Istorija skijanja na Kopaoniku

     Планинарски дом Ртањ се налази на Копаонику, испод врха Мали Караман на надморској висини од 1786м. Поред студената, отворен је за све туристе, скијаше, ђаке и остале госте.
     Дом располаже са 189 постеља у двокреветним, трокреветним и вишекреветним собама, са или без сопственог ВЦа и купатила.
     У оквиру дома се налазе: Камин сала са Вапај баром, Оџаклија, трпезарија која је уједно и ТВ сала, сауна и скијашница.

Сељина кућа под Караманом	03.04.1958. године, председник друштва Мирко Ковачевић (студент архитектуре) шаље писма управама техничких факултета, са молбом за новчану помоћ, јер је управни одбор друштва одлучио да на 10 година оснивања направи дом на Копаонику. Одабрано је место испод Малог Карамана на висини 1786 м, поред Караманског потока који је све до ‘70 год, био толико велики и бучан да је могао усред зиме покретати воденицу са два камена.
Камин сала која до данас није променила изглед	29.новемра 1958, на Дан Републике, отворен је камени дом са две просторије за спавање и камин простором са чувеним степеништем. То степениште и сада постоји, а чине га полуоблице закуцане на коси балван. Дом носи назив ”Сељина кућа под Караманом” према погинулом студенту технике, народном хероју Принцип Сељи. 1965. године, у камин простору зида се каљава пећ, а изнад ње настаје чувени акарник кроз који пролазе сви нови чланови да би постали стари. У поткровљу су две одвојене собе, (10+8 лежајева) женска и мушка, јер се у то време спавало одвојено. Поред нашег дома на Копаонику постоје још: Вила над Сунчаном долином (данас Путник), Чаталан –бараке феријалног савеза, (данас не постоје) и Војни дом. Дом Олга Дедијер је још увек рушевина. Идуће 1966. године, изнад домаревог собичка надзиђује се соба са 4 кревета у коју се стиже посебним каменим степеницама и представља најлуксузнији део дома.
Пре	1970. године, поред дома са десне стране ниче огромна шупа за дрва (сада је ту оџаклија), а домар Храна зида пекару у дому. Дом има 10+8+4 лежаја, не рачунајући смештај на сећијама поред камина. У лето 1976. године, почиње проширење са леве стране дома са циљем да се дође до 40 лежајева. Након завршетка у приземљу се појавила нова кухиња,а у поткровљу нове собе за смештај, домарева соба, а у самом углу чувена камена соба у којој спавају најхрабрији јер је ледена. Направљен је и први Копаонички чамац за спасавање (Тоза Ламбрин). Дом је дисао истом душом, јер 40 оних који у сменама бораве у дому немају потребу, а ни шансу за издвајањем, јер се све дешава у камин простору. Две закуцане гитаре на зиду могао је свако да скине и песма би кренула. Ту је и домар Храна који је још и пекар и кувар и свира свој кларинет по систему ”с тем, с тем - па с овем”. У вечерњим сатима поред песме одигравала су се позната такмичења у пантомими.
После	Новцем од продатих ски лифтова 1981 године, почиње велика реконструкција дома са циљем да се досегне капацитет од 80 постеља. Руши се поткровље изнад старог дела и остављају само камени зидови, прави се нови под од балвана, над камин простором. Зазиђују се улазна бочна врата и отвара се нови улаз са леве стране дома, а у бившем предпростору за изување, прави се бифе. Нови простор зида се блоковима и радови брзо одмичу. Појављују се нове собе на првој етажи које ”затварамо” старим вратима и прозорима, које смо добили од Машинца. Радовима на лицу места руководе Иле, Аки, Шуља и Јоца који је имао и допунско задужење да прибавља новац. Архитектонско решење дају Наташа и Жарко Ристић, а статику решава Чомбе. Кровну конструкцију раде сеоски мајстори, а термо изолацију радимо са ”искрапеном” који смо добили од ”Искре” из Барича. Током зимског школског распуста у дому храбро бораве ученици ОШ Бранислав Нушић, а води их чувени професор Глума.
Ртањ 81.	1982 године, учињен је велики помак у градњи. Од ЕДБ добијамо 300 дрвених бандера и саглсаност да извадимо високонапонске каблове код садашњег Хајата и продамо их. Генекс нам такође помаже у новцу јер планира да у наше будуће собе смести жичничаре и тако наплати позајмицу. Урађено је: - стари камин задимио кроз нови димњак; - урађене нове дрвене масивне степенице на два коса балвана као веза приземља са првим спратом; - све собе на првом спрату добиле врата и прозоре; - мокри чвор у приземљу (три ВЦ и три купатила); - на лицу места направљено 60 кревета; - постављене бубњаре у собама купљене на војном отпаду;
Легендарне дрвене степенице од два балвана	Када се снег повукао у мају, креће се свом жестином и до нове 1984 године је урађено: - омалтерисани сви зидови; - промењени прозори, стављени са дуплим стаклом и нови; - под од бетона; - нови водовод; - ламперија у ходницима; - хидроизолација крова; Изнад првог спрата појављује се поткровље са собама. 1984. година почиње са мало новца и великом жељом да се нападне први спрат са мокрим чвором и доврше собе у поткровљу. Стиже постељина, душеци,јастуци,теписи од одмаралишта Митровац на Тари. Милосрдни људи поклањају нам мермер за комплетно приземље. Завршавамо у целини нови водовод са врха Карамана.

Поглед са Малог Карамана

     1985 година, почиње са организованим сменама капацитета једног аутобуса тј. 50 места у једној смени. Дом добија телефон и грејање котловима на дрва. Бубњаре замењују радијатори.

     Пред нову 1986 годину, у 20 часова и 30 минута наш члан Слободан Јовановић даје знак да се грејање пусти, а које је он израдио са својим Румљанима. У дому је 80 људи.
     1986 године, у мају поново рушење. Руши се леви дограђени део дома са циљем да његов кров дође до нивоа крова изнад камин простора. ”Мали Влада” булдожером руши отписани део дома и на том месту из темеља ниче савремено здање, уз помоћ механизације Комграпа, коју организује Дуле Обрадовић.
     Нову 1987 годину дочекујемо са 136 новокупљених кревета, од којих 30 одвајамо за потребе ски екипе. Жеља је да се направи и оџаклија, а за њену реализацију Јоца обезбеђује новац. Али људи око ски екипе, хоће да тим новцем купе нову ски опрему. Срећом, Аки, Јоца, Риле су још увек јаки у УО и настаје прелепа оџаклија са пекаром на месту старе шупе за дрва.

Ртањ - испред Оџаклије

     Нова 1988. година дочекана са новом оџаклијом коју је отворио Душко Ковачевић. У новоствореном простору свира ансамбл Ренесанс, Паја Аксентијевић и незаобилазни Влада и Бајка.
     Сезона креће организовано са 140 лежајева. Дом је коначно готов и почиње борба за превласт ко ће и како дом водити. Све је већи притисак родитеља деце такмичара и тренера са циљем да се преузме управљање домом и сва зарада подреди потребама ски екипе. Канализација за дом још увек није готова и то чини да притисак попусти. 1
     1989. године коначно и канализација је готова, дакле дом је до краја уобличен и функционалан.
     1990. година доноси велику зараду што је још више појачало агресију родитеља деце такмичара и неких тренера. На помолу је велики рат са
Ртњевцима градитељима дома који су бранили основну концепцију и суштину дома, а то је да се у њему, бесплатно учи скијање, да се за мале
паре борави и лепо дружи, а ако остане новца помогну најквалитетнији такмичари.
     Сукобе прекида пожар.
     04.04.1990. године од дома су остали само камени зидови.