još prva "deca cveća" donela gore. Mesto gde se pušta isključivo stara i kvalitetna nova muzika (ništa Pink i Palma). Gde možeš da se osećaš kao Čovek sa velikim Č. Na žalost, ove sezone pitanje koliko će uopšte biti dostupno :(

Elem, ako još nekoga (sem Duleta) gušimo i nerviramo ovom razmenom mišljenja, možda ne bi bilo zgoreg da odemo u novostvorenu Freenature grupu? Tamo em niko neće moći da kaže da se skreće s teme, em učlanjenje u nju ni za koga nije obavezno ;)

04. oktobar 2002.
MISLIM DA JE SKIJANJE NA KOPAONIKU SVAKE GODINE SVE GORE

     NIKADA NISAM BIO NA SKIJANJU VAN JUGOSLAVIJE, ALI MISLIM DA JE SKIJANJE NA KOPAONIKU SVAKE GODINE SVE GORE. PRVI PUT SAM SKIJAO NA KOPU 1981. KADA JE U SUŠTINI I NAPRAVLJENO MNOŠTVO ŽIČARA I STAZA ZA TADAŠNJE USLOVE. SVA OSTALA POBOLJŠANJA SU NEDOVOLJNA ZA SADAŠNJI BROJ SKIJAŠA. SEĆAM SE TADA SU RATRACI DO DUBOKO U NOĆ RADILI SVOJ POSAO. SAM ODNOS PREMA NAMA SKIJAŠIMA JE DALEKO ISPOD SVAKOG NIVOA.

     NADAM SE DA ĆE OVO PROČITATI NEKO KO BI TREBALO DA SE POZABAVI BOLJIM ODNOSOM, JER 140DM ZA NAŠE USLOVE NIJE MALA SUMA.

      POSLE 21GOD. PROVEDENIH NA KOPAONIKU REŠIO SAM DA VIŠE NE TRPIM JAVAŠLUK I NEODGOVORNOST ODGOVORNIH LJUDI OKO STAZA. RADI POREĐENJA PROMENIO SAM I MESTO LETOVANJA C.GORA-TURSKA I BIO FACINIRAN KAKO SE TURCI OBHODE PREMA GOSTU. TAKO PLANIRAM DA POSETIM OVE SEZONE JAHORINU ZA KOJU SAM ČUO DA JE ZA SKIJANJE ODLIČNA. KADA SE VRATIM NAPRAVIĆU POREĐENJE I PRENETI VAM SVOJE UTISKE.

06. avgust 2002.

Postovani sa Site-a,

Kada ce Ski centar Kopaonik
nabaviti ratrak za Half pipe?

Ja neću mnogo da otežem ali me zanima da li neko zna ko je odgovoran za gospodu koja (ne)rade na ratracima.

Ili oni nemaju pojma kako i šta treba raditi ili treba zaposliti ljude kojima nece smetati da rade posao onako kako se radi na Alipima-ili onako kako su naši radili pre sankcija i ratova.

Koliko su štete oni prouzrokovali hiljadama skijaša samo zato što ne rade svoj posao. A svi mi dobro znamo koliko ski oprema košta.

Ako neko pročita a ima utcaja zamolio bih da pomogne svima nama koji idemo na Kopaonik iz ljubavi prema skijanju.

Neša ( NESPEBE@aol.com )

UTISCI SA KOPAONIKA
17. februar 2002.

        Upravo sam se vratio sa Kopaonika.

        I pored visokih temperatura za ovo doba godine i visine snega na stazama od 5 do 20 cm, na Kopaoniku su još uvek dobri uslovi za skijanje. Sve staze rade i pokrivene su snegom. Do podne, staze su u dobrom stanju, ali već kasnije visoka dnevna temperatura čini sneg sve više vlažnim i staze se brže kvare.
        No mora se reći, ono što se u toku dana pokvari, tehnička služba (ratraci) u toku noći popravi. Na Pančićevom vrhu često rade i instalacije za veštački sneg. Jedino je staza Sunčana dolina prilično ogolela, ali i njom se može skijati u širokom luku prema Meteorološkoj stanici.
        Kontrola ski passa prilikom ulaska na žičau je prilično pooštrena, pogotovo na žičarama koje vode iz turističkog centra. To važi i za bebi ski liftove kao i lift Mašinac na koje i najmanja deca ne mogu bez ski passa, a to je posebno skupo za roditelje ako je dete početnik, po još ako u porodici ima više dece. Mala deca početnici ne provode ceo dan na snegu, i ne koriste intenzivno ski liftove.
        Smatram da Geneks greši što deca (bar) do 7 godina starosti nemaju slobodan pristup žičarama. Time bi stimulisali roditelje da im deca nauče da skijaju. Geneks bi u toj deci kasnije imao zaljubljenike u skijanje koji bi se rado vraćali na Kopaonik.

        Zoran

UTISCI SA KOPAONIKA
30. januar 2002.

Poštovani,

        Ne znam kako da vas nazovem, urednici sajta ili ljubitelji skijanja! Sajt je predivan, koristan i sadrži sve što jednom skijašu može zatrebati! Juče sam se vratio sa Kopaonika i iako zimujem i skijam više godina imao sam, zahvaljujući vama, sve potrebne informacije pre polaska!

        Na planini sam sa društvom skijao 10 dana izneću vam neka naša zapažanja, ako ste voljni da pročitate i da informišete one koji tek treba da odu!

        Sve lepo što smo doživeli na Kopu je plod Božije volje, prirodnih resursa planine, društva koje je zajedno zimovalo i žičarama koje je nekad neko napravio! Svi ostali faktori koji su bili od uticaja (vlasnici ugostiteljskih objekata, smeštajnih kapaciteta, policija, putna služba, organizatori zabavnih sadržaja itd...) su uložili maksimalne napore da upropaste boravak i onog malog broja gostiju!Sve je podređeno uzimanju velikog novca od gostiju za minimalnu uslugu!

        Na Kopu smo boravili zadnju polovinu januara. U penjanju na planinu smo doživeli prvi primer loše usluge, od Jošaničke banje do oko 3 km od hotela Putnik je put kvalitetno očišćen a onda 10 cm utabanog snega na putu i "kontrolni punkt" jednog policajca (za kog smo posumnjali da možda i nije policajac) i desetak postavljača lanaca, cena njihovih usluga vam je poznata. Proširenja nema i sve se obavlja na otvorenom putu pokrivenim snegom. Do sada je sve naizgled noramalno, i sneg i policajac koji ne dozvoljava dalji put bez lanaca i ljudi koji postavljaju vaše lance za 100,00 dinara ali od 100 m ispred hotela Putnik do prevoja Jaram je put opet potpuno čist, sumnjivo zar ne ?

        Informaciju o tome da voda nije za piće, koju smo pročitali na vašem sajtu, nismo mogli pronaći nigde na Kopu, tek po neki ugostitelj bi nam na pitanje da li je voda za piće ogovorio: "A da, voda nije za piće"!

        Pohvalno je što je od prošlogodišnje tragedije u sudaru skijaša sa motornim sankama sada vidno smanjen broj motornih sanki na stazama, ali u spustu stazom centar sam se našao čelo u čelo sa motornim sankama policije, na sred staze!


        Ako ste se umorili od čitanja predlažem kaficu pa nastavljamo dalje!

        Na vrhu "Krst" smo doživeli u po bela dana da nas konobari "otkače" jer je u toku žurka zatvorenog tipa i nemaju vremena za 20-tak gostiju koji su sedeli u bašti "Nacionalne kuće 1878", isto nam se desilo u Dancing baru u Konacima i to dve večeri za redom, simptomatično je bilo to što su u sva tri slučaja akteri bili u prepoznatljivim žutim jaknama sa natpisom na leđima "ski škola", tj. ljudi koji doprinose boljem skijanju!

        Iako je popunjenost bila oko 50% na više mesta ste mogli dobiti informaciju da mesta nema ali ako malo sačekate možda bi se našlo neko mesto uz određenu nadoknadu "nalazaču"!

        Zbog pojačane kontrole na žičarama vrlo teško ste se mogli voziti plaćanjem direktno na žici, ali su se žičare, kad nema gužve (a gužva je bila retkost) vrtile najmanjom mogućom brzinom pa je penjanje trajalo mnogo duže nego inače!

        Što se tiče staza, pošto je bilo "dovoljno" snega "sunčana dolina" je "progledala" na dva mesta 20x5 m a na 10 m od rupa je bilo više od metar neutabanog snega međutim rupe su se do kraja našeg boravka samo povećavale. Staza centar je slično prošla na svom početku ali se priroda postarala da dva dana pada sneg i da pokrije travu koja je izbila na površinu! Taman kad smo pomislili da na Kopu ne postoji ratrak, na stazi od Jarma ka vrhu Karaman su se pojavila dva komada i izgurali sneg iz šume i tako ga ostavili na stazi koja je pre toga bila sasvim solidna!
     Bela reka 2 nas je posle jednog spuštanja oterala u ski servis na krupnu opravku, iako je i na toj stazi bilo oko 1/2 m snega! Uverili smo se da ratraci postoje ali izgleda ne znaju svoj posao a onda je došlo takmičenje na "malom jezeru" i staza je bila perfektno sređena 2 dana, a posle takmičenja... sve po starom!

        O cenama da i ne govorimo, "gazde" i dalje rade po sistemu bolje da je sve skupo pa makar i kafić bio prazan, nego da prodaju usluge po manjim cenama i napune lokal!

        Ipak da sve ne bi bilo tako crno mi smo skijali sve vreme i otišli sa planine punog srca u nadi da će do sledeće sezone neko ozbiljan preuzeti kontrolu na ovom našem prelepom skijaškom centru! Srdačan pozdrav i molim vas da upoznate skijaše sa našim iskustvima preko vašeg sajta!

        Prule
Utisci sa KOPAONIKA ski-sezona 2001:

UTISCI SA KOPAONIKA 2001:



Aluminijum u vodi - Vodosnabdevanje ugrozilo turističke planove na Kopaoniku    Izvor: Glas javnosti
     24.09 2001. Kopaonik Zbog povećane prisutnosti aluminijuma u vodi za piće Republička sanitarna inspekcija nedavno je zabranila da se koristi voda iz kopaoničkog vodovoda, a "Geneksu" i drugima na Kopaoniku je naloženo da problem vodosnabdevanja reše što pre, obavezno pre početka zimske turističke sezone.

Samo iz flaše
Retki gosti Kopaonika i osoblje na ovoj planini ovih dana uglavnom piju flaširanu vodu, jer se boje prisustva aluminijuma u vodovodu, koji, kako su istakli neki stručnjaci, izaziva gubitak pamćenja.

     Vodosnabdevanjem Kopaonika ozbiljno se pozabavio i republički ministar građevina dr Dragoslav Šumarac, koji je prilikom nedavnog boravka na ovoj planini konstatovao da je problem vrlo ozbiljan i da ga treba rešavati bez odlaganja. Formiran je i poseban tim stručnjaka koji će uraditi projekat i nadzirati radove u koji su uključeni i predstavnici opština Raška i Brus, "Geneksa" i Javnog preduzeća Nacionalni park Kopaonik.
     Uporedo sa regulacijom vodozahvata na Kopaoniku, zbog čije dotrajalosti i lošeg održavanja aluminijum i stiže do vodovodnih cevi, radiće se i na rešavanju kanalizacije, jer otpadne vode, kako su upozorili neki od eminentnih stručnjaka, ozbiljno ugrožavaju životnu sredinu na planini.
     Kopaoničkim vodovodom do sada je gazdovao "Geneks" koji je dozvolio da se umesto 60 potrošača, koliko je bilo planirano prilikom njegovog projektovanja i izgradnje, priključi 1500 potrošača, mahom vikendaša, koji su svoje objekte izgradili bez potrebnih dozvola i mimo urbanističkih planova. Upravo "divlja" gradnja doprinela je da vrh Kopaonika bude prebukiran i da se pojave problemi sa vodosnabdevanjem i kanalizacijom. Pošto ispod Pančićevog vrha više nema mesta za građenje novih objekata, Kopaonik će se širiti u nižim naseljima kao što su Kadijevac, Lisina, Belo Brdo, Crna Glava i drugi.





Kopaonik - Prebukirana planina
     12.Avgust 2001. Kopaonik Svi koji ubuduće požele da grade na Kopaoniku moraće da se opredele za Belo brdo, Lisinu, Kadijevac i druge "niže" lokacije od sadašnjeg turističkog centra.
     S nešto više od 7.000 ležajeva i infrastrukturom, koja liči na grad, Kopaonik je odavno - prebukiran. Zbog toga, u našem najpoznatijem ski-centru nema dovoljno vode za piće, nije rešen problem otpadnih voda, saobraćajnice su pretesne, a priroda je sve ugroženija.
     "Uprkos prebukiranosti, mnogi bi da grade što bliže "Olgi Dedijer", "Sunčanim vrhovima", "Grandu"… Ima pokušaja da se gradi i "divlje". Jer, neki misle da sve mogu novcem, pa pokušavaju da naruše urbanistički izgled ove planine. To nećemo dozvoliti", kaže direktor Javnog preduzeća "Nacionalni park Kopaonik", Milosav Maksimović.
     On ističe da će se graditi mini-naselja koja će biti udaljena od pet do deset kilometara od sadašnjeg ski-centra na Kopaoniku. S obzirom na to da je Kopaonik svrstan u red najvrednijih prirodnih dobara u Evropi i pošto je JP "Nacionalni park Kopaonik" postalo ravnopravni član Evropske federacije Nacionalnih parkova, posebna pažnja biće posvećena ekologiji.
     "U tom smislu preduzećemo mere da otpadne vode prečistimo i da vratimo planini onakve kakve smo uzeli. Pri tome, probleme u saobraćaju rešavaćemo tako što ćemo posebnu pažnju posvetiti zaštiti prirode. U programu je, kada za to dođe vreme, i heliodrom kako bi se iz Beograda na Kopaonik dolazilo helikopterima. Istovremeno, predviđamo i nove sportske terene, ski-staze i sitnije prateće objekte, koji neće menjati sadašnji izgled Kopaonika", rekao je Maksimović.
     U preduzeću "Nacionalni park Kopaonik" ističu da sada veoma vode računa o šumama. Na primer, ako se stabla iz opravdanih razloga seku, onda se odmah šuma obnavlja i sve se radi uz saglasnost nadležnih ministarstava.



Za kompletan tekst
> klikni ovde <
NIN br.2618 od 08. marta 2001
Limitirana lepotica

     Osvrt na prošlogodišnju , snegom siromašnu, ski sezonu 2000/01, kao i na stanje u Turističkom centru Kopaonik



     Sezone 2000/2001, na Kopaoniku nije bilo učitelja za nordijsko skijanje. Za pohvalu je što su staze "Crvene bare" bile uređene.
Pogledajte opširniji tekst . . .



ILUSTROVANA POLITIKA
Broj 2185, 2. decembar 2000.

Za kompletan tekst
> klikni ovde <


Planina stenje od divljih graditelja
Kopaonik izrovala pohlepa

     Gradi se luksuzno, besno, bezobrazno i mahom bez dozvole. Pod naletom cigle i betona padaju stoletna stabla i zagađuju se bistra vrela. Novim osvajačima je samo važno steći komad terena na kome će zarađivati milione

      Na Kopaoniku se gradi više nego u najboljim vremenima. I to mahom nelegalno. Male vikendice, koje se gotovo nisu primećivale u šumama i sada su neprimetne, ali među novoizgrađenim luksuznim vilama . . .



Gradilište i dizalica pored hotela "Grand" stoji već godinama.
Da li neko zna šta se gradi, ko je investitor, i imali nade da se izgradnja pokrene?

NAZAD