26. April 2010. Austrija: Arlberg - (St. Anton + Lech/Zurs)
Arlberg brda/doline pokriva jedan ski pass koji važi u
svim skijalištima koje se tu nalaze. Mi smo bili ove nedelje tamo da zatvorimo
(njihovu) sezonu koja se danas završava, ova poslednja nedelja je obeležena kao
"crystal snow" što podrazumeva jeftiniji ski pass (30 EUR dnevni). Smestili smo
se u St. Antonu a obišli skijališta St. Anton (što obuhvata St. Anton, Rendl,
St. Cristoph, Stuben), Lech (Lech, OberLech) i Zurs. Kako je kraj sezone ujutru
staze drže dobro a posle su "korisne" samo one od 2300m pa na gore. U svim
navedenim skijalištima ima staza preko 2300m tako da je uživanje zagarantovano.
Gledajući statistike za ovu nedelju, tj. top 10 AT
skijališta po visini snežnog pokrivača prvi na listi je bio Solden a za njim St.
Anton sa 240 cm snega na gornjim delovima skijališta. Koliko sam čitao nemaju
problema sa snegom tokom cele sezone pošto pada u tim krajevima dosta.
Ono što je najupečatljivije što nam je obeležilo
skijanje je utisak da su staze jako dobre i to je ujednačeni utisak - praktično
nema loše staze, preko svake staze koje smo prešli, od plavih do crnih utisak je
da imaju jako dobru i ujednačenu konfiguraciju. Staze dakle fantastične. Celu
grupu skijališta bi mogli da podelimo u dve grupe, oko St. Antona i drugu grupu
Lech/Zurs - dve grupe zato što su u okviru tih grupa skijališta povezana. Kolima
se lako stiže do Zursa ili Lecha od St. Antona a onda dalje na skijama. Postoji
i freeride ruta u jednom pravcu od Antona (vrha Valluga 2) do Zursa.
Pored toga što su staze odlične i što su odlično
povezane i offpiste rute su odlično obeležene i sređene tako da nema problema.
Gledajući oficijelnu mapu skijališta moglo bi se zaključiti (pogrešno) da neke
staze ili delovi skijališta i nisu najbolje povezani - ali u praksi je sve
odlično povezano i sa svih krajeva se na druge krajeve prelazi lagano.
Takođe kapacitet za skijanje van staza, dakle za
bordere i fat-skijaše su odlični, po kalibru skija koje nose skijaši se to lako
može primetiti, pola skija su široke, dobar deo twintip a po prodavnicama i
rentalima (Intersport itd) se može videti mnogo freeride skija.
Do tamo smo putovali 10:30h, išli smo od NS preko
Budimpešte, Beča, Salzburga i Inzbruka do St. Antona, to je oko 1140km i u vreme
od 10:30h je uključen put, pumpe, HU granica (oko 30min čekanja prema tamo) i
jedno rutinsko zaustavljanje DE policije (provera kola i dokumenata). Ceo put do
tamo i nazad je autoput tako da je vožnja bez napora. Put od NS preko Karavanki
je kraći možda jedno 50-60km ali je ovaj put brži/udobniji, od BG se već put
produžava za još 80km pa se od BG ova ruta ne isplati.
I za kraj suma utisaka je da su mesta, skijališta,
kapaciteti i skijanje fantastični, i svakako da ga treba posetiti još jednom u
punoj sezoni...
I par slika za kraj...
Ostale slike na
Galeriji
sajta...
wlad - na Forumu
01. April 2010. Austrija: Mailnic - Uz top ski pas obišao za 5 dana isto toliko skijališta
Već sam napisao po neku o skijanju u martu, ali ovde je to objedinjeno i neće se
ponavljati priča o ski centrima. Bio sam smešten u Malnicu (dobar smeštaj -app
sa tri sobe, za svakog od nas po jedna, bez doplate sa struju, vodu, grejanje
ili šta god već) tako da sam iskoristio priliku da se vozikam po Koruškoj i uz
top ski pas obiđem za 5 dana isto toliko skijališta. To je malo zahtevniji posao
jer je ustajanje bilo ranije nego kod kuće radnim danom, ali je vredelo -
Ankogel, Meltaler glečer, Bad Kleinkirchheim, Grosglokner-Hajligenblut i
poslednjeg dana Nasfeld. Sve u svemu odličan provod, mislim skijanje. Iz Bg sam
pošao rano oko 3 ujutru i već sam u 11:00 bio na stazi. Povratak je značio i
nešto kraće skijanje poslednjeg dana, ali je bilo sasvim dovljno od 9-14:30 i
put do kuće od 15:00 do 21:30. Ako nekog interesuje cena svega ovoga je oko
370e, po osobi. Može i više, a manje ne znam
... uz smeštaj je bio uključen i besplatan ulaz na bazen u Malnicu. Nisam
iskoristio da se svakodnevno brčkam u toplom bazenu, jer skijanje bilo na prvom
mestu a i umor je činio svoje. Neočekivano da u jednom mestu koje je na kraju
puta (odatle polazi voz za Gastein dolinu) ima toliko hotela i apartmana, pošto
je obližnji Ankogel relativno mali ski centar. Možda nije najbolji izbor za
višednevni obilazak skijališta u okolini, ali i to je deo putovanja. Za sledeći
put videću, ali kao dopuna ski sezoni ovakav izbor je bio dobar. Prvenstveno
skijališta. Ionako mi pozicija smeštaja ne znači puno, naročito u varijanti
obilaska po okolini.
wetmila - na Forumu
22. Februar 2010.
Austrija:
Nassfeld - Nassfeld će me definitivno gledati i ubuduće
Utisci iz Nassfelda su jako pozitivni.
Prema skiline.cc - ukupno odskijanih 269 km za 6 dana.
Još bolje je što TOPSKI pas važi za cijelu Korušku i Istočni tirol, tako da sam
pored Nassfelda probao i Katschberg i Gerlitzen (pozdrav za stekana ). Nassfeld
sjajan. 110 km staza, većina crvenih (neke crvene su malo strmije, ali OK), sve
odlično povezano.
Jedan dan kada su temperature bile u plusu, donji dio
Carnie (staza od 7.6 km do Tropolacha) je bio loš. Takođe, sutradan su staze oko
Garnterkofela bile lošije, sa dosta leda. Dio oko Trogkofela odličan. S druge
strane, u petak je vrijeme bilo odlično, sunce sa -10 sjeverom, ali je na
Trogkofelu bilo prehladno a Gartnerkofel sjajan.
Elem, Nassfeld je veliki i raznovrstan i uvijek se ima
nešto za probrati.
S druge strane, tu je ostalih 30-ak skijališta Koruške
koja su dosta blizu.
Jedan dan je na Nassu bila jaka magla, pa je rezervna
varijanta bila - auto i pravac Katschberg!
Kvalitet snijega je dobar, mada se staze drže i popodne samo ako je dobar minus.
Na većini je mješavina vještačkog i pravog snijega.
Broj skijaša veoma velik svih dana.
Restorani na stazi su OK, a po meni je za preporuku
onaj na stazi br 70, iznad Rastla.
S druge strane, ishrana u sopstvenoj režiji se može
jako isplatiti - treba tražiti SPAR supermarkete (ima jedan u Hermagoru) u
kojima ima dosta jeftine "brze" hrane (npr. zamrznute Lazagne za 1.5 €!!!)
Hrana na stazi je: 10-12 € porcija npr. Bečke šnicle, salata 4 €, Germknedla sa
vanilom 6-7 € itd.
Za izbjegavati je prodavnica Intersport u Tropolach-u
sa previsokim cijenama opreme.
Trknite do Villacha, tamo ima IntersportXL sa znatno većim izborom i povoljnijim
cijenama.
Nassfeld će me definitivno gledati i ubuduće.
Za kraj evo i par slika:
Panzer - na Forumu
22. Februar 2010. Austrija: Gerlitzen - Uslovi fenomenalni, snijega kao u bajci
Sinoć smo se vratili sa vikenda na Gerlitzenu. Uslovi fenomenalni, snijega kao u
bajci, ali je i mnogo skijaša na stazama. Februar je špica sezone u Austriji
zbog školskog raspusta. I pored mnogo skijaša, na žice se ne čeka duže od par
minuta.
Pretpostavljam da je na svim Austrijskim skijalištima slična gužva. Zbog pitomih
staza Gerlitzen se može preporučiti i za decu.
stekan - na Forumu
Reportaža, autor Nenad Jovicki
Januar 2010. Austrija: Soleden (Zelden) Album sa fotografijama na Galeriji sajta....
Od sada Solden
biti naša stalna destinacija.
22-31.01.2010.
- Soelden, Austria
- Proslo je 5 dana od povratka iz Soldena a ja se sve teze mirim sa
cinjenicom da cu na skije opet tek sledece god.u ovo vreme.. Za razliku od
Pedje Stanojevica, koji nam je dva dana bio komsija u apartmanu kod Branka i
Aide, ja sam se odlucio za put preko Budimpeste, Beca, Salzburga i Innsbruck-a,
koji je za nekih 100km duzi ali i 110e jeftiniji od puta kroz HR i SLO. I sto je
za mene najbitnije, autoput je sve do skretanja u Otztal.
Kao sto rekoh, smestaj smo jos u oktobru dogovorili sa
Brankom, nasim covekom koji sa porodicom zivi i radi u Langenfeldu, prelepom
mestu 10km od Soldena. Na ovom ali i drugim sajtovima na ski temu sam citao
utiske ljudi koji su bili njihovi gosti pa sam odlucio da ih kontaktiram. Od
prvog razgovora sam imao utisak da te ljude poznajem vec godinama. Od oktobra do
naseg puta smo se bar jednom u dve nedelje culi na skajp i kad smo stigli kod
njih vec smo bili stari drugari Uopste ne znam odakle da pocnem kada je rec o
njihovom gostoprimstvu. U startu smo dogovorili smestaj standardno,
subota-subota, ali s obzirom da im je apartman bio slobodan i dan ranije,
odlucio sam da krenemo u petak, putujemo preko dana i u Selden stignemo uvece,
prespavamo i ujutru smo vec na stazi umesto da tada tek krenemo. Kada smo
stigli, uneli stvari u app, Aida nas je pozvala gore na veceru, upoznali su nas
sa svojom decom. Sasa, najstariji sin je ski instruktor koji je naredna dva dana
vezbao sa mojom suprugom i za njega zaista mogu reci sve najbolje. Branko je
pomogao bukvalno oko svega, iznajmljivanja ski opreme, ski skolice gde je odveo
mog sina i predstavio ga kao svog rodjaka..Milos se toliko vezao za njega da do
kraja nije ni hteo u skolicu bez Branka, tako da je domacin jedno celo jutro
proveo na bejbi liftu . Do samog kraja smo se spontano druzili, preko dana 2-3
puta skijali zajedno a uvece sedeli uz whisky i vino dok se nijhov najmladji sin
Dario vijao sa nasim Milosem. Dakle, o domacinima a i o smestaju, lokaciji,
zaista sve najlepse i topla preporuka za svakog ko se odluci ici u Solden.
Sto se tice skijanja i ski centra, potpuno sam
fasciniran glecerom i ski stazama na 3200mnv, prirodom, pogledom, uredjenoscu
staza, infrastrukturom. Mislim da i najzahtevniji skijasi moraju biti
zadovoljni. Liftovi su svi potpuno novi, gondole, 4,6 i osmosedi sa vizirom
brzi, bez guzvi na njima, zaista idealni uslovi. Na pocetnim stanicama gondole
su besplatne parking garaze. Posebno nam se svideo Giggijoh, deo gde su liftovi
sa narandzastim kabinama koje izgledaju spektakularno na suncu, gde su savrseno
popeglane staze i pravo je uzivanje skijati tu. Odmah pored je i decija ski
skolica pa smo bili svi na okupu. Tu je i najveci ski restoran na Alpama, sav u
staklu sa pogledom na staze. Sa gornje stanice, ide i gondola glecherexpres koja
za par minuta vozi iznad ponora od 3000m do mesta gde je glecer stadion i
zavrsetak fis world kup crne staze koja je i najbolja u celom ski centru. Kao
sto rekoh, poseban dozivljaj su staze na gleceru gde je i onaj nebeski balkon po
kom je Solden poznat. U Langenfeldu je i Aqua Dome, jedina therma u Tirolu, bili
smo jedno vece, lepo je ali je ulaz 40 e za nas troje, standardno skup kao i sve
therme u Austriji. Ali zato je Freizeit arene u Soldenu 14e za nas troje i mogu
reci nista losije, t vode je 32 stepene i ima vise sadrzaja za decu tako da je
Milos bio odusevljen a i bazen za odrasle je zabavniji od termi.
Iako sam do sada svake godine sa porodicom isao na
drugo mesto mislim da ce od sada Solden ipak biti stalna destinacija.
Nenad Jovicki
Reportaža, autor Predrag Stanojević
Januar 2010. Austrija: Soelden (Zelden) Album sa fotografijama na Galeriji sajta....
BELI ŠENGEN, mamac za Srbe
15.01.-25.01.2010. - Soelden, Austria
- Za mene i meni sličnima, beli šengen je, mislim, prava stvar. Bez redova i
čekanja, „pare na đep“, pa u „majčinu“. Nameračio sam se na poznato mi
skijalište i domaćine, davaoce smeštaja. Probao sam da organizujem prijatelje,
koji su takođe već bili tamo, te jedan da pita ženu, drugi brata, i to upravo
ovog prvog koji treba da pita ženu, pa mislim...DOSTA VIŠE sa pelenama, valjda
smo konačno izašli iz njih!
Elem, use u svoje kljuse, pa konačno rodio sam se
SAM. Napravim KROKI varijantu srpskog GPS-a i, sa namerom da osim domaće
putarine od 340,00 din., hrvatske putarine od 3.05€ i austrijske VINjETE, NIŠTA
više ne platim, krenem na put. Nakon ulaska u Hrvatsku, skrenuo sam kod Velike
Kopanice za Đakovo, mada je putokaz pokazivao za Osijek, i nadalje pratio
putokaz za Zagreb, dravskom magistralom. Asfalt je na par deonica
oštećen-neravan, bez udarnih rupa, ali je uglavnom u dobrom stanju, i to sve
bolji kako prilazim Varaždinu. Još na domaku Varaždina, ima putokaz za Maribor i
Sloveniju i sve tako do granice Šengena. Prelaz ZAVRČ.
Do Ptuja i tako i tako, a u Ptuju HAOS, svi pravci za
Maribor vode vas na AUTOPUT - gde se traži vinjeta, a na starom putu, zapravo do
juče zvaničnom, preko Miklavža, NEMA OZNAKA za Maribor. Bila je prošla ponoć,
malo vozila i nikako prolaznika, te sam nakon par pokušaja i vraćanja na početak
zaustavio jedan kombi, vidim MB tablice, i čovek mi reče da ga pratim. Dakle iz
Ptuja samo pravo i na mestu, kružnom toku, gde piše Maribor-LEVO, misli se na
autoput, produžiti PRAVO. U Mariboru je bilo lakše, samo se prati putokaz za
Dravograd. Kod povratka, samo PRAVO kroz Maribor, putokaz za Ptuj, a u Ptuju,
skrenuti u CENTAR i tamo će već biti putokaza za Zavrč i Hrvatsku.
Dalje je put išao preko
Lavamunda-Grifena-Klagenfurta-Vilaha-Linca-Silana-Dobiaka-Brunika...
Upravo iza Brunika, kada se napušta SS49 put, neposredno pred autoput skrenuo
sam desno, OPET NEMA PRAVE OZNAKE pa su mi pomogli karabinjeri, na SS12 za
Brenerpas. Na mom kroki GPS-u imao sam ucrtanu petlju kod Brenerseea, u
Austriji, da se vratim na autoput a da ne platim tunel Brener, mislio sam a i
viamichelin je tako preporučio, ali videćete da ništa od toga NIJE bilo TAČNO!
Nakon skretanja na SS12 i vožnje, neznam, sat vremena i
pređenih opet neznam, 40km-tada nisam o tome razmišljao već o putu koji je bio
veoma opterećen i išao gore-dole, levo-desno. Više je bio opterećen iz suprotnog
smera. I naiđem na mesto Brenersee, isto je pisalo kao kod mene u krokiju, i ja
skrenem LEVO na autoput i pravo „mečki na rupu“, na naplatnu rampu. I još sam
mogao da se izvučem, da se vratim unazad, ali NE, progledao sam tek kada sam
prošao rampu. E onda nije moglo nazad. Rampa je automatska i nigde živog stvora
da pitaš. Nastavim i platim sve dažbine.
Fazon je da tunel Brener plaćaš tik ispred Insbruka pa
ostaje mi otvoreno pitanje, šta da sam i ušao na autoput kod Brenerseea u
Austriji da li bih platio tunel, s obzirom da za tunel nemate karticu prolaska.
S obzirom da sam na povratku svesno išao na autoput i nakon plaćanja istog u
Italiji, 2,5€, odmah po prolasku rampe skrenuo ka Bruniku na SS49, ostaje
otvoreno mi pitanje kako sam nakon vožnje, pa neka bude i 10km., kod dolaska
naišao „mečki na rupu“?
Takođe kod povratka, a da bi izbegli plaćanje Brenera, nakon tunela kod Insbruka
skrenuti sa autoputa za Sohnenbahn, i već će se na raskrsnici pojaviti B182,
austrijska varijanta SS12 puta. Drugim rečima, od Insbruka do skretanja za
Bruniko, u Italiji, treba voziti po B182 pa SS12 putu, sve vreme, p.a.
Smeštaj je bio, da ponovim, kod Branka i Aide Milićević, haus
Aida, u predgrađu Langenfelda, zvanom Lehner-Au. Bio sam u manjem apartmanu,
zvanom Tina, po ćerci, i prilažem samo sliku spavaće sobe, jer sam se kasno
setio da slikam apartman pre unošenja stvari.
Imate TV, DVD, satelitski risiver, Internet konekciju,
u kuhinji sve komplet, podno grejanje u celoj kući, pa vam se oprema brzo osuši
u zato namenjenoj prostoriji u pordumu, u kome su još stoni tenis, teretana,
sauna. Upravo tih dana sa domaćinima sam kreirao položaj tuš kabine i VC-e šolje
u neposrednoj blizini saune, radi većeg ugođaja korisnika saune!
Kao i domaći psi, dođoši, tako sam i ja uokvirivao
Solden skijašku regiju. Malo je vrhova ostalo bez mog zapisa, niti sam se
ijednom vozio u oblaku snežne prašine nekog ko bi bio brži od mene. Sve crne
staze dobijale su moj trag kao prvi jutarnji zapis. Jedno prelepo jutro poveo me
je domaćin Branko RANO, krenuli smo u 7,45 a na stazi bili već u 8,20, pustili
su nas ranije sa radnicima. Od tog jutra imam samo jedan video snimak, resto su
nam aparati otkazali.
Jedan od snimaka je namenjen Skijalištu Srbije da vide
kako se postavljaju topovi za sneg.
E da, malo i kritike za lokalno poznati freeride centar u sport4you. Solden ima
veliki procep na sredini ski regije, Rettenbach Tal, koji je važan iz 2 razloga,
1. što tim procepom ide najduža staza od 15km, a 2. što strmine procepa pomenuti
centar koristi za freeride, a i svi znalci, i oni koji to nisu takođe rado voze
pomenutim strminama. Pa je tu, ukoliko nije bilo skorašnjih padavina, bezbroj
raznih vijuga sleđenih ivica kako su strmine uglavnom u senci!
I mene, od uveče dogovor da imaju grupu za Pollesalm
valley, ujutru sačeka priča da je za snoubord suviše ravno, i da će nas dvojicu
bordera voditi, ne Dejv, već Klajv, a gde, NISU REKLI. Valjda sam im verovao, pa
nisam ni pitao!
A poneo sam ekstrem dasku za duboki sneg, 182cm dugu, sa oklagijom od kantni!
Tek kod izlaska na 1. teren Klajv je izneo svoj plan.
I, nekako sam se borio sa starim sleđenim vijugama ali
kako smo išli sa leve na desnu strminu, koristili smo ski liftove i njihove
prilazne staze, a one opet u senci pa glatke i tvrde, i ja par puta zadnjicom do
dole, što nisam odavno, ne pamptim kada sam poslednji put bio u takvom
situaciji.
I nakon par situacija, skrenuo sam pažnju vodiču da nije to ONO šta sam
očekivao. A očekivao sam da vozim VAN ski regije Soldena, na šta je on odgovorio
da freeride ne podrazumeva samo pršić. Na moje insistiranje da oni, freeride
centar, na Internetu imaju 5-6 predloga DNEVNIH tura oko Soldena, i jedna od
njih je upravo ranije dogovorena Pollesalm dolina, odgovorio je da treba da
angažujem privatnog vodiča. Nisam se složio sa njim, prekinuo sam dalje
maltretiranje i vratio se u bazu da vratim ranac sa grdnim alatkama i ašovom
koje sam vitlao po planini.
Rezime:
1. imati podršku prijatelja još u Srbiji oko svega šta se želi
2. itenerer maršute dogovoriti pre polaska, još prethodnog dana
3. biti fizički spreman, a ne kao Đoković nedavno
Eto,to je moje slatko hodanje po mukama.
P.S. e da, i ovog puta je Branko dobio posebnu rakiju od mene, divlju krušku od
52o , i nekoliko večeri svakojakih đakonija, mojih ruku delo, čisto da „vidi“
Evropa ko su i šta su Srbi
Reportaža Saše V.
Januar 2010.
Austrija:
Kitzbuhel (Kicbil)
Album sa fotografijama na
Galeriji sajta....
Kicbil je na oko 9 sati od Beogarda u Tirolu i teško da
može da se kaže da se lako stiže. Prema Via_michelinu, preporučen put je preko
Zagreba, Ljubljane, pa na Kravanke tunel ka Spittal am der Drau i dalje prema
Lienzu(nije Linz), dalje kroz još jedan tunel Felbertauerntunnel, Mittersil i na
kraju Kicbil. Tuneli se plaćaju i to ukupno 16,5 evra po smeru. Do Spittala je
auto put, a dalje skoro 200km idete po magistralnim putevima na kojima je
najčešće ograničenje 50km/h. Medjutim, kada stignete do Kicbila, zaboravite
dužinu puta i sve krivine jer ulazite u jedan od najlepših Austrijskih
skicentara.
Kicbil su osnovali Bavarsko plemstvo i Tirolska
aristokratija, smenjivavši se u njemu na vlasti od 1255 godine. Ime je dobio po
Bavarskom klanu Buhel, koji su dolaskom na ovo područije posekli deo šume i
sagradili tu dvorac. Svi objekti koji su gradjeni, gradjeni su da traju
vekovima, tako da u današnjem Kicbilu glavna ulica nije menjala značajnije
izgled od 18.veka. Na većini kuća koje se nalaze u centralnom gradskom jezgru,
postavljene su table sa godinom izgradnje i nekim značajnijim dogadjajima
vezanim za objekat. Kuće su uglavnom trospratne i gornji spratovi su preuredjeni
u hotele a prizemlje je namenjeno za trgovinu. Danas su to uglavnom trgovine
svetski poznatih robnih marki, namenjene za veoma visoku klasu turista. Cene po
takvih hotelima, lociranih u kuće stare po 300-400 godina je izmedju 150 i 200
evra za noć. Hoteli su najčešće kategorisani sa tri zvezdice, ali prestiž da
spavate u kući koja je istorijski spomenik ovde se tako naplaćuje.
Takva je situacija kad je reč o užem centru Kicbila, a
ako se odmaknete samo par kilometara, uštedećete na smestaju
dovoljno novca da finansirate celo zimovanje.
Zato je preporuka da smeštaj potražite u predgradjima
Kicbila: Kirchberg, Aschau, Brixen ili Jochberg. Tamo će te za
tradicionalno konforan austrijski apartman platiti oko 500 evra za 7
dana u koji može da se smesti 4-6 osoba. Takav apartman obavezno ima
oko 50 kvadrata, dva kupatila i po standardima veliku terasu.
Naravno, sve je uračunato u tu cenu i apartman je kompletno
opremljen. Da bi ste dobili ovu cenu, morate ispuniti uslov da ga
rezervišete na vreme, dovoljno je 2 meseca ranije, jer se dobar a
jeftin smeštaj prvo rasproda. Takav apartman u samom Kicbilu je od
1000-1500evra a ovi gradići su samo 5/10km dalje, a skibus je
uračunat kada kupite skipas. Važan podatak je i da su pored gondola
parkinzi besplatni, a u samom Kicbilu naplaćuje se evro na sat ali
možete ostati samo sat ipo najduže Postoje desetine velikih
megamarketa u kojima je hrana ili iste cene kao kod nas ili
jeftinija, a u restoranima je ipak skuplje nego kod nas. Ne morate
se brinuti o spremanju hrane, megamarketi su puni spremljene ili
poluspremljene hrane, za koju vam je potrebno ubaciti je u
mikrotalasnu na par minuta ili dopeći je isto toliko u teflonu ili
rerni.
Što se tiče samog skijanja u Kicbilu, može se reći da
potpuno zadovoljava sve ukuse. Imate staza i za početnike i za
napredne skijaše. Infrastruktura je odlična Ii na samim stazama je
7-8 gondola i na desetine sedežnica, počev od dvosedežnica do
osmosedežnica, sa ili bez zaštite za vetar, sa ili bez pokretnih
traka. Mora se primetiti da je ipak skijalište dosta razvučeno i da
vam treba dosta vremena podjete li sa jednog kraja na drugi. Krenete
li u obilazak skijalista primetićete i da ima dosta poveznica, koje
su uračunate u kilometražu staza, tako da od zvanično 170 km morate
odbaciti bar 50 na njih. Povezne staze su ne retko i sa kontra
nagibom, tako da vam treba snage i vremena da se dogurate tamo gde
ste krenuli. Najteže je svakako borderima i za njih nikako ne bih
preporučio skijaliste neposredno iznad Kicbila. Staza Hahnenkamm je
staza na kojoj se ove godine, kao i svake, u januaru održava Svetski
spust. Do nje se dolazi gondolom iz samog centra grada. U nastavku
te gondola ako krenete prema vrhu Pengelstein doći će te na ponos
Kicbila, gondola 3S, koja je ustvari povezala dva, do tada ne
povezana dela skijalista. Ispod same gondole ne postoje staze, a
prelaskom sa jednog vrha na drugi, u jednom trenutku će te se naći
na visini od par stotina metara.
Gondolom 3S idete prema najboljem delu skijališta
Kicbil, a to je Pass Thurn. Medjutim, preporuka je da do Pass Thurna
ipak idete ili busom ili autom, jer će vam inace trebati 2 sata
preko skistaza, autom 15 minuta. Ovaj deo skijališta, za razliku od
skijališta iznad centra Kicbila, je sa dugim i širokim stazama bez
uskih zaledjenih poveznica ali sa malo starijom infrastrukturom. Tu
se nalaze 2 odlična snow parka, na kojima uvek imate performans
adrenalinski zavisnih bordera i trik skijaša, koji svojim
vratolomijama i letovima od po desetak metara zaustavljaju dah.
Najčuveniji deo skijališta je Kitzbuheler horn i
nije povezan sa ostalim delom skijališta, a do njega se dolazi
gondolom iza železničke stanice. Na njemu je oko 30 km staza i
velika mana je sto je južno orjentisan i često je bez snega ili sa
malo. Najčešće je zatvorena staza kojom se spuštate u dolinu, tako
da morate pratiti dobro kad je zadnja gondola za povratak, inače
ćete sa skijama na ledjima nazad. Na svim stazama ima sasvim
dovoljno restorana, besprekorno čistih u planinskom duhu
opremljenih, sa pristupačnim cenama. Čaj je 2 e, gulaš ili kobasice
su oko 5e (porcija ogromna, skoro za dve osobe), sok 2,5 evra …
Ski pas je 196 evra za 6 dana za Kicbil, a ako
doplatite još 15 evra imate mogućnost da probate da obidjete 1087 km
u regiji. Kad ste ovde, obavezno posetite na jedan dan Kaprun, koji
je udaljen na manje od 1 sata autom. Kaprun je skijalište na koje se
penjete sa 3 gondole na 3200m. Saalbach je isto u blizini,
skijalište sa najmodernijim žičarama. Na samo 10km od Kicbila je
jedno veliko skijalište za koje se na našim prostorima nije mnogo
čulo. To je Brixen im Thale, ili SKI WELT. Skijalište koje ima 279km
staza i to odličnih staza, ali vam ne važi Kicbil skipas, nego
morate doplatiti za All star skipass
Zaključak je, da ako ste prosečan skijaš, ne trazite
“preko hleba pogacu”, ostanite samo u Kicbilu, nećete se razočarati
i nećete uspeti sve da obidjete za 7 dana. A ako možete da na
skijama dnevno predjete 100km onda obavezno uzmite All star skipas i
posetite okolna skijališta. I jedan i drugi skipas možete dobiti za
20% manje ako ga rezervišete zajedno sa smeštajem.
Album sa fotografijama na Galeriji sajta....
Saše V. - mailom
Sezona 2009.
Austrija - Silvretta Montafon opisuju kao najlepšu i najbolje razvijenu ski oblast u Alpima
Petak 10.04.2009. je bio rezervisan za skijanje u Austriji (kako je lepo kad sa jednom vizom možeš da prođeš kroz nekoliko zemalja i da vidiš i uradiš mnogo interesantnih stvari …) o kojem odavno slušamo. Naši prijatelji skijaju tamo poslednjih dvadeset sedam godina (!!!) i nikad im nije dosta. Sada je i meni jasno zašto.
Već obučeni u pozajmljenu opremu, sa spakovanim skijama, pancericama, kacigama i naočarima jer tamo retko ko skija bez kacige, krenuli smo u 6h. Kiša nas je pratila celim putem do St.Galenkirša (St. Gallenkirch) odakle polazi gondola, pa smo, inače zbunjeni različitim prognozama, u sebi navijali za neko bolje vreme u toku dana. Dok smo kupili ski karte (30€ dnevno) i iznajmili pancerice za mene (10€), kiše više nije bilo, pa smo malo bolje raspoloženi seli u gondolu šestosed i krenuli sa 1000m nadmorske visine ka 2300m. Što smo bili bliže vrhu, pogled je bio lepši i snežniji.
Silvretta Montafon skijalište opisuju kao najlepšu i najbolje razvijenu ski oblast u Alpima. Takve epitete i zaslužuje jer su staze prelepe, široke, dobro ispeglane i pravi raj za skijaše svih kategorija. Čak je i sneg nekako drugačiji, rastresitiji i paperjastiji. Ima staza za svačiji ukus a gondole i ski-liftovi su priča za sebe. U šestosedima su sedišta kožna i greju se. Postoji kapsula koja se spušta skoro skroz do skija, kada pada sneg ili je jak vetar tako da se u ski-liftu ugrejete i malo zaštitite od hladnoće. Kapsule se automatski zatvaraju kada skijaši siđu, da sneg ne bi padao i kvasio sedišta.
Skijali smo od 9 sati ujutru negde do 16h, kada se staze i zatvaraju uz dve pauze, jednu za ručak i jednu za kafu i slatkiše (kako su samo ukusne knedle, punjene džemom od šljiva, prelivene sirupom od vanile i posute makommmm). Kako je odmicao dan, vreme je bilo sve bolje, pa smo negde do 14h dva puta obnavljali sloj kreme za sučanje, jer je bilo sunčano i toplo. U odnosu na broj skijaša koje Montafon može da primi, staze su bile skoro prazne pa je samim tim bilo lakše i lepše skijati. Stvarno je to bio dan za uživanje i pamćenje tokom kojeg smo prešli više kilometara nego za 3 i po dana skijanja na Jahorini i koji je prošao u dobrom raspoloženju, još boljem skijanju i što je najvažnije bez ikakvih nezgoda.
Jedini minus u svemu tome je što smo videli kako izgleda skijati u Montafonu, pa ćemo Kopaonik, Jahorinu ili neka druga, nama bliža i pristupačnija skijališta doživljavati sasvim drugačije.
U Beringen smo stigli oko 7 uveče, taman na vreme za večeru i pripremu za sutrašnji povratak kući. Sve u svemu, napornih ali prelepih osam dana u tri evropske zemlje.
bebika, www.bebika.net
Itenerer puta, uradjen putem viamischelin.com, izmenjen je nakon saznanja
da su Slovenci uveli "poletnu" vinjetu od 35 evra. Bezobrazno od njih sobzirom
da niko u sengen okruzenju nema takvu vinjetu vec onu od 7.7 Evra, prilagođenu
nedeljnom skijanju! Elem, kroz Sloveniju sam prošao preko Ptuja i Maribora i
dalje dravskom magistralom do Lavamunda u Austriji. Put je dalje nastavljao
autoputem preko Klagenfurta-Salzburga-Innsburka, pa skretanje za Otztal
(izgovara se EC,p.a.), sobzirom da nema putokaza za skijaski raj, Solden i
Obergurgl? Tek nakon napustanja Otztala imamo putokaz za Solden!
Opet, ja sam isao redovno izmedju 9 i 10 sati, jednom u 8,30, a moji prijatelji
redovno 11 do 11,30!! Opremio sam ih radio stanicama, kako bi se nasli na stazi,
i to je uspevalo, ALI sa takvim odnosom prema sebi i skijalistu, nije bilo sanse
da ugovorimo FREERIDE turu. S druge strane meni se nije islo sa nepoznatim
osobama. I tu je kraj pravog FREERIDA. 
S druge strane kranji centar regije, moja preokupacija vec 6 godina, Obergurgl i
Hochgurgl, ispunili su očekivanja. Imali
smo skipas+, sa 1 danom skijanja u Obergurglu, i to je kostalo samo 10 evra
vise. Opet su prijatelji dosli kasnije od mene pa smo se malo trazili po
planini, a onda smo pravo uzivali i zavrsili skijanje na HOHE MUT ALT padini,
stazi za HRABRE, u prevodu, i u drustvu par alpskih divokoza!
