Jugoslovenski sportisti
na
Zimskim olimpijskim igrama

 

          Jugoslovenski sportisti su na Zimskim olimpijskim igrama osvojili ukupno 4 medalje:
1984.  godine jednu srebrnu
1988. godine dve srebrne i jednu bronzanu medalju

        Prvu jugoslovensku "zimsku" medalju i to srebrnu, u Sarajevu 1984. godine osvojio je Jure Franko u veleslalomu. Taj utorak, 14. frebruar upisan je zlatnim slovima u istoriju jugoslovenskog zimskog sporta. San tolikih genaracija sportista od davne 1924. kada su jugosloveni prvi put nastupili na zimskim Olimpijskim igrama ostvaren je na Bjelašnici pred 30.000 ljudi željnih radosti i pobeda.
Franko je posle trke rekao: "Naravno, srećan sam. U donjem delu staze vozio sam najbolje što sam umeo.". Posle dodele trofeja  na pitanje kako se osećao na pobednickom postolju odgovorio je:"To se ne može opisati. Treba samo tamo stajati pa to osetiti." Tone Vogrinc, direktor alpske reprezentacie, je obećao da će prvom osvajaču Olimpijske medalje za Jugoslaviju dozvoliti da ga ošiša, i obećanje je ispunio a Franko je bio odličan u ulozi frizera.

        1988. godine u Kalgariju osvojili smo tri medalje.
        Mateja Svet je u slalomu bila  srebrna. "Presrećna sam, ne mogu u ovom trenutku da opišem kako se osećam. Medalju sam žarko želela." bile su reči naše heroine posle trke.
        Čovek iz drugog plana, skakač, Matjaz Debelak, deveti posle prvog skoka, uspeo je da postigne najduži skok (108 m, pobednik Nikenen 107m) i da u ukupnom plasmanu osvoji bronzanu medalju. Matijaž je bio i sam iznenadjen ali presrećan: "Znao sam da sa dva dobra skoka može da se dođe do medalje, ali nisam verovao da će to baš meni da se dogodi."
        U ekipnom takmičenju skakača osvojili smo srebrnu medalju. 
Po prvi put na igrama organizovano je ekipno takmičenje u skijaškim skokovima. Nastupala su za svaku reprezentaciju po četiri skakača, s tim što su u svakoj seriji bodovana po tri najuspešnija skoka. Bio je to veliki dvoboj Finske i Jugoslovenske ekipe. Za reprezentaciju Jugoslavije skakli su: Matijaz Debelak (110,5 i 110 m), Matjaz Zupan (109,5 i 108,5 m), Primož Ulaga (102 i 110 m) i Miran Tepes (103 i 102 m). Finci su, predvođeni sjajnim Matom Nikenenom osvojili zlatnu medlju a mi srebrnu. Mudro i znalački vodili su skakače Lojze Gorjanc, Danilo Pudgar, Luka Koprivsek i Bogdan Norčić, pa su i njihove zasluge za dve medalje izuzetne.

ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE

UČEŠĆE JUGOSLOVENSKIH SPORTISTA NA ZIMSIM OLIMPIJSKIM IGRAMA
od 1924. do 2010. godine

godina mesto TOTAL MUSKARCI ŽENE BROJ SPORTOVA

      UČEŠĆE:   Kraljevine Jugoslavije
1924 Shamonix / FRA 4 4 - 1
1928 St.Moritz / CH 6 6 - 1
1932 Lake Placid / SAD - - - -
1936 Garmisch / GER 18 18 - 1

      UČEŠĆE:   SFR Jugoslavije
1948 St.Moritz / CH 17 17 - 1
1952 Oslo / NOR 6 4 2 1
1956 Cortina / ITA 17 14 3 1
1960 Valley / SAD - - - -
1964 Innsbruck / AUS 31 29 2 2
1968 Grenoble / FRA 28 27 1 2
1972 Sapporo / JPN 26 26 - 2
1976 Innsbruck / AUS 29 28 1 2
1980 Lake Placid / SAD 15 11 4 2
1984 Sarajevo/ SFRJ 72 60 12 6
1988 Calgary/ CAN 23 21 6 4
1992 Albertville / FRA 24 12 3 4

        UČEŠĆE:   Savezne republike Jugoslavije
1994 Lillehammer / NOR - (sankcije) - - -
1998 Nagano / JPN 2 1 1 2
2002 Salt Lake / SAD 7 6 1 3

        UČEŠĆE:   Srbije i Crne Gore
2006 Torino / ITA 6 3 3 4

        UČEŠĆE:   Srbije
2010 Vancouver / CAN 10 6 4 4

MEDALJE OSVOJENE PO GODINAMA
od 1924. do 2006. godine

godina ZLATO SREBRO BRONZA TOTAL
1984 Sarajevo - 1 - 1
1988 Calgary - 2 1 3
Ukupno: - 3 1 4

MEDALJE OSVOJENE PO SPORTOVIMA
od 1924. do 2006. godine

SPORT ZLATO SREBRO BRONZA TOTAL
ALPSKO SKIJANJE - 2 - 2
SKOKOVI - 1 1 2
Ukupno: - 3 1 4

  

IGRE U TORINU UKRATKO:
Datum: 10 - 26. februar 2006.
Zemlje: 80 zemalja učesnica.
Sportisti: око 2.600 takmičara.
Sportovi: 7sportova, 84 discipline.
Discipline: 84.
Igre otvorio: Karlo Azeljo Čampi, predsednik Italije.
Olimpijski plamen: Stefanija Belmondo (skijaško trčanje).
Olimpijska zakletva: Đorđo Roka (alpsko skijanje).
Sudijska zakletva: Fabio Bjanketi (klizanje).
Medalje osvojile: Podeljeno 252 medalje (84 kompleta), zakmičarima iz 26 zemalja
Bilans medalja: Nemačka-29; SAD-25: Austrija-23; Rusija-22; Kanada-25; . . .
  
     XX zimske olimpijske igre u Torinu održaće se od 10. do 26. februara 2006. godine.
Ceremonija otvaranja Igara održaće se 10. februara od 20 časova a posmatraće je, posredstvom TV oko dve milijarde gledalaca širom sveta i uživo 36.400 prisutnih na Olimpijskom stadionu u Torinu (27.200 mesta za gledaoce, ostala za službena lica).
     Zatvaranje Igara, na istom mestu, zakazano je za 26. februar u 20 časova.
     Na programu Igara nalazi se sedam sportova sa 84 discipline (biće podeljeno 84 kompleta medalja): bijatlon, bob i skeleton, karling, hokej na ledu, sankanje, klizanje ( (umetničko, brzo, na kratke staze) i skijanje (alpsko, cros-kontri, nordijska kombinacija, slobodni stil, snoubord, skokovi).
    Od 84 discipline 45 je u muškoj, 37 u ženskoj i dve (umetničko klizanje) u mešovitoj konkurenciji, a održaće se na 14 takmičarskih objekata.
     Učesnici Igara biće smešteni u tri olimpijska sela – u Torinu, Sestrijereu (102 km od Torina) i Bardonekiji (98 km od Torina).
     Organizacioni komitet Igara (TOROK) i Međunarodni olimpijski komitet (MOK) očekuju učešće delegacija iz 85 zemalja sa oko 2.500 takmičara i oko 2.500 njihovih pratilaca.
     O regularnosti takmičenja na Igrama brinuće 650 sudija, glavni teret organizacije snosiće oko 25.000 volontera, a među brojnim predstavnicima medija čak 6.600 su članovi TV ekipa, budući da je pravo prenosa Igara otkupilo više od 80 TV mreža i da će se one gledati u oko 160 zemalja.
     Organizatori očekuju na borilištima oko 1,5 milion gledalaca sa plaćenim ulaznicama.

Detaljnije o učešću tekmičara iz SCG . . .

    

Takmičari Savezne Republike Jugoslovije na ZOI 2002.  
     Kako na predhodnim u Naganu 1998 i upravo završenim Zimskim Olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002 nisu ostavili značajan trag. Ipak, izvestan korak napred je načinjen. To se pre svega odnosi na plasman Marka Đorđevića (27. mesto u slalomu), a još više na utisak koji je svojim vožnjama ostavila Jelena Lolović. Greške koje je načinila ne remete ocenu da je vidno napredovala. Slična ocena bi se mogla reći i za naš bob četvorosed na čelu sa Borisom Rađenovićem.
     Mora se imati u vidu da zimski sportovi na našim prostorima nisu dovoljno podržani. Činjenica je da mi imamo samo turističke centre, ali ne i pravi zimski sportski centar, da gotovo niko, pa ni država,  nije previše zainteresovana za ulaganje u ove skupe sportove.
     Uostalom, kompletno učešće naših takmičara na Olimpijadi, kao i pripreme i učešća na kvalifikacionim takmičenjima realizovana su isključivo novcem iz inostranstva - sredstvima međunarodnog olimpijskog komiteta i njegovih fondova i programa.
     Državu Jugoslaviju, učešće "plavih" u Solt Lejk Sitiju nije koštao ni dinar.

Prvo učešče SR Jugoslavije na Zimskim Olimpijskim igrana u Naganu 1998 godine
      Prvi takmičari učesnici Zimskih Olimpijskih igara iz Savezne Republike Jugoslavije bili su alpski smučari Mirjana Granzov i Marko Đorđević.  Oni su u Naganu (Japan) 1998 godine učestvovali u olimpijskim trkama skaloma odmosno veleslaloma.
      Oboje si izvezli obe vožnje. U konkurenciji 52 takmičarke, Mirjana je zaizela 27 mesto. Marko je zauzeo 35 mesto od 63 takmičara.

      Marko Đorđević (1978) je učestvovao i na ZOI u Sol Lejk Sitiju (SAD) 2002, intenzivno nastupa na FIS trkama, i danas predstavlja sigurno najuspešnijeg Jugoslovenskog takmičara u alpskom skijanju. Pogledajte sve njegove nastupe n FIS trkama . . .

      Šta je sa Mirjanom GRANZOV velikom nadom jugoslovenskog smučanja?

      Nažalost, posle teške povrede (trostruki prelom podkolenice) na Prvenstvu Jugoslavije marta 1999 godine na Kopaoniku, morala je da se povuče iz takmičarskog skijanja. Mirjana je izjavila:
     "Mislim da je to bila presudna godina za srpsko skijanje. Tog marta se desilo bombardovanje Srbije i cijeli sistem je bio pomalo u raspadu. Godinu dana kasnije preminuo je moj omiljeni trener Milan Ivanović-Comi tako da sam ja pomalo izgubila volju za sve. Naravno, sledeće godine pokušala sam se vratiti ali nisam uspjela. Povrede su učiunile svoje."
      Mirjana je rođena 06.01.1980. u Sarajevu. Otac Stojan, nekada i sam odličan skijaš, poveo je svoje ćerke, stariju Jelenu i mlađu Mirjanu na Jahorinu, gde su ove i načinile svoje prve skijaške korake. Kao članica Ski kluba "Romanija" sa Pala, Mirjana je u najmlađoj cicibanskoj konkurenciji beležila zapažene rezultate, čime je iskazivala neskriven talenat. Ipak, bila je u senci starije sestre Jelene, višestruke šampionke ondašnje Bosne i Hercegovina. Nažalost, rat je zaustavio Jelenu u skijaškom razvoju, a velikom željom, tata Stojan je nastavio rad sa tada 12-godišnjom Mirjanom. Iz trke u trku, nova članica ski kluba "Durmitor" sa Žabljaka vozila je sve bolje, sigurnije, da bi 3.aprila 1994. godine na padinama Brezovice ponela zlatnu medalju sa 4. Bambi kupa u disciplini veleslalom. To je bila prva najava velikih nogućnosti Mirjane Granzov.
     U nastavku karijere, Mirjana je pratila instrukcije oca Stojana, koji je sve takmičarske programe morao i finansijski da isprati. Ni teška ratna situacija nije sprečila ovog čoveka, inače omiljenog u skijaškim krugovima, da i poslednji dinar uloži u sportski rzvoj mlađe ćerke Mirjane. Prelazi u Ski klub "Čukarički" i ozbiljno se priprema za ZOI 1998. Rezultat (27 mesto u slalomiu) sa Olimpijade u Naganu 1998 je ukazao da je sve ispravno učinjeno, a Marijina upornost i porodična tradicija davali su pravo na verovanje da će Mirjanin rezultat na sledećim ZOI 2002 biti jos bolji. Zbog trostrukog preloma podkolenice marta 1999, morala je da se povuče iz takmičarskog skijanja.
      Septembra 2002, Mirjana je diplomirala na Fakultetu za fizičku kulturu, naravno, sa temom iz oblasti skijanja - "Takmičarsko skijanje i njegove karakteristike".

      Mirjana Granzov je juš uvek u skijanju, ima svoju ski-školu na Jahorini i - kako kaže - ponovo je srećna.

     Pogledajte sve nastupe Mirjana Granzov na FIS trkama . . .

"PLAVI" NA "BELIM OLIMPIJADAMA"   ( http://www.okscg.org.yu/z200105.htm )

Naši sportisti učestvuju na „belim olimpijadama“ od prvih Igara u Šamoniju 1924. godine, a kontinuitet učešća prekidan je samo tri puta – 1932. u Lejk Plesidu i 1960. godine u Skvo Veliju zbog visokih troškova putovanja i učešća s jedne, a malih izgleda za dobre plasmane s druge strane, kao i 1994. godine u Lilehameru zbog sankcija.

Na I igrama u Šamoniju 1924. sportisti Kraljevine SHS, slično predstavnicima Jugoslavije 1992, 1998. i 2002. vodili su se olimpijskom maksimom „važno je učestvovati“, a najveće uspehe „plavi“ su postigli osamdesetih godina prošlog veka na dva poslednja učešća sportista nekadašnje SFRJ.

U Šamoniju imali smo četvoricu reprezentativaca u smučarskom trčanju. Najbolji plasman ostvario je Švigelj zauzevši 32. mesto u trci na 18 km, ali 36 minuta iza pobednika.

U Garmiš Partenkirhenu 1936. sjajan rezultat zabeležio je Franc Smolej u trci na 50 km osvojivši 10. mesto i to je bio najbolji individualni plasman sve do 1968. godine kada ga je nadmašio skakač Ludvig Zajc – za jedno mesto.

Gro jugoslovenskih olimpijskih timova do 1992. godine činili su slovenački sportisti (često bili su to samo oni), budući da su u Sloveniji četrdesetih godina prošlog veka izgradnjom skakaonice na Planici, snažan zamah dobili smučarski skokovi, zatim i smučarsko trčanje, a šezdesetih godina hokej i tek na kraju alpsko smučanje

U Kortini D’Ampeco 1956. u ekipi Jugoslavije prvi put su i sportistkinje i u nordijskom trčanju Amalija Belaj, Biserka Vodenlič i Nada Birko (štafeta 3 x 5 km) nadmašile su Smolejev plasman osvojivši deveto mesto, ali to je bio ekipni plasman.

Posle osmogodišnje pauze, zbog propuštanja Igara u Skvo Veliju 1960. Jugoslavija se vratila na Igre 1964. u Inzbruku (opet bez značajnijih dometa), a uz nordijce i alpince u ekipi su i debitanti – hokejaši. Tri pobede, tri poraza i jedan „remi“ bio je njihov učinak.

Prvi značajniji plasman u alpskom smučanju, ostvarila je Majda Ankele 1968. godine u Grenoblu osvojivši 12. mesto u slalomu, a najbolji individualni plasman u skokovima i, uopšte na svim Igrama dotad ostvario je Ludvig Zajc devetim mestom na velikoj skakaonici. Isti plasman ostvarili su i hokejaši osvajanjem prvog mesta u „B“ grupi i devetog ukupno.

Skakači su u Grenoblu preuzeli primat u hijerarhiji zimskih sportova u Jugoslaviji i na narednim Igrama u Saporou 1972. Danilo Pudgar je na maloj skakaonici doskočio do osmog mesta. Bio je to dotad najbolji plasman i u ekipnom i pojedinačnom plasmanu.

Bum alpskog smučanja počeo je krajem sedamdesetih godina dolaskom Toneta Vogrineca na čelo tima, osnivanjem „YU ski pula“ i prvim uspesima njegovih zvezda Križaja, Strela, Franka i Kuralta u takmičenjima za Svetski kup. Prva „bela medalja“ čekala se već u Lejk Plesidu 1980. međutim izmakla je za nekoliko delića sekunde - Bojan Križaj je zauzeo četvrto mesto.

U Lejk Plesidu Jugoslavija je prvi put učestvovala u bijatlonu (Marijan Burger, 35. na 20 km i 38. na 10 km) i umetničkom klizanju (Sanda Dubravčić zauzela je 11 mesto), a prvi put od 1964. naših hokejaša nema na Igrama, jer više nema ni „B“ grupe.

Izuzetak je bilo Sarajevo 1984. kada smo pravo učešća dobili kao domaćini, a mnogo značajniji izuzetak bila je prva zimska olimpijska medalja koju je Jugoslaviji doneo Jure Franko, osvojivši „srebro“ u veleslalomu 14. februara 1984. godine.

U Sarajevu, kao domaćin, Jugoslavija je debitovala u umetničkom klizanju u muškoj konkurenciji (Miljan Begović, 21. mesto), brzom klizanju (četvoro takmičara zakovanih na začelju), bobu (Boris Rađenović pilot našeg četvoroseda u Solt Lejk Sitiju 2002) tada je dovezao naš prvi dvosed do 24. mesta), sankanju (Dajana Karajica, 17. mesto od 24 takmičarke)...

U Kalgariju na poslednjem zajedničkom učešću sportista iz svih republika SFRJ ostvaren je najveći uspeh dotad.

Mateja Svet osvojila je „srebro“ u slalomu, Matjaž Debelak osvojio je prvu skakačku medalju – „bronzu“ na 90-metarskoj skakaonici, a treći trofej i to srebrni osvojen je u skokovima u ekipnoj konkurenciji.

U Albervilu 1992. Jugoslaviju su predstavljali takmičari iz Srbije, Crne Gore, BIH i Makedonije, dok su samostalne olimpijske delegacije imali Slovenija i Hrvatska. Najuspešniji od „plavih“ bio je bob dvosed (Vujadinović, Pandurević) koji je u konkurenciji 46 posada bo 29. Nažalost, sledeće Igre održane su samo posle dve godine, a jugoslovenski sportisti (tada već sportisti SRJ, bez BIH i Makedonije) zbog sankcija nisu imali šansu da osvoje FIS bodove neophodne za plasman na Igre.

U Naganu 1988. Jugoslavija je učestvovala zahvaljujući „pozivnicama“ MOK, a učešće u Solt Lejk Sitiju 2002. naši smučari i bob četvorosed izborili su na takmičenjima.
To važi i za naše učesnike XX zimskih olimpijskih igara u Torinu.

NAZAD