FRANCUSKA - ski utisci


Detaljnije o Ski centima Francuske...

Sezona 2011.


 


Val Thorens (FRA) - Novi funitel u sezoni 2011 /2012.     Izvor: skijanje.rs
     10.
09.2011. - Ovaj 4. funitel u Val Thorensu će se sastojati od 2 serije po 2 kabine, svaka sa kapacitetom od 33 osobe. Nosi naziv "Thorens". Do vrha će stizati za oko 2 minuta, ostvarujući kapacitet od 1500 osoba na sat. Polazna stanica je na 2750, a izlazna na 2960 m/nv a visinska razlika je 210m. Dužina trase je 787m, maksimalna brzina 8 m/s.
     Polazna stanica je na vrhu sedežnice "Portette" a vrh novog funitela na grebenu prema Orelle-u. Proizvođač konstrukcije je švajcarski BMF. Završetak je planiran u decembru 2011. Vrednost investicije je oko 6 miliona evra.
     Ovaj lift će opsluživati 2 nove ski staze: crvenu - Les Asters i plavu - Le Chocard. Na Ski mapi Val thorens-a za 2012 ucrtana je trasa novog furnitela "Thorens" sa pripadajućim stazama.

Foto: remontees-mecaniques.net
Izvor: valthorens.com, ski-3vallees.net




Klikni na mapu za otvaranje kopletne ski mape Valthorens 2012.

 

  

 Ski reportaža: Les 3 Valees (FRA) - Posetite Val Thorens, nećete se pokajati
      Autori: YIBLEX, OGI 86 i drugari

     11.
04.2011. -Izvestaj je mozda preopsiran, ali je rađen u svrhu da čitaocima pruži što više informacija tj. da im pomogne u eventualnom odabiru mesta (aranžmana). Aranžman je bio preko Go2traveling.
    
VAL THORENS smo posetili od 12. - 19. Marta 2011. - Ogroman prostor u alpskoj nedođiji 150 km odlično povezanih staza. Izjednačen broj staza razlicitih težina predstavlja odličan izbor i za početnike. Manji broj (6) crnih staza, može biti zamerka boljih skijaša. 6 Gondola pokriva veliki deo skijališta. Sedežnice su starije generacije od onih na Kopu ali normalno funkcionišu i kreću se prilično brzo. Najveća prednost je dužina (i širina) staza. Posle 10-15 min penjanja sledi spust od nekoliko kilometara.... .
     Detaljnije, kompletan tekst i fotografije . . .

 

  

 

Les 3 Vallees, Val Thorens - Posle ovoga sve će da mi bude nekako sitno

 

     01.02.2011. Bili smo u 3 Vallees u periodu od 14 do 23 januara, smesteni u Val Thorensu ( sto bi toplo preporucio ako se ide u ovaj centar ).
     Put sam meni licno velika makljaza i gnjavaza ( predpostavljam zbog mojih dimenzija ), nisam oka sklopio sve do tamo. Stajanje u Albertwille u schoping nista vredno spomena niti potrebno,sve ima i u Sparu gore i nisu preterano razlike u cenama.
Gore smestaj ludilo, mala soba 3x3 za nas 4, jedva smo stvari spremili,znaci smestaj samo za preziviti ili ti prespavati.
Skijanje i staze nadoknadjuju sve tegobe puta i smestaja. Staze perfektne, francuzi rade maestralan posao,infrastruktura lepota, vreme raj,samo sunce,zadnja 2 dana nocu padao sneg ali nesto sitno,malo pophladno do -17 znalo da bude ali bez oblaka na nebu.
     Obavezno preporucujem odlazak u kuglanu navecer,tu smo se bas provodili pa posle u disco. cene zapadno evropske, par puta smo otisli na veceru u restoran i za nas 4 do 200eur vecera izadje. Sportski centar u centru isto vredan spomena ako ste za malo bazen ili ping pong tj malo druge rekreacije.

     Od dolina nisam samo u Courchevel stigao da se spustim,ostale sam sve vise manje proskijao, bas sam se trudio ali za pravu uzivanciju 10 dana je ono sto vam treba.

     Povratak duplo brzi nego dolazak,da li na psihisckoj baze ali eto.

     Centar je kolosalan i svako bi trebalo da ga poseti.

     Zakljucak: Prevoz i smestaj su muka ali kvalitet skijanja i lepota predela sve nadoknade tako da sam na kraju ostao odusevljen.

     Posle ovoga sve ce da mi bude nekako sitno

     Grazer - na Forumu


 

  


Ski reportaža: Les 3 Valees (Fra) - Kako smo mi uživali  Autor: Vladimir Petričević, Novi Sad

    
14.-23.01.2011. -
... šta reći o najvećem ski-centru na svetu gde je prosto nemoguće naći zamerku. Obeleženost staza prosto fascinira tako da je neka lagana priprema uz mape sa ovog sajta sasvim dovoljna da nema šanse ("ni teorijske") da se zaluta. Kada je zahladilo ratraci i ski-topovi su celu noć radili, a rezultati su bili više nego fenomenalni (nema leda na stazama) jer su staze svakog dana bile perfektno uređene. U Les 3 Valeesu se ništa ne prepušta slučaju, sve je dovedeno gotovo do savršenstva.

    
Detaljnije, kompletan tekst i fotografije . .

    


Evo izvestaja iz Val Thorens-a/Three Valleys

     21.01.2011. Bili smo u Val thorensu od 08.01. do 15.01. preko Ski Busa (Moj drugi put u Val Thorens-u). Momci su sve solidno organizovali, smestaj malo losiji, ali u skladu sa ocekivanjem za cenu aranzmana. Naravno, uzeli smo doplatu za sve tri doline i to vredi svaku paru.
     Dok smo se peli na planinu, sutuacija je izgledala dramaticna, snega u tragovima cak i preko 2000 metara. U Val Thorensu ga ima, ali vidi se da je bajat, da nije padao vise od dve nedelje.
     Prvi dan skijanja, jako losa vidljivost, tvrde, bolje reci ledene staze, shishti na sve strane, pogotovo za bordere, dobro samo za dobro pripremljene skijaske kantne. Predvece je poceo da pada sneg I tokom noci je palo izmedju 10 I 15cm novog snega taman za perfektan dan sa dosta suncanih interval. Leteli smo po Meribel-u I Courchevel-u, bilo je I prilicno dobrog freeride-a, totalno odusevljenje.
     Skoro celog treceg dana je padao jak sneg i u nizim delovima skijalista, pa je bila dobra prilika da se sidje i do Saint Martin-a. Tokom dana i noci je palo oko 20cm novog snega, u visim krajevima pogotovo na Cime de Caron-u mnogo vise. Dakle, epski dan za mene i sve freeridere koji su se zadesili na planini. Na Caron-u uglavnom debele skije preko 90 u struku i borderi. Video sam zaista puno profi ridera, ljudi voze na pola metra sirine, preskacu stene, kao na extreme filmovima. Izuzetno strme padine po nekoliko km netaknutog snega. Za mene je to bio vrhunac “karijere”. U momentu sam zaplakao od srece i uzbudjenja. Da napomenem da nije bezazleno, bila je izlozena zuto-crna zastavica, rizik od lavina je bio 3/5. Popodne sam otisao u Orrele, cetvrtu dolinu, koja takodje obiluje mogucnostima za freeride. Ma nevidjen dan, sto se kaze na pravom mestu u pravo vreme.
     Peti i sesti dan, topli suncani bas za uzivanje. Staze su bile perfektne, mada se sneg sa strane prvo raskvasio, pa onda i uhvatio ledenu koru, tako da su se mogucnosti za vrdanje sa staze suzile.
     Vredno je pomena i mesto sa Apre Ski zurkama La Folie Douce, ispod Le Plein Sud zice/staze u Val Thorensu. Muzika je po mom ukusu prekomercijalna, ali atmosfera je neverovatna. Mnogo razvaljenog naroda, golih do pola na prilicnom --, prskanje sampanjcem sa stage-a, bljuvaci vatre. Sve je prenaglaseno, ali sam ambijent gde se to dogadja, na 2700m, u okruzenim aplskim vrhovima je neverovatan, pa preporucujem da se I to check-ira nekog suncanog dana.

 

     Snowman - na Forumu
 


 

 

 


SVE VIŠE HRVATA OKUPIRA FRANCUSKA SKIJALIŠTA    Izvor: www.dalmacijaski.com



     21.01.2011. Pojedini članovi i prijatelji Dalmacijaski portala i ove su godine za svoju skijašku destinaciju u prvom tjednu ove godine izabrali francusko skijalište Puy St. Vincent i još jednom proveli tjedan dana uživajući u svemu što nudi ovo skijalište visoko u Alpama.
  
     Razlog izbora je, osim već provjerene kvalitete na skijaškim stazama te pristupačnog smještaja, prvenstveno bila i cijena cijelog aranžmana. Naime cjelokupni trošak svakog pojedinog skijaša od odlaska od kuće pa do povratka, iznosi manje od 300 eura, što je i više nego prihvatljivo za današnje stanje mnogih kućnih budžeta.

     Svi ti razlozi i dobra promidžba, uvjetovali su da je za razliku od prije pet godina, kada se hrvatski građanin svijećom morao tražiti na ovom skijalištu, ove godine veliki broj Hrvata upravo ovdje došao uživati u skijanju. Među njima bilo je i onih koje smo tu upoznali još prošle godine, poput petogodišnje Ane iz Splita i njene mame te brojne ekipe Bjelovarčana „predvođenih“ Crnim, ali i onih koji su ovo skijalište tek otkrili kao zagrebačko-sarajevska obitelj Nikolić.

     Veliki broj gostiju ove je godine, s nekoliko autobusa stigao i iz Srbije i Slovenije, a među njima i naš prijatelj Zoran Radulović sa portala Skijanje.rs.

     Četiri većinom sunčana dana, jedan snježni i jedan malo kišni dan koji je poslužio za vježbanje skijanja po mokrom snijegu i ledu, 70 km uređenih staza, brojne sjedežnice i vučnice, među kojima i dva nova četverosjeda, bili su prava prilika da skijaši provjere sve svoje sposobnosti, neskijaši proskijaju, a najmlađi steknu vrijedno iskustvo.

     Dio ekipe jedan je dan, jer ski karta omogućava svaki dan skijati na nekom drugom obližnjem skijalištu, proveo na 220 km staza u Les deux Alpes. Za njih je to bilo posebno iskustvo, a malo ambijenta sa ova dva skijališta prenosimo vam na slijedećim fotografijama.

     www.dalmacijaski.com/novosti/aktualnosti/1009-dalski-i-ove-godine-u-francuskoj


    

 





Spomenik britanskom alpinisti i straživaču Edward Whymper (1840-1911)
koji je prvi 1865. god. napravio uspon na cuveni vrh Matterhorn.
Spomenik se nalazi na putu od Briancona prema Gapu, u mestu
L'Argentière-la-Bessée u kome se skreće ka Puy Saint Vincentu.

 


 Isola 2000 (FRA) - Sve je ispalo dobro da bolje nije moglo!
    
18.01.2011.
Mislim da je odluka da prvo skijanje u inostranstvu bude Isola 2000, bila pun pogodak!!! Poredeći sa Kopaonikom, staze su za nijansu strmije ali su znatno duže, meni se učinilo skoro duplo duže. Skijanje je vrlo prijatno jer svi vrhovi su dobro povezani. Mapa je vrlo precizna, nema opasnosti da se zagubiš negde. Nije bilo gužve uopšte, osim za vikend kad iako je bilo dosta skijaša, jedino se za gondolu čekalo malo (ne uhvatiš je čim uđeš nego drugu ili treću).

Put: Ka Isoli smo putovali baš dugo, zbog gužve na granici i stigli smo tamo za 26 sati. Naši vodiči Caja i Bronson su nam sve objasnili pre dolaska. Čega ima čega nema, šta da radimo, šta da ne radimo, ogovarali na sva manje, više i vrlo glupa pitanja. Dok, recimo našim cimerima koji su bili u drugom busu niko ništa nije rekao.

Dan I + II + III: Dan sunčan, staze savršene (što je kapiram uobičajeno za FR), napadam plave staze i naravno odmah se penjem na vrh da vidim more, ali neće da može, zakloniše ga oblaci. Bila sam iznenađena kako sam se dobro snašla na stazama Isole, koje jesu za nijansu strmije - većina plavih je kao crvene na Kopu, dok su crvene kao crne na Kopu. Crne staze su super, široke, opeglane savršeno i samo po neko račvanje crne ostave onako u hupserima za znalce. To je baš za znalce, visoki hupseri, skroz neutaban sneg. Naletela sam na jednu crvenu takvu i pokušala da pređem, što sam nakraju i uspela sa skijama u rukama, zahvaljujući mom kukavičluku i lošoj kondiciji.

Odabrali smo jednu crnu stazu i samo nju skijali jedno 4 puta. Nas troje sami na stazi. Staza crna, ali vrhunski opeglana i široka. Nisam ja neki znalac, kad je gusto skijam na repovima, moj stil skijanja je "nakaradno", ali sam uživalac veliki.

Dan IV: Francuzi svakog dana perfektno srede staze sa 10 velikih ratraka (koliko ih mi izbrojasmo sa prozora). Tog dana je padao sneg, što je neočekivano za planinu u Jauaru. Probali smo da skijamo, ali nije išlo, sneg je tako vejao da nije moglo uopšte da se skija.

Dan V: Pada kiša! I onda smo se posvetili ostalim aktivnostima i pogodnostima koje ovaj mali centar pruža. Tu je tržni centar sa desetak sportskih radnji u kojima prodaju dobru najnoviju opremu po paprenim cenama. Tu je igraonica, dve prodavnice "Sherpa" od milja zvane šerpa i šerpica, par pekara i kafić "Le crocodil", zvani Krokodil! Žurke u krokodilu su Ok. Puštaju našu muziku, jer u periodu kad skibus vodi za Islu većina skijaša su Srbi. Mada blejaža u sobi je mnogo bolja, vino je jeftino i može da bude vrlo veselo. Otkrila je drugarica da i u Isoli postoji jedan mali Spa centar, malo iznad hotela i vidi se sa puta, ali nismo bili.

Dan VI: Lepo vreme i mi htedosmo u Auron, ali avaj zakasnili smo par minuta i ništa od toga. Dakle ako oćete za Auron iz Isole i obrnuto nemojte nikako da kasnite ni minut, ni 2, ni 3. Bilo je lepo i u Isoli, mada je sneg bio šaren, gde je sunčano raskašan i dosta mokar, a u hladovini led. Otkrili smo gore na vrhu koji je skroz levo neki bunker, kamen ploču i da je tu granica Italije i Francuske.

Dan VII:Brzo jutarnje sređivanje sobe, check out. Kasnije su nam vozači u busu rekli da je skibus najkorektnije udruženje, da neke agencije naprave dogovor sa ovima iz hotela da naplaćuju chech out i posle dele keš. Posle mali odmor u Nici, imali smo 5 sati, šetali do Meka pa do starog grada i onda nazad. Bilo je jako prijatno, poslr planine i snega malo uživati u morskom vazduhu. Posle smo od Nice do BGD stigli za 18 sati, jako brzo prelazili granice i za brzo stigli.

Uživala sam, putovala sam sama, ali društvo i cela organizacija ski busa je bila savršena. Kako su nas u skibusu uklopili po sobama bolje nisu mogli! Staze nisu tako strašne kao što sam se plašila. Sve je ispalo dobro da bolje nije moglo!!!

     sunCica - na Forumu


 

 


 

Ruski snobovi osvojili Alpe      Izvor: www.novosti.rs        Branko VLAHOVIĆ


     Mondensko francusko zimovalište Kuršavel i ove godine udomilo parajlije sa prostora bivšeg SSSR. Bunde od 90.000 evra, čizme 3.000 evra, skije za 85.000 evra


     15.01.2011. Moskva - Parajlije i snobovi iz bivših sovjetskih republika a sada samostalnih država i ove godine su prvu polovinu januara proveli u francuskom mondenskom zimovalištu Kuršavel u Alpima. Po uskim planinskim putevima žurili su u svojim skupim „bentlijima“ i sportskim „mercedesima“, punili papreno skupe restorane i kafiće. Ruski je i ove godine u Kuršavelu bio glavni jezik.

      Ovo francusko mondensko zimovalište je mesto takmičenja novokomponovanih ruskih parajlija i njihove razmažene dece. Boravak u Kuršavelu je samo jedan od simbola tog novog staleža, a prestižni status neki su učvrstili kupovinom vila u francuskim Alpima.

     Hit proteklih godina je bila priča o ruskom bogatašu, i uz to neženji, Mihailu Prohorovu, koga je francuska policija i privodila pod sumnjom da se bavi podvođenjem prostitutki kada je primetila da za njim ide čopor mladih i lepih „dama za pratnju“. Prohorov je kasnije pušten, ali je intrigantna priča ostala.

     Ove godine „glavna zvezda“ je Ukrajinac Viktor Pinčuk, inače zet bivšeg predsednika Leonida Kučme. On je u Kuršavelu slavio rođendan, za njegovih trista gostiju postavljen je ogroman šator u centru mesta, kao nesvakidašnja atrakcija angažovani su članovi poznatog cirkusa „Solej“ i Kristina Agilera.

      Pinčuk je za ovo slavlje potrošio između dva i pet miliona evra, kako tvrde novinari u tekstovima objavljenim u lokalnoj žutoj štampi. Ono što nije nagađanje i trač je Pinčukovo mesto (200) na listi najbogatijih u svetu, prema procenama časopisa „Forbs“.

     Pinčuk nije usamljen u organizovanju ovakvih zabava u kojima kao gosti nastupaju poznata imena. Oligarsi rado dovode u Kuršavel velike ruske zvezde koje pevaju za veliki novac na njihovim privatnim žurkama.

     Domaćini se trude da udovolje bogatim gostima. U radnjama se nude bunde od 90.000 evra, čizme za 3.000 evra, torbe za 2.500 evra... Tu su i skije ukrašene brilijantima za 85.000 evra.

     Deca parajlija koja se nisu umorila od pića i noćnog života organizovala su takmičenje u skijanju pod nazivom „Kup milionera“.Skijanje je „obično“ ali se skijaši od ostalih razlikuju što preko skijaških kostima imaju majice sa natpisom - „Milioner“.

     Interesantno je da među gostima iz Rusije ove godine nije bilo političara i njihovih porodica. Očito je da je ministrima jasno da Putin ne voli ovakvo ponašanje i da bi pojavljivanje u Kuršavelu za mnoge bilo opasno, bar što se tiče političke karijere.


TROŠE BEZ STILA
     I ovogodišnji „sajam snobova“ u Kuršavelu nije mogao da prođe bez Petra Listermana, moskovskog Jevrejina, koji ima agenciju koja posreduje između bogatih muškaraca, sa jedne, i lepih devojaka, sa druge strane. On je jedan od retkih koji se žalio na ovogodišnja događanja jer je izjavio da je „nivo u Kuršavelu snižen pošto je previše onih koji su lako pokrali novac, ali nemaju stila i ne znaju kako da ga troše“.

 


  Paradiski (FRA) - mala foto reportaža
    
24.12.2010. S
like i komentari na njima govore sve.... Slike poslao Darko J.

 


 

  Mont Blan...


  

 


 


  Nema skijanja bez Alpa!     Izvor: Novosti.rs  Piše: Jelena Subin

      Sa najmodernijim skijaškim centrima, Francuska i ove zime čeka hiljade turista iz cele Evrope. Dominira dolina Morijen. Pogodno za porodice.

     09.12.2010. - Kada neko pomene raj za skijaše, odmah se pomisli na francuske Alpe.

     Zemlja u kojoj se proizvodi više od 370 vrsta sireva, u kojoj svako hvali svoju regiju i penušava vina, spremna je da i ove zime prihvati i ugosti najveći broj skijaša iz cele Evrope. I dok najpoznatije planinske doline već imaju ”svoje” skijaše, Alpi su ”izrodili” još nekoliko lepo ušuškanih i romantičnih skijališta, koji mogu u potpunosti da zadovolje apetite i najzahtevnijih ljubitelja zimskih sportova.

     Među njima, prva na listi jeste dolina Morijen. Autentičan duh Francuske, uz samu granicu sa Italijom, probudiće maštu kako vrhunskim skijašima, tako i deci i početnicima. Ovaj, uglavnom, porodični rizort osim dobrim stazama turiste privlači i izuzetno povoljnim cenama.

     Problemi sa stazama u Francuskoj gotovo da ne postoje. Sve su vrhunski ”ispeglane”, a na mestima na kojima je malo snega, što nije česta pojava, ski-centri su obezbedili prskalice sa veštačkim snegom. Ništa nije prepušteno slučaju, i sve je urađeno kako bi borderi i skijaši uživali.

     Dolinu Morijen najviše posećuju porodice, jer su vanskijaške aktivnosti raznovrsne, naročito za decu. Od škole skijanja, obdaništa, igrališta i animatora do raznih radionica u kojima se najmlađi zabavljaju. Postoje staze za motorne sanke, a prelepu prirodu Savoje turisti mogu da posmatraju iz vazduha - iz paraglajdera. Ljubitelji leda imaju na raspolaganju klizališta, ali mogu i da se penju uz zaleđene vodopade.

     Nedaleko odatle (u Francuskoj su sva skijališta relativno blizu, zbog izuzetno dobro organizovanog prevoza) nalazi se i jedan od najvećih ski-centara Le Sibel. Sa više od 300 kilometara staza obuhvaćeno je šest oblasti: Sent Kolomban, Vilard, La Tosuar, Sent Sorlin d’Arve, Sent Žan d’Arve i Le Botijer. Le Sibel u suštini čine četiri skijališta, koja su povezana u veliki ski-centar.

     Francuzi su se svojski trudili da svoj hedonizam prenesu i na turiste. Planinski kafići, uređene barake i male drvene kuće su bezmalo na svakom koraku. Tu se, po povoljnim cenama, može napraviti predah od skijanja.

     Skijalište Le Sibel karakteristično je po svoja tri šiljka, koja čine vrh Le Aguvil d’Arve (3.510 m). Smeštaj u ovoj oblasti vrhunskog je kvaliteta. Apartmani su izuzetno prostrani, uglavnom četvorokrevetni, šestokrevetni i osmokrevetni sa kuhinjom i kupatilom. Pojedini apartmani imaju i dva kupatila. Većina hotela i apartmana u svom sklopu ima bazen, saunu i đakuzi.

     Le Sibel, za razliku od drugih širom Alpa, nema visokih zgrada. Ovde su građeni niski objekti, u kamenu i drvetu. Sve to doprinosi lepoti i toploti ovog mesta. Ono što je najbitnije za skijaše jesu žičare. Na njima nema gužvi, i sve funkcioniše skoro besprekorno. U ovom ski-centru nema gondola, ali žičare uspevaju da zadovolje dnevne potrebe.

     I dok Francuska svojim šarmom privlači i sebično čuva turiste, pravi ljubitelji skijanja složiće se u jednom: Nema skijanja dok se štap ne zabode u francuske Alpe.

KAKO STIĆI
     DOLINA Morijen je na samo dva sata od aerodroma Sent Egziperi u Lionu i od Grenobla. Ukoliko neko krene automobilom, putevi D 1006 i A43 vode do ovog skijališta. Postoji mogućnost da ovde doputujete i vozom.

INFO
     * MORIJEN: Sedmodnevni smeštaj u apartmanu i šestodnevni ski-pas koštaju oko 200 evra. * POSTOJE dva snoubord parka i 105 staza. Od toga, 21 zelena, 43 plavie staze, 37 crvenih i četiri crne.
 

 


  Paradiski (FRA) - Na vrhu skijališta Les Arcs
    
06.12.2010. Sa Ski-busom u ski oblasti Paradiski na vrhu skijališta Les Arcs. Jedan od najlepsih dana skijanja, super staze, super vreme...

     Moca


       Isola 2000 - Auron (FRA) - ko god ode tamo nece pogrešiti.
    
06.12.2010. U Auronu su staze siroke i jako duge, sire nego u Isoli i za nijansu su bolji ski liftovi. Ono sto sam primetio kao manu je da je smestaj daleko od staza i da se ide gondolom (nije mnogo daleko ali smestaj ipak nije na stazi kako je inace u FR). Sto se zelenih staza tice, centralna staza je jako blaga a izrazito je siroka i pokrivena 4-orosedom u centralnom delu (brzo i idealno za pocetnike) a u gornjem delu koji je takodje blag dvosedom u koji ja jedva stanem. Takodje sa jednog od vrhova ide duga plava staza za drugi ili treci dan tako da je za pocetnike ok. Cini mi se da ta sirina staza opusti ljude pa brze proskijaju.
     Posto sam ja spavao u Isoli zaista ne znam kakav je bio provod u Auronu ali sumnjam da ima necega osim restorana i ponekog kafica ali sve je to uglavnom prazno a preskupo za neki ozbiljniji provod, jedino ako se ljudi iz busa organizuju.
     Ponavljam da ko god ode tamo nece pogresiti, bio smesten u Isoli ili Auronu, nema boljeg a jeftinijeg skijanja, to potpisujem. Suncice, ne znam koliko volis skijanje, ja sebe smatram opsesivnim skijasem ali kada zamenis Kop Francuskom treci ili cetvrti dan obicno mi skije sluze da odem do nekog kafica na stazi i izlezavam se tako da je dobar savet da ne preterujes jer se ligamenti previse umore, pada koncentracija...
     I jos nesto da napomenem, nemojte da se igrate sa osiguranjem, znaci neophodno je da uplatite putno osiguranje sa skijaskim rizikom jer je svaka povreda plus voznja sankama papreno skupa. Prosle godine se jedna devojka koja nije uplatila putno osiguranje sa skijaskim rizikom preko agencije povredila drugi dan i samo ju je sreca spasila da je doktorka Francuskinja htela da uzme Francuski jednodnevni pass sa uracunatim osiguranjem i posteti je globe od 400 i vise evra.
     A vi napisite vasa iskustva i kako ste se proveli.


     crci - na Forumu


     Isola 2000 (FRA) - u Isoli sam doziveo zimovanje zivota.
    
16.11.2010. Do sada sam bio dva puta u Fr, prvi put u 3D (Les Menuires) sa drugarima a prosle sezone sa devojkom i jos jednim parom u Isoli. Moram da napomenem da sam isao u drugoj polovini marta i uhvatio morsko sunce dok je sneg bio pristojno cvrst veci deo dana. Sta da vam kazem, u Isoli sam doziveo zimovanje zivota. Iako je 3D neprevazidjena sto se tice staza i citave grandioznosti, iako Kopaonik ima svoje cari, Isola je tako opusteno mesto da nemam reci, pravo mesto za odmor, skijanje i uzivanje.
     Odlicne i super sredjene staze, citavo mesto je dolina tako da nisam osetio ni dasak vetra, ima drveca (ne bas kao na Kopu ali...), jeftino u poredjenju sa 3D (u 3D coca-cola 5 evra, Isola 3 evra, kafa 2,5 evra, jeftino kuvano vino, happy hour i to sve na samoj stazi, rucak 30 prema 20 evra itd.). Da dodam da me je Auron odusevio, odlican je, cak i bolji od Isole ali je smaranje put autobusom tako da sam isao samo jednom. Jos jedan faktor je da je drustvo u autobusu bilo super, extra ekipa. Isola je bliza od Tri Doline, jeftinija je, a poslednjeg dana je i poseta Nici (jos jedan lep detalj).
     Ipak i pored ovog iskustva mislim da prvi odlazak u Francusku treba da budu Tri Doline jer je to neki novi svet, kao da nije na onoj planeti na kojoj mi od rodjenja zivimo. Pa ako vise ne budete imali prilike da odete, svakako ste najvece cudo videli. Posle toga zavolite skijanje u Francuskoj.
     Ukoliko neko misli da je Isola losa, takodje se grdno vara i to ne treba propustiti, pogotovu ako je godina slow i ako se nema bas para.
     Ja ove godine idem u Tignes (i naravno Val D'Isere) ali na zalost januara (takav je posao, ni ja ga ne volim ), to je odluka od prosle godine, a necu se smiriti dok ne obidjem sva veca skijalista.
Pozdrav!

     crci - na Forumu


Isola 2000 (FRA) - Isolu je tesko porediti sa Kopom.
    
15.11.2010. Isolu je tesko porediti sa Kopom, pretpostavljam i sa Val T. Tamo ces naci nekih 120 km staza (Auron 130) i to je to. Preko puta hotela u kome su smesteni svi koji odavde idu se nalazi nesto sto podseca na trzni centar i tamo je sve. Sva "desavanja" su tamo. Unutra ces naci prodavnicu, par kafica, restorana, apoteku, nekoliko radnji sa ski opremom i ski rent.
     Dobra stvar u celoj prici je blizina Nice do koje moze da se skokne za 1e. Znaci postoji mogucnost organizovanja odlaska do Nice i Monaka posle skijanja sa nocenjem u nekom jeftinom hostelu u Nici i povratka ujutru na skijanje u Isolu.
Na Kopu imas mnogo manje staze, ali mnogo vise provoda, dok je ovde sve obrnuto. Uz dobro drustvo bih uvek izabrao Isolu i Auron pre Kopa!

     misabg - na Forumu


Val Thorens (FRA) - Cime Karon sa novim panoramskim kabinama
    
11.10.2010. Cime Karon žičara je najveća ski instalacija kako u Val Thorensu tako i u celoj ski oblasti Tri doline (Les 3 Vallees). Osim svojim impresivnim tehničkim mogućnostima, sistem obezbeđuje pristup istoimenom legendarnom planinskom vrhu. Dostiže visinu od 3.200 metara i sa kojeg se pruža neverovatan pogled na više stotina okolnih vrhova.
     Instalacija je duga je 2,1 kilometara i obuhvata visinsku razliku od skoro 900 metara a kreće se prosečnom brzinom od 10 metara u sekundi i može odjednom da primi 150 putnika.
     Kratak istorijat:
     - 1982: Cime Caron je izgrađen, i sa kapacitetom 150 mesta, bila je najveća žičara na svetu
     - 1997: Renovirane i adaptirane kabine.
     - 2007: Polazna stanica redizajnirana u tipičnom Savojskom stilu (drvo i kamen), sa niz novih usluga koje se nude (pristup za invalide skijaše, pokretne stepenice, toaleti ...)
     - 2010: Visoka udobnost, prozori zamenjeni novim, velikim panoramskim.
     - SETAM (Tarentaise-Maurienne ski-lift kompanija) finansijski uložila gotovo 700.000 €.

Detaljnije o Skijalištu 3 Doline ...




Sezona 2010.


27.02.2010. Članovi Skibusa na Les 2 Alpes glečeru
    Članovi Skibusa se trenutno nalaze u Francuskom skijaluštu Les 2 Alpes, u okviru svog jedinstvenog programa ski & swim. Nakon boravka na moru u Italiji u Lido di Jesolo-u, obilaska Venecije, Verone i jezera Lago di Garda stiglo se u ski centar Les 2 Alpes.
     Pored skijanja na istoimenom glečeru, članovi udruženja upražnjavaju i mnoge druge sportsko - avanturističke aktivnosti koje su u letnjem sadržaju ski centra. Detaljnije o tome možete videti na fotografijama koje nam ekskluzivno šalju.










 


21.02.2010. Tri doline - Les Menuires
    Ja sam bila u grupi 16.-23.01., ski bus, LM.
    Put je trajao 26 sati, ali neverovatno da nikome nije teško pao, valjda zbog odličnog auto-puta. Bila sam za to da idemo kolima, ali sad svima savetujem da se ne cimaju već slobodno krenu busom.
Smeštaj je dosta skučen, što ako je dobra ekipa nije neki problem, svidelo mi se što ima sudo-mašine i ok uslova za pripremu klope, koja je po restoranima preskupa. Recimo, jutarnji omlet je bio na stazi 15 eura, pica u VT 17, palacinke 7-8,... Mi smo pravili sendviče za stazu .
    Wc i kupatilo u apartmanima su odvojeni, korisna stvar, i za 4-oro kamoli 6-oro ljudi.
Položaj LM-a je možda najbolji za skijanje u sve tri doline, jer je centralni.
Nama je bilo 120cm snega i 6 od 7 sunčanih dana, neopisiv doživljaj i iskustvo! Za tih 7 dana skijanja napredovala sam kao na 6 Kopaonika, svi mi, a koštalo nas je isto.
     Nekom je falio lud noćni život (koji u januaru nije neki ni u VT), radila je jedna diskoteka i neki bowling klub i to je to.
Zato je na vrhu Pecklet-a (to je jedna žica u LM) svakog dana bilo after-ski okupljanje koje je super fora, posebno kad je sunčano vreme. Neki dj pušta odličan fanki-džez, ljudi đuskaju u pancericama na stolovima i oko njih, crnja svira saks,... Onda svi lagano niz padinu, pa ko preživi .
Bitna prednost LM-a: brdo La Masse s desne strane, sa odličnim crnim i crvenim stazama, praznim za jutarnje razgibavanje.
Bićeš tužan kad se vratiš.

flutter - na Forumu
 


15.02.2010. Duškovi ski video zapisi iz Tinja, Val di Zera i Zeneve
     27.04.2009. Dusko nam je pripremio video zapis iz Tinja, Val di Zera i Zeneve. Film se sastoji od 5 video klipova. Nalaze se na sledecim adresama:
Video 1: http://www.youtube.com/watch?v=rlkaQsnC2Kk  (alternativni link http://opacic.blip.tv/#3241117 )
Video 2: http://www.youtube.com/watch?v=V9w3tZu7BmQ  (alternativni link http://opacic.blip.tv/#3240594 )
Video 3: http://www.youtube.com/watch?v=S1L-iDKtSUY      (alternativni link http://opacic.blip.tv/#3239634 )
Video 4: http://www.youtube.com/watch?v=GSmHMYpGgOQ  (alternativni link http://opacic.blip.tv/#3239291 )
Video 5: http://www.youtube.com/watch?v=qwGiW-vFmk0       (alternativni link http://opacic.blip.tv/#3238361 )
 


29.01.2010. Les 2 Alpes - Francuska (15.-24.01.2010)

 

                                          - Reportaža: Vladimira  Petričevića           Album sa fotografijama na Galeriji sajta....
 

     Put Francuske i ski centra "Les 2 Alpes" krenuli smo iz Beograda oko 15.30 časova, a stigli smo sutradan oko 15 časova. Put nas je vodio preko Hrvatske, Slovenije (gde smo primili grupu slovenačkih putnika), Italije i uz par obaveznih pauza stigli smo u Francusku i "Les 2 Alpes", mestašce udaljeno nekih 60km od Grenobla. Sam put i nije toliko naporan jer se veći deo puta (preko 90%) putuje modernim auto-putevima, vodiči su ljubazni, šoferi sjajni, ali ponašanje slovenačkih turista u autobusu je kriminalno. Pored toga što su kasnili tako da smo ih u Ljubljani čekali puna dva sata, uneli su enormnu količinu "cujke i cvičeka" i u autobusu je zavladala dernjava koja baš i nije bila po ukusu većine putnika, čak i slovenačkih. Ljubazne molbe da se malo utišaju nisu pomagale sve dok nije ustao neki dasa od 190cm i jedno 110kg i uputio ljubaznu molbu grupi pijanih slovenaca i slovenki da se "ugase i izvade baterije" sto je na opšte odobravanje celog autobusa urodilo plodom. Očigledno je da su naša bivša braća "pobegla sa Balkana, ali Balkan nije pobegao iz njih".

     No, posle ove neprijatne epizode, put je protekao bez problema i u prepodnevnim satima stižemo u mesto Briancon (Francuska) gde je bilo predviđeno snabdevanje sa hranom u lokalnom hiper-marketu. Potpuno bespotrebno jer u "Les 2 Alpes" postoje dva marketa ("Spar" i "Marche" koji je naša preporuka), a "Marche" ima čak i povoljnije cene od onog u Brianconu. Dakle, svi koji planiraju snabdevanje u lokalnim marketima "Les 2 Alpesa" neka obrate pažnju da je "Marche" povoljniji od "Spara", nešto skuplji od naših hiper-marketa u Srbiji, ali su cene pristupačne. Izbor hrane i pića je enorman, a jedino su sirevi dosta skuplji nego kod nas tako da treba imati na umu ovu informaciju.
     "Les 2 Alpes" (1650m) je klasično alpsko mesto smešteno između "dva brda" gde arhitekturom preovladava drvo, ali ima i par hotela koji odudaraju od ovog ambijenta. Primetili smo da mnogi hoteli imaju čak previše staklenih površina, kako neko reče: "Kao da je građeno za morski, a ne za zimski ambijent".
      Mesto ima dve paralelne jednosmerne ulice (glavnu "Avenue de la Muzelle" i "Rue des Sagnes"), a u glavnoj ulici se nalazi gro restorana, pabova, kafića, prodavnica suvenjira i ski-opreme, butika,..., prosto rečeno tu su sva dešavanja, dok je druga ulica mirnija i u njoj je centralna turistička agencija, autobuska stanica, izlazi na skijališta, klizalište, otvoren bazen,... Cene su šarolike, a oni koji planiraju kupovinu ski-opreme - neka zaborave. Sve to isto je daleko jeftinije u Srbiji. Nas je još zatekao i onaj novogodišnje-božićni ambijent sa osvetljenim jelkama, ukrasima, svetlećim lampionima i ostalim prazničnim koloritom, tako da je svaki naš večernji izlazak bio dodatno vizuelno obogaćen.

     Bilo je malo čudno da su nas po prijemu bukvalno "razbacali" po hotelima tako da gotovo niko od putnika iz Srbije nije bio u istom objektu. Verovatno imaju loša iskustva sa grupama turista pa žele da spreče okupljanja i žurke. Mi smo u svemu ovome sjajno prošli, uplatili smo dvokrevetni studio koji je trebao biti veličine 13m2 ("Les Residences 1650"), a dobili smo ogroman moderno opremljen četvorokrevetni apartman u hotelu "Les Quirlies" sasvim na kraju mesta, a "crvena" gondola "Telecabine du Diable" nam je bila na par koraka od hotelske skijašnice što je bilo idealno kako za polazak tako i za povratak posle celodnevnog skijanja.

     Ovom gondolom smo se penjali na 2400m, a onda smo koristili četvorosed koji "diže" na 2813m, tačnije na vrh "Tete Moute". Sa ove tačke izbor staze za skijanje je višestruk, dakle može se skijati odmah tu dole na klasičnoj "crnoj" stazi Diabli ili se može spustiti prema "La Touru" (2600m) što je neki centar događanja i odatle se može praviti izbor da li ići na "Glacier" (3400m) pa dalje "metroom" ispod zemlje na 3421m i ratracima na 3669m. Može se izabrati jedina "crna" staza na ovim visinama "La Fee", a tu je i "Snowpark" sa raznoraznim sadržajima za one koji žele malo više adrenalina u krvi.
     Rekao sam jedina "crna" staza, jer ih gore više nema već preovladavaju prave "livade" , ali nemojte se zavaravati da nema padina i za one koji vole nešto strmije staze. Prave "crne" staze ("Diabla" i "Valentin") se nalaze na brdu odmah iznad mesta, dakle na visini od 1650 do 2100m, što može razočarati ljubitelje extremno strmih staza jer neće biti i na glečeru i na svojim omiljenim stazama. Inače, celo brdo iznad mesta je prepuno kratkih "tanjira" i blagih staza za decu i početnike, ali spuštanje sa 2100m (vrha brda) do hotela može biti samo stazama Valentin i Diabla. Ostatak se ne sređuje ratracima pa treba biti baš oprezan na ovim dvema stazama, posebno kada noge postaju teške posle celodnevnih napora. Za one koji slabije skijaju Francuzi su ipak napravili rešenje u vidu pravih ski-puteva kojima su ispresecali čitavo skijalište. Ti ski-putevi su blagi i vode cik-cak putanjama duž planine da bi se završilo u samom "Les 2 Alpesu", ali ne zaboravite da Vas na par mesta čeka i malo "veslanja", pa ko voli ili mora...

     Organizacija ski-centra je dovedena do savršenstva. Staze su perfektne (tvrde i ravne bez leda, a ovaj kvalitet zadržavaju čitavog dana), žičare rade između 09-17 časova, infrastruktura odlična,..., jednom rečju "Les 2 Alpes" je idealno mesto za svakog skijaša, a posebno bih istakao ljubaznost domaćina koji baš nešto i ne barataju engleskim jezikom, ali ne propuštaju da Vas pozdrave na francuskom jeziku čak i kad sedate na "žicu". Gorska služba je bila poprilično aktivna jer je bilo dosta povreda na stazama. Povređeni se gotovo trenutno "pakuje" u korito iza ski-sanki kojima ga prevoze do mini-heliodroma, a onda helikopterom do bolnice. Na stazama ima više malih ograđenih heliodroma, a ova nezgoda košta: 760 evra helikopter, 160 evra pregled i 160 evra intervencija (manja). Ali "ne brinite", ako ne daj Bože dođe do toga, sve pokriva osiguranje koje Vam obezbeđuje agencija!?! Tako nam je rekla povređena (koleno) slovenka iz naše grupe.

     Na celom skijalištu ima nekih 5 restorana, a cene su poređane baš kao i visine na kojima se nalaze. Pivo je na 2100m 2.7 evra, na 2600 7 evra,... Mi smo pauzu uglavnom pravili na 2600m (nosili smo u rancima sendviče, pivo i sokove koje smo kupovali u "Marcheu"), a u restoranu smo uzimali uglavnom pomfri i neki od kolača (lepša polovina). Izbor hrane je velik, ali posle pauze treba i skijati, tako da smo uzimali uvek nešto lagano.
     Povratak u hotel je bio obično oko 16.30 časova (osim srede kada se vreme pogoršalo već negde oko 13.00 časova), a vraćali smo se gondolom "Jandri Express" koja vozi sa "La Toura" (2600m) u samo mesto "Les 2 Alpes" na 1650m. Išli smo gondolom jer noge posle celodnevnog skijanja nismo više osećali, premda smo primetili da oni koji idu "ski-putem" imaju jednu deonicu od 100-nak metara "veslanja" što može biti pravo mučenje. Ovako je elegantnije, na glečeru skijamo dok "ne popadamo", a onda se dovezemo do hotela bez bespotrebnig napora i gužve.
     Ono što nas je posebno fasciniralo je pravi prirodni sneg (za razliku od onog veštačkog leda na našim skijalištima) i sunčano vreme koje je dalo posebnu lepotu alpskim vrhovima koji okružuju ceo ski-centar.

     Na kraju hteo bih da se zahvalim našem najvećem ski-portalu (www.skijanje.rs) preko kojeg smo došli do informacije o akciji "FRANCE SKI EXPRESS", vozačima "Laste" koji su ovaj veliki put odradili kao vrhunski profesionalci i naravno agenciji "Eurojet" (posebno poslovnici u Novom Sadu) koji su jednostavno pokazali - KAKO SE TO RADI!

     Do sledeće godine i nekog novog "ski-ludila"!

     Vladimir Petričević, Novi Sad


25.11.2009. Tri doline - Snežna atrakcija u Alpima

Izvor: Dnevne novine "Press"
     Francuski Alpi, jedna od najatraktivnijih zimskih destinacija, plene svojim uzbudljivim stazama, bogatim sadržajima u skijalištima, ali i odličnim noćnim provodom.

     Francuski Alpi, dom svih zimskih sportova, i ove zime su najprivlačnija skijaška destinacija u Evropi. Snežni vrhovi s ledenim formacijama čine ovaj region slavnim zbog neverovatno uzbudljivih spustova, puderastog snega, ali i jednako fascinantnih gradova koje vredi istražiti, poput Anesija, koji se nalazi na spektakularnoj tački okruženoj planinama s oštrim vrhovima i na obali blistavog jezera, ili elegantnog Grenobla, nesporne prestonice Alpa. Agencija „Džoli travel" za sezonu koja je pred nama ima veoma bogatu ponudu za ovu elitnu svetsku skijašku regiju. Aranžmani su sedmodnevni, od decembra do aprila, a cene, u zavisnosti od smeštaja (apartmani ili hoteli) i lokacije, kreću se već od 229 evra.

Val Thorens
     Skijaški centar Val Thorens odlično je polazište za ljubitelje „lutanja" brojnim skijalištima Tri doline. U odnosu na druge centre, nalazi se na najvećoj nadmorskoj visini 2.300 m. Od njega se lako skijama dolazi do Les Menuires & St. Martin de Belleville, Méribel - Mottaret i na kraju još u mondenski deo Courchevela. Pogodno je za bavljenje svim zimskim sportovima. Nudi i bogate apres-ski sadržaje: tenis, fudbal, skvoš, stoni tenis, fitnes, saune, zabavni park za decu, bioskope... Sam Val Thorens je specifičan po tome što su po gotovo celom gradu napravljene uske, ograđene i snegom pokrivene staze koje idu paraleleno sa ulicama i koje skijašima entuzijastima omogučavaju šetnju gradom na skijama.

Les Menuires
     Smešten na planini Reberty na nadmorskoj visini od 2000 metara podseća na skijalište iz snova. Ima savršenu lokaciju jer od njega može skijama da se krene nagore prema Val Thorensu i nadole prema Miribel. Udoban smeštaj u ovom ski centru nude apartmani Maeveles Valmonth i Belambra VVF Les Mameau Des Airelles. Smešten na planini Reberty na nadmorskoj visini od 2000 metara podseća na skijalište iz snova. Ima savršenu lokaciju jer od njega može skijama da se krene nagore prema Val Thorensu i nadole prema Miribel.

Meribel - Mottaret
     Između Val Thorensa i Courchevela nalazi se Meribel - Mottaret ski centar. Ovo zanimljivo alpsko selo sagradio je Škotlanđanin Piter Lindsi 1938. godine u saradnji sa skijašem Emilom Alaisom (osvajačem bronzane medalje na Olimpijadi 1936. godine). Mesto je osmišljeno kao mali raj za skijaše, zbog čega je postao jedan od najposećenijih zimskih centara na svetu.

Chamonih
     Jedinstveni skijaški centar u podnotju Mont Blanca - najvišeg vrha Evrope. Svojom tadicijom, gostoljubivišću, brojnim restoranima i bistroima, sportskim i kulturnim aktivnostima, čini jedinstveni zimski centar u svetu. Chamonix je grad sa 10000 stanovnika. Svoj mondenski duh je u potpunosti uklopio sa tradicionalnom atmosferom. Domaćin je prvih zimskih Olimpijskih igara. Nalazi se na nadmorskoj visini 1.035 m u samoj kotlini reke Aure.
     Sa juga dominira planinski masiv Mont Blanc (vrh 4.807 m), na severu se uzdite blaga i valovita planina Brevent (2.525m). Od Teneve celom dolinom ka Chamonix-u prolazi železnička pruga i auto put od koga se jedan krak na 8 km pre grada odvaja prema Italiji, prolazeći kroz čuveni Tunel du Mont Blanc dug 12 km.
     Ski pass Mont Blanc je paket za korišćenje svih skijaških domena cele doline uključujuci Les Houches, italijanski Courmayer / Val Veny i dolinu d'Aoste. Sa istim ski passom možete koristiti žičaru koja vodi do Aiguille du Midi na 1.913m.n.v.     
     
Skijalište 1.300-3.800m.n.

Valmeinier
     Za one koji ne vole rutinu odlična destinacija je Valmeinier skijaško područje, jer turisti od njega lako mogu da skoknu i sistema Tri doline. Prostire se na površini od 1600 hektara i poseduje ukupno 150 kilometara ski staza. Ljubitelji zimskih sportova ovde mogu zaista da uživaju ju različitim aktivnostima. Na nadmorskoj visini od 1800 metara, odmah pored skijališta nalazi se više apartmaniskih kuća u okviru kompleksa Pierre & Vacances koje nude vrlo udoban smeštaj.

Alpe D' Huez
     To je skijaška regija sa najviše sunčanih dana u godini sa vrlo prijatnom klimom. Pored odličnih skijaških staza ima i sportsku dvoranu sa kompleksom bazena. Povezuje skijalište Vouyany i pruža 240 km skijaških staza (najdužom je 16 km), a moguće je skijati i na obližnjem skijalištu Les Deux Alpes. Predeo Les Berges je jedan od najzanimljivih turistima.

Val d'Isere
     Skijaško područje Espace Killy sa skijalištem Val d'Isere i Tignes (1.550-3.650 m nm.v.) omogućava skijanje po glečeru 365 dana u godini! Centar Val d'Isere sa gradskim jezgrom, prodavnicama i restoranima pravi je raj za ljubitelje dobre hrane i mode. Posle skijanja ovde gosti mogu da se opuste u natkrivenom bazenu ili na klizištu. Za one koji vole dobar noćni život, brojni pubovi i diskoteke obećavaju lud provod.

Tignes
     Skijaška regija Tignes poznata je po ski centru Val Claret te Le Lac koje se nalazi odmah pored jezera, kao i po mirnom naselju Lavachet. Nadmorska visina ovog područja je 2100 metara i pored lakših ski staza ima i vrlo uzbudljive od kojih se diže kosa na glavi. Pored skijanja posetioci mogu da uživaju i u brojnim zimskim sportovima. Gorska služba ovde organizuje poučne kurseve preživljavanja u slučaju lavina i prirodnih nepogoda.
 
    
Izvor: Dnevne novine "Press"


19.10.2009. Les 2 Alpes, Mart 2009. - Reportaža

     Zamislite nepregledno belo prostranstvo, zaoštrene snezne vrhove, ledene pećine, kafice i barove na 3600 metara nadmorske visine… Zvuci nezamislivo? Mi smo se u sve ovo, i još mnogo toga više, uverili tokom skijaške 2008/09 sezone. Spakovali smo skije i opremu i zaputili se u nezaboravnu avanturu - u Les 2 Alpes. Srca su nam ubrzano lupala vec pri ulasku u sam resort. Sa svih strana nudili su nam se snowboard parkovi, klizališta, bazen na otvorenom, pregršt barova, restorana i kafića. Nismo mogli dočekati prvi spust te smo se odmah zaputili na najbližu gondolu. Dok smo se njom izvlačili, već je počeo da nam ponestaje dah od prelepih predela koji su se pod nama pružali, a kada smo stigli na 3600 metara nadmorske visine, bilo kakve reči bile su suvisne. To je to! Nova top skijaška odrednica zauvek je ucrtana na Eurojetovoj mapi destinacija!
    Prava senzacija, za koju garantujemo da nikoga neće ostaviti ravnodušnim, čini ledena pećina, gde će vas iz raznih uglova dočekati životinje i predmeti od leda. Poseban doživljaj pruža i takozvano après skijanje, koje uz samo spuštanje stazama ukupne dužine 220km podrazumeva i nebrojene aktivnosti onda kada se poslednja žica zatvori. Da li ćete se usput na stazi zaustaviti u nekom od barova, ići na klizanje, kupati se u bazenu ili praviti vragolije u nekom od snowboard parkova – na vama je da odlučite. Jedno je jasno – ne propustite ove sezone da doživite sve ovo. Mi ćemo na reprizu, a vi obavezno krenite sa nama, da zajedno osvajamo vrhove Les 2 Alpes-a.

    Mirjana  
- EuroJet

 

 

 


klikni za veci format 1250x833....











 

Sezona 2009.


 

 

29.03.2009. Tignes

     Ski Magarad koja su u petak popodne otputovala u Tignes, stigli su juče zdravo i dobro i danas su skijali...
Prvi utisci su:" Jeste Tignes Tignes... al 3D su zakon..."

    hehehe   na Forumu

 

 


 

25.03.2009.  Chamonix
     Vratili smo se iz Chamonix-a u ponedeljak 23.Marta rano ujutro. Bilo je fantastično. 7 dana sunca, puno snega, temperatura do +15 u gradu, a na stazama, u zavisnosti od visine, od -2,3 do +8. Staze odlično pripremljene i tvrde tokom celog dana, sem u nižim delovima gde popuste oko 3h. Staza ima za sve, i dobre skijaše i početnike (off piste da ne spominjem), samo treba odabrati jedno od 5 skijališta do kojih se stiže autobusom ili vozom za 5-35min.
     Preporučujem skijaliste Les Grands Montets za dobre skijaše. Obzirom da smo uzeli ski pass Mont Blanc Unlimited, mogli smo da se skijamo i u Courmayeur-u u Italiji. Courmayeur je lepo malo skijalište (manje od Kopa), ali sa nekoliko izuzetnih staza. Italijani jesu opušteni, ali su staze bile izuzetno opeglane i dugo držale. Sve je jeftinije u Courmayeur-u nego preko Mont Blanc masiva u susednoj Francuskoj.
     Išli smo sa dva automobila i vratili se u BG preko Švajcarske. Zato su nam ostale dve karte za tunel Mont Blanc koje važe do 31.Maja 2009. Ako neko putuje kolima kroz tunel može da pošalje privatnu poruku i dobiće karte jeftinije (puna cena je 33 eur po karti).
Inače, povratak preko Švajcarske je priča za sebe. Evian les Bains, Geneve, Lausanne, Montreux, prelepi gradovi koje vredi posetiti. Crans Montana posebna priča, ali deluje vrlo skupo. Na kraju, poseta Milanu i Veneciji i brza vožnja do Beograda.

    sale   na Forumu

 


24.03.2009. Isola 2000 - Prstale su bele staze.
     S obzirom na obzir da sam otvorio temu ISOLA na Forumu, bilo bi lepo da posto sam se raspakovao napisem i koju (lepu) rec o svom prvom zimovanju u Francuskoj (i uopste u jEvropi). Ne mogu da sakrijem odusevljenje pripremljenoscu, sirinom i duzinom staza, koje kao sto rece plageton nisu nesto zahtevne, kao i njihovom povezanoscu u Isoli. O odnosu cene i kvaliteta skijanja mislim da ne treba trositi slova. Izlgeda da se ne zove bez razloga alspsko ...

Prva 3 dana u Isoli Sunce przilo, vise nego dovoljno snega, cak pretoplo za moj ukus. Vecina ljudi je i pored mazanja zastitnim kremama izgorela. Prstale su bele staze.

Cetvrti dan smo isli u Auron, e tamo je vec bilo dosta raskvasenog snega, kacamaka sto bi rekli, verovatno zbog manje nadmorske visine i visih temp, a i dosta smo vremena izgubili u putu, sto nam se nije svidelo, tako da smo preostala 2 dana ipak proveli u Isoli, iako su u Auronu staze izazovnije.

Sesti dan (nas poslednji tamo) je bio nesto posebno. Oko 9 ujutro je poceo da pada sneg uz opet dosta sunca sve dok se ozbiljni oblaci nisu navukli, a onda mecava i mnoooogo snega. Od podne - offpiste na stazi , tako da sam svoje skije i u tim uslovima isprobao, i sta reci, osim da su prevazisla sva ocekivanja (Magfire8, model 05/06, kupljene nove za pristojne pare ove sezone). Preko 40 cm snega je napadalo, masa se razisla i ostali su samo najludji.
Tu je prstao 'virgin snow', pravile se osmice..

Jedino mi je krivo sto nismo i sedmi dan skijali, vec smo morali u Nicu, al sta da radim, masa nije bila raspolozena za pobunu i puc, tako da sam se priklionio onoj "kud svi Turci.."

Sto se tice nocnog zivota, pored druzenja po sobama i na recepcijii tu je i bar Krokodil koji radi do 2 sata, koji pored str8 posecuje i druga raja, tako da je pozeljno setiti se one vojnicke (d..e uza zid).

Samo bih jos da kazem Alpima " I'll be ba'k "

     100jan   na Forumu

 


02.03.2009. Tignes

     Bio sam u Tignes-u prošle godine baš za 1. Maj i imam isključivo veoma prijatna iskustva.
7 dana fenomenalnog skijanja, koje je vredelo svih 570€ (aranžman 450€ u četvorokrevetnom apartmanu sa autobuskim prevozom i ski pasom Espace Killy - važi i za Val d'Isere - za 7 dana, viza i osiguranje 50€, hrana kupljena u supermarketu u Albertville-u 70€). Apres ski može poprilično da uveća ovaj iznos, naravno, npr. ulaz u fenomenalan fitnes i spa centar sa korišćenjem svih sadržaja (bazen sa podvodnom muzikom, tobogani, jacuzzi, sauna, hamam) - 13€, ručak na stazi od 5€ (pun tanjir raznih salata) do 25€ i to u restoranu na početku glečera na 3032met. Kuvano vino i topla čokolada, takođe na glečeru - 3,40€, pivo 3-6€, bezalkoholna pića 3-4€.

Svima koji nisu početnici, preporučujem Tignes i Val d'Isere, pogotovo u periodu u kome ti ideš, jer ćeš doživeti skijanje na +20C na oko 2000met i na -2C na glečeru na preko 3400met i to u roku od pola sata.
    Sale   na Forumu

 


20.02.2009. Isola 2000
     Isola i Auron vaze za ski centre sa najvise suncanih dana od svih ski centara u Francuskoj. Blizina Mediterana stvara takve mikroklimatske uslove da su padavine obilne, a broj suncanih dana izuzetno veliki.
Kada smo tamo bili u januaru imali smo 7 suncanih dana (zaboravili smo kako oblaci izgledaju), a snega je bilo preko 2,5m. Raj!!!
     Jos kad se uzme da je cena karte do Nice (dobrih 2 sata vožnje) svega 1 euro, ova destinacija je dobra i onima koji nisu posli samo zbog skijanja. A takvih je doduse sa nama jako malo..
     skibis   na Forumu

 


29.01.2009. Val Cenis

       Upravo sam dosao iz Val Cenisa...
      10 dana skijanja, od toga 9 po suncanom vremenu. Smestaj ( Valmnonts de Val Cenis) je bio odlican, cetvorokrevetni apartman ima jednu sobu sa francuskim lezajem, jednu sa krevetima na sprat, trpezariju sa kaucem na rasklapanjem i potpuno opremljenu kuhinju. Sam centar iako ima 120 km staza nije suvise veliki... trecina spada u precice i zeleno plave staze, druge dve trecine su crvene i plave staze. Crnih staza ima malo i nisu ranga crnih staza npr u tignes-u. Sve vreme je bilo izuzetno malo gostiju posto je pocetak januara tzv niska sezona (srpski je bio dominantan jezik) Naravno, cekanja na zicama nema, cesto se desavalo da skijamo sami na stazi. Postoje dve gondole od kojih je jedna centralna i omugucava skijanje na solidnom broju plavih i crvenih staza. Prvog dana je padao sneg tako da je visina sneznog pokrivaca bila od recimo 60cm u podnozju do 2,5m na vrhovima. Narednih dana su stalno uredjivane staze, pa su postale tvrde, cak i zaledjene na nekim delovima. Svake noci topovi za sneg rade, ali prave gotovo zaledjenu povrsinu, posto cesto ratraci ne predju preko novog sloja snega.
      Postoje 4 isklopiva sestoseda, od kojih 3 imaju svoje staze (sasvim korektne crvene staze sa oko 500m visinske razlike) i jedan je vezna povratna zica sa delom skijalista termignon koje je dodato ove godine. Ovaj deo skijalista je bio generalno pust a odlicna je crvena staza ispod cetvoroseda. Na gornji deo skijalista vode dva tanjira, koji su u sustini spori, ali moze da se izvozi crvena staza sa nekih 700m visinske razlike.
      Celo skijaliste je severno orijentisano i vrlo mali deo je direktno izlozen suncu sto znaci da se sneg doro drzi.
      Cene kafe, kuvanog vina na stazama je od 2,5-3 e, u gradu je pivo od 0,5l 5e. Generalno je samo mesto bilo pusto, prodavnice rade do 7-8h, retko koji pab je radio posle 9h, tako da se stice utisak da nocnog zivota i nema, sto meni i nije suvise bilo bitno.
      Generalni zakljucak, dobar centar koji je namenjen mirnom porodicnom odmoru uz solidno skijanje. Blizina Orella omogucava izlete do Val Thorens-a tako da je Val Cenis dobar izbor sem za ekstremno dobre skijase koji su poklonici off road avantura..
 


 

29.01.2009. Isola 2000 - Auron
     Poslednji vikend se 100 ljudi vratilo iz Izole, a niko ništa da kaže. Moram ja.
     Izola 2000: ambijent je fenomenalan - ima dosta šume, za razliku od nekih drugih francuskih centara, mada je pretežno ta šuma sačinjena od nekih četinara koji preko zime gube iglice. Sneg se verovatno meri u metrima. Pogled sa vrhova fascinantan, a o onom jednom sa kojeg se u izmaglici vidi more nećemo, pošto je opisan u svim ski-prospektima.
     Dužina staza za francuske prilike nije naročita, a i staze su pretežno lagane. Ono malo crnih staza po nekom francuskom običaju drže pod hupserima tako da tuda retko ko prolazi. Gužve su generalno nepostojeća kategorija, barem u vreme kada smo mi (SkiBus) tamo boravili. Sunce je sijalo svih sedam dana, što ne pamtim da mi se desilo u poslednjih petnaest godina.
     Sam centar je srednje veličine, znači solidan skijaš za dva-tri dana proveze kompletnu Izolu, tim pre što, kako rekoh, staze ne predstavljaju osobiti izazov. Uslovi za učenje skijanja savršeni. Of-pist, rekao bih, na iznenađujućem nivou za tako pitomo skijalište. Ima mnogo bordera. Noćna zabava takoreći nepostojeća, što će se verovatno promeniti sa dolaskom pune sezone. Snabdevenost odlična, cene u samoposluzi prihvatljive i smatram glupošću nošenje kupljene hrane sa sobom, izuzev naravno onoga čega u FR nema, tipa ajvar, plazma keks i sl. Medjutim, cene u kafićima/restoranima za naše pojmove su jako visoke, pa ih verovatno ni Francuzi ne smatraju oličenjem jeftinoće. Tako je svuda u FR.
    Oron (Auron) je prilično drukčija priča od Izole. Od izole je udaljen nešto više od sat vremena prilično napornog i krivudavog puta. Staze su duže i zahtevnije, što je verovatno razlog da Oron deluje znatno veći od Izole, iako je na papiru veći tek za koji kilometar. Staze su pretežno crvene, a ima i priličan broj crno kategorisanih staza koje se PEGLAJU, a kako je i kvalitet snega fantastičan, vožnja ne predstavlja teškoću ni za nešto slabije skijaše.
     Ono što je sve oduševilo u Oronu jeste održavanje staza koje su non-stop u tako besprekornom stanju da se to graniči sa dosadom. Neke od staza su i neverovatno široke. Zaključak je da je Oron za skijanje dosta bolja destinacija od Izole. Mana je da je najveći deo skijališta veći deo dana u senci, tako da već ranije posle podne postaje dosta hladno. Slično se dešava i u Izoli, ali tamo je lakše naći osunčano brdo.
     Što se tiče ofpistinga, čitava jedna planina je do poslednjeg milimetra išpartana tragovima (skija? borda?), tako da to predstavlja zanimljiv prizor. Liči na stadion "Ptičje gnezdo" u Pekingu.
Ambijent je takođe polušumovit, sa već opisanim listopadnim četinarom. Ako neko zna o kojoj vrsti je reč neka javi.
    
    plagetonna Forumu
 


           28.01.2009. Les Menuires, Tri doline, Francuska
           Mogu reci da je 6 dana skijanja u 3D poprilicno dovoljno, cak i za manijake poput mene.
Ceo zivot skijam i volim skijanje vise od svega, ali mislim da sam ovoga puta (10.-17.01.2009. Les Menuires) preterao. Salu na stranu, bilo je vise nego fenomenalno i moram dodati - dovoljno. Jednostavno, ta kolicina predjenih kilometara na skijama, mislim da moze da zadovolji i najjace entuzijaste. Kao sto neko rece gore, "druga dimenzija" - bas tako. Jedina mana - pomereni standardi
          
Nikola Milosavljevic   na Forumu...
 

23.12.2009. Les Menuires, Tri doline, Francuska
                                                     

      Napravio sam „mali film“, „filmic“:-) o skijanju u Francuskoj. Pa pogledajte. Samo klikite na link ispod i treba da vam se otvori u novom prozoru (eventualno klliknuti jos nakon toga Play).    http://opacic.blip.tv/#1632963

     Utiske o Tri doline bih započeo komentarom mog druga koji je prvi put skijao van Srbije: “Uporedi li mi neko Kopaonik sa Tri doline staviću mu prst u oko:-)”. Bez ikakvog preuveličavanja Tri doline su ono što bi svako ko voli sneg, planinu, skijanje, trebao da vidi. Ja sam takođe bio oduševljen veličinom skijališta (iako sam u martu bio u Madoni di Kampiljo koja ima 380 km skijaških staza, u odnosu na Tri doline koje imaju 600 km skijaških staza). Ima dosta toga da se kaže, a ja ću pokušati u kratkim crtama.


     Aranžman je bio preko Skibusa. Krenuli smo 12. decembra malo pre 20 h. Stigli smo u Tri doline nakon skoro 24 sata puta. Standardna ruta, via Kroacija, Slovenija, Italija, Francuska. Možda treba pomenuti da Italiju i Francusku spaja tunel Traforo de Frejus koji je dugačak 14 km a sama granica između Italije i Francuske nalazi se unutar tunela.
     Autoput ide skoro do Tri doline. Uspon počinje od gradića Albertville (u kome su održane Zimske igre 1992. godine). Snega nije bilo sve do samih Alpi. Putevi su bili očišćeni. Uvek je dobro saznati po neku informaciju pa evo jedne od vozača brke :-) Autoprevoza Čačak. Naime, primetio sam da je autoput kroz Italiju uvek “suv” iako je padala kiša. Vozač mi je rekao da je to tzv. “sunđerasti asfalt” koji propušta vodu ali ujedno i dere gume više nego običan. Ne može i jare i pare:-).

     U Tri doline smo došli naveče, tako da smo lepotu francuskih Alpi videli tek sledećeg jutra. Prvog dana skijanja radile su samo 2 žice zbog jakog vetra. A od narednog dana proradile su sve žičare a potom i veza sa sve 3 doline. Više o Tri doline naravno možete pronaći na zvaničnom web site-u http://www.les3vallees.com/en/home-page.1.l2/  a treba pomenuti da bi za 6 skijaških dana trebalo da obiđete 6 gradića i to: Val Thorens, Les Menuires, Meribel, St. Martin, La Tania, Courchevel. Naravno, koliko god se trudili nećete stići da obiđete sve staze :-).

     Staze su naravno bile pripremljene (sto ne čudi za Francusku, kao ni za ostale ski centre Evropske Unije (čitaj Austriju, Italiju...). Mogu se videti ratraci kako ravnaju staze uveče, u toku noći, ujutro. Zaista sve pohvale. Sistem žičara je neverovatan. Sve je povezano, i vrlo brzo stižete bilo kuda da se uputite. Većina žičara radi do 16.30 h ali ima i onih koje rade do 16.40 h (uglavnom one koje izvlače iz jedne doline u drugu ili u treću). Nemojte da zakasnite na zadnju žičaru jer ako krenete taxi-jem račun može biti i par stotina evra.

     U okviru grada ide bus za koji ne treba karta. Mi smo bili smešteni u Les Menuires-u. Nećete verovati ali hoteli imaju po 20 spratova (ne stambene zgrade, nego baš hoteli). Oduševljenju nikad kraja pa ne zamerite ako malo pišem s brda, s dola.
Potvrda za ski pas

     I evo ga najvažnije :-). Ako izgubite ski pas ne morate da kupite novi. Kada se prodaje ski pas dobijete potvrdu (kao na slici gore levo) i novi ski pas možete dobiti za 10 evra ako pokažete ovaj žuti papir. Lukavo:-).

     Znam da većinu zanimaju cene. Francuska je skuplja od Italije. Neke cene su kao u Beogradu, ali je uglavnom skuplje nego u Srbiji. Naravno, evo odmah i dokaza (sačuvani slip-ovi iz prodavnice:-)).
     Po sećanju par stvari: 2.5 l Coca Cola-e su bila 2.5 evra, 6 limenki piva od 0.33 su bile 4.6 evra, 10 jaja 1.6 evra...
 
Sherpa Fra



     Mi smo po staroj taktici u Beogradu kupili hranu za poneti (6 supa, 6 tunjevina, 6 gotovih jela, čokoladice za stazu, sokove...) i to nas je po osobi došlo oko 30 evra. U Francuskoj smo nas četvorica na dan trošli po 5 evra (ukupno 30 evra za 6 dana po osobi). Uglavnom za mleko, jaja, hleb, sokove, pivo. Što će reći 30 evra u Bg, 30 evra u F, to je 60 evra i aranžman 319 evra, znači 309 evra za 7 dana skijanja u Francuskoj. Uporedite li ovo sa cenama i vrstom usluge u Srbiji svaki komentar je suvišan.
Fra meny1

Fra meny2

      Evo i jednog malog oduševljenja po povratku u Beograd. U našem taxi-ju smo dobili račun kao na slici ispod. Sve piše, vreme, kilometraža, iznos... Bravo za SRB.

taksi bgd

     Utiske bih završio sa par slika skijaških ideja:-).
Fra Dule1
 
Fra Dule 2


     Završio bih ovaj Utisak slično mom drugaru ali malo oštrije: “Ne samo prst u oko:-) onom ko poredi Tri doline sa Kopom, već svi ski centri Balkana a i šire nisu ni 5% od samog Val Thorens-a a kamoli od Tri doline ukupno”.

     Do sledećeg skijanja, uz nadu za što više snega ove a i svih budućih sezona, pozdravljam vas.

     Dule Opačić (dusko.opacic@gmail.com).  

Klikni za vecu sliku mape!


Sezona 2008.


 

Uskršnje skijanje u Tinju 25.04.-04.05.2008. 
     06.05.2008.
U svakom slučaju, bilo je divno. Snega od oko 1,20m u mestu, Tignes le Lac gde smo bili smešteni, do čak 3,10 m na ledniku na 3.456 m/nv. Služilo nas je lepo vreme, ali smo jednog dana, 30.aprila, imali pravu snežnu oluju koja je trajala skoro ceo dan. Skijanje je vrhunsko, kao što se i očekuje od ove destinacije, a zbog velikog interesovanja i još više snega, sezonu su produžili još ove nedelje.
     Ove zime su sezonu u Tignesu zatvorili skijaši Trim travela. Nadamo se da ćemo sledeću zimsku sezonu isto tako i da otvorimo.
     Fotografije same govore, komentari bi bili suvišni.
 
(Pogledajte album na Galeriji sajta...)
     I na kraju: Spremamo se za letnje skijanje krajem juna i početkom jula. Do kraja nedelje šaljem...
     Očekujem još fotki od ljudi iz grupe, one sa tucanjem uskršnjih jaja, ... pa zbog toga smo i pošli u Tignes.
    
Minja, www.trimtravel.co.yu

Formirana grupa za uskršnje skijanje u Tinju u Francuskoj
     16.04.2008.
Prijatelji iz Trim travel-a su javili da je grupa za odlazak na usknje skijanje u Tinj formirana, a i da je bus popunjen. Polaze sledeceg petka 25.04.2008. i pored sveže ofarbanih uskršnjih jaja nose sa sobom i puno dobrog ski raspoloženja.
     Želimo im srećan put, dobro skijanje i lep provod. Očekujemo da nakon povratka svoje utiske podele i sa nama, a i da će Galerija sajta biti bogatija za nove albume fotografija iz Tinja.
  

        TRIM TRAVEL - Beograd, Džordža Vašingtona 52 Tel/fax: 011/ 324-0012 i 334-5542

     02.04.2008.  Francuska - 3 doline - Menuir  15.-22.03.2008

     Svakom ko je u najmanju ruku vise od rekreativnog skijasa i ljubitelj skijanja "od 9 do 5" predlazem da poseti "Les 3 Vallees" ili "3 doline" u Francuskoj. Preko 600 km staza za svaciji ukus, povezanih tako smisljeno da se skijas uz pomoc karte ne moze nikako izgubiti, garancija su "raspada od skijanja". Coveku je prosto zao da stane i da pojede cokoladicu, osim ako to nije na zicari, kako ne bi izgubio trenutak u istrazivanju ovog najveceg skijalista u Evropi.
     A evo i nekih detalja o samom putu. Do 3 doline se stize putem Beograd -Zagreb -Ljubljana -Trst -Milano -Tunel Frejus -Abertville -Moutiers -3 doline, koji je dug oko 1.400 km. Ipak ni duzina puta ne predstavlja problem, obzirom da je u pitanju nocno putovanje, svako stajanje po dogovoru i zelji. Zadrzavanje na granicama je minimalno, mada se moze desiti da se na granici Srbije i Hrvatske i Hrvatske i Slovenije upadne u red od nekoliko autobusa pa je tu strpljenje dobar saveznik. Cim se udje u Sloveniju, granice do kraja putovanja postaju proslost, a EU sadasnjost.
     Prvi znak da se nalazite u predelu Alpa su planine u pozadini Torina, kao naslikane kistom, pa sledi region gde su odrzane ZOI 2006 Torino-Bardonecchia i nakon 13 km dugackog tunela Frejus kao danas fiktivne granice izmedju Italije i Francuske, vidljivi su obronci cuvenih francuskih Alpa na koje smo se i uputili. A onda nakon skretanja sa autoputa, ubrzo posle prolaska Abertvilla, mesta gde su odrzane ZOI 1992 i voznje 30 km magistralnim putem od Moutiersa, dolazimo do Menuira, mesta koje predstavlja deo doline Belleville, prve od cuvene 3 doline. Zatim sledi najvece mesto ovog skijalista i drugi, veci "brat" doline Belleville, Val Thorens sa oko 200 km skijaskih staza. Na svakih 10 km slede redom jos dve doline, suncem obasjani Meribel i sumoviti Courchevel, svaki sa po oko 150 km staza.
     Dakle, kao sto sam vec naveo, ne mozete ni u kom slucaju pogresiti ako odaberete ovu kraljicu skijalista Evrope, ni po broju, ni po duzini, ali ni po lepoti i uredjenosti staza. Snega u martu ima bar 1,5 m u svakom trenutku, a cak i da se desi da ne pada vise od 10 dana, tu je veliki broj sneznih topova na svim vecim stazama.
     Sto se tice cena vanpansionske ishrane, a pasionirani skijasi to obicno i koriste, predlazem nabavku u hipermarketu Casino, u gradicu Modane, svega par kilometara od tunela Frejus. Cene odredjenih proizvoda su cak nize nego kod nas (gle, ta Evropa nije skupa k'o sto smo mislili), a kvalitet francuskih sireva, sunki i vina svima dobro poznat. U same 3 doline cene su nesto vece, ali ni to nisu iznosi od koji se pada u nesvest.
     Ako se neko odluci za veceru u francuskim restoranima i tavernama, treba da izdvoji za glavno jelo, salatu, dezert i nezaobilazno vino 40-50 Eur po osobi, sto priznacete i nije tako strasno. Da ne pricamo o tome, da mozete u njihovim radnjama sa sportskom opremom (koje doduse rade do 19:30) naci npr. skijasku jaknu za 75 Eur ili brile za maglu za 30 Eur. Ima jos mnogo lepih stvari, ali ipak da vam sve ne otkrivam ovom prilikom.
     Cena celog putovanja preko agencije Trim Travel iznosi oko 570 Eur sa smestajem za 7 dana, sestodnevnim ski pasom za sve 3 doline, boravisnim taksama, autobuskim prevozom i vizom. Dakle ostaje jos hrana za koju smo potrosili oko 60-70 Eur za ovo vreme plus poneka vecera, mada je covek toliko iscrpljen i opijen ovim skijalistem da je sve osim setnje do 10 uvece kontraproduktivno za organizam spreman za skijanje "od 9 do 5". Pa vi izvolite pa probajte 3 doline!
     Pozdrav,
     Bojan J.

 

  


 

03.02.2008.    Bata Bane se vratio iz Tinja     Puno slika u "Galeriji sajta" http://slike.skijanje.co.yu/v/tignes_mart08/
  

      Mart 2008. - Tignes (FRA) - Udobnim autobusom posli smo u poznatu stvar, ali poznatu samo po prici i utiscima ljudi sa ovog sajta koji su vec bili u Tignesu. Posle 20-tak, sati putovanja kroz Hrvatsku, Sloveniju, Italiju, ulazimo u taj famozni tunel Frejus, dugacak 13 km, gde nas po izlasku iz tunela hvata ona pozitivna nervoza, i gde vec pocinjemo da galamimo kroz autobus ''STISKAJ GA SALE", to je nas vozac. E tada sale ga stisnuo i za oko jos 2 sata smo presli tu branu na ulasku u Tignes.
      A tamo, a tamo, a tamo....
      Snega bre brate koliko hocete. To vece kada smo stigli u principu nismo mogli nista ni da vidimo, ali zato ujutru kada je krenuo prvi skijaski dan, nismo znali gde cemo pre. Udjemo u voz koji prima 300 ljudi, i za nekih 6-8 minuta se nadjemo na 3030 metara visine, pa reko ljudi gde cete vise od ovoga. Kad ono dalje ide gondola, u koju staje 115 ljudi i izbaci nas na 3456 metara. Sunce puklo, a pukle i staze siroke i po 80 metara, e onda peglaj, peglaj, peglaj, peglaj .......... ko da u zivotu nismo videli tako nesto (iskreno i nismo).
      Na kraju dana posto smo molili one na zicama da nas puste jos jednom, negde pri kraju staza posto su svi kafici i restorani vec bili zatvoreni, morali smo da posedamo a neki i da legnu, da bi malo oladili noge. Po dolasku u sobe popili smo sleper Aspirina, da ne i dobili upale.
     Ponedeljak, Utorak i Sreda... uf ova tri dana su bas bila prava planinska, mecava kakvu skoro nisam video, al sve zice rade i sve se staze peglaju, a peglali i mi non stop. Cetvrtak i Petak, to je za nezaborav, mogli smo da skijamo u majicama. U Val D iseru, temperatura plus 13, al zato mi opet sednemo u onaj voz pa nas izbaci na 2700 metara a tamo -4, i skijaj brate po pravom snegu.
     Sada malo informacija. Cene u samom ski centru su za nase uslove paprene, kafa u kaficima na stazi je 3.20 eura, koka kola 3.50 eura, porcija pomfrita 9 eura, a od skijaske opreme u prodavnicama nema nista jeftinije od 400 eura za najjeftinije skije.

     I na kraju, ljudi ovo morate da vidite, ovo prostranstvo, kolicinu snega, broj staza, broj zica, godnola, sedeznica, ratraka, helikoptera, aviona, ma svega bre.

     Za svaku preporuku.

     Pozzzz                               
 Puno slika u "Galeriji sajta" http://slike.skijanje.co.yu/v/tignes_mart08/

     Bata bane

 



18
.03.2008.   - Reportaža: Bili mi u Espace Killy     Izvor: treca_smena.mojblog.rs

 

           

 

     Evo dođoh ja s tog skijanja u Alpima, o kojem pisah već neko vreme, i sad, dok mi se prsti ne naviknu na tastaturu (najduža pauza u tipkanju sigurno 10ak godina unazad), da smandrljam ovaj kao uvod i krenem odma na putovanje od Kulina do Bana...

     Dakle, pošli prošlog petka, sa 1 satom kašnjenja, uobičajeno u našim uslovima: Beograd - Zagreb - Ljubljana - Trieste- Venezia - Padova - Verona - Brescia - Milano - Torino - Juventu.. ovaj... pa tunel Frejus - Albertville - Tignes. Sve u svemu, okrugno 24 sata sa svim kašnjenima, zumbanjem pasoša po granicama (koje postoje još samo za nas), šoranjem po ultrasređenim usputnim veceima, 3-časovnim šopingovanjem hrane u torinskom Carrefour-u, i 2-časovnim razvlačenjem u poslednjih 30ak km puta zbog neverovatne gužve na putu.

     Dolazak u kasno popodne, veče, takoreći. Tignes (iliti Tinj, po naški). Tih Tinjeva ima više, na različitim visinama: od Tignes Les Breviers (1.550 mnv) preko Tignes Les Boisses (1.850 mnv) do najvećeg Tignes 2100 (ime govori na kojoj je nadmorskoj visini) i naposletku, gornji deo Tignes 2100, nešto manji od pomenutog, po nazivu Val Claret, na nekih 2.200 mnv, gde smo i mi bili smešteni. Smeštaj skroman (skromniji od Konaka na Kopu) - ali sve ostalo jako neskromno. Već prilikom izlaska na terasu, fascinirao me noćni pogled na osvetljeni vrh iznad mesta. Sutradan se ispostavilo da je taj “vrh” samo brdašce u odnosu na silu planina koja se krila iza.

     Ono što me oduševljava - iz kreveta bukvalno izlaziš na stazu. Iz kog god hotela da izađeš, uvek imaš neku žicu koja baš odatle vuče negde. Na 10 metara od ulaza je kretala žica koja vuče u Val d Isere - široj publici poznatije mondensko zimovalište, koje sa Tignes-om čini jedan od naj... (većih, boljih, žešćih...) ski prostora na svetu - Espace Killy - što će reći preko 300 km staza (sa možda najboljim mestom za free ride na svetu). Val d Isere je malo više fensi, Tignes malo arhitekturom podseća na neko radičko odmaralište, ali su staze... uh.

     Ujutro odma rešili da overimo glečer na Le Grand Motte (3.656 mnv). Do tamo cepa voz - nekih 70 km/h uzbrdo kroz planinu - za pet minuta si na 3.030 mnv odakle se već pruža fantastičan pogled na veliki broj vrhova, i na Mont Blanc, kad je sunčano, a tog dana je bilo. Odakle se gondolom ide ka vrhu Le Grand Motte, tj. neposredno ispod, na nekih 3.450 mnv, što je najviša tačka skijališta. Gore se nije moglo zbog jakog vetra, pa smo se popeli tamo sutradan popodne, kad je vreme bilo još lošije, ispostaviće se - prvi i poslednji put, pošto je do kraja našeg boravka gondola za vrh bila zatvorena zbog opasnosti od lavine nivoa 4 (od 0 do 5). Preporuka je da se gore ne ide po lošem vremenu, bez maske od neoprena kad duva jako (kao ja magarac, pa zaradio promrzlinu na licu) i posebno ako nemate previše kondicije a ski dan je pri kraju pa nemate ni snage - na toj visini zna da bude i malo šano-dušo zbog retkog vazduha pomešanog sa svim pomenutim otežavajućim okolnostima, a još ako tome dodate i spuštanje crnom stazom koja se zove Descente (šta reći o stazi koja se zove Ponor?) onda je to prava avantura s neizvesnim ishodom.

     Drugog dana vreme bilo šućmurasto, počeo da pada i sneg. I padao i trećeg dana. I četvrtog. I napadao više od pola metra. A vetar duvao jače od ograničenja na autoputu. Malo žica radilo, malo skijaša vozilo, ali skijati se moralo, čak i u trenucima kad je vetar bukvalno mogao da te oduva sa staze (ipak ima prednosti kad imaš 100 kila!), kad se jedva nazirali vrhovi skija, kad su hupseri na stazama bili i po pola metra visoki. Po takvim uslovima od onih par desetina hiljada ljudi koji su peglali staze i bogaze prethodnih dana, jedva da je skijalo nas 300-tinak najupornijih (čitaj: onih koje mozak ne žulja). Svaka čast žičničarima koji su i po tom vremenu pustili par žica, u Bugarskoj bi i po slabijem vetru zatvorili ceo ski centar.

     Staze u Tignes-u su procentualno najviše crvene, ima i plavih, ali definitivno nisu za početnike, jer je najnormalnije da ima npr. plavih staza koje imaju delove strme kao najstrmiji deo Duboke 1 na Kopaoniku. Val d Isere je po tom pitanju raznovrsniji - ima i livada, ali i opasnih staza - jedino nema toliko staza za free ride.

     Poslednja dva dana skijanja vreme je bilo fantastično. U plusu čak i preko 3.000 mnv. Sunce je pržilo, i da ne beše mleka sa zaštitnih faktorom 30 vratio bih se crven kao indijanac. Jedino su staze bile kao kačamak ispod 3.000 mnv, ali dobro sad... Prethodnih dana sneg je napadao, na mnogim stazama nisu stigli ni da ga ugaze tako da smo uvežbavali tehniku vožnje po stazi sa pola metra neugaženog snega. Probao sam i free ride, vožnju po dubokom snegu, van obeleženih staza i primio se najstrašnije na to. Posle sam po radnjama snimao pošto su daske za free ride (dobre su od 700 eur pa na više!), pošto sa tvrdim karving daskama nije pravi ugođaj. Jednom sam čak i omašio put pa otišao na neku off road stazu - provaliju, niz koju je bilo lakše da padneš nego da se spustiš skijama (srećom pa ovo ne čitaju moji roditelji).

     Što se tiče Val d Isere-a, bio sam srećan kao malo dete kad sam protereo neke staze koje sam do tada video samo na TV-u kad se vozi svetski kup. Na primer: “Cup de monde (“OK”)” ili “Orange” ili čuveni “Face” (franc: fas) do koje se stiže podzemnim brzim vozom iz centra mesta. Na žalost, staze su bile odlične samo prepodne, dok nisu popustile zbog temperature, pa su kasnije bile meke i pune hupsera. Spičili smo i do glečera iznad Val d Isere-a. Vozili i staze “Criterium”, “Cascada”, “Plan”, “Piste M”... Tamo ima čak i nekog drveća tj. šume, pošto je niže, doduše, nešto osušene.

     Žičare su brze, uglavnom su 4 i 6-osedi (ima i 8-oseda), ima 5-6 gondola (kapaciteta od 6 do 120 ljudi), dva podzemna voza. Na glečeru u Val d Isere-u ima i jedan četvorosed koji nema svoju stazu, tj. koji skijaše prebacuje preko jednog grebena: pola puta se penješ, pola se spustaš.

     Što se tiče cena po kafeima, bifeima i slično, one su malo jače, mada u odnosu na cene pića na nekim mestima na Kopu - i ne toliko. Najobičniji mali espreso je oko 2 eur, koka kola flašica 0,33 - 3-4 eur, pivo 0,25 - 4 eur, topla čokolada sa šlagom i do 5,5 eur. Za klopu u restoranu računajte na 20-30 eur po osobi (i to ne neke perverzije). Mi smo klopu pazarili u Torinu, i prošli primetno jeftinije nego da smo to kupili u Maxi-ju. Doduše, lično mi se više sviđaju Yuhor-ova gotova jela (lokal patriota!) nego neke goveđe šnicle s artičokama i slično, al dobro...

     Gore ima skijaša gotovo iz celog sveta - dobro, najviše Francuza, ali dosta i Engleza, Holanđana, Nemaca... primetan je veliki broj Slovenaca i Hrvata - em im je bliže em nemaju vize (grrr!). Malo je bezveze što Francuzi koji rade u ski-centru ne znaju baš preterano engleski. Čak i kad je drugar zvao GSS kad je neki Poljak zaginuo ispred njega na stazi, trebalo mu je par minuta da objasni liku iz call centra službe za spasavanje gde su i o čemu se radi - i uredno mu skinu silne pare s kredita.

Prošli smo bez nekih povreda, ozbiljnijih, hoću reći. Jednom od dvojice drugara s kojim sam išao je samo prsla arkada kada je ima kontakt bliske vrste s nekim debilom-borderom (ali ni on nije prošao bolje, pošto ga je ovaj zbog veće težine bukvalno oduvao sa staze). Generalno ima dosta napaljenih klinaca - bordera koji ne znaju da voze - tj manijače se na stazi a ne znaju da ukoče, nego kupe ženu i nejač po stazi, a to što uništavaju staze je posebna priča. Srećom, nema ih mnogo na strmijim i tvrđim stazama.

     Ipak, kad kreneš da voziš nepoznate staze, kad odeš tamo gde prestaju crne i žute-crne letvice (kasnije sam video da to znači otprilike: ovde je kraj skijališta, dalje vozite na sopstveni rizik i ako se sjebete to je vaš problem), gde nema nikoga sem savršenog pogleda, sunca, dosta snega i vrhova, pa onda kad se zamoriš zabodeš se na neku stenu pored, svučeš u majicu i napraviš pauzu - to nema cenu! I da svi dani budu hladni s vetrom, i da se najstrašnije iscimaš u putu, zbog tih trenutaka - sve loše ide u zaborav. Kad kreneš da voziš sa 3.500 m i spustiš se na 1.500. Kad gde god da siđeš u dolinu, van staze, nailaziš na put kojim te za par minuta pokupi bus koji 24h piči dolinama i skuplja skijaše. Kad predveče dođeš u sobu onako blaženo umoran. Zbog svega toga ja već sad razmišljam - kuda sledeće godine :)

     U subotu smo zapalili nazad, i to bez mogućnosti da skijamo bar prepodne uz doplatu, i teglili puna 3 sata prvih 30ak km zbog enormne gužve, umesto da pođemo kasnije, bar se sunčamo na snegu i iskuliramo špic smene i stignemo u isto vreme. Svratili u Albertville u shoping, ali srećom ne u neki jebeni megamarket nego u robne kuće Intersporta, Decatlona i sličnog. U moru opreme za pecanje, sve moguće sportove, planinarenje i uopšte boravak u prirodi načisto da se čovek izgubi. Kupio jedne biciklističke gaće (al ne one pederske uske :), nego široke) i merač pulsa, kao sat.

     Na granici te niko ništa ne gleda i pita. U odlasku sam ladno mogao da uđem u EU bez pasoša i vize - samo ti kažu izađite do šaltera da vam lupe pečat. Noću vidim neko svetlo ispred - pitam se jel to granica? Jok. Naplatna rampa. Posle opet. Jok. Opet naplatna rampa. Reko, budalo, ovde nema granica! Uz put sam, dok se još nije smrklo, vreme kratio igricom - pronađi papirić ili kesu pored autoputa u Francuskoj. Nisam uspeo. Kad smo zagazili na Balkan, odmah sam se prešaltovao na ekspertski novo igrice - pronađi deponiju pored puta. U Begeu, pre nego što ćemo se iskrcati sačekao nas je prizor ciganke koja pere gaće na česmi pored puta, kod Gazele. Dobrodošli.

     U Jagodinu stigao u nedelju kasno popodne. Ključ od kuće naravno nisam nosio (“Šta će ti, uvek ima nekog kod kuće, a valjda ćemo te i dočekati!”). Moji su uredno zapalili na Crni Vrh. Tako da sam, po ko zna koji put, preskako ogradu (jednom ću ostaviti jaja na nekom šiljku). Posle toga sam vijao oko kuće, probao prozore dal neki nije ostao zatvoren, penjao se na krov pošto mi se učinilo da su balkonska vrata na terasi ostala otvorena. Onako popizeo i umoran sam uzeo onaj fuckin merač pulsa da merim koliko sam nervozan, tj koliko mi piči čuka u sekundi operacije dolaska do kupatila pod punom ratnom opremom kako bih se istuširao kao čovek. Srećom, jedan prozor je bio na “kip” pa sam nekako uspeo da ga otvorim (pomoću podesive trake s konstrukcijskog ranca - ne pitajte me kako!). Al, sve ovo dalje, sve to ulazi u one standardne zajebancije življenja ovde. O tome će tek biti reči u postovima koji slede. Ovaj o skijanju je gotov. Ko je došao do kraja - svaka mu čast.

     Objavljeno na blogu: treca_smena -18. mart 2008.
    



05
.02.2008.  Kolima u Francuskoj
    
Najnovije informacije vezane za put u Francusku kolima!
     Kraljevo - Val d' Isere tačno 1587 km. Benzin 300 evra (Peugeot 407 B), putarine+tunel Frejus (povratna karta 42 evra) ukupno 200 evra. Preporučujem spavanje u Italiji (u odlasku Bergamo 99 evra dvokrevetna soba, u povratku Venecia 97 evra).
     rmaric   na Forumu
 



03
.02.2008.    Galerija slika iz Francuske
     Tri dioline, 170 slika....  pogledajte!
 


28.01.2008. Francuzi zovu Col du Ptit Saint - Bernard a italijani Colle de Piccolo San Bernardo.
.... odlucio sam da jos jednom opisem tog Svetog Bernarda.
     Taj skicentar mu ga geografski dodje na granici It i Fr na istoimenom prevoju kojeg francuzi zovu Col du Ptit Saint-Bernard a italijani Colle de Piccolo San Bernardo. Nema ni 10 km vazdusne linije od Mont Blana. Inace u ljeto najobicniji magistralni prevoj izmedju te dvije zemlje. Ljeti ga je presao i Hanibal sa krdom africkih slonova u nadi da ce da opaja Rim i okolinu, tad kontam da nije bilo saobracajnih znakova na visini od 2200 metara, sad od decembra skijas istoimenom crvenom stazom (relano plavom) pored bankina i ne moras da se pridrzavas uputstava i vozis 40km/h., jerbo uglavnom jedva vire iz snjega.
     Skicentra na it. strani se zove La thuile i tu se zavrsava onaj skijski raj zvani Valle dAoste (courmayeur, breuil/cervinia itd, itd).
Inace na Italijanskoj strani sam cuo dosta naseg jezika tj hrvatskog.
I vidijo puno ljudi u opremi hrvatske skijske reprezentacije. Dal su takmicari ili vole da se shepure u 'dresovima' nemam pojma, pili su kafu kao i ja pa nisam mogo da procjenim jesu li kao skijsi zajebani il su samo rekreativci. U svakom slucaju La Thuile je malo zivlje mjesto, nije ruzno, ali nije ni nesto posebno arhitektonski, ali ima bolje skijanje nego na francuskoj strani. I naravno na italjinskoj strani se puno bolje jede i pije a za manje pare nego kad predjes prevoj i stignes kod francuza.
     Na francuskoj strani je skicentar La Rosiere na 1850m i meni ostao u monogo dragoj uspomeni pa cu ga opet sigurno posjetim. Ljepsi arhitektonski, ali staze na toj strani prosjkijas za dan-dva, a offpiste nije neki, sem ako ne odes bas daleko u teren, sto i nije preporucljivo da radis sam. I tamo ima par superbrzih i dugih crvenih staza kroz shumu koje se spustaju do 1100 mnv, sto narvno cesto utice na kvalitet snjega kad se spustis malo nize (jug, jugo zapad), te su mi se staze cak vise dopale nego na italijanskoj strani jerbo su nagibom ni prestrme a ni pre blage, a staza dosta siroka (za razliku onih kod Italijana), tako da se mosh komotno zaletit ko maluman na nize. Kod itaijana ili su staze kroz shumu ili prestrme ili preblage, neku sredinu nesto ne vidjeh. Inace u ovom skicentru se skija izmedju 1200 i 2600 mnv. A S.Bernardo stoji poznat kao centar sa velikom kolicinom padavina, zbog sudara par razlicitih vazdusnih struja. I ove godine kao i proteklih, u prosjeku, imali vise snjega nego veci centri tipa (LesArcs, 3 Doline.....)
     La Thuile je mislim vama iz Srbije blizi barem 150-200 km nego La Rosiere (sem kad dodjes ljeti pa ides preko prevoja onda je to 10-15 km jedno od drugog inace fuckin far-a-way autom, neko mi rece da kad zakasnis na zadnju zicu oko 15do4 sa taksijem putujes puna 3 sata (i malo vise) da se vratis u svoje maticno selo.
     E sad postoje tema onog topica 3 Doline (nigdi lada nema), da uporedim ta dva centra; ma ne moze nikako to dvoje da se poredi. Za ljubitelje gutanja kilometara (300,400,500 i vise....) je ovo taman malo premalo, ali za ljubitelje zimskog ugodjaja, zacudo jako domacinksi raspolozenih francuza, za skijanje offpiste u okolini, za totalno relaxed atmosferu i na liftovima i na stazama i u selu....e onda treba posjetit st.Bernardo. Inace autom od La Rosiere si za 15tak minuta kod liftova koji voze u LesArcs (i izvoze te s druge strane cuvenog Aguile Rouge), a za 25-30 minuta si u Tignesu. Tako, kome StBernardo dosadi moze uvijek da skoci u ove velike centre.
E sad cijene: Hrana, pice puno jeftinije nego u 3 Doline. Belgijsko pivo (znaci vrhunsko) u engleskom trendy pabu kosta 2,50 (10 piva odjednom €20).
     U 3 Doline to kosta, mmm duplo i jos malo vise. Pizza 8,9,10...u 3 D mslim da pocinje od 12 I tako dalje. E sad zbiljne vecere, su kao i svuda skupe, ali za Velike Majstore kuhinje to nije problem :-).
     E sad aranzman: da odma bude jasno. Ja da zivim na Balkanu, ipak bih isao u 3 Doline. Mislim da su aranzmani u 3 D jeftinij (e sad neznam kolko kostaju na Italijanskoj strani). Mene je apartman, za Bozic od 22g dec. (dakle visoka turisticka sezona) kostao 430 evra za 7 dana (apartman za 4oro). Uplatijo sam ga direktno preko sajta skicentra la rosiere.
     Skipas stBernardo me je kostao €199,- za 8 dana. Ovi jarani iz Skimagaradi su isli za 180 evra (i app i skipas), dobro isli su u predsezoni, a ja u naj skupljoj sedmici, ali ipak mislim da su aranzmani u 3 D dosta jeftiniji.
     La Rosiere ima sad uglavnom nesto luxuznije apratmane. Jerbo pokusavaju da privuku 'finu publiku' i porodicni narod. Tzv turisticki radnici su me iznenadili. U apartman sam usao cim sam stigao u selo tj oko 10 i 30 ujutro, to mi se nikad prije nije desilo. Pitam kad moze da se udje (a kontam znam i sam odgovor: 16:00), u turisti birou kazu moze odma. Docekuje me tip kod apartmana otvara mi vrata, unosi moju torbu, pokazuje nam sve, ko da smo iznajmili 'suite' sa 5 zvijezdica a ne naj obicniji apartman od 30tak m2. Otvara balkonska vrata a ono puko pogled na dolinu i Les Arcs tacno preko puta. Pokazuje ono sve, govori kako se koji vrh zove ??? Ja nista ne kontam, reko jesmo mi jos uvijek u francuskoj ili je ovo neka africka kolonija, covjek ljubazan bas ko da sam ja neki kolonijalni turista, a on crnacki urodjenik. Sve objasnjava do u detalj, dje je supermarket dje se kupuju skipassovi, dje je ponjemu naj bolji skiservis.........meni vec pomalo dosadijo; Reko stipu majke ti, 'ocu da idem da skijam  Ovakve stvari mi se nigdje i nikad prije nisu desile u Francuskoj (pa ni u Svajcarskoj da budem iskren). Svi su ljubazni i opusteni i nekako je ritam usporeniji nego npr. u 3 D. Kad smo izlazili iz apartmana zaksnili pola sata s predajom kljuceva, no problem, covjke usao ovlas, za 5 minuta, pogledao jel sve oke i na vratima nam vratijo depozit. (prvi Francuz koji je od mene dobijo napojnicu :-)). Ne kao u ValThorensu gdje sam uvijek morao cekati par sati da mi vrate depozit (i gdje su mi jednom prilkom nepostojece manjakavosti u apartmanu naplatili € 50,- ).
Vec sam rekao da La Rosiere ima fantastican polozaj u zavjetrini i na suncanom platu. Mjesto sa najvise suncanih dana u godinu u Savoi. A kucice sve od kamena i drveta, ni traga betonu. ljupko, ni na takvu 'supitlnu arhitekturu', se u Francuskoj bas nisam navikao.
     PS
     La Rosiere je jedno od rijetkih mjesta u Francuskoj iz kojeg ima organizovano Heli-skijanje (taj sport je u francuskoj zabranjen), ali ovdje vjesto koriste cinjenicu da granice sa Italijom, tako da ljude spustaju na Italijansku stranu terena. Ova dekadencija nije cak ni toliko skupa (200 evra jedan 'drop).
Sve u svemu vrijedno posjete. Ali ko ide za van serijsko, svemirsko, full-skijanje dok ne izumres, a prevaljuje 1500km da dodje do francuske, taj treba da ide u 3 Doline.
     Za one koji traze skijanje sa vise shmeka, evo ga i linak: http://www.larosiere.net/
  
 Sapa   na Forumu
 


07.12.2007.    Ski predsezona u Francuskoj
     
U prilogu ti saljem neke od fotografija koje sam napravio u Francuskoj polovinom novembra 2007.
Samo da se zna da je na najboljim terenima skijanje moguce i pre zvanicnog pocetka sezone. U Tignesu i Val Thorensu je sezona zvanicno otvorena jos proslog viekenda, pa ko voli nek' izvoli.
     Naravno, za sve precizne i najsvezije informacije treba kontaktirati TRIM TRAVEL - Beograd
.

     Milan

 
Val Cenis                                                         Val Torens



Tinj je uveliko spreman i sezona je već počela....

 


 

Skijanje u Francuskoj i dalje najbolje
    
13.11.2007. Još jedna sezona, još jedan skok na grafikonu: nezaustavljiv rast popularnosti Francuske kao skijaške destinacije se nastavlja. Tokom najvećeg dela ove decenije Francuska je bila glavna opcija za većinu skijaša, a samo dve zemlje – Švajcarska i Severna Amerika (Kanada i SAD se u Evropi obično grupišu kao jedna skijaška destinacija) – doživele su porast popularnosti. Ipak, dominantan položaj neprekidno zauzima Francuska.
     Kompletan tekst...  
B92 > Život > Putovanja

 


Sezona 2007.


17.05.2007.    TRI  DOLINE

     San svakog skijaša, pa i onog ko to nije, je da se bar jednom nađe na mestu koje ispred svog imena ima prefiks «naj». Ako govorimo o najvećem skijalištu na svetu to su svakako Tri doline u Francuskoj.
     Tri doline se nalaze u oblasti Savoie, i cine ih tri glavna gradica, Kurševel, Meribel i Val Torens.
     Naše putovanje je počelo u Nišu, a završilo se u Brides les Bains-u, udaljenom 1700km. Put vodi preko Hrvatske i Slovenije kroz severnu Italiju,Trst, Venecija, Milano, Torino, zatim kroz tunel Frejuz dug oko 14km direktno u Francusku. Par stotina kilometara po ulasku u Francusku, bez ijednog uspona stiže se u podnožje francuskih Alpa.

 

     Brides les Bains je mesto na 900 mnv, udaljeno petnaestak kilometara od Meribela, centralne doline, i gondolom je povezano sa njim. Mesto je simpatično, u klasičnom francuskom stilu, sa popločanim ulicama i ni nalik našim selima. Glavni razlog za izbor smeštaja u njemu je primetno niža cena i lakši i brži pristup ostalim mestima u okolini koje vredi obići. Nasi apartmani, Residence Cibele, kostaju 200 eura za 7 dana, za 4 osobe i izgledaju za klasu bolje i veće od naših Konaka na Kopaoniku, ako se to uopšte i da porediti. Oni su zapravo deo nekadašnjeg olimpiskog sela, za vreme olimpijade u Albertvilu.

 solir_ka_kusevilu

    Courchavel (Kurševel) je najistočnije mesto u 3 doline. Sastoji se od 4 manja mesta, Courchavel 1350, Courchavel 1550, Courchavel 1650 i Courchavel 1850. Brojevi iza imena označavaju nadmorsku visinu na kojoj se nalazi. Naj veće i svakako najekskluzivnije mesto je ono na 1850 mnv.
    
Courchavel spada u najmondenskija skijališta Evrope. To vam je odmah jasno po načinu oblačenja gostiju, gde je skupocena bunda jednostavno neizbežna a na skijanje se ne polazi, bez ako ništa drugo krznenog okovratnika. Da utisak bude potpuniji tu su i prodavnice naj poznatijih svetskih brendova, Guci, Prada, Hermes, Rolex… Automobili na ulici su takođe vanseriski, i čini se da kao i kod nas za njihove vlasnike zakon jednostavno nevaži. Svuda su znaci da je zabranjeno parkiranje, policija stalno patrolira i odnosi automobile ali ti najekstravagantniji jednostavno odoljevaju.
     Restorani su prelepi i preskupi. Da nebi bilo zabune ispred svakog stoji cenovnik. Da bih bio ilustrativniji koliko je zaista skupo navešću da kolač, kakav god bio, nekošta manje od 50 eura, boca vina od 0,5l naj manje 100 eura.
     Obzirom da na ulici možete sresti Romana Abramoviča i Naomi Kembel, koji su stalni gosti, članove kraljevskih porodica ali i naše slavne ličnosti, kao što je moj zemljak Dragan Stojković Piksi, koji je i ove godine boravio u Kurševelu, cene i nisu tako nepristupačne.

Meribel  

     Meribel je mesto u srednjoj dolini, i verovatno najbolje šti se tiče pristupa celom skijalištu, zbog svog centralnog položaja. I ono se sastoji od dva mestašca, Meribel na 1450 mnv  i Meribel Mottaret na 1750 mnv. Povezani su putem i sistemom gondola i žičara naravno.
   
Arhitektura je klasična za taj deo i nipočemu se ne razlikuje od Kurševela. Domimniraju niske zgradice i kuće, čija je fasada obavezno od drveta i kamena a krovovi umesto crepova imaju kamene ploče. Ulice su bez rupa i uglavnom popločane tako da se zaista osećate kao da ste u inostranstvu. Tom utisku doprinose i hoteli sa otvorenim bazenima i toplom vodom i prodavnice prepune robom kakvu kod nas neviđate.

     Val Thorens najvišlje skijalište Evrope. Nalazi se na 2300mnv i staze se pruzaju do 3200 odnosno 3400 mnv. To je ujedno i najmoderniji ski centar gde su žičare najnovije generacije. Staze su blaže od onih u Meribelu, šire i sa daleko manje gužve na njima. Naj impozantnija je staza Karon, čija se gornja tačka nalazi na 3200 mnv i do koje vas za par minuta vuče gondola u koju staje 150 ljudi. Pogled je fascinanantan i pruza se na sever i istok čak do masiva Mont Blanc.
    
Fascinantno je to što skijalište jednostavno nema kraja i nemože se reći koja je staza duža, uređenija i lepša.
     Sam gradić je pun kafića u kojima utehu i čašici ili bolje reći krigli piva, pronalaze mlađi turisti, uglavnom Englezi. Jednostavno je u trendu da se posle skijanja završi u pabu i tu ostane dokle god se ima snage i para.

     Obilazak- Pored dobrog skijanja preporučio bih i obilazak okolnih mesta koje svakako vredi videti. Na 40 km nalazi se olimpiski Albertvil. Mali gradić, sa par kratkih ulica za šetnju, za čiji je obilazak dovoljno jedno popodne.
    
Najlepši grad u ovoj regiji je svakako Anncy. Udaljen je 75 km od Brida. Nalazi se na jezeru i podseća pomalo na Amsterdam a pomalo na Veneciju. Ulice su prepune malih radnjica sa slatkišima i vinima, čiji je šarm neodoljiv
      Na 150 km je i Grenobl, takodje olimpiski gradić. To je veći univerzitetski grad, za koga je celodnevna šetnja najprikladnija.
     Za one koji hoće prestonicu tu je svakako Lion. Udaljen je oko 250 km i najbolje je ići vozom. Vozovi su ekstra udobni i brzi, čuvena TGV francuska železnica, i jedini je problem što je karta skupa.Do liona košta 100 eura.

     Sve u svemu prelepa destinacija za zimski turizam u zemlji i na mestu gde je to dovedeno na jako visok nivo. Verujem da nepostoji niko ko se odande vraća nezadovoljan i bez jakih impresija.
     Francuske Alpe srdačno preporučujem i predlažem boravak ne kraći od deset dana.

    
I na kraju sirovi podaci sa oficijalnog sajta:
      Les 3 Vallées Ski Domain Statistics :
· 600 km of ski pistes in total – 600 km ski staza
· 2500 hectares of groomed runs – 2500 hektara uređenih staza
· 200 lifts – 200 liftova
· 1500 snow cannons – 1500 topova za sneg
· 130 km of cross-country ski tracks – 130 km staza za trčanje
· 1 lift-pass for the whole domain – 1 ski pass za celo skijalište

     Za skijanje.co.yu

     Miodrag Stojanović
     m.stojanovic@izzz-nis.com

 


19.04.2007. Aprilsko skijanje u Tinju u Francuskoj

     Stigao sam iz Tignesa sa skijanja još u nedelju, 14.04.2007. Napravio sam mnogo lepih fotografija, neke od njih Vam saljem.
     Bilo je super, snega u Val d’Iseru, na 1800m oko 30 cm, u Tignesu na 2100m oko 1 m a na vrhovima 3200-3500m do kojih vuku žice čak do 2,4m po zvaničnim podacima (proverio i tačno je).
     Skijanje vrhunsko, iako je na visinama do 2500m posle 12:00 pomalo bljackast sneg. Zato je na 3000m i više, tvrdo preko celog dana.
     Pozdrav,   Milan

MaxTravel  eurojet travel group

  
  
  
 


Chamonix Mont Blanc,  10-17. Mart 2007.
 

Maja, Bojan, Igor i ja smo bili nedelju dana na skijanju u Šamoniju. Svih sedam dana je vreme bilo izvanredno, što se zaista u planinama retko događa. Pre i posle našeg boravka bilo je nevreme sa niskom temperaturom i puno padavina.

Prva tri dana smo skijali na četiri od šest ski domena u celoj dolini. Skijali smo na terenima Brevent, Flegere, Argentiere i Aiguille du Midi. Tereni na La Tour i Les Houches nisu imali dovoljno snega u donjem delu. Napravili smo i dva turna spusta sa visinskom razlikom od 2000m. Prvi je sa vrha žičare Grandes Montets 3233m, a drugi je Valle Blanche sa 3842m.

Preostala tri dana smo odvojili za uspon na Mont Blanc smerom preko glečera Bossons. Ove zime još niko nije popeo najviši vrh Alpa. Koristili smo turno ski opremu koju smo iznajmili. U dom Grandes Mulets 3051mnv smo stigli noću oko 20h nakon 6 sati hoda. U domu su otvoreni kuhinja, trpezarija i zimska soba. Pored nas četvoro tu su još jedino bili dvoje Austrijanaca koji su došli malo pre nas. Oni su profesionalni vodiči, žive u nekom selu pod Gross Glocknerom i već nekoliko godina unazad su prvi koji otvaraju sezonu uspona na Mont Blanc. Opremljeni su kao i mi, ali sa znatno kraćim skijama. Uspon od doma do vrha traje tipično 6 do 10 sati.

Igor i ja smo pošli na uspon u 5h. Austrijanci su pošli pola sata ranije i bili su vrlo brzi tako da smo ih sreli na pola puta kada su se oni već vraćali sa vrha. Mi smo bili spori, a glavni razlog je bio tehničke prirode. Sneg je bio sleđen i koristili smo krampone za skije koje ranije nikad nismo koristili. Krzna su bila profilirana prema obliku skije, a pošto su se zaledila duž ivice, taj led se uhvatio i na rubovima skija. To je dovelo do brojnih proklizavanja, gubitka ritma i energije.

Pored toga za ovakav sneg trebalo je uzeti skije –25cm i dobro namazane i naoštrenih rubnika. Naše rentirane skije nisu bile takve.

Deo uspona sa Petit Plato u Grand Plato smo morali da brzo prođemo jer su seraci sa desne strane, sa Dome de Gouter 4304m delovali preteće. Bilo je već podne i sunce je na tom mestu peklo kao u mikrotalasnoj pećnici. Hodali smo u majicama, na 4000m, u kalendarskoj zimi, a nije bilo ni daška vetra. Od vrućine smo načisto dehidrirali, tako da smo imali i po 5L vode nebi nam bilo dovoljno.

Nastavili smo uspon do prevoja Coll Dome de Gouter 4187m, gde se neposredno ispod skloništa Vallot naš smer spaja sa normalnim Gouter smerom. Kod Valloa se ostavlja ski i ostala nepotrebna oprema  i ka vrhu se hoda sa derezama. Bilo je 14h30, znači još 5 sati do mraka, a do vrha bi nam trebalo još  oko 2sata.  Nije bilo lako odustati od vrha, ali smo ipak odlučili da ne idemo dalje, jer bismo se previše izmorilii, a za bivakovanje u Valou na 4300mnv nisam bio siguran da smo dobro aklimatizovani. Popeli smo na skijama ovaj za nas novi zimski smer i to je bilo dovoljno. Preostali deo puta do vrha nam je poznat sa ranijih uspona na Mont Blanc.

Lagano i pažljivo smo otskijali nazad do doma Grandes Mulets 3051m. Bilo je leda, naduvanog snega, smrznutih kora, pršiča i razmekšalog snega. Sutradan smo svi skijali do medjustanice žičare Plan du Midi 2300mnv, tako da smo u dva dana napravili turni uspon i spust od cca 2000m visinske razlike. Čitav ambijent je teško opisati rečima. Snimili smo dosta foto materijala. Otvorili smo i jedno novo poglavlje – zimski usponi na alpske vrhove 4000+ m.

M Skender

http://klubvg.org/izvestaji/2007_mb.htm


Sezona 2004.


     23.01.2004. - Francuska
     Zdravo skijaši. Prvi put se javljam i hteo bih da iznesem utiske sa skijanja u Francuskoj.
     Veliko društvo od više od 20 ljudi se u više automobila zaputilo u Alpe d'Huez, skijalište u oblasti Dauphine, istočno od Grenobla. Planinski masiv je veličanstven, samo mesto je veoma lepo i idilično, apartmani su bili sasvim dobri, a noćni život solidan - više pabova sa živom svirkom, restorani itd.
     Što se skijanja tice - izuzetno skijalište, ali mi nismo imali baš puno sreće sa vremenom, jer je sneg padao sve vreme. Mnoge žice, posebno one najbolje u višim delovima skijališta (skijanje do 3300 m/nv, 230 km staza) nisu radile veći deo sedmice zbog jakog vetra, mećave i opasnosti od lavine.
     Isti ovaj period 10.01. - 17.01.04. smo forsirali i u prethodnih 6 godina kada smo obišli najbolje centre Austrije i Italije i imali smo uvek odlično vreme - dosta snega i sunca, pa smo se malo razmazili. Nikad se belji nisam vratio sa skijanja.
     Aranzman smo napravili preko Slovanaca - EMONAGLOBTOUR, tj. njihovih predstavnika u Beogradu - agencija ROTEMA. Veoma povoljna cena od 200 Euro za 7 noćenja u studiju 1/4 i ski pass Grande Galaxie, koji osim našeg skijališta obuhvata i skijanje u više bliskih centara u Francuskoj i Italiji, medju kojima i Sestrijere - ukupno preko 1000 km staza. Na žalost mi tu mogućnost nismo mogli u potpunosti da iskoristimo zbog zatvorenih planinskih prevoja u toku nedelje.
     Dakle, prijatelji skijaši, preporučujem vam skijanje u Alpima u svakom slučaju - samo treba imati malo strpljenja u vezi pribavljanja Šengen vize.
     Pozdrav Keca, Beograd.

    23.12.2003. - Francuska
     Kao što sam obećao, a na svu moju sreću u mogunosti sam, ove sezone neću niti imam nameru da idem na Kopaonik. Ali zato smo se žena i ja upravo vratili sa osmodnevnog skijanja sa najvišeg ski mesta u Evropi i Alpima. Val thorens (2300m) je mesto gde visinska razlika na pistama iznosi i neverovatnih 900m.Veoma poznato mesto posebno kod mlađih sa oko 600 km ski staza. Nemam nameru da ja sada tu hvalim jedne a kudim druge. Mišljenja sam da ako ljudima kažem nekoliko informacija pa neka naši ljudi imaju tek sa nečim da uporede.
     Pa ovako hotel sa 2** La MARMOT na samoj stazi prosečan ali vrlo čist polupansion za 2 osobe sa ski pasom za 8 dana mi smo platili 1050 E, ili  sto mu dodje po 525 E po osobi.
Hrana izvrsna,
obilna a usluga kako samo priliči Francuskoj.
     Cene iznajmljivanja ski-opreme ne znam. Ali zato recimo ako stanete da se odmorite u nekom od brojnih restorana na planini - budite i te kako spremni da to platite, recimo 2 flasice vode smo placali od 7-9 E zavisno od mesta gde ste se zaustavili. Porcija pomfrita je 5 E, pivo od pola litre od 5-7 E iskreno pravi je luksuz da se zaustavite u nekom od ovih restorana.
     Mesto ni lepo ni ruzno a to je ipak stvar ukusa o čemu ja ne bih da vas zamaram. Prodavnica ski opreme na svakaom koraku, restorana isto tako a noćnih klubova na izobilju - ima ih cak 3. Imao sam sreće da se sretnem sa nekim našim ljudima koji zive i rade u Francuskoj a koji su u locirani neposrednoj blizini planine. Oni dolaze ovde svakog vikenda pa mi nije preostajalo ništa drugo nego da ih prirodno mrzmim iz poznatih razloga.
Ski liftovi su mozda malo preoptere
ćeni - mozda zbog oskudice snega pa se ponekad znalo čekati u redu i po 10-15 min.
Mi smo boravili na planini od 13-21
decembra 2003. a na našu zalost to je bila nedelja snow-boarda pa su se mladi okupili mislim iz cele Evrope a samo mi koji skijamo možemo da shvatimo kada skijate a mali milion ljudi na dasci iza vas koji prave ogromnu buku - prirodno - mozda i nije bilo najbolje iskustvo. Elem bez uvreda za sve snowboard ljubitelje ali  znam da ni mi škijasi nismo baš po vašem ukusu.
     Ski skole (ELF) su mozda jedne od lošijih u Francuskoj - neko nam reče kad se izgubilo nečije dete od kako kazu 7 god. ljudi im rekli - pa šta to je normalna stvar i prenuli se da rade svoj posao kao eto ništa novo. S toga roditelji obratite pažnju nisu svi instruktori baš po naš
oj volji.

     Pozdrav svima Nesha - London
Evo i korisnog s
ajta:    http://www.skifrance.com/
 

 

 


NAZAD

HOME