|
ZIMOVANJE |
|
Javite se sa
savasim utiscima sa zimovanja. Uporedite sta pružaju pojedini ski centri.
Dajte korisne savete onima koji tek treba da idu na zimovanje.
Svoje utiske, kao i komentare pošaljite na mail
admin@skijanje.rs
Nema lepšeg zimskog odmora od onoga na snegu! Nedelju dana u planini oslobodiće vas stresa, zagađenog gradskog vazduha, buke, napornog radnog ritma...
Neki će skijati, neki “daskati” na snegu, sankati se, a neki samo šetati. Bez obzira za koji se beli sport odlučite, svaka je fizička aktivnost višestruko korisna. Mišići vam pojačano rade, dišete dublje kako biste uveli više kiseonika u pluća, a i srce kuca brže i jače da bi pumpalo krv u mišiće. Krvna slika postaje “crvenija” jer raste broj crvenih krvnih znaca (eritrocita), kapacitet pluća se povećava, a srce snaži i postaje prilagodljivije! Što sve to znači? Bićete u dobroj kondiciji i najverovatnije nećete imati većih zdravstvenih tegoba. Uz ove fiziološke, tu su i psihičke prednosti: bićete “boljih živaca”, svežiji i žustriji, imaćete bolju koncentraciju, bolje ćete spavati.
Sezona 2012.
Tenderi
za zasnežavanje na Kopaoniku i Staroj planini
Izvor:
Skijališta
Srbije
31.08.2011. -
Javno preduzeće "Skijališta Srbije" je 26.08.2011. respisalo Javne
pozive za prikupljanje ponuda za nabavku sistema za veštačko osnežavanje
po sistemu "ključ u ruke" i to za:
- Ski centar Kopaonik na stazama na lokalitetu Gobelja
i pripadajućim veznim putevima.
- Ski centar Stara Planina na novim ski stazama Jabučko
ravnište i Babin zub sa pripadajućim veznim putevima.
Takođe su raspisani i tenderi za ski skole i
ugostiteljske lokacije na ski stazama Kopaonika i Tornika.
Objevljene
cene ski pasa u Srbiji za
2012
Izvor:
Skijališta
Srbije
29.07.2011.
- Danas su na sajtu Javnog preduzeća Skijališta Srbije
objavljene cene ski-passa za ski centre Kopaonik, Stara Planina i Zlatibor -
Tornik za 2012. godinu.
Vlada Republike Srbije usvojila je cenovnik ski karata
JP „Skijališta Srbije“ za zimsku sezonu 2011/12. godine. Cene ski karata su
određene u zavisnosti od perioda skijaške sezone i kategorije skijaša.
Tako šestodnevni ski pas u špicu sezone na Kopaoniku
košta 9.800 dinara, a u ski centru Tornik na Zlatiboru 5.900 dinara. Šestodnevni
ski pas u istom periodu u ski centru na Staroj planini iznosi 3.950 dinara.
Značajna novina je što je cena ski-passa tipa 10/sezoni
na Kopaoniku jedinstvena za sve tarifne periode skijaške sezone i košta 16.600
din. Od ove godine je uvedena i cenovna kategorija Seniori za lica rođena 1947.
i ranije. Generalno cene su nešto malo veće u odnosu na prošlu sezonu (6-dnevni
na Kopaoniku skuplji za 400 din).
Preuzmite cenovnik:
Kopaonik, Stara
Planina, Tornik
- fajlovi u .JPG formatu.
Sezona 2011.
JP Skijališta Srbije:
Javni radovi u ski centrima Izvor:
skijalistasrbije.rs
Angažovano je ukupno 80 radnika na radovima koji obuhvataju: uređenje i proširenje postojećih staza, izvođenje аntierozionih rаdovа nа stаzаmа (iskop drenаžnih kаnаlа, polаgаnje drenаžnih cevi, nаsipаnje ski stаzа humusnim mаterijаlom i zаtrаvnjivаnje) kao i čišćenje prostorа od smećа i drugog krupnog otpаdа.
Zahvaljujući ovim radovima biće znatno unapređen kvalitet ski staza i poboljšan nivo usluge i bezbednosti skijaša u našim ski centrima za nastupajuću zimsku sezonu.
JP Skijališta Srbije:
Uspešna sezona u ski centrima
Srbije
Izvor:
skijalistasrbije.rs
08.05.2011.
- U ski centrima Srbije prethodnu zimsku sezonu
obeležili su vrlo dobri rezultati, o čemu svedoči i
činjenica da je od njenog početka na Kopaoniku,
Zlatiboru i Staroj planini prodato više od
131.000
ski karata, što je za oko 36.000 više u odnosu na prošlu
sezonu. O uspešnosti sezone govori i podatak da je na
stazama Kopaonika dnevno skijalo više od 4.000 skijaša,
a u ski centru Tornik na Zlatiboru od početka sezone
dnevno je na stazama uživalo i do 1.500 skijaša. Velika
posećenost, s obzirom na mali broj smeštajnih
kapaciteta, zabeležena je i u ski centru na Staroj
planini, te je na stazama ovog skijališta dnevno skijalo
više od 700 skijaša.
Sezonu je takođe obeležio i nedostatak prirodnih
padavina, ali su, zahvaljujući sistemima za veštačko
osnežavanje, ljubitelji zimskih sportova uživali u
odlično pripremljenim stazama gotovo pet meseci. Prekida
u radu ski centara nije bilo, a u toku sezone u ski
centrima proizvedeno je oko 900.000 metara kubnih
veštačkog snega.
Skijašima su u ski centrima bile na raspolagnju i nove
žičare i staze, prošireni sistemi za veštački sneg na
Kopaoniku, kao i novi ski lift i sistem za veštačko
osnežavanje na Zlatiboru.
Zahvaljujući odličnoj saradnji Skijališta Srbije sa
Gorskom službom spasavanja, Ministarstvom unutrašnjih
poslova, Ministarstvom odbrane i Trauma centru znatano
je poboljšana bezbednost u ski centrima, a svi povređeni
su zbrinuti u najkraćem mogućem roku.
Kako bi, za sledeću zimsku sezonu, ljubiteljima zimskih
sportova u našim skijalištima obezbedili još bolje
uslove Skijališta Srbije će aktivnosti na unapređenju
ski centara nastaviti i u letnjem periodu.
Ko sme da nas uči skijanju
Autor:
Boško Štulić
Izvor:
www.vreme.com
24.03.2011. Prošlonedeljni napisi u pojedinim
beogradskim medijima o tome da se na Kopaoniku oduzimaju
ski-pasovi, ukoliko skijaš turista obučava skijanju
člana svoje porodice ili bilo koga drugog, mogli bi se
okarakterisati kao poluinformacije.
Naime, tačno je da postoji pomenuta zabrana (vidi
sliku), ali i mogućnost da ipak steknete pravo da recimo
soptveno dete podučavate skijanju ili snoubordingu. Kako
je reporter "Vremena" saznao od službenika "Skijališta
Srbije", iz odseka za izdavanje ski-karata (popularnog
"Kontejnera" u kopaoničkoj Dolini sportova), turisti
skijaši mogu u Upravnoj zgradi ovog javnog preduzeća
podneti zahtev za obuku člana porodice, te po dobijanju
odobrenja neometano podučavati onoga za koga su dobili
ovlašćenje. Istina, ovaj važan detalj nije istaknut na
znaku zabrane, ali ipak postoji.
Međutim, u zvaničnom dopisu iz beogradskog sedišta
"Skijališta Srbije" nedeljniku "Vreme", stoji da je
jedini kriterijum za oduzimanje ski-pasa ukoliko skijaš
ne poštuje pravila ponašanja na skijalištu, koja su
propisana Zakonom o javnim skijalištima. Takođe, navodi
se da nedisciplinovani turista prvo biva opomenut od
strane redara, te ukoliko nastavi da ugrožava sopstvenu
i bezbednost drugih, tek tada mu se oduzima ski-pas. U
saopštenju "Skijališta Srbije" stoji još i da "svaki
skijaš" dobija uz ski-kartu i ski-informator u kojem se
nalaze "jasno propisana pravila".
Međutim, ni to nije potpuna istina. Naime, reporter
"Vremena" se uverio da na mestima na kojima sa prodaju
karte zaista postoje ski-informatori, ali da ih ljubazne
službenice "Skijališta Srbije" ne dele, već ostaje na
vama da ih uzmete sa pulta i pročitate. Sadržaj
informatora je sledeći; pored cena ski-karata, na
poleđini se nalaze tri dela pravilnika: "Pravila za
korišćenje ski karte", zatim ona o ponašanju na
skijalištu i "Uslovi za povraćaj ski karte". Niti u
jednom delu ne pominje se zabrana obuke skijanja članova
porodice. Što se tiče ski-pasa, na njemu se ispisuju ime
i prezime korisnika, šifra, a na poleđini stoji ime
Javnog preduzeća i dve veb- adrese istog sajta
"Skijališta".
Na kraju saopštenja "Skijališta Srbije" zaključuje se
da "Nijednom roditelju, kao ni detetu nije oduzeta
ski-karta", te da "Roditelji, svakako, mogu da obučavaju
svoju decu skijanju" i da se ski karta privremeno ili
trajno oduzima samo licima koja nemaju licencu, a vrše
obuku uz novčanu nadoknadu, iako ne pripadaju ski školi
sa kojom ovo javno preduzeće ima potpisan ugovor".
Ipak, kako "Vreme" saznaje iz nezvaničnih izvora, na
našem najvećem skijalištu bilo je slučajeva da neko ko
obučava članove porodice ostane bez ski-pasa. Na kraju,
nadamo se da će se uspostaviti koordinacija između
beogradskog i kopaoničkog ogranka "Skijališta Srbije",
jer bi bilo šteta da ova specifična praksa ugrozi
turistički život našeg najvećeg skijališta, koje već
više od pola decenije ugošćava veliki broj turista iz
svih krajeva Evrope.
JP Skijališta
Srbije:
Prodato više od 127 hiljada ski karata
Izvor: skijalistasrbije.rs
23.03.2011.
Od početka sezone u ski centrima Kopaonik,
Zlatibor i Stara planina prodato je više od 127 hiljada ski karata, što je za
skoro 35 hiljada više nego prošle sezone. O uspešnosti sezone govori i podatak
da je na stazama Kopaonika dnevno skijalo više od četiri hiljade skijaša, a u
ski centru Tornik na Zlatiboru od početka sezone dnevno je na stazama uživalo i
do 1.500 skijaša. Velika posećenost, s obzirom na mali broj smeštajnih
kapaciteta, zabeležena je i u ski centru na Staroj planini.
Iako je prirodnih padavina
bilo malo, zahvaljujući sistemima za veštačko osnežavanje ljubitelji zimskih
sportova uživaju u odlično pripremljenim stazama više od 100 dana. Ovogodišnja
ski sezona dočekana je sa brojnim novinama, novim žičarama i stazama i
proširenim sistemima za veštački sneg na Kopaoniku, kao i novim ski liftom i
neophodnim sistemima za veštačko osnežavanje na Zlatiboru.
Visina utabanog snega na
stazama u ski centru Kopaonik je do 55 centimetara, a skijašima je na
raspolaganju 21 staza i 15 žičara. U ski centru Tornik na Zlatiboru debljina
utabanog snega na stazama je do 55 centimetara i sve staze su u funkciji. Na
Staroj planini visina utabanog snega na stazama je do 40 centimetara i svi
skijaški kapaciteti su na usluzi posetiocima ovog skijališta. Pozivamo sve
skijaše da iskoriste nastupajuće vikende i da uživaju u prolećnom skijanju.
Od ponedeljka niže cene ski karata
Izvor: skijalistasrbije.rs
25.02.2011. Cene ski karata u ski centrima u
Srbiji od ponedeljka, 28. februara 2011. godine, biće niže u odnosu na
dosadašnje. U ski centru Kopaonik cena jednodnevne ski karte za odrasle iznosiće
1.900 dinara, a za decu 1.200 dinara. Na Staroj planini jednodnevna ski karta za
odrasle koštaće 800, a za mališane 500 dinara. Jednodnevna ski karta za odrasle
u ski centru Tornik na Zlatiboru iznosiće 1.150 dinara, a dečija ski karta
koštaće 750 dinara.
Dakle ne radi se o
pojeftinjenju, već o stupanju na snagu novog tarifnog perioda, tzv srednje
sezone, koja traje od 28.02. - 15.04.2011.
U ski centru Kopaonik skijašima je na raspolaganju 15
žičara i 21 staza, a visina utabanog snega na stazama je do 50 centimetara. Na
Staroj planini ljubiteljima zimskih sportova na raspolaganju su tri staze, a
visina snega na stazama u ovom ski centru je do 70 centimetara. Ski centar
Tornik na Zlatiboru nudi posetiocima ove planine odlično pripremljene staze
Čigota, Ribnica, Zmajevac i Tornik, a visina utabanog snega je do 60
centimetara.
Detaljnije o cenama ski passa:
Kopaonik,
Stara Planina,
Tornik
ŠTA JE
SKI PASS I ŠTA NUDI?
Ski pass predstavlja skijašku kartu koja omogućava vlasniku da koristi ceo
sistem žičara u jednom od ski centara. Sa njom se može skijati na svim stazama i
prevoziti svim žičarama u ski centru. Postoje ski karte za koje nije potrebna
fotografija i to su one od poludnevne do šestodnevne ski karte. Za sve ostale
(od sedmodnevne do sezonske, kao i za karte 5/7 i 10/sezona) obavezna je
fotografija. Ski karta nije prenosiva na druga lica. Kada skijaš dođe do neke od
žičara, prolaskom pored sistema SKI DATA, sistem prepoznaje kartu i otvara
kapiju, čime mu se omogućava prolaz i korišćenje žičare. Prvim provlačenjem
karte kroz ovaj sistem, aktivira se ski pass i njegovo važenje zavisi od perioda
za koji je kupljen. Obaveza svakog skijaša je da na zahtev službenog lica, koji
su u jasno obeleženim uniformama, pokaže svoju ski kartu.
Vlasnik ski karte je osiguran kako bi u slučaju eventualne povrede mogao da
ostvari svoja prava. To se odnosi na ostvarivanje prava na nadoknadu od
posledica nesrećnog slučaja (nezgode).
O bezbednosti skijaša brinu, pored radnika Skijališta Srbije, pripadnici MUP-a,
Gorske službe sp
Prekasno
za spas zimske sezone u BiH!?
Izvor:
Bljesak.info -
www.dalmacijaski.com
24.01.2011. I ako je u protekla tri dana u skijaškim centrima u BiH palo
skoro pola metra snijega, direktori turističkih zajednica u BiH i firme koje
gazduju olimpijskim planinama u Sarajevu nisu zadovoljni, jer smatraju da ovaj
snijeg ne može spasiti propalu zimsku sezonu. Na Bjelašnici i Igmanu tijekom
proteklog vikenda u funkciji su bili ski-liftovi, a izmjereno je i oko 40
centimetara snijega.
Kako je za Nezavisne novine izjavio glasnogovornik KJK
"ZIO 84" Muamera Šehić vjeruje se da bi zimska turistička sezona možda i mogla
biti spašena ako bi duže potrajalo hladno vrijeme sa dosta snježnih padavina.
Direktor Turističke zajednice Srednjobosanskog kantona
Nihad Kordić , nije bio optimističan, jer broj turista na Vlašiću nije očekivan.
"Nadam se kako će ovaj snijeg barem malo popraviti
situaciju. No, nijedna rezervacija, koja je ranije otkazana zbog nedostatka
snijega, nije ponovo potvrđena. Nadam se kako će snijeg nastaviti da pada, pa
nas spasiti barem posjetom vikendaša i onih skijaša koji dolaze na jedan dan",
rekao je Kordić.
Direktor Turističke zajednice Istočno Sarajevo Savo
Kovač naveo je da je u protekla dva dana većina ranije otkazanih rezervacija
ponovo rezervirana.
"Veliki broj skijaša tijekom vikenda stigao je na
Jahorinu. Svi ski-liftovi su u pogonu, snijega je dovoljno, a najviše je skijaša
iz Sarajeva i Banjaluke", rekao je Kovač za Nezavisne novine.
Direktor Ski-centra "Rostovo" Mato Babić kaže da je
situacija malo bolja od kada je pao snijeg, te ističe da će zbog propale zimske
turističke sezone naredne godine, osim skijanja, morati ponuditi i neke druge
sadržaje, poput zdravstvenog turizma, kako bi opstali.
Sarajevo, samo lijepa uspomena Izvor: Hercegbosna /D. Omeragić www.dalmacijaski.com
23.01.2011.
Naše ljude svugdje ćete sresti. Zato nas nije iznenadio ni susret na
glečeru s učiteljem skijanja Darkom Ž, koji je kao dijete izbjegao pred ratnim
strahotama iz bosanske Posavine u Hrvatsku. Ovaj Bosanac ljeta provodi na
Jadranu, gdje ljubitelje morskih dubina obučava ronilačkim vještinama, a zimi je
u Austriji.
Tamo smo ga i upoznali. Skijaškim vještinama učio je grupu djece iz Hrvatske, u
kojoj je bila i malena Sarajka Lana Š.
- Djeco, od danas je u našoj školi i Lana, koja je naučila skijati na Jahorini,
jednoj od najljepših planina na svijetu, na kojoj su 1984. održane Zimske
olimpijske igre. Nažalost, tamo je danas zastarjela oprema, ali vjerujem da će
Sarajevo vratiti sjaj svojim skijalištima, kazao je Darko, pokušavši dječici
opisati prirodne ljepote Bosne i Hercegovini, zemlje kojoj se uvijek rado vraća.
Ove zime sto tisuća građana Hrvatske odlučilo je zimski odmor provesti na
skijama. Od ovog broja samo četiri-pet tisuća ih se zaputilo u našu zemlju.
Većina njih će užitak pronaći na austrijskim, talijanskim, švicarskim i
njemačkim skijalištima, iako je cijena takvog odmora viša nego u BiH. Nije teško
odgovoriti na pitanje zašto je to tako. Prevashodno, na glečerima na dvije-tri
tisuće metara nadmorske visine snijega ima dovoljno. Ukoliko nebo zakaže, tu su
za svaki slučaj snježni topovi poredani sa obje strane staze na svakih 15-20
metara.
Alpska skijališta odlično su prometno povezana s Hrvatskom. Za tri
sata vožnje
od Zagreba već ste na glečeru iznad Flattacha. I na koncu, ali ne i najmanje
bitno, usluga koju tamo dobije turist vrijedi svakog plaćenog centa.
Sve su to razlozi koji goste svake godine u sve većem broju privlače u Austriju.
Samo u 2009. zabilježena su 32,3 miliona dolazaka, dok su ostvarena 124,3
miliona noćenja. Prihodi od stranih turista iznosili su 15,8 milijardi eura.
Ostvarena direktna i indirektna vrijednost od turističke branše je 42,6
milijardi eura, što predstavlja 15,4 posto bruto društvenog proizvoda. Prihodi
od turizma po glavi stanovnika u Austriji su u 2009. iznosili 1.664 eura. Samo
usporedbe radi, godišnji prihod BiH od turizma je 500 miliona maraka.
- Mi smo cjelogodišnja destinacija. Prije smo imali 70 posto ljetnog turizma,
a ostatak je bio zimski. Sada se to sve više spaja, pa imamo otprilike 55 posto
ljetnog poslovanja. To jako ovisi o tome što se u Štajerskoj cijele godine može
doći na godišnji odmor. Drugim riječima, od brda za skijanje do toplica, imamo
svaku vrstu ponude. Uz to dolazi raznolikost i prirodna ljepota. Isto tako imamo
dobre ugostitelje, koji su dobri u promidžbi, otkrio je svojevremeno tajnu
uspjeha Hermann Schützenhöfer, prvi zamjenik zemaljskog poglavara Štajerske,
kada su ga novinari u Hrvatskoj upitali da usporedi turizam Austrije i našeg
zapadnog susjeda.
Iz ovog primjera mogli bismo i mi u Bosni i Hercegovini štošta naučiti. Bez
kvalitetne povezanosti sa europskom mrežom autoputeva strani gosti teško će se
odlučiti na odmor u BiH, a mi imamo izgrađenih tek nekih tridesetak kilometara
od Sarajeva do Zenice. Turisti su sve zahtjevniji. Za svoj novac žele najbolju
uslugu. Čekanje u dugim redovima za ski-liftove i žičare je nezamislivo. A kada
se popnu na planinske visove, onda bi da uživaju u savršeno pripremljenim i
označenim stazama, bile one plave za početnike do onih najopasnijih, crnih za
adrenalinske ovisnike. Ili, kako im objasniti da ski-karta kupljena na Jahorini
ne vrijedi na Bjelašnici i obratno, kao što je to slučaj u austrijskim
ski-centrima uvezanim u jedinstveni sistem.
Tone Vogrinec, nekadašnji direktor skijaške reprezentacije Jugoslavije, sa puno
sjete je na 20. godišnjicu ZOI 84, govorio o Sarajevu. Mnogo toga je urađeno na
poslijeratnoj obnovi planina, ali to nije dovoljno. Današnji gost, kazao je,
želi iz hotelske sobe pravac na skije. Dobronamjernog Vogrineca još nismo
poslušali i zato nije čudo što se sve više zaljubljenika u skijanje iz BiH
odlučuje odmor provesti negdje drugdje, gdje su davno naučili kako se lijepo
živi od turizma.
Izvor: Hercegbosna/D. Omeragić - www.dalmacijaski.com
Bezbednost skijaša u ski centrima u Srbiji
18.01.2011. Kako bi skijaši i svi ljubitelji zimskih sportova u našim ski centrima bili
bezbedni i uživali u komforu koji im nude naše planine o njihovoj sigurnosti se
osim Skijališta Srbije brinu i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i
Gorske službe spasavanja. Poboljšanje signalizacije i obeležavanje ski staza
takođe su doprineli većoj bezebednosti, te je tokom cele prethodne sezone
značajno smanjen broj povreda i zabeleženo samo jedno gubljenje na skijalištu.
Na stazama se svakodnevno nalazi oko 30 pripadnika redarske službe i Gorske
službe spasavanja koji brinu o bezbednosti i spremni su da u najkraćem mogućem
roku reaguju ukoliko je nekom potrebna pomoć. U slučaju da dođe do povrede na
stazi, pripadnici GSS-a ukazuju pomoć na licu mesta i prevoze povređenog do
nadležnog zdravstvenog centra. Svi skijaši sa važećom ski kartom imaju besplatnu
zdravstvenu zaštitu, a u koliko zbog ozbiljnosti povreda ne mogu da nastave sa
skijanjem, novac od ski karte za preostale neiskorišćene dane, uz priloženi
izveštaj lekara i Gorske službe, biće im refundiran.
Kako ne bi ugrozili svoju i bezbednost drugih skijaša, svi korisnici skijališta
su dužni da se pridržavaju propisanih pravila o ponašanju na skijalištu. Na svim
polaznim stanicama žičara kao i u ski informaciji koju skijaš dobija uz ski
kartu navedena su pravila ponašanja koja je potrebno poštovati kako bi boravak
na skijalištu bio što bezbedniji. Deca do 12 godina starosti su u obavezi da
nose kacige, a to je preporuka i odraslima kako bi se izbegle eventualne
povrede. Redari imaju obavezu da svakog ko se ne pridržava pravila upozore, a
ako se i nakon upozorenja nastavi sa ugrožavanjem bezbednosti uslediće
oduzimanje ski karte.
Skijašima se preporučuje da izaberu stazu u skladu sa svojim mogućnostima i
skijaškim umećem, a važen segment njihove bezbednosti je i poznavanje
signalizacije i oznaka na skijalištu. Kako bi skijaše što bolje informisali na
početku svake polazne stanice žičare postavljene su info table na kojima je
prikazana signalizacija kao i njeno značene, a svaki skijaš može da se informiše
i o tome koje staze i žičare su u funkciji. Granica skijališta obeležena je
narandžastim štapovima i omogućava da se u slučaju gubljenja skijaš orjentiše i
zatraži pomoć Gorske službe ili policije.
Oznake na stazama su postavljene na razdaljini od 30 metara, što znači da, ako
je vidljivost manja od te razdaljine, susedna oznaka nije vidljiva i u tom
slučaju se staza zatvara, jer u uslovima smanjene vidljivosti nije bezbedna za
skijaše.
Ukoliko se skijaš izgubi, ne može da se orjentiše i ne vidi signalizaciju,
potrebno je da pozove Gorsku službu spasavanja telefonom na broj 063 466 466, da
podatke, a na osnovu poslednjeg očitavanja ski karte može da se sazna na kojoj
žičari je bio poslednji prolaz, što omogućava da se se odredi koji deo
skijališta je potrebno pretražiti u potrazi za skijašem.
Važan segment bezbednosti u skijalištu svakako je i zabrana upotreba motornih
sanki osim u slučaju kada se koriste u službene svrhe. Naime, upotreba motornih
sanki regulisana je Zakonom o javnim skijalištima i njihovi vlasnici ih mogu
koristiti samo u delu skijališta koje je za to predviđeno. Sankcije za fizička
lica koje voze motorne sanke na skijalištu gde to nije dozvoljeno su od 5 do 25
hiljada dinara, a predviđena je i mogućnost privremenog oduzimanja sanki.
 |
 |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Specijalna ponuda AustrijaSledite snove o savršenom putovanju. U toku je SPECIJALNA PONUDA za skijanje u Austriji (Zell Am See, Kaprun, Bad Gastein, Bad Hofgastein, Bad Kleinkirchheim,Kitzbühel,Nassfeld Hermagor ). Rezervišite na vreme. Specijalna ponuda Austrija:Bad Gastein | 6 , 7 i 8 noći | Individualni prevoz | od 329 € Bad Hofgastein | 7 i 14 noći | Individualni prevoz | od 659 € Bad Kleinkirchheim | 7 noći | Individualni prevoz | od 295 € Kaprun | 6 , 7 i 8 noći | Individualni prevoz | od 175 € Kirchberg | 7 noći | Individualni prevoz | od 415 € Kitzbühel | 7 noći | Individualni prevoz | od 525 € Nassfeld Hermagor | 6 i 7 noći | Individualni prevoz | od 369 € Saalbach-Hinterglemm | 7 noći | Individualni prevoz | od 805 € Zell Am See | 6 , 7 i 8 noći | Individualni prevoz | od 355 € =============================================
Bansko i BorovecU toku je FIRST MINUTE ponuda za skijanje u Bugarskoj ( Bansko i Borovec). Rezervišite na vreme i uštedite i do 20%. Individualni i bus polasci Bansko zima Individualno | 6 , 7 i 8 noći | Individualni prevoz | od 99 € Borovec individualan cenovnik | 6 , 7 i 8 noći | Individualni prevoz | od 189 € ============================================= First Minute cene ski škole Učite od NAJBOLJIH1. First minute uplate za grupnu nastavu (6 dana po 2 časa) 99EUR do 05.12.2010. 2. Na sve decembardske polaske 40% popusta na individualnu nastavu skijanja. 3. obezbedjeno snimanje i video analiza nastave!
Cene ski&snowboard skole u Austriji i Italiji za period skolskog raspusta 2010/2011 Cene ski&snowboard skole Austrija, Italija , 19.10.2010 SKIJANJE: GRUPNA NASTAVA: *pocetnici[od 4 god. pa ...]grupa od 6-8 polaznika 6 dana x 2 h ..................135eura *srednji i napredni(grupa od 8-12 polaznika) 6 dana x 3 h...................135eura(od 10h-13h) za decu(samo u slucaju nedovoljnog broja i odrasli) 6 dana x 2 h...................100eura(od 13h-15h30) za decu(napredni) i odrasle IDIVIDUALNA NASTAVA: 1h(1-2 osobe)..................40eura 1h(3-5osoba)...................55eura u terminima 9h-10h i 14h-16h popust!!!!
SNOWBOARD: 6 dana x 2h..................130eura INIVIDUALNA NASTAVA: 1h(1osobu)....................40eura 1h(2-3osobe).................55eura ============================================ |
Ski paketi, i neke specijalne ponude. Iste možete pogledati uvek na web sajtu: www.filip.rs
Specijalna ponuda za polaske 15.01. i 22.01. Hotel Katarino Spa 4* Specijalna ponuda za polaske 15.01. i 22.01. Hotel Perun 4*
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Sezona 2010.
Skijanje u Ex-YU
Ako se smiluje vreme, pa snežni pokrivač zabeli Srbiju i okolne zemlje,
nema razloga da se ne uputite na skijanje na Kopaonik, Sljeme, Platak, Mukinje,
Žabljak, Jahorinu...
Izvor: Lisa
Iako zima još nije pokazala pravo lice, mnogi koje je recesija prisilila na
štednju ove godine će odustati od odlaska na skijanje. Ali, to što se možda neće
skijati na nekim od poznatih evropskih skijališta ne znači da u idućim nedeljama
neće uživati u snežnim radostima. Ako se smiluje vreme, pa pahulje zabele
Balkan, nema razloga da se ne uputite na neke od staza na Kopaoniku, Jahorini,
Žabljaku, Sljemenu, Begovom Razdolju, Platku, Mukinjama na Plitvičkim jezerima
ili Baškim Oštarijama. Kopaonik raspolaže sa više od 50 km uređenih alpskih
staza od čega su tri FIS staze za slalom i veleslalom. Staze opslužuje sistem od
23 žičare ukupnog kapciteta 28.000 skijaša na čas, što ga svrstava u red
najvećih ski centara u ovom delu Evrope. Centar raspolaže sa 6 četvoroseda, 5
dvosedešnica, 4 ski lifta tipa sidro, 10 ski liftova tipa tanjir i 2 vezna ski
lifta. Ima 15 lakih, 10 srednjih i 7 teških staza. Celodnevna karta je 2.000, a
šestodnevna 9.000 dinara. Ono što je veoma značajno napomenuti jeste da su sve
staze međusobno povezane i udaljene nekoliko desetina metara od centralnog
kompleksa hotela (ski to door). Za hotele, apartmane i vikendice koje su
udaljene od polaznih stanica žičara postoji nekoliko redovnih ski buseva. Pored
staza za alpske discipline, u predelu Ravnog Kopaonika postoji 20 km uređenih
staza za nordijsko skijanje. Radi bezbednosti na skijalištu je organizovana
Gorska služba spasavanja o kojoj možete više saznati iz ovonedeljne Inspiracije
(str. 18).
Nacionalni park za uživanje
Zimska atmosfera na Plitvicama pokazaće vam kako jedan od najlepših nacionalnih
parkova u Evropi nije lep samo tokom proleća i leta. U sklopu Nacionalnog parka
Plitvička jezera uređeno je maleno skijalište Mukinje, čije se staze nalaze samo
800 metara od hotela, a uređene su tri staze ukupne dužine jedan kilometar.
Staze imaju žičaru dugu 322 metra, koja savladava uspon od 700 metara nadmorske
visine. Osvetljenje omogućava i noćno skijanje petkom od 19 do 22 časa. Uz
skijalište se nalazi i sankalište na kojem snežni topovi, kad vremenski uslovi
to dozvoljavaju, proizvode veštački sneg. Dnevna karta za odrasle košta 950,
noćno skijanje 680, a za decu 407 dinara. Moguće je da iznajmite i kompletnu
skijašku opremu. Ako odsednete u Villi Mukinja, oduševiće vas njena gastronomska
ponuda. Na meniju su dalmatinska pršuta, domaći sir, slani fileti sardela i
inćuna, pastrmke, morske ribe, biftek, ramstek, kao i šljivovica na račun kuće.
Možete da se smestite i u Hotelu Jezero (3*) udaljenom oko 300 metara od
najvećeg plitvičkog jezera Kozjak. Više o hotelskoj ponudi na Plitvicama
potražite na
www.np-plitvicka-jezera.hr. Restoran Lička kuća najpoznatiji je na ovom
području. U ambijentu tradicionalne kuće ličkog kraja pripremaju se autohtona
jela. Na sredini restorana u prizemlju nalazi se otvoreno ognjište s vatrom gde
se peče jagnjetina na ražnju ili pripremaju lički specijaliteti ispod sača.
Uživajte i u zimskom prizoru nacionalnog parka Plitvička jezera - cena ulaznice
u zimskom periodu za odrasle iznosi 1.100, a za decu od sedam do osamnaest
godina 540 dinara. Za mlađe od sedam godina ulaz je besplatan.
Najviše mesto u Hrvatskoj
Još jedno ličko skijalište su Baške Oštarije, 20 km udaljene od Gospića u Parku
prirode Velebit, gde možete da skijate samo ako padne sneg. Postoje dve staze –
ona od 500 metara namenjena početnicima i ona zahtevnija dužine oko 800 metara.
Uz staze je uređeno i sankalište. Dnevna ski karta je 815 dinara za odrasle i
550 dinara za decu. Hotel Velebno nalazi se uz staze za skijanje, a gostima je
na raspolaganju i bogati vinski podrum. Skijalište Begovo Razdolje nalazi se
nasuprot Hotela Jastreb (noćenje s doručkom košta 4.750 dinara) i pripada
Olimpijskom centru Bjelolasica, udaljenom sedam kilometara od Begova Razdolja.
Moguće je i skijaško trčanje, a na raspolaganju su vam i učitelji skijanja.
Staza je dobra i za manje zahtevne skijaše, a cena celodnevne karte je 814
dinara.
Skijanje s pogledom na more Platak iznad Rijeke malo je porodično skijalište,
verovatno jedino u Evropi sa čijeg vrha (1.363 m) možete da uživate u pogledu na
more. Deset kilometara staza, tri ski lifta i jedan baby lift zadovoljiće i
najstrože kritičare. Cena dnevne karte za odrasle iznosi 1.630 dinara. Mlađi od
šest godina i stariji od 70 godina ne plaćaju ulaz. Moguće je i noćno skijanje
koje košta 815 dinara. Za sve željne sankanja nekadašnja staza koja više nije u
pogonu pretvorena je u sankalište. Možete da se provozate i motornim sankama na
stazi dugoj 1.000 metara.
Sljemenska bajka
Deset kilometara od centra Zagreba, u sklopu Parka prirode Medvednica nalazi se
njen najviši vrh – Sljeme, na 1.033 m visine. Skijalište je idealno za lagani
trening, noćno skijanje ili izlet sa porodicom ili društvom. Cena ski karte za
odrasle je 1.360 tokom nedelje i 2.400 dinara vikendom. Više informacija
potražite na
www.sljeme-skijanje.com. Sedmodnevni aranžman na bazi polupansiona s
upotrebom bazena i fitnesa, u dvokrevetnoj sobi u Tomislavovom domu, košta 4.000
dinara po danu. Ponuda važi do 30. marta 2010.
Merak na Jahorini
Ski centar Jahorina u neposrednoj okolini Sarajeva ima više od 20 kilometara
staza za alpsko skijanje, pet žičara i 8 ski liftova ukupnog kapaciteta 7.500
skijaša na sat, više ski škola, ski servisa kao i ski rentala. Najviši vrh je
Ogorjelica sa 1.916 m nadmorske visine. Inače, stručnjaci ubrajaju Jahorinu u
jednu od najlepših planina Evrope. Na njoj je svetska smučarska federacija
verifikovala tri takmičarske staze (slalom, veleslalom i spust), koje
ispunjavaju uslove za međunarodna takmičenja. Možete odsesti u apartmanima,
vikendicama, hotelima, pansionima... U februaru, u hotelu „Vučko“ dnevni boravak
na bazi polupansiona košta od 4.900 dinara.
Duškovi ski video zapisi
iz Tinja, Val di Zera i Zeneve
15.02.2010.
Dusko nam je pripremio video zapis iz Tinja, Val di Zera i
Zeneve. Film se sastoji od 5 video klipova. Nalaze se na sledecim adresama:
Video 1:
http://www.youtube.com/watch?v=rlkaQsnC2Kk (alternativni link
http://opacic.blip.tv/#3241117 )
Video 2:
http://www.youtube.com/watch?v=V9w3tZu7BmQ (alternativni link
http://opacic.blip.tv/#3240594 )
Video 3:
http://www.youtube.com/watch?v=S1L-iDKtSUY
(alternativni link
http://opacic.blip.tv/#3239634 )
Video 4:
http://www.youtube.com/watch?v=GSmHMYpGgOQ (alternativni link
http://opacic.blip.tv/#3239291 )
Video 5:
http://www.youtube.com/watch?v=qwGiW-vFmk0
(alternativni link
http://opacic.blip.tv/#3238361 )
Ostali video zapisi
Duška Opačića:
- Video
sa
Kopaonika
-
SRB,
pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#2048453
Slike...
Utisak...
- Video
sa
Durmitora
-
MNE,
pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#2016936
Slike...
Utisak...
- Video
sa
Bjelašnice i
Jahorine
- BiH pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#1991445
Slike...
Utisak...
- Video sa Visokih Tatri - SLV pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#1966718
Slike...
Utisak...
- Video iz Zakopana- POL pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#1939782
Slike...
Utisak...
- Video iz Maddone
- ITA pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#1912536
Slike...
Utisak...
- Video iz Tri doline -
FRA pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#1632963
Slike...
Utisak...
- Video sa Stare planine
- SRB pogledajte na:
http://opacic.blip.tv/#1847755
Slike...
Utisak...
05.02.2010. -
Koliko u Srbiji zaista ima skijaša?
Izvor: B92
Autor: Saša Veličković
Često se u krugovima skijaša postavlja ovo pitanje. Kod
nas ne postoji statistika kojom bi se došlo do tog podatka, a pretpostavke se
kreću od 20,000, pa sve do optimističkih 400,000. Ova poslednja brojka dolazi
kao proizvod pretpostavke da u Srbiji bar 5% stanovništva skija
Krenimo od jednog zvaničnog podatka, koji je objavljen na sajtu
www.skijalistasrbije.rs a predstavlja finansijski izveštaj za 2008 prema kome je
promet na Kopaoniku od skipasova bio nešto manje od 200 miliona dinara.
Približan broj skijaša bi se mogao dobiti ako ovaj broj podelimo sa iznosom
sedmodnevnog skipasa, a to je 9000 din. Na dobijenu brojku od 22 000 možda treba
dodati maksimalno 10%, pa se dobije najviše 25 000 skijaša godišnje na
Kopaoniku.
Sva ostala skijališta prema finansijskom izveštaju Skijališta Srbije ne prelaze
5000 skijaša za godinu dana. To nam i potvrđuju naslovi koje sam na gore
navedenom sajtu zapazio u februaru ove godine
- "Tornik radi samo subotom i nedeljom"
- "Šestosed ove godine na Torniku radio 9 dana"
- "Divcibare, tanjir radi samo ako ima 10 ljudi"
Gde je naše skijanje u odnosu na okruzenje, a gde u odnosu na Evropu? Prolazio
sam 3. januara 2009. kroz Hrvatsku i slušao na njihovom radiju od ranog jutra
izveštaje sa graničnih prelaza, o gužvama koje nastaju na putevima ka ski
centrima Evrope, i broju skijaša Hrvatske.
Po njihovim podacima, dobijenih od Euroskiblick-a, broj skijaša iz Hrvatske je
200 000 u sezoni u Evropi. Po istim podacima Rumunija ima 21 000, a Bosna 5 500
skijaša u Evropi po skisezoni. Nas nije bilo, nego smo svrstani pod "ostali".
Taj podatak nam govori mnogo o skijanju u Srbiji.
Gore navedeni naslovi o zainteresovanosti skijaša za Tornik, Divčibare itd.
navode na zaključak da svi skijaši skijaju samo na Kopu.
Do brojke skijaša u Srbiji može se doći i na drugi način.
Ministarstvo finansija je od nezavisne agencije za organizaciju skijališta
Ecosigna tražilo da odredi kapacitet skijališta i oni su to učinili. Prema
njihovim proračunima, 3750 skijaša je dnevni kapacitet svih staza na Kopaoniku.
Računajmo da je ful sezona 2 meseca, a jos 1 mesec sa 50% kapaciteta, što je
dosta optimistički.
Ako računamo za ta 2 meseca imamo 4000 skijaša nedeljno (sto je više od
kapaciteta), to je oko 32.000 skijaša.
Dodamo li još par hiljada skijaša koji dolaze u pred sezoni i u martu i aprilu,
teško da brojka bude veća od 35000
04.02.2010. -
Pukla sezona na planinama Srbije
Izvor: Večernje novosti
Da nema seminara, savetovanja i kongresa, ovogodišnja sezona na planinama
zabeležila bi potpuni krah.
U zimskim centrima Srbije - Zlatibor, Kopaonik, Stara planina, Divčibare, Tara i
Goč - trenutno ima oko 7.000 gostiju! Turistički radnici za lošu sezonu najviše
"krive" pomeranje datuma školskog raspusta i zabranu organizovanja rekreativnih
nastava.
- Imamo bar deset odsto 10 turista manje nego prošle godine - kaže Jovan
Pavlović, iz Turističke organizacije Zlatibor. Zbog pomeranja raspusta i zabrana
rekreativnih nastava zatvoreno je 15 objekata na Zlatiboru. Nijedno odmaralište
ne radi, a to je deset odsto naših smeštajnih kapaciteta.
Stara planina tokom vikenda ima samo po 150 gostiju, ali tu provedu samo po
nekoliko sati. Tokom radnih dana povremeno je zauzet samo poneki krevet jedinog
hotela "Babin zub" koji ima 60 ležajeva. Na Kopaoniku je popunjena tek trećina
kapaciteta. A, ova planina lane je već zabeležila rekordan pad broja gostiju za
čak četvrtinu, a ova će biti još lošija.
- Niko nije uradio ispitivanje tržišta da bi se formirale cene - kaže Siniša
Trifunović, iz TO Kopaonik.- Da je to urađeno, hotelijeri bi uvideli da za novac
koji oni traže za jednodnevni boravak u apartmanu na boljoj destinaciji može da
se provede nedelju dana! Na primer, u Tirolu za 20 evra imate polupansion u
hotelu sa tri zvezdice, a u "Ski klubu" koji nije kategorisan toliko košta
noćenje u krevetu na sprat.
Ove godine, prvi put u istoriji, zatvoreno je i dečje odmaralište Mitrovac na
Tari!
POGODBA
NA planinama Srbije kao nov način plaćanja smeštaja važi - slobodna pogodba. Bez
obzira što postoje zvanični cenovnici, a cene su niže i za 40 odsto nego u špicu
sezone, prazne sobe primorale su direktore hotela da sa svakim gostom posebno
dogovaraju cenu smeštaja.
30.01.2010. -
Manje skijaša na planinama Srbije
Izvor: Blic
Autorka: Marija Škrbić
Posećenost Kopaoniku ove godine je niža za 35%
Ekonomska kriza, pandemija novog gripa, nedostatak snega i pomeranje zimskog
raspusta glavni su uzroci manjeg broja gostiju na planinama u Srbiji. Trenutno
se na skijalištima odmara oko 11.000 mahom domaćih gostiju. Taj broj bi, prema
očekivanjima turističkih radnika, u februaru mogao biti veći jer snega na
stazama ima dovoljno, a po svemu sudeći, biće ga još.
osećenost Kopaoniku ove sezone u odnosu na lane manja je oko 35 odsto. Prema
rečima Slaviše Trifunovića iz Turističke organizacije Kopaonik, na ovoj planini
trenutno se odmara oko 4.000 gostiju.
- S tim što su kapaciteti onih hotela koji su ponudili niže cene i čitav niz
odmarališta 100 odsto popunjeni, dok je u hotelima koji nisu snižavali cene
popunjenost znatno niža. Među gostima imamo najviše domaćih turista, dok je ove
sezone stranaca manje nego ranije. Čarter letova i stranih gostiju koji su
ranije dolazili preko tur-operatora, poput Tompsona, Kristala i Balkana, ove
godine nije bilo, ali jeste bilo gostiju iz okolnih zemalja. U ovom trenutku na
Kopaoniku se odmara oko 200 stranih turista - objašnjava Trifunović.
Visina snežnog pokrivača na Kopaoniku trenutno iznosi 35 centimetara, s tim što
je na stazama sneg još veći zahvaljujući sistemu za veštačko osnežavanje. Do
sada je u funkciji bilo 10 žičara, a već od danas u rad će biti puštene sve 24
žičare.
Savetnik Turističke organizacije Zlatibora Darko Đurović kaže da je špic sezone
na Zlatiboru završen na nivou prošle godine. Novu godinu na ovoj planini
dočekalo je oko 20.000 gostiju, a trenutno ih je oko 6.000.
- Oko 15 odsto naših gostiju i ove sezone činili su inostrani gosti, i to iz
Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije, a bilo ih je i iz Nemačke,
Velike Britanije, Grčke, ali i s Novog Zelanda i iz Amerike. Visina snežnog
pokrivača trenutno je oko 25 centimetara, a prema najavama meteorologa, u
narednih nekoliko dana on će zbog padavina dodatno porasti, zbog čega već od
ovog vikenda očekujemo veći broj gostiju - kaže Đurović.
On objašnjava da je na stazama postavljen snežni top, zbog čega ski-centri
Tornik i Obudojevica nesmetano rade. Na Torniku rade žičara šestosed, sidro i
bebi traka, a moguća je i vožnja snou-tjubingom. Gosti Zlatibora imaju mogućnost
da rentiraju ski-opremu, uzmu časove skijanja, u večernjim satima mogu da
uživaju u klizanju, vožnji ski-sankama i u drugim sportskim aktivnostima.
Pad posećenosti je i na Divčibarama. Ovde je za Novu godinu boravilo oko 2.000
gostiju, a danas se odmara svega 200.
- Zbog skraćenog raspusta sezona je u odnosu na prošlu slabija oko 20 odsto.
Bolje rezultate očekujemo u februaru jer interesovanje zbog snežnih padavina
raste. Visina snega je oko 30 centimetara i rade obe staze, nova i staza Crni
vrh - objašnjavaju u „Valjevo turistu“.
Dve staze rade i na Goču, na kome trenutno visina snežnog pokrivača iznosi oko
pola metra. Sezona, kaže Nebojša Bogićević, šef marketinga Turističke
organizacije Vrnjačka Banja, slabija je u odnosu na prošlu oko šest odsto. Ali
je broj noćenja ovoga puta duži.
- Na Goču trenutno ima oko 700 skijaša, a koncept je da se oni danju skijaju, a
uveče odmaraju u nekom od velnesa u Vrnjačkoj Banji, koja je od skijališta
udaljena oko 11 kilometara. Skijašima su na raspolaganju dve staze, svaka u
dužini od 500 metara i sidro koje prevozi 1.200 skijaša na sat, s tim što se
vikendom organizuje i noćno skijanje - kaže Bogićević.
Iako na Staroj planini sve staze i žičare rade, ovde se trenutno odmara svega
150 gostiju.
- Samo vikendom nam je popunjenost stopostotna i tim danima se broj gostiju
penje na 300, plus dnevni posetioci. Sneg je u ovom momentu visok oko 20
centimetara. Ove sezone imali smo manji broj gostiju jer nismo imali snega -
kaže Saša Ignjatović, direktor Turističke organizacije Knjaževac.
|
Cena jednodnevnog ski-passa 2010. |
visina snega |
||
| Planina | deca | odrasli | |
| Kopaonik | 1.350 | 2.000 | 35 cm |
| Zlatibor | 850 | 1.200 | 25 cm |
| Stara Planina | 550 | 800 | 20 cm |
| Divčibare |
560-600 |
600-800 | 30 cm |
| Goč | 100 | 400 | 50 cm |
Prilazi prohodni
Prilazi planinskim turističkim centrima Kopaoniku, Zlatiboru, Goču i
Divčibarama, prema izveštaju JP „Srbija putevi“, prohodni su. Ugaženog snega ima
do pet centimetara i zimska oprema je obavezna.
Sezona 2009.
22.03.2009. -
Буковель-Ukrajina
Slučajno, surfujuću po netu, naletim na sajt o ukrajinskom skijalištu
Буковель-Bukovel
( http://www.bukovel.com/ ,
http://www.skibukovel.com/ ) Pravo
iznenađenje.
Novo, moderno skijalište, napravljeno u ovom vijeku, uz
poštovanje zapadnih standarda. Nalazi se u Ukrajinskim Karpatima, na visini od
900-1370 m. Raspolaže sa 11 brzih, isklopivih 4-sjedežnica i sa po jednom
3-sjedežnicom, 2-sjedežnicom i ski liftom, ukupnog kapaciteta 30400 skijaša/h
(više od Kopa).
Tridesetak staza ima zbirnu dužinu od 50 km, i sve su
pokrivene vještačkim zasnježivanjem! Svaka čast!
Uz to dnevni ski pas je 24$, nedjeljni 105$ (po
današnjem kursu 77 eura). Znači ispada 11 eurića dnevno!!! Kada to čovjek
uporedi sa ponudom i cijenama u našim skijalištima ostaje bez riječi!
Poređenje sa velikim planovima i neispunjenim
obećanjima već nema nikakvog smisla....
Stit, na Forumu
18.03.2009. -
Broj skijaša u Srbiji?
Postavljeno na listi utisaka na ovom sajtu. Ciatm naslove
- "Tornik radi u subotu i nedelju"
- "Sestosed ove godine na Torniku radio 9 dana"
- "Divcibare ,tanjir radi samo ako ima 10 ljudi"
Gde je nase skijanje u odnosu na okruzenje,a gde u
odnosu na Evropu.? Prolazio sam 03.januara ove godine kroz Hrvatsku i slusao na
njihovom radiju od ranog jutra izvestaje sa granicnih prelaza. Po njihovim
podatcima, dobijenih od Euroskiblick-a, broj skijasa iz Hrvatske je 200 000 u
sezoni u Evropi. Po istim podatcima Rumunija ima 10 000, a Bosna 5 500 skijasa u
Evropi po skisezoni. Nas nije bilo, nego smo svrastani pod "ostali".
Taj podatak nam govori mnogo o skijanju u Srbiji.
Gore navedeni naslovi o zainteresovanosti skijasa za
Tornik, Divcibare itd navode na zakljucak da svi skijasi skijaju samo na Kopu.
Imao sam dilemu kako da dodjem od orjentacionog podatka, koliko ljudi ima skije
(board) u Srbiji, koliko njih skija uopste.
Krenuo sam od podatka upravo sa ovog sajta. Pod
naslovom od 03.marta, "Rekord" napisano je da je dan pre toga postignut rekord
od 5 500 skijasa toga dana. Ministarstvo finansija je od Ecosigna trazilo da
odredi kapacitet skijalista i oni su to ucinili. Prema njihovim proracunima,
3750 skijasa je kapacitet -dnevni. Ja sam racunao da je ful sezona 2 meseca, a
jos 1 mesec sa 50% kapaciteta (sto je dosta optimisticki-prosle godine nije bilo
dovoljno snega).
Ako racunamo za ta 2 meseca imamo 4000 skijasa nedeljno
(sto je vise od kapaciteta), to je oko 32.000 skijasa. Onaj mesec koji imamo 50%
sezonu, racunao sam da su to skijasi koji idu na ski vikende, i vec su bili
jedanput-ili dvaputa na skijanju
Ima li neke druge matematiike. Ja sam dosao do oko 30.000 skijasa u Srbiji.
-----------------------------------------------------------------
Sa nekim drustvom sam bas imao tu temu zimus, i
pogadjali smo cifru ali nismo imali nacin da proverimo tacnost prognoza.
Prognoze su bile slicne ovim oko 50.000 ljudi skija u Srbiji, pa do toga da mora
bar 5% ljudi od stanovnika. A to je oko 400.000
sas35bgd na Forumu
27.02.2009. -
Na srpskim planinama 40.000 skijaša
Izvor:
www.skijalistasrbije.rs
Dobra
snežna sezona napunila je ski centre u Srbiji, a samo na Kopaoniku je za samo
jedan dan tokom vikenda registrovano preko 5,000 skijaša, a na svim planinama
ukupno 40,000 skijaša, što je apsolutni rekord sezone. Sa ulaganjima države u
nedavno osnovanom preduzeću "Skijališta Srbije", planine u Srbiji postaju motor
razvoja zimskog turizma i Kopaonik, Zlatibor, Divčibare, a i Stara planina
uskoro će ozbiljno konkurisati mnogim evropskim ski centrima.
- Kopaonik je već regionalni ski centar, a veliki potencijal je i na drugim
planinama sa uređenim stazama kojima upravljaju "Skijališta Srbije". Naravno, da
bi se skijaši privukli u većem broju potrebno je još mnogo ulaganja u
infrastrukturu, puteve i hotelske kapacitete. Planina i ski staze same po sebi
nisu dovoljne, kao ni hoteli bez pratećih sadržaja zimskog turizma - kaže za
"Vesti" Milena Cvetković, zamenica generalnog direktora JP "Skijališta Srbije".
Kako bi se uredili prilazni putevi, Ministarstvo ekonomije dodeljuje značajna
sredstva lokalnim samoupravama koje gazduju putevima. Takođe, ovoga proleća se
očekuju i tenderi za gradnju hotelskih kapaciteta, pre svega na Staroj planini
koja ima ogroman potencijal, ali i malo raspoloživih smeštajnih kapaciteta po
ukusu poslovično zahtevnih turista iz Evrope.
- Za nas je posebno važno da privučemo strane goste. Ipak, veoma smo zadovoljni
što se od ove sezone više domaćih skijaša opredelilo za put na neku od srpskih
planina, umesto stranih centara - dodaje Milena Cvetković.
Moderni ski centri u svetu u savremeno doba se više ne oslanjaju na vremenske
prilike, odnosno rizik da snega na planinama neće biti dovoljno. Tako su
"Skijališta Srbije" na Kopaoniku već instalirala opremu za veštački sneg, a ista
takva oprema obezbeđena je i za Staru planinu.
- Razmišljamo da veštački sneg obezbedimo i na Zlatiboru, a istovremeno
razmatramo i mogućnost postavljanja specijalne plastične mase koja je zamena za
sneg. Glavna prednost te plastične mase je što omogućava skijanje i usred leta,
što je posebna atrakcija za strasne skijaše koji više neće morati da čekaju zimu
da bi uživali u zimskim sportovima - napominje Cvetković.
Po uzoru na druge planinske centre u Evropi i čelnici "Skijališta Srbije"
razmišljaju da u najskorije vreme, sa partnerima iz ugostiteljskog sektora, na
Kopaoniku obezbede uslove za organizaciju svetskog kupa u skijanju.
Svi zainteresovani posetioci srpskih skijaških centara mogu u svakom trenutku da
preko sajta Javnog preduzeća "Skijališta Srbije" (www.skijalistasrbije.rs)
provere vremenske prilike na svakoj od planina, od temperature, visine snega, a
omogućeno je i uživo posmatranje zbivanja na stazama preko kativnog linka i veb
kamera.
LJ.I.
Ključan razvoj aerodroma
Da bi skijaški centri Srbije istinski dospeli na evropsku mapu najpopularnijih
centara, neohodan je razvoj regionalnih aerodroma. Deo saobraćaja se odvija
preko niškog "Cara Konstantina", ali je namera Minsitarstva ekonomije i
Ministarstva infrastrukture da u dogledno vreme u funkciju civilnog saobraćaja
stave i vojni aerodrom "Lađevci" kod Kraljeva.
Poziv investitorima iz dijaspore
Razvoj uslužnih delatnosti na srpskim planinama i predstojeći tenderi su, kaže
Milena Cvetković iz "Skijališta Srbije", prilika da se svi zainteresovani
investitori na vreme pozicioniraju u srpskom turizmu.
- Svaki investitor je dobrodošao. Naravno, naši ljudi iz dijaspore koji su možda
dosad želeli da investiraju u ovaj sektor, ali nisu imali adekvatne projekte,
sada će imati priliku da dobro ulože svoj novac - kaže Milena Cvetković.
Skijanje u bojkama
Kopaonik - Centar poseduje preko 40 km staza uređenih za alpsko skijanje
i oko 20 km staza za nordijsko skijanje. Za ljubitelje noćnog skijanja tu je i
osvetljena staza "Malo Jezero". U slučaju nepovoljnih vremenskih prilika,
postoji i mogućnost kvalitetnog pokrivanja dela staza veštačkim snegom. Staze su
veoma dobro povezane sistemom žičara i ski liftova, kapaciteta od preko 28.600
skijaša na sat.
Zlatibor - Ski centar "Tornik" nalazi se na nadmorskoj visini od 1.110 -
1.490m, 9km od turističkog centra. Obnovljene su i proširene staze Čigota,
Tornik, Ribnica i Zmajevac, a izgrađena je i šestosedna žičara i ski liftovi.
Pored postojećih staza, ovo skijalište poseduje i dečiju stazu kao i tubing, 180
m dugu plastičnu podlogu na kojoj je moguće sankanje i spuštanje posebnim gumama
kako zimi tako i leti.
Stara planina - Skijaški centar “Babin zub” čine staze na lokacijama
"Konjarnik", "Sunčana dolina", kao i "Markova livada", koja je osvetljena i za
noćno skijanje. Skijalište "Babin zub" poseduje novoizgrađenu četvorosednu
žičaru sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša, ski lift kao i dečiji ski
park.
Divčibare - centar raspolaže stazom Crni vrh, dužine 850 m sa dvosednom
žičarom kapaciteta 1.000 skijaša na sat.
Neprekidan rad na održavanju skijališta
Izvor:
www.skijalistasrbije.rs
20.02.2009.
Dugo očekivani sneg koji je
prethodnih dana padao u ski centrima spremno su dočekale službe JP „Skijališta
Srbije“, koje zajedno sa javnim-komunalnim preduzećima i putarima čine sve kako
bi održali kvalitetan nivo usluge.
Ekipe JP „Skijališta Srbije“ neprekidno rade na
održavanju i pripremanju ski staza i time obezbeđuju turistima u ski centrima
bezbedan i komforan boravak.
Trenutna visina snežnog pokrivača na na Kopaoniku je
oko 130 cm, na Staroj planini oko 138 cm, dok je na Zlatiboru visina snega oko
90 cm.
Rekordna
poseta u ski centrima
Izvor:
www.skijalistasrbije.rs
17.02.2009. U toku vikenda u ski centru
Kopaonik zabeležena je rekordna poseta skijaša. U jednom danu ovaj skijaški
centar posetilo je preko 5 hiljada skijaša, što je najveći broj od kada postoji
ski centar. Sve ljubitelje belih staza dočekalo je preko 50 centimetara utabanog
snega, a skijašima su na raspolaganju bile sve žičare i odlično pripremljene
staze. Kvalitetu pripremljenosti staza doprineo je i sistem za vestačko
osnežavanja, koji je takođe bio u funkciji.
Velika posećenost zabeležena je i u ski centru na
Staroj planini, gde je visina snega bila preko 40 centimetara, a
četvorosedna žičara, ski lift i dečiji ski park radili su za sve posetioce ove
planine.
Ski centar na Torniku radio je tokom vikenda za
sve one koji su želeli da svoje skijaške veštine oprobaju na ovom skijalištu.
Visina utabanog snega na stazama iznosila je 20 cm, a posetiocima je na
raspolaganju bila šestosedna žičara, tubing i dečija staza.
Prema najavama meteorologa za naredni period očekuju se
nove snežne padavine, koje će svima onima koji vole zimske sportove obezbediti
još bolje i kvalitetnije uslove za skijanje.
Domaći džet-set na zimovanju u mondenskom ski-centru
Mitrović skijao u Sent Moricu
Vlasnici „Pinka” Željko i Milica Mitrović i vlasnica „Granda” Lepa Brena
proveli su zajedno na skijanju u švajcarskom mondenskom ski-centru Sent Moric
nekoliko dana. Dečji raspust bio je dobra prilika da se opuste i odmore, a falio
im je jedino Brenin suprug Boba Živojinović koji je ostao u Beogradu zbog
poslovnih obaveza.
Sent Moric je jedna od najomiljenijih destinacija za ljude iz svetskog džet-seta
i u njega zarad zimskih sportova i vrhunskih ski-staza dolaze turisti iz celog
sveta.
Brena sa najmlađim sinom Viktorom
Željko Mitrović je praznične dane sa suprugom Milicom i ćerkama Andreom i
Kristinom, te poslovnom partnerkom Lepom Brenom proveo na čarobnoj planini, a
odseli su u elitnom hotelu „Grand”. Vlasnik ružičaste televizije usavršio je
svoje skijaške veštine, a po povratku u Beograd sačekale su ga brojne poslovne
obaveze. Početkom februara na Televiziji „Pink” trebalo bi da startuje nova
sezona šou-programa „Plesom do snova” i prva sezona kviza „Trenutak istine”.
Lepo se provela i Lepa Brena koja je uživala skijajući sa mlađim sinom Viktorom,
a odmor je potrajao gotovo dve nedelje.
U istom mondenskom letovalištu odmarala se i Seka Aleksić u društvu verenika
Mladena Radulovića. Nakon njenog novogodišnjeg nastupa u Diseldorfu, oni su prvo
otišli kod prijatelja u zimski centar Davos, a potom i u Sent Moric. Na put su
poveli i ljubimce, čivave Cezara i Bjondu. Dane su provodili u šopingu, dok su
uveče išli na skijanje pod reflektorima. Takođe, folk zvezda Dragana Mirković sa
suprugom Tonijem i decom Markom i Manuelom uživala je u Davosu i Sent Moricu.
Sa druge strane, velika gužva je i na našoj najvećoj planini. Pre odlaska u
Mančester, fudbaler Zoran Tošić proveo je nedelju dana na Kopaoniku sa devojkom
Dijanom. Na našoj planinskoj lepotici odmarali su se i voditeljka Olja Bećković
sa sinom, teniser Janko Tipsarević, glumac Sergej Trifunović, mlada i
talentovana folk pevačica Jovana Pajić, Ceca Ražnatović sa decom… Nekoliko dana
u hotelu „Grand” na istoj planini provela je i Marijana Mateus sa ćerkama
Dajanom i Angelom i sinom Aleksandrom.
http://www.blic.rs/zabava.php?id=74344
Autor: V. Đ. Đ.- Foto:K. Nikolić, D.Ž., SVET, HELLO
http://www.aah.rs/newsletter/2007/februar/skijanje.html
NAJBOLJE SKIJAŠKE DESTINACIJE NA SVETU
Dragi hedonisti,
AspenIako globalne klimatske promene igraju svoje igre sa ljubiteljima
skijanja ove sezone, pa snega ili nema ili ima tu i tamo, skijanje ne
gubi na popularnosti. Savremena tehnologija omogućava da sneg stvaramo
na razne načine, ali svi pravi ljubitelji skijanja znaju da je prirodni
sneg nezamenljiv.
Dajemo Vam pregled (redosled je slučajan), koji su sastavili
predstavnici 70 najboljih svetskih turističkih agencija.
Aspen, Kolorado, zapadni deo SAD-a
Želite da se skijate sa bogatima i poznatima? Ukoliko je odgovor da,
onda je Aspen pravo mesto za vas. Aspen je poznat po strmim stazama i po
četiri odvojene planine. Zahvaljujući izvanrednim stazama za skijaše
svih nivoa - od početnika do profesionalaca - ovaj ski centar Kolorada
može da ugosti baš svakoga.
Pored nizbrdica i hupsera, planina Aspen poseduje i fantastično doterane
staze za prosečne skijaše. Ova planina je odličan izbor i za one
eksperte koji uživaju u tome da skijaju van uređenih staza. Kao centar
koji predstavlja najbolji izbor, Aspen je ujedno i nešto skuplja
destinacija.
Kortina, Italija
Kortina može da se meri sa bilo kojim ski centrom na Alpima. Bila je
domaćin Olimpijskih igara 1956. godine. Slično kao i u Cermatu u
Švajcarskoj, život se odvija na ulicama bez saobraćaja. Kao jedan od
najčuvenijih svetskih ski centara, Kortina je istovremeno i
najprestižniji centar Italije.
Mont-Tremblant, Kvebek, istočna Kanada
Francusko-kanadski “joie de vivre” ovde je udružen sa severnoameričkim
standardima usluge. Kao najpoznatiji centar istočne Kanade, Tremblant je
“zategnuo” svoj izgled zahvaljujući investiciji od 1 biliona dolara.
Otvoren još 1939. godine, Tremblant je bio prvi ski centar u Kanadi, a
drugi u Severnoj Americi. Ono što ga čini posebnim je činjenica da je
udaljen svega jedan sat od Montreala. Alternativa bi mogla da mu bude
nešto lepša planina Mont-Sainte-Anne koja se nalazi nedaleko od Kvebeka,
u Severnoj Americi možda u najvećoj meri “istorijskog” grada - kapije ka
“Novom Svetu”.
Stowe, Vermont, istočni deo SAD-a
Stowe je jedan od najčuvenijih i najpiktoresknijih ski centara na svetu.
On istovremeno nudi tradicionalni šarm Nove Engleske i najveću relativnu
visinu u regionu. Sastoji se od dve ski oblasti: Mount Mansfield i
Spruce Peak.
Spruce Peak zapravo predstavlja zaleđe Smugglers' Notch terena.
Zahvaljujući tome Stowe pripada mnogobrojnim američkim ski centrima koji
su ski liftovima međusobno povezani. Pored toga, ovde možete naći i
preko 90 radnji i 60 restorana, što posetiocima omogućava da u samom
mestu zadovolje sve svoje potrebe.
Chamonix Mont-Blanc, Francuska
Kao domaćin prvih svetskih Zimskih Olimpijskih igara 1924. godine,
Šamoni se ubraja u elitu koja se bori za titulu “svetski najpoznatijeg
ski centra”. Smešten je u podnožju Mon Blana, najvišeg vrha na Alpima,
odnosno drugog po visini u Evropi (nadmorska visina od 4810 m; prema
najnovijem izdanju Larusove enciklopedije, Zapadni Elbrus na Kavkazu je
sa 5642 m nadmorske visine preuzeo primat).
Šamoni Mon Blan se može pohvaliti kako elativnom visinom od 2807 m koju
opslužuje ski lift, tako i jednom od najdužih staza na svetu (Vallée
Blanche), dugačkom čak 22 km.
Banff/Lake Louise, Alberta, zapadna Kanada
Smešteno u središtu kanadskog Nacionalnog parka Banff, jezero Louise
važi za jedan od najslikovitijih planinskih centara u Severnoj Americi,
ako ne i na čitavom svetu. Banff/Lake Louise poseduje tri različite ski
oblasti (Mount Norquay/Mystic Ridge, Sunshine Village i Lake Louise)
koji su međusobno udaljeni oko 50 km.
Vail, Kolorado, zapadni deo SAD-a
Legendarni Vail se reklamira kao “omiljeni američki ski centar”, a
svakako zaslužuje i da se ubroji u prvih pet centara na svetu. Kao
najveća izdvojena ski oblast u Sjedinjenim Državama, Vail pruža preko
2000 hektara skijaških terena.
Ne smeju se zaboraviti ni najbrži ekspresni četvorosedi na jednoj
planini, sa sedištima na sklapanje. Sa nekoliko umetničkih galerija,
muzeja, letenjem balonom, saonicama koje vuku psi, klizanjem, hokejom,
vožnjom motornim sankama, Vail nudi još mnogo toga više.
Zermatt, Švajcarska
I dok je sa svoja tri hotela sa po 5 zvezdica susedni Gstaad jedan od
vrhunskih svetskih ski centara, a St. Moritz popularniji, Cermat
(Zermatt) mnogi ubrajaju u najjače centre Švajcarske. Ovo izuzetno tiho
selo svoj mir duguje okruženju bez automobila. Čudesno živopisan Cermat
poseduje drugu na svetu relativnu visinu koju opslužuje ski lift, a
zahvaljujući svojoj nadmorskoj visini karakteriše ga i ogromna količina
snežnih padavina.
Kitzbuhel, Austrija
Dok je St. Anton krunisan kao “najživlji evropski ski centar”, a Insbruk
jedan od najveselijih i najlepših gradova Evrope, legendarni “Kicbil” se
smatra “biserom Alpa” i predstavlja najčuveniji centar za odmor
austrijskog Tirola. Ovo naselje, staro sedam vekova, nudi posetiocima
šarm alpskog sela gde su ljudi počeli da se skijaju još u zimu davne
1892. godine.
Whistler/Blackcomb, Britanska Kolumbija
Ove dve visoke planine pružaju najbolje skijanje sa najvećom relativnom
visinom u Severnoj Americi,. Prosto je neverovatno kakvu razliku mogu da
naprave 30 godina i 600 miliona dolara. Ipak, tamo mnogo toga nije bilo
osim planine za hrabre planinare.
I za kraj, par dobrih saveta za putovanje:
Prvih deset novogodišnjih odluka za putnike
1. Budite ljubazni prema zaposlenima u saobraćaju. Pružite osmeh na
checking-u, dajte dobru napojnicu taksisti, zagrlite radnika iz
obezbeđenja.
2. Budite strpljivi. Nemojte da se ukrcavate dok vas još nisu ni
prozvali, i molim vas, zaista “ostanite na svojim sedištima vezanih
pojaseva dok se ne zaustavi rad motora”.
3. Budite prijateljski nastrojeni prema okruženju. Isključite svetla
kada napuštate hotelsku sobu i upotrebite peškir više od jedanput –
znamo da to činite i kod kuće.
4. Kada putujete, ne obuvajte cipele bez čarapa. Svima nam je teško dok
čekamo iza linije obezbeđenja, nemojte da pogoršavate situaciju.
5. Obezbedite mesto u prostoru za prtljag. Čekirajte torbu za Boga
miloga! To je ok... možete vi to da uradite, ovde smo da vas podržimo.
6. Budite manje fobični po pitanju bacila. Rukujte se sa putnikom koji
sedi do vas. To je pre svega prijateljski gest, a i izlaganje bacilima
jača vaš imunitet.
7. Razmislite pre nego što počnete da se pakujete. Ako ste oko nečega u
dilemi, ipak to ostavite kod kuće: makazice će vam konfiskovati, a i
zadržaćete red.
8. Poštedite nas pogleda na plažu. Niko ne želi da vas vidi u vašem
minijaturnom kupaćem kostimu. Ozbiljno.
9. Budite svoji i prestanite da pričate. Audicije za Borat su završene,
prema tome ostavite lažni akcenat kod kuće. I još nešto: ako glasno
govorite engleski, to vam neće pomoći da vas bolje razumeju oni koji
govore neki drugi jezik.
10. Obucite se lepo za putovanje. Zadržite se na farmerkama – trenerke i
pidžame prosto izgledaju glupavo.
RADOVAN CVJETIĆANIN
13. Januar 2009.
GDE NA SKIJANJE
Izvor: Politika
Iako Srbija nije baš postojbina Stenmarka, zaljubljenika u snežne
sportove ima i te kako, a za njih je zimovanje u planinskim centrima
neprikosnoveno.
I „šta košta da košta”, a košta, ali strasni skijaši, ni po koju cenu,
neće propustiti da bar sedam dana provedu na snegu. A strah od
najavljene inflacije i predstojeće „zime” naših džepova, izgleda da se
za njih ne da porediti sa uživanjem u zimskim čarolijama.
Samo je pitanje kuda i za koji novac? A pri donošenju te odluke
nezaobilazni faktor je platežna sposobnost. Pitanja i dilema za naše
tajkune nema, njihov zimski odmor obavijen je velom tajne, jer oni imaju
svoj privatni svet u kome tajno zakupljuju luksuzne vile i kuće, a i
snežne staze kojima oni voze izvan su vidokruga ljubopitljivih. No,
mnogo je više onih koji za odluku o zimovanju ipak moraju da gledaju u
cenovnike, ali zimska turistička sezona u Srbiji je dobro počela, po
svim parametrima.
Snega ima dovoljno, u ski-centrima radi većina žičara, tako da su
kapaciteti na nekim srpskim planinama kao što je Kopaonik, omiljeno
mondensko zimovalište, čak i studenata, koji uglavnom muku muče sa
sakupljanjem novca za zimske odmore, skoro popunjeni.
Inače, sedmodnevni aranžman za jednu osobu u ovom mesecu, na Kopaoniku,
recimo u hotelu „Grand”, staje oko 45.000 dinara. Međutim, ukoliko neko
na vreme nije mislio na zimovanje teško da će sada naći slobodnu sobu na
Kopu, ali i na drugim, nižim planinama u okolini Kraljeva, jer je skoro
sve popunjeno do početka februara.
Na Zlatiboru, međutim, tokom januara može se pronaći smeštaj i to od 25
evra za garsonjeru, do 70 za poveći apartman dnevno. Januarske cene
ležaja u domaćoj radinosti kreću se od osam do 12 evra za dan, a tri
obroka u restoranima od 700 do 1.000 dinara. Što se tiče hotela na
Zlatiboru, tu su cene polupansiona prilično šarene. Ima ih i za
dvadesetak, ali i čak i za 360 evra dnevno.
Ljubitelji skijanja na planinama Srbije za jednodnevnu ski-kartu moraju
da izdvoje od 700 do 1.900 dinara za odrasle i od 450 do 1.100 dinara za
decu.
Skijaši koji se odlučuje za zimovanje u nekom od inostranih zimskih
centara moraće da izdvoje između 200 i čak 1.000 evra po osobi za
sedmodnevni polupansion. Na to treba dodati cenu vize, puta i boravišne
takse, a na sve to i cenu ski-pasa, koja se kreće između 90 i 250 evra
za nedelju dana.
Ukoliko se još i oprema za skijanje iznajmljuje, cena boravka u
evropskim zimskim centrima za četvoročlanu porodicu prelazi nekoliko
hiljada evra. Ipak, pasionirani skijaši pronalaze način da osete sneg
austrijskog Kapruna, italijanskog Kronpalca i čuvene francuske Tri
doline. Kako im je skijanje na prvom mestu, preko Interneta pronalaze
najjeftiniji mogući smeštaj, često sa jednom ili dve zvezdice, konzerve
i supe u kesicama nose iz Srbije, uz grupne vize putuju autobusima, a ne
žale da izdvoje novac jedino za ski-pas.
U svakom slučaju, jedno je sigurno – prave skijaše neće uplašiti ni
finansijski, ni snežni košmari, jer njihov jedini cilj jesu dobre staze
za skijanje, a takvih je na pretek.
13. Januar 2009.
Pomoć i lekarska usluga na zimovanju van zemlje
Izvor:
Blic
Do doktora sa polisom osiguranja
Turisti iz Srbije koji
su odlučili da odmor provedu u inostranstvu, prilikom vađenja viza moraju, uz
svu potrebnu papirologiju, da prilože i polisu zdravstvenog osiguranja. Međutim,
putnici mogu da koriste i usluge turističkih agencija, i tada se podrazumeva da
im je u cenu aranžmana uračunata i „zdravstvena knjižica za inostranstvo”.
Turističke agencije imaju
potpisane ugovore sa osiguravajućim kućama koje su dužne da se pobrinu za
zdravlje svojih putnika u inostranstvu. Putniku koji zadobije neku povredu,
zarazi se hranom ili mu se desi neki drugi zdravstveni problem, troškovi lečenje
će biti pokriveni zahvaljujući polisi. Osiguravajuće kuće imaju partnerske
klinike i bolnice koje se brinu za zdravlje gostiju, i to bez novčane naknade. U
slučaju da turista poseti kliniku ili doktora s kojim osiguravajuća kuća nema
potpisan ugovor, klijent je dužan da donese na uvid originalan račun i dijagnozu
bolesti kako bi mu troškovi bili nadoknađeni.
Najčešće zdravstvene usluge koje
nude osiguravajuće kuće jesu ambulantno lečenje, hitne hirurške intervencije,
nabavka neophodnih lekova i medicinskog materijala, prevoz do najbliže
zdravstvene ustanove, bolničko lečenje, prevoz u zemlji, stomatološke
intervencije i drugi troškovi vezani za iznenadnu bolest ili povredu. Međutim, u
nekim kućama postoje nivoi osiguranja, odnosno različite zdravstvene usluge koje
se razlikuju po ceni.
Ipak, najznačajnije je pitanje
šta uraditi u slučaju bolesti ili nezgode kada ste u inostranstvu?
Osiguranja u svim zemljama imaju alarmne centre. Operateri tih centra dostupni
su 24 sata dnevno, 365 dana u godini, na maternjem jeziku. Osoba tada treba
operateru da izdiktira broj polise i pasoša, ime i prezime, trenutnu adresu i
kontakt telefon. Kratko treba da opiše i prirodu povrede ili bolesti.
U slučaju da pacijent nije u
mogućnosti da nazovete alarmni centar pre odlaska u bolnicu, lekaru ili
medicinskom osoblju treba da pokaže polisu osiguranja kako bi oni alarmnom
centru prijavili slučaj.
- Zdravstveno osiguranje u inostranstvu, odnosno putničko zdravstveno osiguranje
veoma je važno kako bi u slučaju iznenadne bolesti ili hitne hirurške
intervencije putnici bili potpuno zbrinuti. Cene lečenja u inostranstvu izuzetno
su visoke i mogu dostići iznos i do nekoliko desetina hiljada evra - kaže Milica
Slijepčević iz „Dunav osiguranja”.
Zdravstveno osiguranje se
izdaje na onoliko dana koliko traje putovanje.
Cene polise zavise od toga u koju zemlju se putuje, odnosno da li su to zemlje
Evropske unije, šengenske zone ili Amerika. Takođe, bitno je na koji period se
putuje i da li se uzima individualno ili grupno osiguranje. Naravno, postoji
razlika u ceni polisa ukoliko se radi o starijim ljudima. Neke osiguravajuće
kuće daju posebne pogodnosti za porodice. Kupovinom porodičnih polisa, na primer
„Dunav osiguranja”, obezbeđuje se besplatno osiguranje dece.
Autor: Sonja Todorović
10. Januar 2009.
SANKANJE PONOVO U MODI
Izvor:
Blic
Prvi sneg koji se nije odmah istopio, ako nikog
drugog, oduševio je mališane koji raspust provode u gradu. Bez mnogo muke,
odlepili su se od malih ekrana i istrčali na Kalemegdan, Košutnjak, Zvezdarsku
šumu... Čak i u prepodnevnim satima mali zimski vilenjaci na sankama i skijama
jurcaju stazama ovih „gradskih planina“.
| Na ulicama kad bude više snega U oko 30 ulica u gradu je postavljena vertikalna signalizacija koja kaže da će u slučaju da snežni pokrivač bude malo veći biti zatvorene za saobraćaj i date deci za sankanje. Mreže su spremne i čeka se samo nalog Sekretarijata za saobraćaj. - Ako padne još neki sneg, to ćemo brzo da završimo. Sada je debljina snega do pet centimetara i polako se topi, a da bismo zatvorili ulce, snega mora da bude bar deset centimtara. Ulica nije bezbedna za sankanje kao park jer ima ivičnjake, kandalabre, žardinjere... i kad je mali sneg deca lako mogu da se udare u nešto - kaže Čedomir Vukašinović, pomoćnik sekretara za saobraćaj. |
Iako je pre dva dana, dok je padao
sneg, delovalo kao da će ceo Beograd biti pretvoren u planinu, jučerašnja slika
je bila mnogo drugačija. Ipak, Zvezdraska šuma, Košutnjak i gradski parkovi su
ostali beli. Tih nekoliko santimetara snežnog pokrivača u njima je mališanima
bilo sasvim dovoljno i za sankanje i za skijanje. Pošto je manjak sanki nekim
roditeljima predstavljao problem, čak je i prodaja ovih snežnih rekvizita
skočila. Najveća jagma je bila za „kliskom“, mada su se tražile i metalne sanke.
Samo „Eurosalon Home centru“ su, tokom jučerašnjeg dana, prodali 15 staromodnih
metalnih modela.
- Ovde je zaista divno i stvarno uživam! Volim da
izađem iz kuće, a ni tata se ne opire mnogo kad mu tražim da me izvede. Već se
nešto snega istopilo, ali juče ga je bilo dovoljno da se sankamo i na ulici pa
nas je tata odveo do Vuka i Đerma. Bili smo jedini tako da je staza bila samo
naša - priča oduševljeno mala Isidora (8) koja se sa drugarima, Pavlom (4) i
Sarom (8), juče sankala u Zvezdarskoj šumi.
Slično je bilo i u Košutnjaku. Deca su cičala od uživanja na sve strane, ali ih
je, od ranog jutra, najviše bilo na ski stazu. Petnaestak mališana je na njoj na
sankama vežbalo, kako kažu, najbolji spust. Među njima se našao i poneki stariji
skijaš „amater“.
- Jedva sam ubedio drugara da izađe, ali sad mu je
zabavno iako nismo baš vešti skijaši. Ako preživimo, dolazićemo sve dok bude
snega - smeje se Nikola Rabrenović (19).
Kako kaže, kroz Košutnjak godinama nije prošao, a ne bi
ni sad da se sneg nije zadržao.
Decembar 2008.
ZIMOVANJE, SPREMANJE; ŠTA PONETI?
Cao, Ja sam Sandra.
Volim zimovanja i odlucila sam da vam napisem nesto o mom spremanju za
Zlatibor.
Blizio se i taj dan
10.janura 2008. kada sam trebala ici na zimovanje.
Mama i ja smo zajedno otisle u grad da nabavim neke stvari bas potrebne za
zimovanje, otprilike sve ukupno me je kostalo 6 000 din.!!!!!
Najpre sam videla hoce li mi sve stati u kofer.....Najbolje je da ponesete:
papuce za hotel, vilu..., cizme za sneg i obicne, lepe cizme., skafander,
jakna, 2 x kape (jer ce se od grudvanja pokvasiti), 3xfarmerke, 3xduksa,
5xhelanki (to koristite kao hulahopke da se ne prehladite), 6xcarapa,
2xmajice, 2xtrenerke, rukavice za sneg a i za setnju gradom,...
Sami
odlucite sta bi ste jos dodali..., ali ako putujete busom ponesite 2 tablete
za povracanje i hranu i pice.... ! ! !....
(OVI SAVETI SU ZA EKSKURZIJE I TO ZA DECU,....I SVAKI PUT POSALJITE VASE
DETE NEGDE NA ZIMOVANJE I TO POSEBNO NA ZLATIBOR.
MESTA GDE CE IM SE SVE SVIDET OD SOBA DO LEPIH ZURKI,
DOBRE HRANE SU :VILA SPORT TRIM, VILA JELENA, HOTEL SATELIT, ...)
Sezona 2008.
Januar 2008.
ZIMOVANJE
Još početkom devedestih godina XX veka, mnogi Evropljani su išli na
zimovanje u Pampovo u Bugarskoj. Razlog je bio jednostavan: bilo je
veoma jeftino. “Otišli smo da se dobro provedemo, i to smo i uradili,”
bio je uobičajen odgovor. “Hrana nije bila ništa naročito, ali super smo
se zezali, i što je još važnije – skijali smo se!”
Od tada je prošlo skoro 20 godina, jeftine ski destinacije su se
namnožile, a neke druge koje su tada bile jeftine, sada prelaze u de
luxe kategoriju. Danas se ponuda kreće od ekskluzivnih hotela sa pet
zvezdica do badava paketa u mestima kao što je srpski ski centar
Kopaonik, koji se nalazi naspram granice sa Kosovom.
Bilo da planirate skup ili jeftin provod, teško je odlučiti se, jer
konkurencija uvek postoji. Na donjem kraju tržišta, teško je naći odmor
za 300 € koji ima još neki kvalitet osim što je jeftin. Ipak, od
skijanja u Pampovu pre 20 godina, mnogo toga se promenilo.
Pa koje su to budžetske destinacije? Dati odgovor danas je na neki način
izazov. Dugo godina Andora je bila lider jeftinog skijanja, ali vremenom
su se stvari drastično promenile i danas to više nije jeftino mesto za
odmor. Ta promena je upravo posledica napora preduzetih u Andori da se
zemlja pomeri na tržišnoj skali. S druge strane, postoje skijališta koja
se kreću u suprotnom smeru, i to pre svega neki srednje skupi centri
koji su tokom sezone 2007-08 samo baksuznom igrom slučaja pali u ruke
budžetskih skijaša.
Zbog nedovoljno snega prošle godine, pojedini ski centri u Alpima su u
novu sezonu ušli sa gadnim mamurlukom. Aranžmani za neke od glavnih
alpskih ski centara ove godine su smešno jeftini, baš onako kako se i
predviđalo. Menadžeri tur operatera svakodnevno prate visinu snega, jer
visina pokrivača direktno utiče na cenu. “Niko više nije siguran u to
koliko će snega pasti u Evropi, za razliku od Kanade, gde nema
neizvesnosti. Ko ode u Kanadu, sigurno će se provesti kako u Evropi nije
mogao već nekoliko godina.” Izveštaji govore da je ski biznis doživeo
skok od 12 odsto, dok je u Evropi u proseku pao za oko 10 odsto, a u
Francuskoj za čitavih 15 odsto.
Ovi podaci se vide i iz cena turističkih agencija. Sedmodnevni aranžman
početkom januara za italijansko skijalište Courmayeur mogao se naći za
nešto ispod 300 €. Iste nedelje, sedam dana u Zermattu koštalo je 450 €,
što je takođe ozbiljan pad cene. Jeftini aranžmani nude se i za malo
poznati Le Grand-Bornand u Francuskoj, gde sedam dana od 12. do 19
januara košta oko 300 €. S obzirom na to da je Courmayeur poznat kao
odlično skijalište za srednje napredne skijaše, uz relativno dobar noćni
život i predivno živopisno planinsko selo, može se zaključiti da
predstavlja odličan odnos cena-kvalitet.
Ipak, treba očekivati da ovakvo stanje na tržištu bude samo privremeno.
Ako sneg nastavi da pada u Alpima, a temperatura ostane niska, poznata
skijališta će vratiti uobičajeno visoke cene. A skijaši koji žele da
uštede biće prinuđeni da ponovo uzmu u razmatranje relativnu
atraktivnost destinacija u Istočnoj Evropi.
Andora
je definitivno izašla iz grupe jeftinih skijališta. Sagrađeni su hoteli
sa četiri i pet zvezdica; ski centri su povezani tako da sad čine jedno
ogromno skijalište za koje važi jedinstven ski pas; a cene su u skladu
sa tim promenama ozbiljno skočile. Pre pet godina započeta je vrlo
organizovana kampanja da se skijanje u Andori pomeri ka gornjem delu
tržišta, i u tome se delimično uspelo, mada se posledice toga još uvek
ne osećaju u potpunosti. Proizvod je svakako kvalitetan, ali i dalje
postoji problem percepcije skijaša. Andora je rešila da se nosi sa
Alpima, ali ozbiljni skijaši znaju da Andora nema centre kao što su Les
Arcs ili a La Plagne.
Kada je Andora napustila svoju budžetsku klijentelu, većina skijaša
kojima je stalo do niske cene okrenula se ka Bugarskoj. Skijalište
Bansko je pretvoreno u moderan ski centar sa savremenim liftovima, a
kontinuirano niske cene u starijim centrima kao što su Pamporovo i
Borovec (ove sezone oko 400 € za sedam dana), učinile su Bugarsku veoma
atraktivnom i za agencije i za skijaše.
Ipak, samo jedan deo skijaša je pobegao iz Andore u Bugarsku. Mnogi su
za svoju jeftinu destinaciju izabrali Francusku i Austriju. Pored
skijališta Le Grand-Bornand, jeftin je i Superdévoluy u južnim
Alpima.
Jedan od razloga zbog kojih su skijaši ograničeno zainteresovani za
Bugarsku jeste što su tamo mogućnosti ograničene. Postoje samo tri
skijališta, tako da će se i oni koji su zaljubljeni u Bugarsku ubrzo
zasititi, i uputiti se na druge destinacije.
Pored Bugarske, opcija je i Srbija. Skijalište Kopaonik je atraktivno,
iako samo skijanje svakako nije bolje nego u Banskom, a liftovi su
definitivno lošiji. Ipak, ne tako davno sagrađeno ski selo je zaista
fascinantno.
Većina turista je smeštena u apartmanima Konaci, koji su projektovani po
uzoru na manastire srednjovekovne Srbije. Sagrađeni su u stilu Tjudora,
od tamnih drvenih dasaka, naspram belih zidova. Fasada im je kompleksna,
prozori apartmana oštro štrče, a krov je prekriven crepom od drveta.
Može se reći da čitav kompleks izgleda postmodernistički sumanuto, a
najviše zbog oktagonalnog tornja koji se uzdiže visoko iznad krovova
apartmana.
Kopaonik je dobar izbor za budžetske skijaše, mada su cene ipak nešto
više nego u Bugarskoj. Varijanta je i Rumunija, ali je tamo još skuplje.
Tako da bi konačan zaključak mogao da bude da za jeftino, a dobro
skijanje ne treba ići u ski centre Istočne Evrope, već u Alpe, pre svega
u Francuske centre kao što je Le Grand-Bornand, gde ćete za male pare
dobiti prihvatljiv smeštaj, i čitavih 130 kilometara staza.
Ali, budžetska destinacija sa najvećim potencijalom u poslednje vreme je
Finska. Ski biznis se razvija ogromnom brzinom, postoji veliki broj
malih centara koji su idealni za porodice, a skijaši najčešće imaju
izbor smeštaja: hotel na stazi, ili brvnaru u šumi.
Izvor:
http://jovanat.wordpress.com/zimovanje/