Crno belo sa Kopaonika

Novinski tekstovi posvećeni na neki nacin Kopaoniku.
"Ceno-bela" zapažanja posetioca sajta.
Detaljnije o KOPAONIKU . . .

NIN, br.2925 od 18.01.2007.

Nadvisiti Alpe

Ima li Srbija mogućnosti da postane bitna skijaška destinacija, ili iza svega stoji samo demagogija jednog ministra i ljubav prema snegu onog drugog

Kompletan tekst ...

26.02.2007. Kralj belog sporta i dobrog provoda

         Da je Kopaonik naš raj za skijaše i sve ljubitelje zimskih avantura potvrđuje interesovanje sve većeg broja stranih turista. Slobodnih mesta trenutno nema, a svi koji pred zalazak sezone planiraju da ga posete moraju da rezervišu smeštaj bar desetak dana unapred. Tome je svakako doprinelo i dobro skijanje kojeg na popularnom Kopu uvek ima. Kompletno skijalište je u funkciji, staze su uvek sređene zahvaljujući angažovanosti službe JP Skijališta Srbije, a put do vrha prohodan je zahvaljujući zimskoj službi.
          Prvi dani februara doneli su "planinskoj lepotici" nove centimetre snežnog pokrivača, što je svakako najveća radost za sve koji se spremaju put ovog planinskog centra. Stari dobri "Krčmar" ponovo radi kao nekad za sve prave ljubitelje dobrog skijanja.
          Kakva je situacija na "Pančiću", ima li magle? A je l’ ima leda? - uobičajena su pitanja koja iskusni skijaši postavljaju svojim "kolegama" koji su pre njih, od ranih jutarnjih časova, izašli na stazu.
          Oni manje iskusni, s druge strane, "šlepaju" se uz svog poznanika u pokušaju da ih dostignu uz što manje padova.
          Sunčani konaci na Kopaoniku na nadmorskoj visini od 1770 metara pravi su mali grad velikog srca koji punim plućima živi i danju i noću. Ovo mesto za svakoga ima ponešto. Za zabavu, sport, rekreaciju, odmor i neophodno punjenje baterija, Kopaonik se preporučuje sam od sebe jer se s krova Srbije pruža najlepši pogled i stvaraju uspomene za čitav život. Raznolika ponuda popularnih proverenih, ali i novih atraktivnih lokala i restorana, zadovoljava sve potrebe turista, jer svako nađe nešto za svoju dušu i odmor na planinskom suncu.
          Noćni provod priča je za sebe. Etno kuće i restorani "nikli" su na sve strane. Posetiocima pružaju kompletnu ponudu srpske narodne kuhinje uz zvuke tradicionalne muzike i neizbežno ognjište, ili kamin na sredini prostorije. S druge strane, tu su savremeni restorani i diskoteke koji obezbeđuju zabavu do kasno u noć kakve se ne bi postideli ni čuveni svetski zimski centri. Cene usluga i jednog i drugog vida noćnog života su prihvatljive i na nivou cenovnika popularnih beogradskih lokala.
          Ipak, glavna zabava na Kopaoniku je na snegu. On raspolaže s više od 60 kilometra uređenih alpskih staza od kojih je 11 lakih, tri srednje lake, po dve srednje i srednje teške, ali i četiri teške staze. Među njima su i tri staze za slalom, veleslalom i spust prema standardu Svetske skijaške organizacije FIS. Staza Malo jezero pored samih Konaka omogućava i noćno skijanje, što dodatno doprinosi doživljaju na planinskoj lepotici.
          Značajno je napomenuti da su sve staze međusobno povezane i udaljene nekoliko desetina metara od centralnog kompleksa hotela po sistemu "ski to door". Staze opslužuje sistem od 23 žičare ukupnog kapaciteta 27.500 skijaša na čas, što ga svrstava u red najvećih ski centara u ovom delu Evrope. Centar raspolaže s pet četvoroseda, isto toliko dvosedešnica, četiri ski lifta tipa sidro, 11 "tanjirača" i četiri bebi ski lifta. Pored staza za alpske discipline na Kopaoniku postoji 20 kilometara staza za nordijsko skijanje.

Izvor: Radovan Bibić - Danas

31.08.2006. Poštovani, ne znam drugi način da vam se obratim. Juce sam video ovu sliku i priliku sa Kopaonika koju je poslao g. Milan, i drago mi je da neko ukazuje i na lose strane sa te planine, pre svega ekoloske opasnosti. Trebalo bi da postavite jednu stranicu samo sa tim ruznim slikama sa Kopa, i videcete da bi bila prepuna.

Pohvale prijaju, ali ljudi koji zive i rade na Kopaoniku moraju da budu odgovorniji prema prirodi.

Pozdrav,

Duško S. Beograd

Na Kopaonik se odlazi i leti... a tamo...
Avgust 2006. Kopaonik - Na Kopaoniku sam proveo desetak dana u avgustu i kao i prethodnih godina sam uzivao u prirodnim lepotama, ali se i mučio da shvatim šta je čovek u stanju da učini sa svojom okolinom. Jasno je da sneg pokrije skoro sve i da tada sve izgleda lepše, ali je veoma pogresno na Kop gledati samo kao zimski turisticki centar.

Nigde se ne spominje letnja sezona na Kopu. Pešačke staze su veoma loše ili nikako obeležene ili više ne postoje - staza za ski trčanje je skrivena u šumi i divna je šetnja po njoj, ali je jako teško pronaći. Od konaka ne postoji obeležen put, osim do Markovih stena. Od raskrsnice za Ribnicu postoji staza do Crvene bare ali je neobeležena i zarasla. Blizu sela Lisina se nalazi Semeteško jezero, ali probajte da dođete do njega po uputstvu sa karte ili putem od Raške - teško do neizvodljivo. To nisu jedina mesta koja su problematična, ali su najtipičnija.

Lepo su se ministri slikali na žičarama, ali da li su pogledali i oko Granda - šaljem tri fotografije pa ćete videti šta su propustili.

Sramota je da čim se zadje iza nekog ćoska naiđete na nemar, prljavštinu i đubre. Nije to slučaj samo sa budžacima, sta je sa đubretom na stazama i ispod zičara? Na putu prema Nebeskim stolicama gde se raščisćava teren od mina, pronađene su gomile metalnog otpada - konzerve i sl. Ko je to ostavio? LJUDI.

Naša je sramota što to tako izgleda. Stalno pričamo o snegu, stazama, ratracima, neljubaznom osoblju, cenama... Kada će proraditi savest onih koji djubre bacaju i onih koji ga ne čiste? Na forumu bi trebalo malo i o tome da se razgovara.

Milan

2005

     Britanci organizovano zimuju na krovu Srbije

        Engleze očarao Kopaonik

        Kopaonik 20.12.2005. Prva grupa engleskih turista, njih 146, koji su na Kopaonik došli organizovano preko britanske turističke agencije „Tompson“ i „Kristal“, smešteni su preksinoć u „Geneksovim“ hotelima „Grand“ i „Konaci“.

        Za njih su ugostiteljski radnici ovih hotela pripremili svečani doček koji je podrazumevao posluženje sa hlebom i solju, kao i toplim napicima, kako to nalaže tradicija srpskog naroda.
Ovakav doček bio je prijatno iznenađenje za Engleze koji su iz Londona prevalili dug put do Kopaonika. Umesto da slete u Nišu, njihov avion je pre dva dana sleteo u Sofiju, zbog vremenskih nepogoda, a nakon tri sata se vratio za Beograd, odakle su turisti autobusima prebačeni do krajnjeg odredišta.
Englezi su juče nakon odmora od napornog putovanja i doručka u „Grandu“ i restoranu „Dansing“ pohitali na sneg koga na ovoj planinskoj divi ima u visini od preko 50 cm.
        Prvi utisci sa Kopaonika Anđele Tikin iz Londona su impresivni. - Bila sam na zimovanju u više francuskih zimskih centara, ali Kopaonik je zaista prelep. Osim toga, ovde je za nas Engleze dosta jeftinije zimovanje nego u drugim evropskim zimskim centrima. Hotel „Grand“ nudi veoma dobru hranu, a na Kopaoniku je, kako sam obaveštena, organizovana i dobra zabava - kaže Anđela.
         Crnoputi Ike Bekven ističe da se zaista uverio u sve lepote Kopaonika o kojima je čitao u brošurama turističkih agencija „Tompson“ i „Kristal“. - Kopaonik je zaista božanstven. Ovde sam došao sa devojkom da bih se skijao i uživao na ovoj planini. Hotel „Grand“ je veoma komforan, a njegovi turistički poslenici zaista plene ljubaznošću i željom da pomognu - ističe Bekven.
        Dot Monkar (portretisana osoba sa plavom kosom - zbog slike) kaže da je dva puta bila u Austriji na zimovanju, ali da je Kopaonik za nju jedinstveni doživljaj. - Lepši je zato što ima više ski-staza i druge sadržaje koje sam uspela za ovo kratko vreme da vidim. Verujem da ću i dogodine opet doći ovde na odmor i rekreaciju - kaže gospođa Dot Monkar.
        I ostali turisti iz Engleske dele mišljenje da je Kopaonik veoma lep turistički centar.
        Prema rečima Ljubiše Radovanovića, direktora turističkog Centra „Kopaonik“, ovde će ove zime boraviti oko 2.000 engleskih turista koji će dočekati novogodišnje i božićne praznike.

        Novosti Kopaonik (Još dve nove žičare, tabači, veštački sneg)

        Ministar za kapitalne investicije u vladi Srbije, gospodin Velimir Ilić i ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić, svečano su 17. decembra 2005. godine pustili u pogon novu četvorosednu žičaru “Mali Karaman” na Kopaoniku, u prisustvu predstavnika resornih ministarstava Vlade Republike Srbije, investitora Genex Grupe, proizvođača opreme austrijskog Dopelmajera, domaćih graditelja partnera u ovom poslu, kao i predstavnika lokalnih vlasti, diplomatskog kora i predstavnika medija.
        Time je obeležena još jedna radna pobeda Genexa, koji u saradnji sa svetskim liderom u proizvodnji žičara, Kompanijom Dopelmajer (Doppelmayr Seilbahnen G.m.b.H.) iz Austrije i domaćim partnerima, RTB-FOD Bor, “As-Ing” Beograd i drugim učesnicima u ovom poslu, kao i uz vitalnu finansijsku i proceduralnu (u dokumentaciji) podršku Vlade Republike Srbije, uspešno nastavlja investicioni ciklus modernizovanja Turističkog centra na Kopaoniku, vrlo značajan i za razvoj celokupnog turizma u Srbiji. Uprkos izuzetno složenim meteorološkim i drugim uslovima, ova druga najmodernija žičara, od pet ugovorenih sa istim proizvođačem, izgrađena je se za samo četiri meseca i uključena u Genexov sistem žičara na Kopaoniku uz izvanredne napore i zalaganje investitora i izvođača.
        Na Kopaoniku Genex ima trenuno 21 žičaru (2 četvoroseda, 6 dvoseda i 13 ski liftova), uz još 4 kratka i prenosna (takozvana bebi) ski lifta i kapacitet od preko 22.000 korisnika na sat, a kad uskoro bude završen i četvorosed “Pančićev vrh” imaće ukupno 22 žičare i kapacitet od preko 24.000 korisnika, što je daleko više od svih zimsko-sportskih centara u našem okruženju i uvrstiće Kopaonik u red najboljih ski centara Evrope. Genexove žičare pokrivaju preko 60 kilometara uređenih alpskih staza (tri FIS staze za slalom i veleslalom) i prošle zime prevezle su ukupno 2.587.255 korisnika, a najfrekventniji u celom sistemu bio je četvorosed “Karaman greben”, koji je istog tipa (sa trakom za ubrzanje) kao novi četvorosed “Mali Karaman”. Ova žičara ima 11 nosećih stubova, dužinu 1.061 metar, visinsku razliku 192 metara, kapacitet 1.836 korisnika, brzinu od 2,6 metara u sekundi i vreme vožnje 6.5 minuta. Ukupni troškovi izgradnje novog četvoroseda (sa zemljanim i drugim pripremnim radovima) iznose oko 2.000.000 evra, a vrednost ugovora s Dopelmajerom oko 1.500.000 evra.
        Turistički centar Kopaonik se sada nalazi u punom poslovnom i investicionom zamahu. Kopaonik je prošle godine ponovo ušao u programe britanskih touroperatera (Thomson, Balkan Holidays itd.), što je doprinelo povećanju posete britanskih i drugih inostranih gostiju u prošloj zimskoj, kao i letnjoj sezoni. Pored modernizacije i dalje izgradnje sistema žičara, ove godine izvršena je montaža novog sistema osvetljenja staze za noćno skijanje Malo jezero i nabavka modernih mašina marke Kesborer (Kassbohrer) za uređenje staza, a u daljoj fazi razvoja biće modernizovan i sistem za proizvodnju veštačkog snega nabavkom super efikasnih snežnih topova i druge najsavremenije mehanizacije i opreme neophodne za dalji razvoj Kopaoničkog turizma, kao i drugih planinskih turističkih centara Srbije.
Izvor: www.tckopaonik.com www.genex.co.yu

28.06.2005. BLIC

        Na obroncima Kopaonika nađeno telo Artura Takača

        PRIŠTINA - U selu Guvnište na južnim padinama Kopaonika, sa kosovske strane, juče ujutru pronađen je leš za koji se pretpostavlja da je Artur Takač, proslavljeni atletičar i član Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji je nestao 28. januara prošle godine.
        Portparol Kosovske policijske službe Refki Morina izjavio je da je civil srpske nacionalnosti prijavio policijskoj stanici u Leposaviću da je njegov otac ujutru, dok je isterivao stoku na pašu, pronašao telo Takača.
- Raspadnuto telo je nađeno oko sedam sati u rejonu sela Guvnište, udaljenog 25 kilometara od Leposavića. Na sebi ima plavu skijašku uniformu, sa skijama i štapovima, zbog čega se i pretpostavlja da se radi o Takaču - izjavio je Morina i naveo da je Kosovska policijska služba odmah započela uviđaj.
        Srpska policija zatražila je dozvolu za ulazak na Kosovo i sprovođenje uviđaja i istrage oko pronalaska tela. To će najverovatnije biti dozvoljeno jer je leš nađen neposredno uz administrativnu liniju Kosova i centralne Srbije - kaže Morina.
Artur Takač je poslednji put viđen 28. januara oko podne na žičari na Pančićevom vrhu, nakon čega mu se izgubio svaki trag.
U bezuspešnoj potrazi za njim učestvovali su služba Turističkog centra Kopaonik, Gorska služba spasavanja, Žandarmerija, vojska...
Nekoliko stotina ljudi za tri meseca nakon što je nestao pretražilo je svaki pedalj Kopaonika, ali bez rezultata. Takačev sin Goran ponudio je najpre 5.000, a zatim i 10.000 evra nagrade za svaku informaciju koja bi pomogla da njegov otac bude pronađen, ali ni to nije pomoglo. U medijima se za to vreme spekulisalo da je Artura Takača otela albanska mafija, pominjala se i čak olimpijska mafija, ali je njegov sin Goran to demantovao tvrdeći da od porodice nikada nije zatražena otkupnina.
        Prema saznanjima „Blica“, srpska policija i obducentska ekipa iz Beograda već su spremne za obavljanje uviđaja i identifikaciju pronađenog tela.

     22.03.2005,   A. M. - J. S.

        U Evropu i skijama

        BEOGRAD - Na planinama se sneg još nije otopio, a nadležni su najavili donošenje prvog zakona o javnim skijalištima u Srbiji. NJime bi i na našim skijalištima trebalo konačno da se uvede red kao u razvijenim evropskim zemljama, a donošenje je i jedan od preduslova za ulazak u EU.
Motorne sanke, hit u zimskim centrima, biće “proterane” sa ski staza, a kazna za one koji budu uhvaćeni da voze mimo posebno određenih mesta biće od 5.000 do 50.000 dinara. Maksimalna brzina sanki biće 40 kilometara na čas, a propisi i kazne biće kao da se voze motocikli. Novim zakonom određuju se pravila ponašanja za skijaše, ali i za odgovorne ljude i preduzeća na skijalištima.
Nije dozvoljeno skijanje na zatvorenim stazama u pijanom stanju, kao ni vožnja unazad. Sve staze će imati oznake, signalizaciju, mehanizaciju, spasilačke službe, a centar mora da ima šefa staza i redare. Biće moguća i intervencija policije u slučaju da skijaš ne poštuje ni naređenja redara.
        Na prezentaciji predloga Zakona, koju je organizovao Odbor za trgovinu i turizam Narodne skupštine Srbije u okviru projekta OEBS i odbora, “Turistički kroz Srbiju u susret zakonima” na Kopaoniku. Pokrenuto je i pitanje ko i pod kojim uslovima može da upravlja ski centrom, postavlja žičare u korist staze, a da ne ugrozi interese zemlje i lokalnog stanovništva.
- Mora da se poštuje značaj nacionalnih prirodnih dobara, ali je potrebna otvorenost prema investicijama i tu država mora da odredi prioritete - naglasio je Slobodan Mitrović, arhitekta i jedan od pionira u stvaranju ski centra na Kopaoniku. - Neophodno je usaglašavanje sa zakonom o turizmu gde bi se tačno znalo koji prostor može da bude skijalište, te i sa zakonom o planiranju i izgradnji, zaštiti životne sredine, koncesijama, eksproprijaciji, saobraćaju i sportu. Neko preduzeće ili privatnik mogao bi da bude vlasnik žičare, ali ne i ski staze. To je državno dobro.

         ŽIČARE
       USKORO bi trebalo da bude donet poseban zakon o žičarama - rekao je LJubomir Jovanović, načelnik sektora za razvoj u Ministarstvu trgovine i turizma. - Tada će se tačno znati na koji način i gde će se graditi, ko će ih kontrolisati i servisirati

06.02.2005, T. SpaleviĆ

"Geneks" još vredi?

BEOGRAD - Priprema za privatizaciju "Internacional CG" odnosno "Geneksa" je u punom jeku. Prodaju ove kompanije, menadžment ne čeka skrštenih ruku. Naprotiv, samo u ovoj godini u postojeće kapacitete "Geneks" planira da uloži između 20 i 30 miliona evra. A to sigurno vodi boljoj ceni, koja bi za ovu kompaniju mogla da dostigne i 200 miliona evra.
"Generaleksport" je osnovan u maju 1952. godine. Od malog spoljnotrgovinskog preduzeća "Geneks" se do 1991. godine razvio u privrednog giganta koji je obavljao više od deset odsto jugoslovenske spoljne trgovine. Imao je više od 60 punktova u inostranstvu, oko 900 poslovnih partnera u zemlji i 1.500 u svetu, više od 10.000 agenata u turoperatorskim poslovima, dovodio je godišnje u SFRJ oko 900.000 turista, imao je hotele u Beogradu, na obali Jadrana i Kopaoniku, modernu flotu od devet "boingovih" aviona i više od pet hiljada zaposlenih. A onda je devet i po godina "Geneks" uništavan. Propadanje je bilo zaustavljeno 1999. godine. Ipak, sačuvana je imovina i poslovni ugled.

USKORO VEŠTAČKI SNEG
- U NOVEMBRU 1999. godine osnovana je kompanija "Internacional CG" kao naslednik "Generaleksporta" ali u poslovnim aktivnostima - kaže Milorad Savićević, direktor kompanije. - "Generaleksport" je sada neaktivno preduzeće, ima samo pet radnika, izašlo je iz stečajnog postupka, postoji kao pravno lice da bi se rešavao problem prošlosti. A to su neraščišćena dugovanja od oko 140 miliona evra i potraživanja koja premašuju 100 miliona evra, ali su teško naplativa jer je u pitanju imovina u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji... Pitanje "Generaleksporta" mora da se reši pametno i ne bi trebalo ići u privatizaciju dok se prvo ovaj problem ne reši uspešno, jer itekako negativno može da se odrazi na privatizaciju zdravog sistema - "Internacional CG". Mi smo uslužni sektor, prvenstveno hotelsko ugostiteljsko turistička kuća, nemamo robu, ali imamo vredne nekretnine. Procenjuje se da samo u nepokretnostima "Internacional CG" raspolaže sa 150 miliona evra, ne računajući zgradu u Narodnih heroja (Zapadna kapija) u Novom Beogradu koja je imovina "Generaleksporta".
"Geneks" danas ima 1.808 zaposlenih i sto odsto je društveno preduzeće. Na Kopaoniku ima hotel "Grand", apartmane "Konaci" i 22 žičare, 50 kilometara uređenih alpskih i 20 kilometara nordijskih skijaških staza. Ali, kako kaže Savićević, planirano je da se na Kopaoniku uloži deset miliona evra. Narednu zimu, tvrdi, "Geneks" neće dočekati bez velikog sistema za veštački sneg. Jer, početkom ove sezone nije bilo snega zbog čega je izgubljen prihod od oko milion evra.

APARTMANI I AVIONI
U SASTAVU "Geneksa" je i beogradski hotel "Interkontinental" sa 415 soba, 30 apartmana, osam banket i konferencijskih sala, četiri restorana, biznis i sportsko rekreativni centar. Sa "Inetrkontinental sistemom" nedavno su potpisana tri ugovora.
- Veoma povoljno smo regulisali prošlost u celini, zatim smo sklopili ugovor o privremenoj licenci "Interkontinental sistema", odnosno vraćeni smo u lanac ovog svetski poznatog hotelijera, ali uz uslov da se hotel u Beogradu adaptira -navodi Savićević. - Treći ugovor je o tehničkoj konsultaciji u pripremi optimalne rekonstrukcije hotela. Procenjuje se da bi u modernizaciju i rekonstrukciju trebalo da se uloži od 15 do 20 miliona evra, da bi onda zaslužio pet zvezdica i to bez primedbi. Mnoge evropske banke zainteresovane su da kreditiraju obnovu "Interkontinentala" u Beogradu. Inače, sadašnja vrednost hotela procenjuje se na 12 miliona evra, ali posle adaptacije porašće na 40 do 50 miliona evra.
"Geneksovi" apartmani u Beogradu predstavljaju stambeno poslovni kompleks sa 60 apartmana za stanovanje, 34 poslovna prostora, podzemnom garažom, a objekat je povezan sa "Geneksovom" poslovnom zgradom "Mala kula" od oko 8,5 hiljada kvadrata. U sastavu "Geneksa" je i "Jugoturs", zatim "Trgovina i inženjering", "Poslovna logistika" i "Aviogeneks" sa četiri aviona, koji uglavnom služe za čarter letove u azijske i afričke zemlje.

BOLJE DEO PO DEO...
- NEĆEMO dozvoliti da nas zadesi sudbina JAT, koji je poučan primer kako se politika reflektuje na privredu, ili "Putnika" koji je prodat za male pare i upropašćen - ističe Savićević. - Prošli smo sličnu krizu i za dlaku izbegli sudbinu JAT. Jer su spolja počeli da mešetare, da dižu sindikat protiv menadžmenta, pa smo to prevazišli. Političke strukture negativno deluju na privredu koja se muči i privredom se ne bave na pravi način. Mi ne gubimo vreme i razvijamo firmu. Hoćemo dobru privatizaciju za celu grupu. Ovo je treći put da sam na čelu "Geneksa", i ponosan sam na to što niko za to vreme nije dobio otkaz, što su plate dobre, što redovno izmirujemo poreze i doprinose. Na proleće, međutim, ne bi trebalo da bude raspisan tender na privatizaciju "Geneksa", a ako bi zajednički sa nadležnima dobro radili i pod uslovom da se refleksija političke scene ne pogorša, onda bi tender mogao da bude raspisan u septembru.
Savićević smatra da, kada je u pitanju "Geneks", treba voditi računa o mnogim stvarima, i da je povoljnije prodavati deo po deo u različito vreme, što je sporiji proces, ali donosi više novca.

NIJE NOVA KULA
Pored hotela "Interkontinental" sada se nalazi tenis hala, koja će biti izmeštena. Na tom prostoru u novobeogradskom bloku 20 "Geneks" planira izgradnju poslovnog prostora - kule do 40 spratova površine 30.000 kvadrata. Ovaj posao bi odradilo novo preduzeće sa privatnim kapitalom, a "Geneks" bi bio manjinski akcionar - ima ideju i zemljište.
Namena ovog prostora se još ne zna. Najbolje rešenje bi bio hotel, primera radi "Meriot" ili "For sizn".

27.08.2004. BLIC

Da li će se i ove godine skijaši na Kopaoniku baviti novim ekstremnim sportom

Slalom preko bombi

        Dok građani Srbije još razmišljaju o tome gde bi mogli da se sklone od vrućine, u Vojsci SCG gledaju kako da namaknu novac kako bi sprečili da se i ove zime na Kopaoniku skijaši bave novim ekstremnim sportom - skijanjem preko kasetnih bombi.
        Već pet godina dve staze najpoznatijeg zimskog odmarališta, Krčmar i staza Stara Duboka na Suvom Rudištu, zatvorene su za skijaše jer su na oko 2.000.000 metara kvadratnih rasute kasetne bombe prilikom NATO bombardovanja 1999. godine.
        Međutim, to nije sprečavalo skijaše koji te staze smatraju najzanimljivijim da kroče na te terene i skijaju preko bombi. Dok su njihovi izgovori da ipak preko tih bombi ima pet metara snega, inženjerci VSCG kažu da verovatnoća da neka od tih bombi eksplodira nije mala, jer je čak moguće da se aktiviraju preko zračenja magnetnog polja, recimo mobilnog telefona.
        Većina bombi se na skijaškim stazama zarila u zemlju na 10-20 centimetara dubine. Ove naprave mogu bez problema da raznesu vozilo ili čoveka.
        Pukovnik Dragan Veličković iz Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane kaže da je NATO na prostor SCG bacio 35.000 kasetnih bombi. Oko 10 odsto njih ne eksplodira po izbacivanju. -Nažalost, atraktivne su za decu jer su najčešće obojene u jarke boje - objašnjava on.
        Pukovnik Veličković kaže da ne postoji pouzdan podatak koliko je kasetnih bombi rasuto po Kopaoniku. - Bilo je više pokušaja da se Kopaonik očisti, ali posao nije završen i potrebno je da se razminira još oko 70.000 metara kvadratnih - kaže Veličković.
        Pre bombardovanja Krčmar je bio popularna staza kod stranaca, prevashodno Engleza, pa je za raščišćavanje terena zainteresovan i „Geneksov“ hotelski kompleks, jer bi to značilo priliv stranih turista.
        Da bi se posao doveo do kraja, potrebno je oko tri milona evra koje Vojska SCG nema. Međutim, u Ministarstvu odbrane „Blicu“ je potvrđeno da će jedinice inženjerije u narednih mesec dana otpočeti raščišćavanje Kopaonika, ali da je za to potreban novac. Do sada su sredstva obezbeđivana iz međunarodnih donacija, preko Međunarodnog fonda za deminiranje koji se nalazi u Ljubljani. Vojska je uputila zahteve stranim donatorima za potreban novac, ali administracija koči celu stvar.
        Da bi teren po međunarodnim standardima bio proglašen bezbednim, mora da bude obrađeno 99,6 odsto sumnjive površine i onda nadležna državna institucija izdaje sertifikat da je područje bezbedno. Oko hotela „Bačište“ na Kopaoniku do sada je izvađeno 39 bombi ove vrste, a na prostoru Krčmara bombe su primećene oko žičare.

Nikola M. Jovanović

S. S. 31.01.2004, Večernje Novosti

    S neba pa na skije

     MOŽDA je i dobro to što četiri petine stanovnika ove države u izgradnji ne putuje nigde. Mogli bi da ih razmaze mondijalisti kojima je stalno nešto dosadno i stalno nešto izmišljaju. I takve stvari da je sasvim moguće da počnu da se, daleko bilo, sudaraju skijaši i avioni.
     A već se redovno događa da putnik još u avionu, u saradnji sa stjuardesom, natakne skije na (svoje) noge, i, odmah po sletanju, sa avionskih vrata krene da se spušta niz Mon Blan, umesto da prvo, kao svaki normalan čovek, uđe u aerodromsku zgradu, pokaže policajcu pasoš i vizu, ubedi carinika da kavurma u prtljagu nije luda, pa ako ga ovi ni po jednom osnovu ne vrate tamo odakle je došao, odveze se u hotel i počne da piše razglednice.
     To su, valjda, ti evropski trendovi. Englezi hoće da polete sa aerodroma ”Hitrou” i slete na Pančićev vrh. Mi njih ne razumemo šta bi im falilo da se šest sati voze autobusom od Surčina do Kopaonika, oni ne razumeju nas zašto smatramo da šest sati vremena ne košta ništa, i tako se sa Evropom odlično slažemo. A i šta bismo sa našom nacionalnom, biznis, skijaškom i ostalom elitom, da imamo aerodrome po planinama. Doći na Kopaonik avionom značilo bi ne pokazati svoj najnoviji džip-kapitalac, a tako nešto dalje bi značilo sumnju da ste prešli na protivničku stranu, sa nesagledivim posledicama.
     Da li zato što tamo imaju višak novca i manjak vremena, ili bi da imaju više i jednog i drugog, u Evropi je poslednjih godina prava navala na izgradnju planinskih civilnih aerodroma, na preko 2.000 metara visine, posebno u Alpima Švajcarske, Nemačke, Italije, Francuske i Austrije, ali i u mnogim ski-centrima Norveške, Švedske, Finske... Da ovde i ne govorimo o Aljasci i Severnoj Kanadi, gde je sistem planinskog avio-turizma doveden dotle da avioni samo što ne sleću na recepcije hotela.
     Građevinska tehnologija, s jedne, i supermoderna navigaciona tehnika, s druge strane, omogućuju postavljanje pista na nemogućim terenima i sletanje aviona nalik na slalom. Negde su, tako, napravljeni pravi pravcati, veliki planinski aerodromi, koji mogu da prime sve tipove aviona, negde manji, za avione sa najviše 50 mesta, ali je ceo avio-sistem razrađen tako da je napravljeno mnoštvo takozvanih altiporta, do kojih stižu još manji avioni, ponegde i na poravnate snežne piste, pa se i to često nastavlja sistemom helikopterskog završetka putovanja na željenom mestu. Dakle, sa jednim, dva, ili tri leta, bez mnogo zadržavanja i bez brige o svom prtljagu, za nekoliko sati stižete baš na prag svog hotela, ma kako da na visokom i nepristupačnom mestu bio.
     Zato je klasično zimovanje u lepim planinskim centrima prilično prestruktuirano, u naglom porastu su ski-vikendi, upravo zahvaljujući mogućnosti da ovakvim avio-sistemom iz jedne zemlje za nekoliko sati stigente na planinu druge, zašta bi vam automobilom trebalo i više od jednog dana. Drugim rečima, na skijanje se, u jednoj sezoni, ide mnogo češće, a kraće.
Ali, sve to ne znači da svaka država koja ima lepe planine ima i ustavnu obavezu da zarađuje novac praveći aerodrome po njima.      Nama tu vrstu slobode još dugo niko neće oduzeti.

03.09.2003.

USKORO IZMENJENI DOŽIVLJAJ KOPAONIKA

NOVE USPINJAČE DO KOPAONIKA

"Pomagalski" zamenjuje stare žičare koje vode do Pančićevog vrha

     Najbolji lek za veliku žegu je misliti na zimu. Ako čarolija još ide dotle da se u mislima stigne do vrha Kopaonika koji je samo pre nekoliko meseci bio okovan snegom, vrućine će proći ko rukom odnete. Oni koji su oprobali ovaj recept i već razmišljaju kako će umesto starim dvosedom, do Karamana ili Pančićevog vrha ubuduće voziti četvorosednom ili šestosednom žicom, leto su pregurali.
     Ljubitelji belih staza, bar prema obećanjima domaćina iz "Geneksa" zaista će upamtiti narednu zimu. Skijanje na Kopaoniku koje im je i inače predstavljalo zadovoljstvo i zbog čega su se ovde u velikom broju okupljali, biće sasvim drugačije od svakog predhodnog.
     Prema rečima Ljubiše Radovanovića, direktora "Kompanije Internaciomal CG" i Turističkog centra Kopaonik, skijaši će naredne zime mnogo više vremena provoditi na skijama, nego šetajući ili čekajući red za žicu. Zahvaljujući pre svega postavljanju novih četvorosednih i šestosednih žičara, jedinstvenih u zemlji, čiji će kapaciteti umesto dosadašnjih 1.200 biti čak 2.400 skijaša na sat.

     Brže do vrha
     Time će se Kopaonik svrstati u red svetski najmodernijih skijališta kakva se mogu videti u Francuskoj, ili Švajcarskoj, vodeći pri tome računa da cene budu dostupne domaćem gostu, budući da su oni ovde i najbrojniji. Naime već ovih dana uveliko se priprema teren ka Karaman grebenu i Pančićevom vrhu gde bi nove žičare do početka zimske sezone trebalo da budu postavljene. Reč je o opremi koju radi jedan od najpoznatijih francuskih proizvođača, nadaleko poznat u Evropi i svetu, "Pomagalski".
     Cilj je da se skijašima omogući da što pre stignu do vrha planine, kao i da im skijanje duže traje.
     Nova žičara će zameniti i staru koja vodi do najvišeg Pančićevog vrha na nadmorskoj visini od oko 2.017 metara. Dosadašnja žičara, upozorava Radovanović, može se smatrati antikvitetom, jer je pregurala četrdesetu godinu. U funkciji će u svakom trenutku biti mali Karaman, kao i Pajino preslo gde još uvek postoji popularni tanjir, tako da će skijaši moći kao ispomoć i njih da koriste.
     Skijaši će utoliko više biti prijatno iznenađeni što za ski pas neće više čekati u redu. Niko im neće zavirivati ispod kape ili kacige da se uvere da su upravo oni pravi vlasnici ski pasa. Naime, odmah uz "svemirsle žice" biće postavljeni novi senzori koji će automatski kontrolisati vlasnike ski pasa, koji će od ove zime biti nalik kreditnoj kartici, a koja bi morala da bude okačena na levom ramenu.
     Da postoji pomoć Ministarstva turizma noviteta bi na Kopaoniku bilo još više. Međutim, ako se ima u vidu da je za postavljanje žičara "Geneks" podigao kredit uz mogućnost otplate na pet godina, kao i da se sve ostalo radi samo od prihoda ostvarenog tokom zime, jasno je da se na neke promene mora pričekati. U "Geneksu" ipak pozivaju nadležne u Vladi da se izjasne kakvi su im planovi kada je Kopaonik u pitanju, kako bi i oni ubuduće znali šta im je činiti.
     Za poslednjih deset godina u sređivanje ove bele lepotice uloženo je lizu 150 miliona dolara. Zahvaljujućoi tome, ovde danas postoji 21 žičara, ukupne dužine oko 60 kilometara uređenih alpskih staza. Reč je o tri staze za slalom i veleslalom, tri obečežene i uređene staze u kategoriji Nordijskog skijanja i kvalitetno povezanim sistemom žičara, kao i četiri bejbi ski lifta zbog čega što im je izgleda pravilo probleme proteklih godina. Od ove zime sneg će na "krovu" Srbije svetlucati i noću, pod snažnim reflektorima.

     Četiri bejbi lifta
     Da bi Kopaonik zasijao punim sjajem i domaćini imali berićetnu zimsku sezonu, a turističke agencije ovde ponovo dovodile grupe iz inostranstva, pod hitno treba očistiti planinu od zaostalih kasetnih bombi, naglašava prvi čovek Kopaonika.
     Ovaj problem koji tišti domaćine već četiri godine, trebalo bi prema obećanjima nadležnih, konačno da bude rešen ovih dana. Akciju razminiranja trebalo bi da sprovedu Centar za razminiranje koji se nalazi pri SMIPU, kao i ITF, Međunarodna organizacija, kaoa će objediniti sredstva i krenuti sa čišćenjem na površini od oko šest miliona kvadratnih metara.
     Upravo iz ovih razloga popularna staza "Krčmar" koja je bila na udaru skijaša nije u upotrebi od 1999. godine.
     Budući da bi ceo posao oko čišćenja Kopaonika mogao da bude gotov za oko dva meseca, moguće je da će organizovane posete gostiju iz inostranstva, posle pauze od četiri godine, ovde stići već sa prvim snegom.

J. Petrović
---------------------------------------------------
Komentar autora sajta: Imam utisak da autor teksta gospodin J. Petrović nikada nije skijao na Kopaoniku. Pogotovo su bez smisla delovi teksta ovojeni plavo?! Daj Bože da se postave nove žičare i očisti Krčmar. Obzirom da je vremena malo, čisto sumnjam da ćemo taj film gledati ove zime.

06.09.2003.
KOPAONIK - Asfaltirana čak i ski staza
     Još jedan tekst o Kopaoniku je objavljen u dnevnom listu "Politika" od 06.09.2003.
     -Regulacioni plan predviđa da se većina bespravno podignutih objekata na Kopaoniku legalizuje. - Blago naše zemlje pretvoreno u gradilište.
       -"Planinska kuća" zatvorila protivpožarni put
     -Proširivanjem apartmana zatvoren ulaz u komšijinu kuću
     -Umesto sa potoka, žubor vode sa fontane
     Kompletan tekst   > > >

Kopaonik ili apsurdi granica: -Podeljeni rudari, podeljen i Pančić
     05.Maj 2003. Kopaonik Ljudi ko ljudi, ne priznaju ni prirodne, a kamoli administrativne granice. Cak i vukovi ne biraju cije ce ovce da napadnu.
    Kazu da je izraz bitange nastao na Kopaoniku jos u srednjem veku. Tada su na ovoj planini, kao gastarbajteri, boravili Sasi, narod germanskog porekla, cija je osnovna delatnost bila kopanje rude. Tadasnja srpska drzava je redovno izmirivala svoje obaveze i Sasi rudari su redovno dobijali nadoknadu za svoj rad. Trgovina je tek bila u povoju, pa su oni za svoje svakodnevne potrepstine silazili u okolna sela na obroncima planine. Kao (i u ono vreme) civilizovani Sasi bi od kopaonickih seljaka iskali hranu govoreci "bite". Posto bi platili i bili usluzeni, zahvaljivali su se sa "tange". Vremenom su srpski seljaci spojili te dve reci i na pojavu bilo kod stranca u svom ataru govorili, "evo ponovo dolaze one bitange".
    Ovaj izraz je tek kasnije dobio sasvim drugo znacenje koje nema veze sa marljivim Sasima. Potomci nekadasnjih Sasa i drugih stranaca koji su ovuda vekovima jezdili, ponovo su na Kopaoniku, neki sada kao turisti, a neki kao pripadnici mirovne misije na Kosovu i Metohiji.
    Nekadasnja administrativna granica izmedju Srbije i njene juzne pokrajine, sada je administrativna zona i preseca Kopaonik i po povrsini i po dubini.
    - Za sve je kriv Petar Stambolic - kaze Dobrosav Stevanovic, rudar iz sela Bozoljin, koji u rudarsko okno silazi u Zaplanini, sa teritorije opstine Brus. "Do 1959. godine citav Kopaonik je pripadao Srbiji, pa i nas rudnik u Belom Brdu. Tada je on, da bi se dodvorio Titu, citav juzni deo Kopaonika "poklonio" Kosovu, pa se mi sada sa nasim kamaratima iz "druge drzave" srecemo na dubini od dve hiljade metara. To sto smo i rodjaci i komsije i Srbi, nema veze, ne zivimo pod istom vlascu", prica Dobrosav.
   Po Rezoluciji 1244 UN i Kumanovskom sporazumu od 9. juna 1999. godine juzni deo Kopaonika je u nadleznosti Kfora i Unmika. Severni, turisticki deo je pod jurisdikcijom drzave Srbije. Tako je sam krov Kopaonika, Pancicev vrh (gde se nekada nalazila vojna radarska osmatracnica koja je tokom NATO bombardovanja unistena) podpada pod zonu odgovornosti Unmika. Samo trista metara dalje je piramida podignuta u cast velikog prirodnjaka koja je u ataru drzave Srbije. Tu se zavrsava i zicara koja najsmelije skijase dovozi do samog vrha planine. Turistima je pristup Pancicevom vrhu zabranjen, ali i pripadnici Kfora ne mogu tu doci kopnenim putem, ukoliko ne zele da prekrse Kumanovski sporazum.
    Najveci problem imaju ipak danasnji malobrojni rudari. Rudnik olova i cinka "Belo Brdo" koji dalje radi u okviru sistema "Trepca" ima dva okna. Jedno je u "Belom Brdu", na juznoj strani Kopaonika i na teritoriji je opstine Leposavic, koja pripada Kosovu i Metohiji. Drugo je na severnoj strani, u Zaplanini i na teritoriji je opstine Brus koja je u Srbiji. Kroz okno i sa jedne i sa druge strane rudari svakodnevno dolaze na "sihtu". U sredistu planine, u rudniku nema ni srpske policije ni Kfora.

Duvanski put

Najbliza veza Srbije i Kosova i Metohije vodi preko Kopaonika, od Zaplanine preko Belog Brda. Time se putovanje skracuje za oko sto kilometara. Problem je u tome sto od Brzeca do Belog Brda vodi 17 kilometara makadamskog puta. To jedino nije problem svercerima sa obe strane administrativne granice. Sa srpske strane na kosovsku stazama i bogazama i pored svakodnevnih kontrola prolaze krda goveda. Sa suprotne strane stizu konvoji cigareta i tehnicke robe. Mestani Kopaonika odavno znaju da je granica i prilika za dobru zaradu.

    - Ja sad kad sidjem u okno, ne znam da li kopam na Kosovu ili u Srbiji. Meni se to doduse i ne tice, za mene je to i dalje sve moja zemlja, ali kada se sretnem sa kolegama iz "Belog Brda" stalno se zadirkujemo ko na cijoj teritoriji kopa - jadikuje Dobrosav Stevanovic.
    Doskorasnji predsednik opstine Leposavic, sada visoki predstavnik Srbije za povratak raseljenih lica na Kosovo i Metohiju u kabinet Mihaela Stajnera, Nenad Radosavljevic istice brojne probleme sa kojima se susrecu ljudi sa obe strane podeljene planine.
    - Mi ovde zaista nemamo medjunacionalnih problema, jer ovde Albanaca nikada nije ni bilo, ali su prisutni svakodnevni problemi administrativne prirode. Sve je to jedan te isti narod, rodjaci i komsije, koji su vekovima bili upuceni jedni na druge, a sada na kilometar udaljenosti zive u razlicitim uslovima. Istina i pre dolaska medjunarodne zajednice, administrativna granica je predstavljala problem. Kada je razorni zemljotres 1983. godine pogodio Kopaonik, stanovnici bruske opstine su dobili veliku pomoc Srbije. Leposavic, koji je mozda i vise postradao skoro nista, jer je pripadao Kosovu. Tada je Srbija, na severnom delu izgradila svetski skijaski centar, a juzni deo ostao je zaboravljen, mada smo i mi imali uradjene projekte. Sada je ova granica postala barijera izmedju istog naroda, jer u Belom Brdu vaze Unmikovi zakoni, a u Zaplanini - srpski.
    A ljudi ko ljudi, ne priznaju ni prirodne a kamoli administrativne granice - kaze Nenad Radosavljevic.
    Da ljudi zive svoje bez obzira na granice svedoci i Milovan Djuric, penzionisani radnik beogradske "Geosonde" iz Zaplanine.
    - Meni je imanje u Belom Brdu, a zivim ovde u Zaplanini. Tamo skupljam seno, a ovde hranim krave. Moja zena, kad bere borovnice i pecurke ne gleda da li je to na ovoj ili onoj strani. Cak ni vuk kad upadne u tor ne bira cije su ovce i sa koje ce strane.
    Ljubisa Popović

Aluminijum u vodi - Vodosnabdevanje ugrozilo turističke planove na Kopaoniku Izvor: Glas javnosti
24.09 2001. Kopaonik Zbog povećane prisutnosti aluminijuma u vodi za piće Republička sanitarna inspekcija nedavno je zabranila da se koristi voda iz kopaoničkog vodovoda, a "Geneksu" i drugima na Kopaoniku je naloženo da problem vodosnabdevanja reše što pre, obavezno pre početka zimske turističke sezone.


		Samo iz flaše Retki gosti Kopaonika i osoblje na ovoj planini ovih dana uglavnom piju flaširanu vodu, jer se boje prisustva aluminijuma u vodovodu, koji, kako su istakli neki stručnjaci, izaziva gubitak pamćenja.

     Vodosnabdevanjem Kopaonika ozbiljno se pozabavio i republički ministar građevina dr Dragoslav Šumarac, koji je prilikom nedavnog boravka na ovoj planini konstatovao da je problem vrlo ozbiljan i da ga treba rešavati bez odlaganja. Formiran je i poseban tim stručnjaka koji će uraditi projekat i nadzirati radove u koji su uključeni i predstavnici opština Raška i Brus, "Geneksa" i Javnog preduzeća Nacionalni park Kopaonik.
     Uporedo sa regulacijom vodozahvata na Kopaoniku, zbog čije dotrajalosti i lošeg održavanja aluminijum i stiže do vodovodnih cevi, radiće se i na rešavanju kanalizacije, jer otpadne vode, kako su upozorili neki od eminentnih stručnjaka, ozbiljno ugrožavaju životnu sredinu na planini.
     Kopaoničkim vodovodom do sada je gazdovao "Geneks" koji je dozvolio da se umesto 60 potrošača, koliko je bilo planirano prilikom njegovog projektovanja i izgradnje, priključi 1500 potrošača, mahom vikendaša, koji su svoje objekte izgradili bez potrebnih dozvola i mimo urbanističkih planova. Upravo "divlja" gradnja doprinela je da vrh Kopaonika bude prebukiran i da se pojave problemi sa vodosnabdevanjem i kanalizacijom. Pošto ispod Pančićevog vrha više nema mesta za građenje novih objekata, Kopaonik će se širiti u nižim naseljima kao što su Kadijevac, Lisina, Belo Brdo, Crna Glava i drugi.

Kopaonik - Prebukirana planina
     12.Avgust 2001. Kopaonik Svi koji ubuduće požele da grade na Kopaoniku moraće da se opredele za Belo brdo, Lisinu, Kadijevac i druge "niže" lokacije od sadašnjeg turističkog centra.
     S nešto više od 7.000 ležajeva i infrastrukturom, koja liči na grad, Kopaonik je odavno - prebukiran. Zbog toga, u našem najpoznatijem ski-centru nema dovoljno vode za piće, nije rešen problem otpadnih voda, saobraćajnice su pretesne, a priroda je sve ugroženija.
     "Uprkos prebukiranosti, mnogi bi da grade što bliže "Olgi Dedijer", "Sunčanim vrhovima", "Grandu"… Ima pokušaja da se gradi i "divlje". Jer, neki misle da sve mogu novcem, pa pokušavaju da naruše urbanistički izgled ove planine. To nećemo dozvoliti", kaže direktor Javnog preduzeća "Nacionalni park Kopaonik", Milosav Maksimović.
     On ističe da će se graditi mini-naselja koja će biti udaljena od pet do deset kilometara od sadašnjeg ski-centra na Kopaoniku. S obzirom na to da je Kopaonik svrstan u red najvrednijih prirodnih dobara u Evropi i pošto je JP "Nacionalni park Kopaonik" postalo ravnopravni član Evropske federacije Nacionalnih parkova, posebna pažnja biće posvećena ekologiji.
     "U tom smislu preduzećemo mere da otpadne vode prečistimo i da vratimo planini onakve kakve smo uzeli. Pri tome, probleme u saobraćaju rešavaćemo tako što ćemo posebnu pažnju posvetiti zaštiti prirode. U programu je, kada za to dođe vreme, i heliodrom kako bi se iz Beograda na Kopaonik dolazilo helikopterima. Istovremeno, predviđamo i nove sportske terene, ski-staze i sitnije prateće objekte, koji neće menjati sadašnji izgled Kopaonika", rekao je Maksimović.
     U preduzeću "Nacionalni park Kopaonik" ističu da sada veoma vode računa o šumama. Na primer, ako se stabla iz opravdanih razloga seku, onda se odmah šuma obnavlja i sve se radi uz saglasnost nadležnih ministarstava.

Za kompletan tekst
> klikni ovde <

NIN br.2618 od 08. marta 2001

Limitirana lepotica

Osvrt na prošlogodišnju , snegom siromašnu, ski sezonu 2000/01, kao i na stanje u Turističkom centru Kopaonik

CRNO	BELO
sa Kopaonika